SRĐAN NOGO

Dveri

Rođen je 1981. godine u Beogradu, gde je pohađao osnovnu školu i Četvrtu beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, međunarodno – pravni smer.

Od 2008. Član redakcije časopisa Dveri Srpske.

Bio je jedan od osnivača politikog pokreta Dveri 2011. godine, i kandidat za narodnog poslanika na izborima 2012. i 2014. godine.

U Dverima je koordinator Stručnog saveta za spoljnu politiku. Takođe vrši funkciju predsednika Gradskog odbora Dveri u Beogradu.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen je, i ima dvoje dece.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dveri
  • Beograd
  • Beograd
  • 1981
  • pravnik

Statistika

  • 269
  • 2
  • 518
  • 9
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 7 dana i 21 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 17 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Čim pogledate budžet, jasno je, svaki budžet liči jedan na drugog i nema 17-18 godina već promena u ovoj zemlji, tako nema ni sa ovim budžetom.

Kojom mi ekonomijom i privredom da se hvalimo, kada, recimo, naravno, budžet pune građani porezima i akcizama, vidite da PDV iz uvoza iznosi 466.400.000.000, a PDV u zemlji 69.800.000.000. Toliko o snazi naše ekonomije. Jasno je da mi imamo privredu koja služi kao protočni bojler. Nešto uđe kao komponenta, ovde se sklopi, kod tih stranih famoznih investitora izvese se napolje. Taj novac fiktivno u bilaNsima prođe kroz zemlju, ne zadržava se, sem za te bedne plate koje ti radnici primaju i izađe napolje, ali vi na osnovu toga se zadužujete, pa planirate 630 milijardi dinara primanja od zaduživanja, a za otplatu glavnica 559 milijardi, a 103 milijarde i nešto preko za otplatu kamate.

Kod toga bih hteo, gospodine Mali, da vam dam jedan predlog, kojim biste mogli da se proslavite i prosto, da obezbedite milijarde u državnom budžetu.

Ilustrovaću kroz tačke 23. i 24. Drago mi je da je tu gospodin Bajatović iz „Srbijagasa“. Znači, ovde imamo dva predloga za zaduživanje „Srbijagasa“, jer „Srbijagas“, to je i praksa, kod poslovnih banaka uzima kredite i to se otplaćuje. I to nije ništa sporno.

Šta je sporno? Kao što znate, banka ima pravo na glavnicu i na kamatu. Vrhovni kasacioni sud i presude pravosnažne, znači, pred sudovima Srbije, kazale su da banke nemaju pravo na trošak obrade kredita. Kod svih kredita koje mi uzimamo postoji trošak obrade kredita. Ranije u ugovorima koje je „Srbijagas“ zaključivao, taj trošak je bio 1%. Mi sada samo vidimo da je navedeno da postoji trošak i naknada za uzimanje kredita, ne vidimo da li je trošak obrade kredita 1%. S obzirom da „Srbijagas“ sada uzima 90 miliona evra, 1% od toga je 900.000 evra.

Sada pomnožite sve kredite koje su uzimala javna preduzeća ili Republika Srbija od 2002, 2003. godine pa do danas, pa taj trošak koji je nezakonit i koji pada pred sudovima Srbije, sa kamatama to su desetine miliona evra samo za tu stavku.

Šta čeka Republičko javno pravobranilaštvo? Evo, vi kao ministar finansije biste mogli da napunite budžet, da inicirate da Republičko javno pravobranilaštvo pokrene takve postupke, ali to nije sve. Kada vidite da, recimo, „Srbijagas“ uzima kredite u dinarima kod poslovnih banaka, znači naših „Sosijete“, „Komercijalna banka“, OTP banka itd, znači, kredite u dinarima sa indeksiranom klauzulom u evrima. To je praksa i ranije bila, ne samo kod „Srbijagasa“, ali u svim ugovorima „Srbijagasa“, ali i kod drugih preduzeća i to možda sad nije problematično kada je stabilan kurs evra. Ali, setite se 2006, 2007, 2008. godine, kada je posle četiri godine u 2012. godini evro skočio sa nekih 65 na 120 dinara, koliko je to uvećano u dinarima otplate. To su tek milijarde, a nezakonito je. Vi ako ste uzeli kredit u evrima, logično je, vraćate ga u evrima, ali ako ste ga uzeli u dinarima, vi ga vraćate u dinarima. Kakva indeksna klauzula u evrima? Pa, to je potpuno neverovatno.

