Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milija Miletić

Milija Miletić

Ujedinjena seljačka stranka

Govori

Zahvaljujem se predsednice Skupštine.

Uvaženi potpredsedniče Vlade, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam podneo amandman kojim stavljam akcenat na nedovoljno razvijena područja, jer je za sve nas vrlo bitno, za sve nas koji živimo u Srbiji, da se radi, da se razvija i deo gde ja živim, nedovoljno razvijena područja gde je Srvljig, gde je Bela Palanka, Gadžin Han, gde je Niš centar, gde se u okviru toga rade stanovi u Nišu za radnike službe bezbednosti.

Ja stvarno podržavam i napore Vlade, i ovaj zakon će stvarno biti za nas veoma bitan, zato što će veliki broj ljudi koji su služili našoj zemlji, radili za našu zemlju, ratovali za našu zemlju, imati mogućnost da konačno dobiju svoj krov nad glavom.

To je nešto što svi moramo ceniti, poštovati i ja ću uvek podržavati ovakve stvari, jer kao čovek, čiji je otac bio policajac radio, ratovao za ovu našu zemlju, kao čovek koji živi u Svrljigu i podržava sve one dobre stvari koji se rade za jugoistok Srbije, za razvoj nedovoljno razvijenih područja, nja ovaj način kad izgradimo ove stanove, kada se rade i izgrade ovi stanovi obezbedićemo stvarno krov nad glavom za sve one naše policajce, za vojnike, koji dosad nisu imali tu mogućnost, koji su otišli iz nekih područja, koji su ratovali, koji su stvarno dali sebe da zaštite i da rade za našu zemlju, za naš kraj i za našu Srbiju.

Inače, ja bih postavio pitanje – da li postoji mogućnost da u okviru ovih sredstava kojim se grade stanovi, da li ima mogućnosti za jedan posto od tih stana bude i za ratne vojne invalide i za one ljude koji su izgubili svoje živote, a njihove porodice nemaju stan?

Mislim da sada u okviru ovog zakona to ne može, nadam se da ćemo u nekom narednom zakonu imati mogućnost da za te ljude obezbedimo krov nad glavom, jer kao što vidimo i naša Vlada i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, stvarno stavlja veliku aktivnost i veliko zalaganje za sve one koji su svojim aktivnostima, svojim znanjem i umećem pomogli da se naša zemlja Srbija štiti.

Još jednom ovaj zakon je odličan. Amandman koji sam podneo želim samo da se da podrška nerazvijenim područjima i pozivam sve da glasaju za ovaj amandman.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja bih kao i do sada postavio nekoliko pitanja vezanih za život, konkretni život naših građana, pitanje koje postavljaju meni u mom kraju, na jugoistoku Srbije. Jedno od tih pitanja jeste, pošto se više puta čulo u prethodnom periodu i prošle godine, a i ove godine u medijima od strane nekih iz Ministarstva rada i socijalne politike, a vezano je za zakon o penzijskom-invalidskom osiguranju.

Za one ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina, a imaju jedan od uslova 40 godina radnog staža, po tom zakonu koji sam ja glasao, ljudi imaju penale za svaku godinu koji odu ranije od 65 godina i na taj način oni imaju umanjenje penzije do kraja života, u zavisnosti da li će otići u 61, 62, 63. ili 64 godine, a pitanje je da li će se ući u postupak promene ovog zakona u ovom delu? Bilo je veći broj najava od strane ministarstva i to je ono što me stvarno interesuje zato što to jeste i pitanje većeg broja ljudi koji su stekli uslove, jedan od uslova 60 godina, odnosno 40 godina radnog staža, pa sada čekaju da ne dođu do situacije da odu u penziju, da imaju smanjivanje tih 5, 10, 15, 20% do kraja života, već samo da to bude dok napuni 65 godina života, taj budući penzioner.

Još jedno pitanje vezano je za razvoj poljoprivrede. Bez komasacije i rada na komasaciji i promena Zakona o komasaciji ili podzakonskih akata biće teško i da se radi komasacija. U našim područjima, tu govorim konkretno za nerazvijena područja, kao što je opština odakle ja dolazim, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, svedoci smo da veliki broj njiva, sada, što se kaže, nema ko da ih obrađuje, zato što su ti ljudi ostarili, ne mogu da rade, njihovi mladi tamo ne dolaze i ta njihova zemlja je potrebno da se radi, da se razrađuje da bi mogli i dalje od toga ljudi da žive.

