SRĐAN NOGO

Dveri

Rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.

Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.

Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014. godine.

U Dverima je koordinator Stručnog saveta za spoljnu politiku. Takođe vrši funkciju predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je, i ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Beograd
  • Beograd
  • 1981
  • pravnik

Statistika

  • 194
  • 1
  • 353
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Prvo pitanje imam za specijalnog tužioca za organizovani kriminal – da li je Tužilaštvo za organizovani kriminal ikada, u sklopu operacije „Balkanski ratnik“ i procesa koji se vodi protiv klana Darka Šarića, obavilo informativne razgovore i saslušavalo ili preduzimalo neke istražne radnje protiv Nenada Kovača zvanog Neša Roming, Save Terzića koji je vlasnik „BUS plusa“ i vlasnik, zajedno sa Željkom Mitrovićem, aplikacije „Globatel“, koja se agresivno reklamira kod njih na Pink televiziji? Da li su ikada obavljeni razgovori sa LJubišom Jovanovićem iz AIK banke, Slobom Racićem iz AIK banke, Dušanom Jovanovićem iz „Pireus banke“, Bojanom Kordićem iz „Komercijalne banke“, Đorđem Stojšićem iz „Hipo“ banke, Igorom Laušom iz NLB banke i Srđanom Petrovićem iz „Metals banke“ odnosno kasnije „Razvojne banke Vojvodine“? To su sve visoki direktori i funkcioneri pomenutih banaka. Da li ste ikada obavljali neke istražne radnje prema tim licima?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Drugo pitanje koje bih želeo da postavim tiče se ponovo pomenutog tužioca, ali i direktora BIA, ko god bude u tom trenutku na funkciji kada se bude odgovaralo – da li će preduzeti nešto povodom činjenice da se dokazni materijali koje su nadležne službe bezbednosti pribavljale sa ciljem da se procesuiraju učinioci krivičnih dela konačno upotrebe za tu namenu, a ne da stoje u nekim fijokama i da služe za međusobna ucenjivanja između političara?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Treće pitanje tiče se predsednika Vlade i budućeg predsednika Srbije, s obzirom da on može da daje predlog za izbor guvernera Narodne banke, a takođe i za nadležno tužilaštvo u Srbiji, Republičko javno tužilaštvo, a takođe i Jorgovanka Tabaković, kao aktuelni guverner Narodne banke – da li su banke u Srbiji izuzete iz zakona Srbije? Da li su one zaštićene od bilo kakvih krivičnih dela? Jer, zaista, mi imamo jednu paradoksalnu situaciju – banke mogu da otimaju stanove građanima, mogu da otimaju čitave firme, rade sa kreditima šta im je volja, koriste privatne izvršitelje i državne organe kao sopstvene uterivače dugova i to im se toleriše. Upropastili su mnoge ljude, bilo da su im oteli imovinu, bilo da su stotine hiljada ljudi ostavili bez posla. Sa druge strane, bankama se dozvoljava da čine različita krivična dela.

Malopre pomenutih sedam lica, njihove razgovore su nadležne službe bezbednosti prisluškivale 2009. godine u operaciji „Balkanski ratnik“ i sva ta lica su učestvovala u pranju narko novca, to se vidi iz tih prisluškivanih razgovora. Nijedno od ovih lica nije procesuirano. Da li zaista nadležni državni organi ili bilo ko u ovoj zemlji može da pomisli da se novac pere sam od sebe, da neki Darko Šarić ili Zoran Ćopić Ćopa dođu, stave novac u veš mašinu i tako peru pare? Ili je potrebno saučesništvo određenih lica, pre svega iz bankarskog sektora i državnih organa, da bi se taj novac oprao i ušao u legalne tokove?