Treća stvar, postoji euribor u svim ugovorima. Znači, euribor plus kamatna stopa, tako i u ovoj tački 24. koja se pominje. Znači, 2016. godine, mi smo to više puta govorili i u Narodnoj skupštini, predavali smo Aleksandru Vučiću, dok je bio predsednik Vlade, taj materijal. Evropska komisija i sud u Londonu sa 12,5 milijardi su kaznili određene poslovne banke zbog nameštanja euribora. Opet se vratimo u neki prethodni period, kad vi niste ni bili ministar, čak ni ova vlast nije bila aktuelna vlast. Svugde je bio ugovaran euribor. Pošto je u Evropi dokazano da su banke napravile nelegalne kartele kojim su nameštali euribor i pošto su oni tamo kažnjeni, mi možemo da iniciramo sudske postupke i da tražimo da i mi ovde naplatimo tu razliku kojom su oni veštački dizali kamatnu stopu.

Zašto mi ne želimo naš novac? Zašto ne želimo da napunimo budžet? Milijardama biste napunili budžet, gospodine Mali, i to vam je jedan vrlo dobar predlog. Ja ne znam zašto ga ne biste prihvatili. Voleo bih da čujem odgovor od vas. Možda i gospodin Bajatović da kaže zašto postoji trošak obrade kredita i zašto je indeksna klauzula za dinarski kredit koji uzimamo kod domaće banke?

Još jedan način kako da napunite budžet, pošto zbog ograničenog vremena ne mogu ni više da govorim, niti da kritikujem sa pravom ovaj predlog, a to je, takse, odnosno kazne koje mi plaćamo za neosnovane i nezakonite pritvore i za troškove advokatskih odbrana. Milijarde se izdvajaju svake godine. Sudovi nam na kraju svake godine budu u blokadama. Nikada se nije pokrenuo postupak regresa protiv nekog sudije i tužioca zbog takvih stvari. Ako neće Ministarstvo pravde, pa vi koji vodite računa o budžetu Republike Srbije, vi bi trebali da inicirate, jer postoji zakonska mogućnost, pa kada tako olako odrede 5.000 pritvora godišnje, i moraju da plaćaju neosnovan pritvor, pa onda neka gospoda sudije plate iz svog džepa.

Isto tako, kad olako hoće da vode montirane postupke, pa dižu krivične optužnice, pa izgube kasnije, onda neka plate i ti tužioci iz svog džepa. Tražite regres, imate tu zakonsku mogućnost, napunite budžet. Ja mislim da sam bio vrlo konstruktivan.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Posle održanih predsedničkih izbora 2017. godine u Srbiji su se desile najveće demonstracije za šest godina koliko je na vlasti SNS.

Studenti i omladina počeli su te demonstracije, njima su se približile desetine hiljada građana koji su iz dana u dan izlazili na ulice Beograda i u povorkama se kretale prestoničkim ulicama. Sve se to završilo jednim velikim mitingom koji su predvodili vojno-policijski sindikat kada su desetine hiljada ljudi izašli, iskazali svoje nezadovoljstvo i vlašću SNS i vlašću Aleksandra Vučića, ali i celokupnim stanjem u državi, izbornim sistemom sa kojim se suočava. Čitav taj izborni proces pratio je veliki broj sumnjivih radnji.

Na kraju smo mi podneli krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što je ona kao nadležni ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu na nezakonit način izdavala izvode iz biračkih spiskova, što niko pre nje nije uradio, da je neverovatno da žena ne zna šta kao ministar mora da uradi. Generalno smo optuživali, kao i celokupna javnost i opozicija, SNS za malverzacije na tim izborima i da ta pobeda ne da nije čista, nego da se lopovu ne čestita na krađi. I, evo, zbog toga mi ovde predlažemo osnivanje jednog anketnog odbora koji bi trebao da utvrdi činjenice i okolnosti.