Interesuje me da li će Ministarstvo poljoprivrede u narednom periodu, ja očekujem vrlo brzo, da se uđe u posao, za donošenje Zakona o komasaciji, jer smo svi svesni toga da bez ukrupnjavanja zemlje, bez komasacije, bez ulaganja u poljoprivredu na zemljištu koja stvarno ima mogućnost da se radi, nema nam ni razvoja poljoprivrede.

Inače, Nemačka vladina organizacija GIZ je već pomagala da se uđe u postupak donošenja određenih pravilnika u komasaciji, i meni je to stvarno pitanje vrlo bitno da znam, jer ćemo na taj način stvarno imati mogućnost kada uradimo komasaciju, kada uradimo dobrovoljno grupisanje zemlje, za naše poljoprivedne proizvođače i u našim nerazvijenim područjima, imati veliku šansu i mogućnost da se tamo ostane da se živi, da mladi ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, koji mogu koristiti subvencije koje daje država Srbija i Vlada Republike Srbije sa ukrupnjavanjem zemlje oni stvarno mogu nastaviti tamo da ostanu da žive i da od toga može stvarno da imamo i uspeh i budućnost i u tim našim malim, nerazvijenim opštinama kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i veći broj takvih opština na jugoistoku Srbije.

Još jednom, pošto ja stvarno uvek govorim kao pravi srpski domaćin, kao pravoslavac, ja bih današnjeg dana iskoristio priliku da čestitam Beograđanima slavu Spasovdan, gradu Beogradu da čestitam slavu Spasovdan, sa željom da Beograd i Beograđani i svi mi idemo napred, da bude mnogo bolje, da se razvijaju ta rubna područja i da se razvija poljoprivreda.

Čestitao bih, normalno, i Nišavskom upravnom okrugu isti dan, današnju slavu Spasovdan, sa željom da naš Nišavski okrug ide napred, da se tamo razvija, da se rađaju deca, da se tamo bolje živi, i normalno, pošto ja dolazim iz Svrljiga, današnji dan je isto slava Spasovdan Manastira Vaznesenje Gospodnje, koji se nalazi u selu Labukovo, to je selo na granici sa opštinom Sokobanja. Čestitam i svim mojim ljudima ovaj dan Spasovdan, sa željom da svi u Srbiji bolje živimo, da imamo zdravlja, sreće i uspeha u svakom pogledu. Sve najbolje.
Uvaženi predsedavaujući, stvarno i kao čovek i kao otac i kao sin, propatili smo sve ono što je bilo loše i pamtimo one dane kada je bilo bombardovanje. Sada posle 19 godina, prvi je naš predsednik Vučić, koji je javno rekao i tražio da se proveri koja se šteta od bombardovanja koje smo imali 1999. godine. Inače, bombardovali su i pasivne krajeve i velike gradove i svi učesnici u ratu, a jedan od tih, jeste bio i moj otac koji je bio i na Kosovu, i bio svuda gde treba kao pripadnik policije. Veliki broj tih ljudi su imali problema posle toga i posle 10 i posle 12 godina, posle 13 godina, posle 15 godina, imali su problema sa tumorima, sa malignitetima. Jedan od tih jeste bio i moj otac koji je 2010. godine dobio tumor i lečio se, izlečio se, ali je sve to bilo posledica rata i bombardovanja pod okriljem NATO pakta, pod nazivom „milosrdni anđeo“.

Stvarno ne mogu da shvatim kao čovek da se na takav način radi sa ljudima, sa zemljom koja je bila uvek uz sve ono što je bilo dobro. Inače, veliki broj pripadnika policijskih snaga i policijske stanice iz Svrljiga koji su bili na braniku otadžbine, koje su bili na Kosovu i bili su svuda gde je trebalo, blizu 50% tih ljudi je, a ja to znam sigurno imaju problema sa malignitetom, to je već viđeno veći broj tih ljudi su i umrli. Tako da stvarno posledica postoji.

