SRĐAN NOGO

Dveri

Rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.

Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.

Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014. godine.

U Dverima je koordinator Stručnog saveta za spoljnu politiku. Takođe vrši funkciju predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je, i ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Beograd
  • Beograd
  • 1981
  • pravnik

Statistika

  • 179
  • 1
  • 345
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića, i vi predsedavajuća, pošto odgovarate danas u njegovo ime, možete i da date odgovor, ali naravno, i od njega očekujem da odgovori na ovo pitanje, pogotovo zato što od decembra meseca odbija da se izjasni na uporna i konstantna pitanja Dveri – u kakvom je poslovnom odnosu sa Nenadom Kovačom, zvanim Neša roming ili Neša samsung? Mi smo to pitanje više puta postavljali, a pogotovo aktuelizovali pre dva meseca, kada smo objavili snimke prisluškivanih razgovora i transkripte istih tih razgovora, koji su klasifikovani kao državna tajna, a prikupljeni su operaciji „Balkanski ratnik – istraživanja narko klana Darka Šarića“.

Ovde imam transkripte označene kao državna tajna, a tiču se razgovora između Zorana Ćopića zvanog Ćopa, koji je pravosnažno osuđene za pranje novca narko klana Darka Šarića i u Srbiji i u BiH i koji je on obavljao 18.2.2009. godine u 11,40 časova sa Nenadom Kovačom i istog dana u 11,16 časova sa Savom Terzićem.

Gospodin Nenad Kovač je kum Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Šta više, oni imaju zajedničke firme, nekoliko zajedničkih firmi, između ostalog i firmu „Eko enerdži grup“, gde je Nikola Petrović bio direktor pre nego što je postao direktor „Elektromreže Srbije“. Kada je postao direktor „Elektromreže Srbije“, prvi posao koji je Elektromreža uradila jeste investicija da se priključi privatnoj mini hidroelektrani „Eko enerdži grupe“ na mrežu „Elektromreža Srbije“, a sada kada je napustio Elektromrežu, ponovo se vratio na mesto direktora „Eko enerdži grupe“.

Da li je Nenad Kovač, nekadašnji bliski saradnik pokojnog Mikija Rakića, Borisa Tadića i Dragana Đilasa i finansijer DS finansirao dugove dnevnog lista „Pravda“ u iznosu od više miliona evra i na taj način uspostavio saradnju između Aleksandra Vučića i kabineta Borisa Tadića i kumovao kasnije osnivanju SNS?

Zašto Aleksandar Vučić odbija da se izjasni na ova pitanja, i na još jedno konkretno pitanje – da li on autoritetom i političkom moći koju ima kao predsednik Vlade utiče da poslovi svoga kuma Nikole Petrovića i njegovog kuma Nenada Kovača se odvijaju nesmetano i da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja?

Ja bih podsetio i da je advokat firme „Eko enerdži grup“ i tandema Petrović – Kovač sadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević. Takođe, kum Nenada Kovača je i predsednik Prvog osnovnog tužilaštva gospodin LJubivoje Đorđević i svi oni zajedno u više sudskih postupaka pokrivaju privatne interese gospodina Kovača, zvanog Neša roming, koji je umešan u pranje narko para Darka Šarića. To ovi transkripti potvrđuju.

Naime, 18.2.2009. godine iz tih razgovora vidi se da su ta lica kupila sve aparate za elektronske dopune od firme „Ditiem rilejšns“, koja je bila u vlasništvu šefa kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, Branka Lazarevića, kome se sada upravo sudi u Specijalnom sudu i gde se prisluškivani transkripti izuzimaju iz dokaznih spisa. Ćopić, koji je, ponavljam, osuđen zato što je upropaštavao firme perući novac za Darka Šarića, se raspituje oko kupovine te firme, da bi oni mogli na osnovu nje da kupe firmu „Mitrosrem“.

Mi smo objavili preko 60 snimaka razgovora gde Zoran Ćopić – Ćopa razgovara sa raznim tzv. biznismenima, sa sudijama, sa mnogim bankarima, gde se vidi da se peru pare od narkotika, da je celokupna privatizacija u Srbiji u najvećem bila upravo pranje novca zarađenog na trgovini kokainom.