Pozivam SNS da ako ona smatra da je ceo taj izborni rezultat iz 2017. godine čist da oni pristupe osnivanju tog anketnog odbora, jer će svakako imati većinu u anketnom odboru i prosto moći će sa sebe da skinu jedan ozbiljan prst sumnje, jer ne zaboravite da građani nemaju poverenja ni u političare, i na vlast i na opoziciju, ali ni ovaj izborni sistem.

Četrdeset posto ljudi nam izlazi na izbore. Zahvaljujući nepravilnom biračkom spisku, manipulacijama se dolazi do onih 50 i nešto posto jer svaka vlast je imala oko 900.000 ljudi na raspolaganju, fantomskim biračem u biračkom spisku, znači, ima ih preko milion i po, ali do 900 hiljada sa kojima može da vrši izborne malverzacije.

U Srbiji ne postoje čisti izbori. Ne postoje izbori koji su bili pravi i pošteni. Generalno nikad se ovde nije nešto rešavalo izborima. Ako želimo da vratimo veru u politički sistem mi moramo da osnujemo ovaj anketni odbor koji će da utvrdi zaista stanje u biračkom spisku, koliko imamo glasača, koji će da utvrdi zašto se ne poštuju zakoni i pravila o medijskom predstavljanju, pa imamo situaciju da se vladajuća garnitura uvek može da zloupotrebljava. To su radili ovi pre vas, vi to pravilno konstatujete kada kažete da je vlast DS, koja je vladala pre vas, isto to radila sa medijima, ali vi to isto radite kao i oni.

Znači, vi ste dobili 2012. godine podršku da prekinete sa tom politikom, a ponašate sa na isti ili na gori način nego oni vaši prethodnici, koje bi trebalo da ispita i finansijske malverzacije, jer ne zaboravite da je šest hiljada građana uplatilo identičnu sumu od 40.000 dinara Aleksandru Vučić gde ima i socijalnih slučajeva. Tu ima brojnih zloupotreba i anketni odbor bi mogao da utvrdi istinu o tom činjeničnom stanju.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Jedan anketni odbor bi pomogao građanima da shvate kako izbori funkcionišu. Na izborima se vrše brojne manipulacije. To nije specifično samo za Srbiju, pa setite se da je i Hilari Klinton ukrala 11 miliona glasova prema nekim procenama i opet nije uspela da pobedi nego je izgubila izbore od Donalda Trampa.

Znači, to radi aktuelna vlast. To su radili i prethodne vlasti. To radi i vlasti u okruženju. Znači, na izborima vlast ima veliku mogućnost da vrši izborne manipulacije zahvaljujući neurednom biračkom spisku, zahvaljujući dostupnim podacima da recimo može da zna koje se osobe nalaze trenutno u inostranstvu i u postupku su readmisije, a ovde su prijavljeni, naravno i upisani u birački spisak, pa oni i ako su trajno u tim zemljama nije izvršena readmisija i znaju da sigurno neće glasati. Oni zaista glasaju ovde.

To vam je onaj slučaj fantomskih brojnih birača koji se iznenada prijavljuju na kućnim adresama, naročito u višespratnicama u Beogradu i u takvim sredinama.

Zahvaljujući kontroli medija vi imate apsolutnu neravnopravnost u predstavljanju. Zahvaljujući zloupotrebama i mogućnosti zloupotreblja u finansiranju vi imate ogromnu finansijsku prednost u odnosu na vaše protivkandidate. Zato građani i ne izlaze na izbore. Zato su građani digli ruke od politike.

Znam da vi na sledećim izborima opet možete da pribegnete nekim začkoljicama. Recimo, u Beogradu je 40% građana glasalo na tim izborima 2018, a sve preko je veštački izazvano i na ovaj način ubacivano u glasačke listiće.

Vi možete, znači, na nekim sledećim izborima ponovo tome da pribegavate, ali ne možete da pobegnete od činjenice da su građani digli ruke od politike i to je jedan ogroman problem. Taj problem kad-tad eksplodira u lice.