Želim da se zahvalim predsedniku Vučiću koji je o tome javno govorio, zahvaljujem se i predsednici Maji Gojković, koja je pokrenula i tražila da se ovde govori o toj tački da formiramo komisiju. Još jednom pozivam sve ljude da imamo razumevanja o ovom o čemu treba da se govori i 2000. godine i 2001. i 2002. i 2005. godine do današnjeg dana niko to nije ovako govorio, niti je govorio neki zvaničnik kao predsednik Srbije gospodin Vučić.

Mislim da to stvarno trebamo znati i sve komisije će odraditi svoj posao zato što naš kolega doktor Laketić je čovek koji je iz Prokuplja, čovek koji je i bio na terenu koji zna kako je tamo veliki broj ljudi iz Prokuplja, sa juga Srbije su bili učesnici rata i imali su problema i Prokuplje je bombardovano i Aleksinac i Niš, oni su gađali i kliničke centre i domove zdravlja i gađali su škole, neka to njima ostane na čast. Sada neka govore o tome kako žele da pomognu našu zemlju Srbiju. Nemojte nikad ovako da je pomažu više. Još jednom, zahvaljujem se, i tražim normalno kao i svi Srbi da naša zemlja Srbija ima mogućnost da ima oštetu, ali da svi radimo na tome i da se to više nikada ne desi.
Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa svojim saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabranu sa liste SNS.

Ja ću danas, kao i do sada, izneti set stvari koje su veoma bitne za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu. Ja sam sin policajca, čoveka koji je otišao u penziju, čovek koji je išao da ratuje za ovu zemlju Srbiju i čoveka koji je imao problema, ali to ćemo govoriti sutra na zasedanju.

Inače, velika podrška od mene kao čoveka za ovaj zakon kojim želimo da pomognemo našim ljudima koji rade u bezbednosnim snagama, ljudima koji nemaju svoj stan, da dobiju stan po povoljnijim cenama. Na taj način, to će biti za njih velika zahvalnost, jer će se rešiti njihova životna egzistencija, a to je stanovanje. Mislim da je to stvarno izuzetno dobar zakon, povoljna cena i nadam se da će biti mogućnosti za sve naše pripadnike bezbednosnih snaga da obezbedimo da svima onima koji nemaju mesto stanovanja, da im se obezbedi stan, jer stvarno je ovo nešto što je najbolje.

Sada ću nešto više reći o Zakonu u železničkom saobraćaju. Pošto sam iz Svrljiga, a to je mesto gde ide pruga od Niša preko Svrljiga, preko Knjaževca, Zaječara, Negotina, Prahova, a Zakon o železničkom saobraćaju daje određene povoljnosti za rad i izgradnju magistralne pruge, ali ja ću se više osvrnutni na ove članove, na član 9, 10, 11, na član 40, jer taj deo baš dotiče gde velika privilegija jeste magistralna pruga, gde su stvarno velika ulaganja i mislim da je to stvarno dobro, jer mi želimo da imamo dobar železnički saobraćaj, kako teretni, tako i putnički, da možemo biti konkurentni i u svakom trenutku da obezbedimo bolje funkcionisanje za našu zemlju Srbiju i sve građane u Srbiji.
Ovde me baš interesuje, pošto unazad nekoliko, prošle godine imali smo mogućnost i pruga koja ide od Niša prema Prahovu nije uvrštena u investicije. Baš bih voleo da znam da li će se ta pruga graditi, da li će se raditi. Ne bi bilo dobro da se ta pruga stavi van snage, zato što je to vrlo bitno za jugoistok Srbije, za istok Srbije, zato što je povećan teretni saobraćaj od 600.000 tona na milion i 600.000 tona.
Ja vas pozivam i voleo bih da obezbedimo mogućnost da ta pruga opstane, da živi, da radi, da funkcioniše, zato što je to žila kucavica za sve koji žive na istoku Srbije.