Citiraću neke od razgovora koje je Zoran Ćopić Ćopa, kao glavni perač novca, obavljao sa pomenutom gospodom: 13. 04. 2009. godine u 12,32 časova, broj dokumenta 5360 broj dokumenta – Zoran Ćopić i Dušan Jovanović iz Pireusa oko firme „DTM Relations“, to je firma kojoj se upravo sudi, odnosno sudi se Branku Lazareviću, tadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića, firma koja je služila za preuzimanje „Mitros Srema“; ista lica razgovaraju i 27. 05. 2009. godine, broj dokumenta 5451 u sudskim spisima, a vezano je za garancije oko firme „Mega tabak“ zbog koje je Ćopić osuđen i hotela „Prezident patria“, i tu pominju opet firmu DTM i eksplicitno kažu da je firma „Certus“ preuzela aparate a klan Šarić je preuzeo samu firmu da bi kupio „Mitros Srem“. Takođe, i sa Bojanom Kordićem, 2. 04. 2009. godine, broj 5303, čovek je direktor u „Komercijalnoj banci“. HIPO banka, Đorđe Stojšić i Zoran Ćopić, 26. 5. 2009. godine vode razgovor u 13,41 časova, broj 5444, 5445 firma IPOK iz Zrenjanina – dve milijarde smo imali prometa, sigurno možemo da preuzmemo firmu. Takođe, „Hipo banka“, razgovor koji se tiče Vršačkih vinograda, gde se Ćopić žali kako ima firmu i ima na lageru 10-15 miliona evra, pa ne znaju šta da rade. AIK banka, 5330, razgovor sa LJubišom Jovanovićem, dogovaraju se da mu odblokira firmu u petak, pa da je ponovo blokira za 5-6 miliona u ponedeljak, jer mu treba samo da zatvori neki posao, a novac će leći. Ili, broj 5300 sa Slobom Racićem iz iste banke, AIK banke – morate da završite ovaj milion i po u Vršačkim vinogradima, jer imate najmanje 10 miliona evra vina. A šta kaže Sloba Racić? Čuo se sa Bogdanom Rodićem i kaže – ne možemo više da petljamo, malo smo se preigrali, prodajemo akcije „Merkatora“. Mi smo dužni radnicima IPOK-a i ostalih firmi da se ovo reši.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Prvo pitanje imam za specijalnog tužioca za organizovani kriminal – da li je Tužilaštvo za organizovani kriminal ikada, u sklopu operacije „Balkanski ratnik“ i procesa koji se vodi protiv klana Darka Šarića, obavilo informativne razgovore i saslušavalo ili preduzimalo neke istražne radnje protiv Nenada Kovača zvanog Neša Roming, Save Terzića koji je vlasnik „BUS plusa“ i vlasnik, zajedno sa Željkom Mitrovićem, aplikacije „Globatel“, koja se agresivno reklamira kod njih na Pink televiziji? Da li su ikada obavljeni razgovori sa LJubišom Jovanovićem iz AIK banke, Slobom Racićem iz AIK banke, Dušanom Jovanovićem iz „Pireus banke“, Bojanom Kordićem iz „Komercijalne banke“, Đorđem Stojšićem iz „Hipo“ banke, Igorom Laušom iz NLB banke i Srđanom Petrovićem iz „Metals banke“ odnosno kasnije „Razvojne banke Vojvodine“? To su sve visoki direktori i funkcioneri pomenutih banaka. Da li ste ikada obavljali neke istražne radnje prema tim licima?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Drugo pitanje koje bih želeo da postavim tiče se ponovo pomenutog tužioca, ali i direktora BIA, ko god bude u tom trenutku na funkciji kada se bude odgovaralo – da li će preduzeti nešto povodom činjenice da se dokazni materijali koje su nadležne službe bezbednosti pribavljale sa ciljem da se procesuiraju učinioci krivičnih dela konačno upotrebe za tu namenu, a ne da stoje u nekim fijokama i da služe za međusobna ucenjivanja između političara?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Treće pitanje tiče se predsednika Vlade i budućeg predsednika Srbije, s obzirom da on može da daje predlog za izbor guvernera Narodne banke, a takođe i za nadležno tužilaštvo u Srbiji, Republičko javno tužilaštvo, a takođe i Jorgovanka Tabaković, kao aktuelni guverner Narodne banke – da li su banke u Srbiji izuzete iz zakona Srbije? Da li su one zaštićene od bilo kakvih krivičnih dela? Jer, zaista, mi imamo jednu paradoksalnu situaciju – banke mogu da otimaju stanove građanima, mogu da otimaju čitave firme, rade sa kreditima šta im je volja, koriste privatne izvršitelje i državne organe kao sopstvene uterivače dugova i to im se toleriše. Upropastili su mnoge ljude, bilo da su im oteli imovinu, bilo da su stotine hiljada ljudi ostavili bez posla. Sa druge strane, bankama se dozvoljava da čine različita krivična dela.