Zato moramo da napravimo jedan anketni odbor, anketni odbor koji sve ove stvari i činjenice može da dokaže. To može da se dokazuje, naravno, i na druge načine, ali u ovom trenutku kao narodni poslanici najbolje bismo to dokazali kroz anketni odbor Narodne skupštine.

Evo, ako ja nisam u pravu, a inicirao sam ovaj anketni odbor, ja odmah da podnesem ostavku i napustim ne samo mesto narodnog poslanika, nego da napustim politiku. Jedan izazov za vladajuću većinu da prihvati ovaj anketni odbor. Ako nema razloga i ako moje reči nisu tačne, vi onda prihvatite ovaj izazov.

Pazite, mi smo podnosili i krivične prijave i protiv ljudi iz sadašnje vlasti i protiv ljudi iz prethodne vlasti. Godine 2012. smo podneli i krivičnu prijavu i protiv Borisa Tadića, Mikija Rakića i celog vrha tadašnje Demokratske stranke, zato što smo tada opet svedočili i započeli celu priču o izbornoj krađi, koju je tadašnja SNS takođe prihvatila, jer smo dokazali da su Dveri pokradene na izborima. Dokazali smo da, recimo, G 17 i LDP nisu imali cenzus, nego da su veštački ubačeni u parlament. To se isto i kasnije i ponavljalo. To se ponavljalo i pre ove vlasti.

Nikada niko nije u Srbiji došao na vlast izborima, pa ni 2000. godine nisu se na izborima dogodile promene, ni 2012. godine vi niste došli izborima, nego čestitkom iz Brisela koja je stigla u četiri, pet, popodne, kojom se Tomislavu Nikoliću čestita pobeda, iako izbori nisu okončani.

Hoćemo da vratimo poverenje u izbore, da vratimo vlast narodu, zato anketni odbor.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Prvo pitanje za ministra unutrašnjih poslova, gospodina Nebojšu Stefanovića. Tražim da se uradi bezbednosna procena ugroženosti lica u odnosu na narodne poslanike Srđana Noga i Boška Obradovića, a vezano za događaje koji su kulminirali 15. oktobra 2018. godine.

Naime, u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, dobili smo potvrdu svih navoda koje iznosimo već, evo skoro dve godine. Nenad Kovač je priznao da je sa Savom Terzićem imao faktičko vlasništvo u firmi „Lanus“, što je inače teško dokazivo, a u APR se nikada nisu vodili kao vlasnici ove firme. Takođe, priznao je svoj kontakt sa Zoranom Ćopićem, pravosnažno osuđenim u Srbiji i u Bosni i Hercegovini za pranje novca od trgovine narkoticima, kao i kumovske veze sa javnim tužiocem Prvog osnovnog javnog tužilaštva, LJubivojem Đorđevićem. Nepunih sat i po od održanog ročišta, gle čuda, određuje se pritvor svedoku koga smo mi predložili u ovom postupku, na osnovu činjenica da smo u brojnim sudskim postupcima, krivičnim i parničnim, čuvali podatke koje se tiču upravo našeg parničnog postupka.

Znači, određuje se pritvor, i to na osnovu krivičnog dela koje je dekriminalizovano. Da li neko želi da ubije u pritvoru Dejana Dragojlovića, kao što je već pokušavano više puta, a poslednji put 2011. i 2012. godine, kada je Dragojlović 501 dan dokazano držan u nezakonitom pritvoru i o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i u okružnom zatvoru.

Da li smo sledeći na spisku, kao smetnja ovim moćnicima i nezgodni svedoci Boško Obradović i ja?

Detalji o ovom slučaju i zapisnik sa ročišta dostaviću vam u pismu lično, danas.

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu, Marija Janković Debeljak, vodi suđenje u krivičnom postupku K25011/10, protiv okrivljenih po optužnici za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je 1. marta 2018. godine brisano iz Krivičnog zakonika, kao i dva krivična dela za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. Kako je moguće da Veće Prvog osnovnog suda u Beogradu donese rešenje kojim se određuje pritvor okrivljenom prema kome se vrši postupak zbog ovih krivičnih dela, znači, dekriminalizovanih i zastarelih? I kako je moguće da se u ovom krivičnom postupku okrivljenom postavlja branilac po službenoj dužnosti, iako isti ima izabranog i opunomoćenog branica u predmetu?