Još jednom, glasaću za sve predloge zakona, jer mislim da su dobri, s tim što bih napomenuo da ovo stavimo da može da funkcioniše i da se ne zatvori ta pruga. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodo oficiri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam kao i prethodnog dana podneo amandmane vezano za ovaj zakon o obrazovanju Vojske sa ciljem da stavim akcenat na nerazvijena područja. Svi znamo i svedoci smo prethodnog perioda da je srpski tronožac koji je spasio našu zemlju Srbiju, a to je bilo srpsko selo, srpska crkva, srpska vojska. Zato ja uvek podržavam sve ove predloge koji daju akcenat na obrazovanje u Vojsci, jer samo Vojska koja je obrazovana, školovana, ima ljude koji su sa sela, ljude koji su iz grada, a svi Srbi znamo da su veoma dobri, da su odlični vojnici, mi svi zajedno želimo da naša Vojska bude još snažnija, jača i bolja.

Uvaženi ministre, vi ste dali akcenat našim ljudima koji su ranije bili izuzetni generali, koji su štitili našu zemlju, kao što je gospodin general Lazarević. Takvim ljudima i sa takvim ljudima u obrazovanju imaćemo još veću snagu i mogućnost da jačamo našu Vojsku.

Još jednom bih pozvao sve predstavnike, sve poslanike da izađu i da glasaju za ovaj moj predlog jer mislim da ovaj moj amandman sa akcentom za nedovoljno razvijena područja jeste da se nastavi da Vojska pomaže nedovoljno razvijenim područjima, kao što su opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, kao što je to rađeno ranije.

Još jednom bih pozvao sve i zahvalio se svim ljudima i kao pravi srpski domaćin čestitao bih današnjeg dana Đurđevdan. Danas je drugi dan Đurđevdana. Želim da u narednom periodu naša Vojska bude jača i još moćnija i da naše selo bude jače i bolje i da svi budemo u istom cilju, da pojačamo i naše selo i našu Vojsku i našu zemlju Srbiju. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa našim oficirima, kolege poslanici, građani Srbije, ja ću, kao i do sada, uvek kao poslanik i podneo sam amandmane vezane za nerazvijena područja, za područja u kojima treba ulaganje, a gde je naša vojska u prethodnom periodu dala veliki akcenat pomoći razvoju jugoistoka Srbije kada je bilo najteže.

Inače, što se tiče obrazovanja u vojsci, to je nešto za nas vrlo bitno, jer svi znamo da bez znanja nema ni imanja i zato ću uvek podržati sve one zakone koji daju napredak i razvoj naše vojske, jer smo svedoci svih neželjenih stvari koje su se dešavale u prethodnom periodu.

Znamo unazad nekoliko godina, kada su bili veliki snegovi, kada je bio veliki ledolom, kada je bilo problema sa strujom, tada je naša vojska, na čelu sa tadašnjim ministrom, gospodinom Gašićem, dolazila kod nas u jugoistoku Srbije i zajedno sa nama radila da se osposobi, da može da radi i „Elektromreža“ i na taj način da može da funkcioniše jugoistok Srbije.

Ja sam svedok tih događanja, jer sam video tada da naša vojska ima sposobnost i snage da pomaže našim civilima. Tada smo zajedno sa našim vojnicima radili na terenu. Obilazili smo naša sela, gde smo sa ljudima koji su zdravstveni radnici, merili pritiske i radili sa našim ljudima, sa starim ljudima na terenu i na taj način dali još veći doprinos našoj vojsci, da se naša vojska još više ceni i poštuje.

Inače, mi svi znamo da je naša Srbija opstala zahvaljujući naša tri stuba, a to je selo, to je vojska i to je naša srpska crkva. Ta tri stuba su spasili našu zemlju Srbiju i zbog toga svi mi imamo veliko poverenje u našu vojsku. Angažovanje naše vojske u prethodnom periodu pokazalo se da je to ono što treba, što treba da se rad i još jednom, uvaženi ministre gospodine Vulin, ja stvarno podržavam i vaš rad, jer sam siguran da ćete vašim angažovanjem u narednom periodu dati još veću podršku svim onim ljudima koji su svojim znanjem i umećem pokazali kako treba da se radi za našu zemlju Srbiju, tako je i naš general Lazarević pokazao kada je bilo najteže i sada to svoje znanje daće nekim drugim ljudima, akademcima, da mogu da uče da rade i da budu ljudi koji će spasiti naš narod i našu zemlju Srbiju.

Još jednom pozivam sve ljude, sve poslanike ovde u Skupštini da damo podršku mom amandmanu, da radimo na razvoju nedovoljno razvijenih područja i da naša vojska bude još jača i moćnija, jer samo tako ima da nas poštuje ceo svet.