Još uvek, dva meseca, ni jedan zvanični državni organ nije reagovao. Niko nas nije pozvao da nas pita kako objavljujemo državne tajne, niko neće da odgovori kako je moguće da se sudi Šariću, Jestroviću i Ćopiću, a ne sudi se Kovaču, Terziću i brojnim bankarima i privrednicima kao što je Bogdan Rodić, kao što su direktori raznih banaka, Kordić iz Komercijalne, Jovanović iz AIK, Jovanović iz Pireusa itd. To je pravo pitanje i prava afera.

Da li Busplus sistem služi za pranje novca od kokaina? Godine 2014. ovde je jedini jedan poslanik SNS rekao da je to bilo u medijima, 2014. godine SNS, znači, je poslala, evo ga ovde snimak, to je bilo 8. marta 2014. godine u 14 časova, 27 minuta i 10 sekundi, fotografisali ste i poslali ste svim medijima CD-ove, gde ste slali i određene transkripte, ali ste nameštali transkripte da kod Save Terzića, koji je lice koje upravlja Busplusom, bude izostavljen deo razgovora gde se pominje Nenad Kovač. Zašto? Da bi se sakrio kum Vučićevog kuma. Da li je SNS … (Isključen mikrofon.)

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prvo pitanje je za predsednicu parlamenta, gospođu Maju Gojković. Naime, juče smo, kada smo završavali sednicu, čuli od nje da je nastavak sutra u 14.00 časova, kreću prvo poslanička pitanja, pa amandmani, evo ga zapisnik, evo ga stenogram sa jučerašnje sednice, što i jeste u praksi sa dosadašnjim radom Narodne skupštine, jer svaki put kada je bio dan za glasanje ista nije dozvoljavala poslanička pitanja. Postavljamo pitanje, kako je sada odstupila od primene Poslovnika i kako sada pred samo glasanje na sednici koja nije bila za to najavljena, a po dosadašnjoj praksi nisu mogla da se postavljaju pitanja, mi imamo postavljanje poslaničkih pitanja?
Drugo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću. Naime, kao što smo juče videli, Tužilaštvo za organizovani kriminal je odustalo od daljeg procesuiranja Mlađana Dinkića, pa postavljamo pitanje – ko štiti Mlađana Dinkića? Kome treba Mlađan Dinkić? Zašta je Mlađan Dinkić toliko jak u Srbiji? Kakve veze Mlađan Dinkić ima sa Aleksandrom Vučićem, kada isti ne može da bude procesuiran? Sam Aleksandar Vučić je u Narodnoj skupštini nosi robijaško odelo Mlađana Dinkića nazivajući ga najvećim lopovom. Sam gospodin Vučić je pominjao da je kriminal i korupcija glavna odrednica, evo, gospodin kolega poslanik ima tu sliku, pominjao je da je borba protiv kriminala i korupcije glavni zadatak njegove Vlade, a onda dobijamo slučaj Dinkić. Dobijamo slučaj da Mlađan Dinkić ne može da odgovara. Onda molim poslanike vladajuće većine da nikada kada se budu javljali za reč više ne pominju period pre njihove vlasti, zato što oni sistemski pokrivaju sve što je učinjeno pre njihove vlasti i uzimaju te kadrove, pa blagajnik i šef kabineta Mlađana Dinkića, Ivica Kojić koji će sada šef kabineta Aleksandra Vučića.
Sledeće pitanje bih uputio Ministarstvu pravde, republičkom javnom tužiocu i šefu VBA. Pošto se ovde dosta u Narodnoj skupštini govorilo o raznim aferama, špijunima itd, vidim da je to bio hobi velikog broja narodnih poslanika i generalno mi volimo paušalno da pričamo o takvim stvarima, mene zanima, mi smo ovde postavljali pitanje vezano za Momčila Perišića, šta je sa krivičnom prijavom koju je Uprava bezbednosti tadašnje Vojske Jugoslavije posle hapšenja Perišića podnela i protiv Aleksandra Dimitrijevića, generala načelnika Uprave bezbednosti i njegovih najbližih saradnika, Gajić Branka, Bilinac Blagoja i Marković Velisava? Ta krivična prijava je po gašenju vojnog pravosuđa nestala, pa bih molio da Republički javni tužilac, Ministarstvo pravde i VBA uđu u trag toj krivičnoj prijavi i da nas obaveste šta se sa istom dešava.
Zašto je podneta? Evo kako se uspostavila saradnja između najviših organa države i stranih obaveštajnih službi, u ovom smislu američkih. Pomenuti Dimitrijević sa svojim saradnicima, zamenikom generalom majorom Gajićem, Bilinac Blagojem, pukovnikom načelnikom operativnog odeljenja, Marković Velisavom, pukovnikom načelnikom analitičkog odeljenja i zajedno sa još nekim starešinama i civilima, u periodu od 5. novembra 1997. do maja 1998. godine, sačinio je platformu za kontakte sa predstavnicima Američke obaveštajne službe CIA i Vojno obaveštajne službe DIA i odneo je na potpis načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću. Po toj platformi održano je 10 sastanaka u Beogradu, u ulici Andre Nikolića broj 21. Sa američke strane bili su Bredli Knop, načelnik Kabineta direktora DIA, Ernes Fišter, vojni izaslanik SAD u SRJ, Šonfit Patrik, predstavnik CIA u ambasadi SAD u Beogradu, Dejvid Rouzman iz centrale CIA, Dejv DŽejmson i drugi.
Kontakti su vođeni strogo zatvoreno i, između ostalog, mi smo Amerikancima predali podatke o organizaciono-formacijskoj strukturi obaveštajno-bezbedonosnih snaga Vojske Jugoslavije i njihovom delokrugu, nadležnostima i zadacima. Znači, čitava formacija Vojske Jugoslavije u celini, terorističke delatnosti na prostorima bivše SFRJ, posebno KiM i BiH, političko-bezbednosna situacija na KiM, mere državnih organa na sprečavanju terorističkih akcija uz angažovanje jedinica MUP-a, obećanje da jedinice Vojske Jugoslavije neće biti upotrebljene, stanje u Crnoj Gori itd, itd. Svih 10 sastanaka je dokumentovano po datumu, vremenu i mestu održavanja. Opisanim radnjama imenovani su tajne vojne podatke i dokumenta saopštili ili predali predstavnicima Američke obaveštajne službe, prikupljali za nju podatke i pomagali njen rad, čime su prouzrokovali teške posledice za bezbednost Vojske Jugoslavije u vojnu moć zemlje, čime su izvršili krivično delo špijunaže iz člana 128. stav 5, u vezi stava 1. OKZ.
Dakle, ovde postoji direktna dokumentacija i ja imam tu pomenutu platformu, sačinio je načelnik tadašnje Uprave bezbednosti Aca Dimitrijević, a potpisao načelnik Momčilo Perišić. Sa ovim je bio upoznat i uključen tadašnji šef RDB Jovica Stanišić. Kada će se procesuirati lica koja su izdala ovu zemlju?
Još jedno pitanje, za kraj, za Aleksandra Vučića...