Pitanje za predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, predsednika Višeg suda u Beogradu, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, Visoki savet sudstva i ministarku pravde: kako je moguće da se odbija zahtev za izuzeće sudije Marije Janković Debeljak u postupku K25011/10, iako je ona i stranka u parničnom postupku, tužena od strane okrivljenog u ovome predmetu, kao i podnosilac krivične prijave protiv okrivljenog iz njenog predmeta, upravo zbog činjenice da je protiv nje on podneo parničnu tužbu. Znači, u istom sudu se sve dešava.

Da li je moguće i da li je dozvoljeno, po zakonu, podnositi parnične ili druge tužbe i prijave protiv sudija, ili je to možda krivično delo i kažnjivo, jer su sudije izvan i iznad zakona?

Takođe, kako je moguće da predsednik Višeg suda odlučuje nezakonito o izuzeću sudije Osnovnog suda?

Pitanje za javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogadu, LJubivoja Đorđevića, javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Natašu Krivokapić, javnog tužioca Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, Tomislava Kilibardu, Republičkog javnog tužioca, Zagorku Dolovac, ministarku pravde i Državno veće tužilaca: kako je moguće da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, zamenik Sofija Radak, krivično goni lice zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi, koje je dekriminalizovano, pa i predlaže određivanje pritvora prema okrivljenom? Kako je moguće da isti zamenik javnog tužioca pisano priznaje da je bez ičije dozvole vršilo oduzimanje delova sudskih spisa u istom predmetu, a da joj nadređeni javni tužilac, LJubivoje Đorđević, pruža podršku i zaštitu? Da li neke veze sa tim ima činjenica da je kum LJubivoja Đorđevića, Nenad Kovač, lice koje je povezano sa navodno oštećenim Savom Terzićem i ima direktni finansijski interes, jer stoji iza otimanja preduzeća „Certus“ od okrivljenog Dejana Dragojlovića, koje se goni zbog krivičnog dela koje je dekriminalizovano i određuje mu se pritvor? Pri svemu tome, Dragojlović je podneo prijavu protiv Sofije Radak za uvredu, a protiv nje se vodi i disciplinski postupak zato što je odnela i držala kući 350 predmeta, od kojih je veliki broj zastareo.

O ovim navodima obratiću se svim institucijama, udruženjima, ambasadama i međunarodnim organizacijama, a insistiraću i da nadležna udruženja tužioca, sudija i advokata daju svoju reč.

Pitanje za ministarku pravde i upravnika Okružnog zatvora: da li možete da garantujete bezbednost i sigurnost Dejanu Dragojloviću, kome je određen pritvor na osnovu dekriminalizovanog dela unutar Okružnog zatvora, jer je već 2011. i 2012. godine više puta na njega u pritvoru pokušan atentat, o čemu postoje zabeleške i u sudskim spisima i evidencija u Okružnom zatvoru? Vi ćete snositi odgovornost ako se Dragojloviću nešto desi u pritvoru.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Pitanje za Aleksandra Vučića i koordinatora službi bezbednosti Nebojšu Stefanovića, da li je Ana Brnabić potpisala Dablinski sporazum i da li naše službe bezbednosti prate kontakte koje ona i njen brat imaju sa bezbednosnim službama Hrvatske?

Dablinski sporazum obavezuje države EU i potpisnice da i po njemu o azilu migranata odlučuje ona država u kojoj su migranti prvi put tražili azil i ostavili otisak prsta. Evropski sud pravde nedavno je podržao svojom odlukom, odluke Austrije i Slovenije da deportuju tražioce azila nazad u Hrvatsku i time podržao pomenuti Dablinski propis.

Preko ostrva Lezbos u Grčkoj, prošli su milioni migranata bez ikakvih evidentiranja od strane grčkih vlasti, iako je ona u EU, onda preko Albanije i Makedonije ulaze u Srbiju, a potom Hrvatsku ili drugom rutom preko Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine ulaze u Hrvatsku. Sada je Hrvatska prva zemlja po Dablinu gde se migranti evidentiraju i traže azil.