Još jednom zahvaljujem i velika podrška od mene i moje Ujedinjene seljačke stranke Vojsci Srbije, našem selu i našoj crkvi.
Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih postavio pitanja iz delokruga poljoprivrede i problema naših poljoprivrednih proizvođača.

Ja sam na prošlom zasedanju, odnosno Skupštini postavio pitanje vezano za formiranje fonda za ljude koji uplaćuju poljoprivrednu penziju, a razbole se, da se iz tog fonda obezbedi njima plaćanje i lečenje u narednom periodu.

Sada bih postavio slično pitanje. Vezano je za socijalnu pomoć za ugrožene poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veliki broj ljudi koristi socijalnu pomoć u Srbiji, da su uslovi za korišćenje socijalne pomoći određeni na određeni način, kroz određene potrebne dokumentacije, kao što je, recimo, da je nezaposlen, da je izgubio posao i slično, s tim što je za naše ljude koji žive na selu i bave se poljoprivredom i imaju 70, 80, 90 ari, hektar, dva, tri hektara zemlja, a svi znamo da veliki broj domaćinstava koji žive na jugoistoku Srbije, a bave se poljoprivredom i imaju od tri do pet hektara zemlje, a zna se da je vrlo teško održavanje i rad na toj zemlji, ali mi to tamo nastavljamo da radimo.

Dolazimo u situaciju da poljoprivredni proizvođač ili vlasnik zemlje koji je nekada radio u nekoj firmi, izgubio posao u firmi, i dalje ima svoju zemlju, živi na selu, taj čovek trenutno, da bi dobio neku socijalnu pomoć kao svi ostali ljudi koji žive u gradu, u varošicama, taj čovek nema pravo na socijalnu pomoć zato što ima 50 ari zemlje najmanje, a normalno, veliki broj naših ljudi koji su radili u nekim firmama, izgubili posao sada u tranziciji od 2000. godine na ovamo, oni sada tu zemlju koju su nasledili od svojih očeva, od svojih dedova, normalno, tu zemlju ne žele da daju nikome, jer ta zemlja je njihova dedovina, a oni trenutno ne mogu od te zemlje da rade, nemaju dovoljno mehanizacije i podneli su zahtev za trenutnu socijalnu pomoć, kao svi ostali u gradovima. Ti ljudi nemaju pravo na socijalnu pomoć zato što imaju tu zemlju.

Ja bih pitao - da li postoji mogućnost da u Ministarstvu rada, ministar sadašnji ili neko drugo ministarstvo koje daje kriterijume, da se da mogućnost i poljoprivrednim proizvođačima koji žive na selu, koji u nekom trenutku izgube mogućnost da rade i imaju potrebe za socijalnu pomoć, da se tim ljudima obezbedi socijalna pomoć, kao i ostalim ljudima koji žive u gradovima.

Još nešto što je vrlo bitno, kada čovek koristi socijalnu pomoć, ima pravo i na zdravstvenu zaštitu. To je mnogo bitnije za te naše ljude koji žive na selu, imaju zemlju, a potrebna im je socijalna pomoć jer trenutno ne mogu da rade, da ti ljudi sutra mogu da se leče, jer samim tim, kada dobiju socijalnu pomoć, rešenje od institucije koja to radi, oni od tog trenutka imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, na lečenje i mogu sutra imati mogućnost i kada se nešto razbole da se leče.

Zbog toga bih pozvao i naše Ministarstvo poljoprivrede, da zajedno svi, i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada, da svi zajedno radimo na tome da se da mogućnost poljoprivrednim proizvođačima koji su nekada radili u nekim firmama, koji su izgubili posao, imaju svoju zemlju, da kada izgube posao ili imaju potrebe za neku pomoć, da dobiju, da imaju ista prava za socijalnu pomoć kao i ostali ljudi koji žive u gradovima, jer stvarno, pravi srpski domaćin ne želi od nikoga ništa da traži, ali dolazi u situaciju da mu je potrebna pomoć, a on ta prava nema.