Malopre pomenutih sedam lica, njihove razgovore su nadležne službe bezbednosti prisluškivale 2009. godine u operaciji „Balkanski ratnik“ i sva ta lica su učestvovala u pranju narko novca, to se vidi iz tih prisluškivanih razgovora. Nijedno od ovih lica nije procesuirano. Da li zaista nadležni državni organi ili bilo ko u ovoj zemlji može da pomisli da se novac pere sam od sebe, da neki Darko Šarić ili Zoran Ćopić Ćopa dođu, stave novac u veš mašinu i tako peru pare? Ili je potrebno saučesništvo određenih lica, pre svega iz bankarskog sektora i državnih organa, da bi se taj novac oprao i ušao u legalne tokove?

Citiraću neke od razgovora koje je Zoran Ćopić Ćopa, kao glavni perač novca, obavljao sa pomenutom gospodom: 13. 04. 2009. godine u 12,32 časova, broj dokumenta 5360 broj dokumenta – Zoran Ćopić i Dušan Jovanović iz Pireusa oko firme „DTM Relations“, to je firma kojoj se upravo sudi, odnosno sudi se Branku Lazareviću, tadašnjem šefu kabineta Ivice Dačića, firma koja je služila za preuzimanje „Mitros Srema“; ista lica razgovaraju i 27. 05. 2009. godine, broj dokumenta 5451 u sudskim spisima, a vezano je za garancije oko firme „Mega tabak“ zbog koje je Ćopić osuđen i hotela „Prezident patria“, i tu pominju opet firmu DTM i eksplicitno kažu da je firma „Certus“ preuzela aparate a klan Šarić je preuzeo samu firmu da bi kupio „Mitros Srem“. Takođe, i sa Bojanom Kordićem, 2. 04. 2009. godine, broj 5303, čovek je direktor u „Komercijalnoj banci“. HIPO banka, Đorđe Stojšić i Zoran Ćopić, 26. 5. 2009. godine vode razgovor u 13,41 časova, broj 5444, 5445 firma IPOK iz Zrenjanina – dve milijarde smo imali prometa, sigurno možemo da preuzmemo firmu. Takođe, „Hipo banka“, razgovor koji se tiče Vršačkih vinograda, gde se Ćopić žali kako ima firmu i ima na lageru 10-15 miliona evra, pa ne znaju šta da rade. AIK banka, 5330, razgovor sa LJubišom Jovanovićem, dogovaraju se da mu odblokira firmu u petak, pa da je ponovo blokira za 5-6 miliona u ponedeljak, jer mu treba samo da zatvori neki posao, a novac će leći. Ili, broj 5300 sa Slobom Racićem iz iste banke, AIK banke – morate da završite ovaj milion i po u Vršačkim vinogradima, jer imate najmanje 10 miliona evra vina. A šta kaže Sloba Racić? Čuo se sa Bogdanom Rodićem i kaže – ne možemo više da petljamo, malo smo se preigrali, prodajemo akcije „Merkatora“. Mi smo dužni radnicima IPOK-a i ostalih firmi da se ovo reši.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69886.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 14:11