Više od milion i sto hiljada migranata je tražilo azil i ostavilo otisak prsta u Srbiji. Oni prilikom prelaska naše granice sa Hrvatskom, njihovim graničarima predaju potvrde o zahtevu za azil i datom otisku prsta u Srbiji, što ovi notiraju i čuvaju. Srbija nije članica EU i ne obavezuje je Dablinski propisi, međutim Srbija se može dobrovoljno obavezati potpisivanjem Dablinskog sporazuma, kao što su to već učinile Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, koji su potpisnice Dablina, a nisu u EU. Sporazum može potpisati ovlašćeno lice, a to su predsednik Republike, predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Dablinski sporazum je glavni uzrok sukoba između Srbije i Hrvatske, jer je životni interes Hrvatske da Srbija pristupi Dablinskom sporazumu.

Ukoliko ovlašćeno lice, konkretno Ana Brnabić, potpiše Dablin, Srbija će se naći u haosu, a ona će sa bratom pobeći u Hrvatsku. Setimo se afere „Satelit“, kada je ministar odbrane Davinić parafirao ugovor u hotelskoj sobi, kada smo izgubili spor i morali da platimo 50 miliona evra. Ovde je ulog mnogo veći, jednim potpisom dobijemo milion i 100 hiljada ljudi, što ne možemo da preživimo.

Tražio sam više puta bezbednosnu procenu Ane Brnabić, jer se na ovako odgovorne funkcije ne mogu dovoditi lica koja imaju strano državljanstvo, koja su ucenjena ili koja nemaju porodicu. Da li je, između ostalog, ona zbog toga dovedena na ovu funkciju? Odgovornost je na onima koji su je predložili, kao i na onima koji su glasali za nju u Skupštini.

Pitanje za ministra finansija i predsednicu Vlade, koliko novca će ući u budžet Srbije, a na osnovu najavljene readmisije mahom Roma i Albanaca, o kojoj su se dogovorili Aleksandar Vučić i Aleksandar Soroš? Svaka readmisija se plaća. Mene zanima – koliko će se ova platiti i ko je uzeo novac, iako znam odgovor?

Devedesetih godina kada su Nemci vršili readmisiju kosovskih Albanaca, za svakog Albanca on je plaćao između 15 i 22 hiljade maraka, zavisi od načina deportovanja. Tako da smo devedesetih nekoliko milijardi maraka dobili u budžet po ovom osnovu i čim bi Albanci prešli u Srbiju, odmah su se vraćali u Nemačku i kad su Nemci shvatili da tri puta plaćaju istog Albanca, odlučili su da je jeftinije da Kosovu daju državu.

Takođe, koliko ovih lica iz readmisije ima prebivalište na teritoriji opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac i da li je to razlog uvlačenja ove tri opštine Srbije u pregovore o Kosovu i Metohiji, kako bi se proglasili konfliktnom zonom i da ne bi bila moguća readmisija nealbanaca nazad u te sredine, jer takva lica ne mogu se vratiti u konfliktne zone u kojima im preti opasnost? Pomenuti Albanci su fiktivno prijavljivali adrese u ovim opštinama i prodavana su im srpska dokumenta, jer su sa našim pasošima mogli da putuju bez viza. Odatle veliki broj fantomskih Albanaca sa prijavama u ovim opštinama.

Pitanje za Aleksandra Vučića, da li je glavni razlog vaših čestih sastanaka, jednom u mesec dana, sa Aleksandrom Sorošem nesmetano odvijanje projekta prolaska migranata kroz Srbiju, koji provodi njegova organizacija „Welcome to Europe“? Da li je po dogovoru sa Sorošem na prostoru koji obuhvata Albaniju i države bivše Jugoslavije, bez Slovenije, planirano da se smesti pet do sedam miliona migranata i zato Soroš non-stop posećuje ovaj region? Da li se prvi centar za dugotrajni smeštaj azilanata pravi u Obrenovcu, bivšoj kasarni, i da li nosi oznaku u projektima KM-36? Da li će tu biti smešteno 4.700 azilanata i o čijem trošku se oprema kuhinja, trpezarija, soba sa nameštajem, posteljinom i garderobom?