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Ja mislim da ste vi morali da reagujete, gospođo Gojković, s obzirom da verujem da potpredsednik parlamenta, koji često predsedava sednicom, zna imena narodnih poslanika i da prosto ne dozvoljavate da vašeg kolegu i zajedničkog kolegu, ili svog kolegu u svakom slučaju, omalovažava a da vi ne reagujete.
Takođe, smatram da na omalovažavanje svakako morate po članu 104. svakako da mu date repliku. Direktno se obraćao prethodnom govorniku, vređao ga, izmišljao njegovo ime. Ja znam i jasno mi je da kolega Arsić ne raspolaže znanjem, ali nisam do sada znao da ne raspolaže ni vaspitanjem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića, i vi predsedavajuća, pošto odgovarate danas u njegovo ime, možete i da date odgovor, ali naravno, i od njega očekujem da odgovori na ovo pitanje, pogotovo zato što od decembra meseca odbija da se izjasni na uporna i konstantna pitanja Dveri – u kakvom je poslovnom odnosu sa Nenadom Kovačom, zvanim Neša roming ili Neša samsung? Mi smo to pitanje više puta postavljali, a pogotovo aktuelizovali pre dva meseca, kada smo objavili snimke prisluškivanih razgovora i transkripte istih tih razgovora, koji su klasifikovani kao državna tajna, a prikupljeni su operaciji „Balkanski ratnik – istraživanja narko klana Darka Šarića“.