Pitanje za ministra odbrane i Aleksandra Vučića, ko je i kada potpisao prvi sporazum između nas i NATO 15. oktobra 1998. godine, a koji je prethodio Rezoluciji Saveta bezbednosti 1203, od 24.10.1998. godine? Da li je taj sporazum praktično omogućio NATO nesmetanu mogućnost da špijuniraju ciljeve na Kosovu i izvrše pripremu bombardovanja? To je preteča SOFA i svih kasnijih sramnih sporazuma sa NATO.

Tražim da mi dostavite taj sporazum. Tražim da mi se dostavi zabeleška sa sastanka između delegacije SRJ i vojnog rukovodstva NATO, predvođena generalnima Naumanom i Klarkom, održanog u Beogradu 25. oktobra 1998. godine. Takođe tražim da mi se dostavi prepiska između sekretara NATO Solane i predsednika SRJ Miloševića od 15. oktobra 1998. godine, 28. januara 1999. godine i odgovore naše Vlade. Da li smo mi ispunili sve što je od nas… (Isključen mikrofon.)

(Srđan Nogo: Mogu li da završim rečenicu? Deset sekundi mi treba.)

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2017.

Na moja pitanja ne sme niko da odgovori, ali bože moj ja moram da ih postavim.

Prvo pitanje za Aleksandra Vučića koordinatora službi bezbednosti, direktora BIA Bratislava Gašića i načelnika VBA, da li naše službe rade bezbedonosne procene i kako rade te bezbedonosne procene? Ovo nije samo vezano za moje prethodno pitanje za bezbednosnu procenu Ane Brnabić, već me zanima kakvu su bezbedonosnu procenu prošli Nenad Kovač zvani Neša roming i Sava Terzić, lica koja sarađuju sa najvišim državnim organima u poslovima, recimo, E inspektora sa svim inspekcijskim upravama, sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, sarađuju sa Vojskom, sa policijom, sa službama bezbednosti, jer se njihovi softveri koriste u svim državnim organima. Mislim, i u Narodnoj skupštini.

Godine 2001. Sava Terzić kao direktor Preduzeća „Certus“, ta firma nije mogla da dobije posao, uvođenje elektronskih brava u Centralni zatvor zato što nije prošao bezbedonosnu proveru, jer je osuđen da je 1994. godine krao šofer šajbne a sada taj čovek može da sarađuje sa najvišim državnim organima, gde treba najveći stepen bezbedonosne procene, a od 2006/2007. godine do danas on i Nenad Kovač su glavni perači para za sve narko kartele u Srbiji. Imate ih na snimcima balkanskog ratnika, koje su te iste službe bezbednosti snimile na zakonit način u zakonitom postupku, ali oni sarađuju i sa najvišim državnim organima. Zanima me kako?

Drugo pitanje za ministra privrede i direktora APR, objasnite mi kako je po zakonu moguće da jedna firma bude DOO vlasnik sebe same? Naime od 2014. godine do danas „Lanus“ Privredno društvo DOO je 66% vlasništvo samo sebe. To je nemoguće po zakonu. Zakon propisuje da manji deo možete biti vlasnik i to u kratkom vremenskom periodu ili se taj deo briše. Da li se kriju pravi vlasnici „Lanusa“? Iza tih 66% iza povezanih lica koji vode do Holandije, da li se kriju Nenad Kovač, naravno on je pravi vlasnik „Lanusa“, ali i neki političari Goran Vesić, Siniša Mali, Nikola Petrović, kum Nenada Kovača i ko još?

Ovo pitanje postavljam inspirisan medijskim navodima da se sprema nekakvo hapšenje Draganu Đilasu, pa sam hteo da kažem da Dragan Đilas sigurno ne mora da se brine da će biti uhapšen jer mu je jedan čovek garancija, Nenad Kovač. Nenad Kovač je bio njegov poslovni partner i do 2014. godine su zajedno radili, upravo preko tog „Lanusa“, ali od 2014. godine ulaze u taj posao Siniša Mali, Goran Vesić, od ranije, naravno, i Nikola Petrović i od ranije, naravno, Aleksandar Vučić.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69886.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 10.12.2017, 00:15