Ovde imam transkripte označene kao državna tajna, a tiču se razgovora između Zorana Ćopića zvanog Ćopa, koji je pravosnažno osuđene za pranje novca narko klana Darka Šarića i u Srbiji i u BiH i koji je on obavljao 18.2.2009. godine u 11,40 časova sa Nenadom Kovačom i istog dana u 11,16 časova sa Savom Terzićem.

Gospodin Nenad Kovač je kum Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Šta više, oni imaju zajedničke firme, nekoliko zajedničkih firmi, između ostalog i firmu „Eko enerdži grup“, gde je Nikola Petrović bio direktor pre nego što je postao direktor „Elektromreže Srbije“. Kada je postao direktor „Elektromreže Srbije“, prvi posao koji je Elektromreža uradila jeste investicija da se priključi privatnoj mini hidroelektrani „Eko enerdži grupe“ na mrežu „Elektromreža Srbije“, a sada kada je napustio Elektromrežu, ponovo se vratio na mesto direktora „Eko enerdži grupe“.

Da li je Nenad Kovač, nekadašnji bliski saradnik pokojnog Mikija Rakića, Borisa Tadića i Dragana Đilasa i finansijer DS finansirao dugove dnevnog lista „Pravda“ u iznosu od više miliona evra i na taj način uspostavio saradnju između Aleksandra Vučića i kabineta Borisa Tadića i kumovao kasnije osnivanju SNS?

Zašto Aleksandar Vučić odbija da se izjasni na ova pitanja, i na još jedno konkretno pitanje – da li on autoritetom i političkom moći koju ima kao predsednik Vlade utiče da poslovi svoga kuma Nikole Petrovića i njegovog kuma Nenada Kovača se odvijaju nesmetano i da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja?

Ja bih podsetio i da je advokat firme „Eko enerdži grup“ i tandema Petrović – Kovač sadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević. Takođe, kum Nenada Kovača je i predsednik Prvog osnovnog tužilaštva gospodin LJubivoje Đorđević i svi oni zajedno u više sudskih postupaka pokrivaju privatne interese gospodina Kovača, zvanog Neša roming, koji je umešan u pranje narko para Darka Šarića. To ovi transkripti potvrđuju.

Naime, 18.2.2009. godine iz tih razgovora vidi se da su ta lica kupila sve aparate za elektronske dopune od firme „Ditiem rilejšns“, koja je bila u vlasništvu šefa kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, Branka Lazarevića, kome se sada upravo sudi u Specijalnom sudu i gde se prisluškivani transkripti izuzimaju iz dokaznih spisa. Ćopić, koji je, ponavljam, osuđen zato što je upropaštavao firme perući novac za Darka Šarića, se raspituje oko kupovine te firme, da bi oni mogli na osnovu nje da kupe firmu „Mitrosrem“.

Mi smo objavili preko 60 snimaka razgovora gde Zoran Ćopić – Ćopa razgovara sa raznim tzv. biznismenima, sa sudijama, sa mnogim bankarima, gde se vidi da se peru pare od narkotika, da je celokupna privatizacija u Srbiji u najvećem bila upravo pranje novca zarađenog na trgovini kokainom.

Još uvek, dva meseca, ni jedan zvanični državni organ nije reagovao. Niko nas nije pozvao da nas pita kako objavljujemo državne tajne, niko neće da odgovori kako je moguće da se sudi Šariću, Jestroviću i Ćopiću, a ne sudi se Kovaču, Terziću i brojnim bankarima i privrednicima kao što je Bogdan Rodić, kao što su direktori raznih banaka, Kordić iz Komercijalne, Jovanović iz AIK, Jovanović iz Pireusa itd. To je pravo pitanje i prava afera.

Da li Busplus sistem služi za pranje novca od kokaina? Godine 2014. ovde je jedini jedan poslanik SNS rekao da je to bilo u medijima, 2014. godine SNS, znači, je poslala, evo ga ovde snimak, to je bilo 8. marta 2014. godine u 14 časova, 27 minuta i 10 sekundi, fotografisali ste i poslali ste svim medijima CD-ove, gde ste slali i određene transkripte, ali ste nameštali transkripte da kod Save Terzića, koji je lice koje upravlja Busplusom, bude izostavljen deo razgovora gde se pominje Nenad Kovač. Zašto? Da bi se sakrio kum Vučićevog kuma. Da li je SNS … (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69886.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 14:11