To isto važi za dečiji dodatak, jer mladi poljoprivredni proizvođači, mladi bračni parovi koji dobiju decu u našim selima, imaju određenu površinu pod nekim usevima, oni isto ne mogu da dobiju pravo na dečiji dodatak za svoju decu zato što je njihova zarada od te njive, recimo, konkretno u našoj opštini Svrljig, odakle ja dolazim, jedan hektar zemlje da bi se obradio, potrebno je od 200 do 250 evra, a zarada koju bi taj čovek mogao da ima od te zemlje je vrlo mala. Sutra kad neko iz Ministarstva rada kontroli i traži kolika je zarada, ti ljudi, ti bračni parovi nemaju pravo na dečiji dodatak. Tu bismo morali da imamo neki drugačiji kriterijum da zajedno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada radimo na promeni određenih pravilnika da mogu i mladi bračni parovi koji žive na selu da imaju pravo na dečiji dodatak i da budu u nekom delu isti kao oni ljudi koji žive u gradu.

To su moja pitanja. I sva ova pitanja koja ja sada pitam ovde na Skupštini su pitanja koja bole veliki broj naših ljudi koji žive na teritoriji jugoistočne Srbije.

Još jednom bih se zahvalio svima, kolegama poslanicima. Očekujem da ćemo ovaj problem moći da rešimo.

Sada bih iskoristio priliku da današnji dan – Dan medija čestitam svim medijima, sa željom da radimo na isti način, da bude bolje i da se čuje ono sve što je potrebno za naše građane u Srbiji.
Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Ja sam hteo da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pitanje je vezano za naše poljoprivredne proizvođače.

Čisto zbog svih nas da ponovim da dosta naših poljoprivrednih proizvođača uplaćuje preko PIO fonda sebi zdravstveno osiguranje i familije i porodice koje se bave poljoprivredom. Nije bitno da li je to stočarstvo, govedarstvo, da li je to ratarstvo, povrtarstvo ili neka druga grana u poljoprivredi. Ta porodica koja uplaćuje za jednog ili dvoje njih zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede, ona dolazi u situaciju da sada, pošto smo svedoci da veliki broj ljudi ima teške bolesti, a to posebno pogađa naše poljoprivredne proizvođače koji žive na selu, koji rade i, normalno, kada se desi tako neka neželjena bolest, neki malignititet ili neka druga teška bolest hteo sam da pitam Ministarstvo zdravlja da li postoji mogućnost da ljudi koji su osigurani preko poljoprivrednog osiguranja, koji uplaćuju osiguranje preko poljoprivrede, u slučaju da se razbole od nekog malignog oboljenja ili neke teške bolesti, i samim tim ne mogu da budu u situaciji da obavljaju svoje poljoprivredne radove, a kada ne mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove oni ne mogu ni uplaćivati tih 110 hiljada dinara koji su potrebni godišnje da se uplate za Fond zdravstva da bi oni mogli da se leče.

Da li postoji mogućnost da preko nekog fonda u okviru Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, socijalne politike, neke druge organizacije, da postoji fond ili da se formira fond kojim ćemo moći da obezbedimo lečenje za one poljoprivredne proizvođače koji su uplaćivali i koji uplaćuju preko poljoprivrede penziju, odnosno zdravstveno osiguranje i kada se razbole, kada to ne mogu da rade, da se iz nekih sredstava to njima uplati za tu godinu, da ti ljudi mogu da se leče i da mogu imati mogućnost da budu izlečeni? Naravno, svedoci smo da kada se krene sa lečenjem u pravom trenutku i maligne bolesti su izlečive.

To je bilo moje pitanje i želja da u narednom periodu, ukoliko to sada trenutno ne može, da se obezbedi taj poseban fond za naše poljoprivredne proizvođače koji uplaćuju penziono osiguranje i zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede da mogu, kada su bolesni oni ili neko od njihovih članova domaćinstva, da se njima obezbede sredstva, da im se uplati taj iznos od 100.000 ili 110.000 dinara godišnje da mogu da se leče.

To je bilo jedno pitanje. Siguran sam da ćemo imati mogućnost, jer smo i svedoci da veliki broj gazdinstava, kada neko iz gazdinstva ispadne da ne može da radi, a to gazdinstvo vrlo teško funkcioniše, zato što znamo kakvi su uslovi kada se bave ljudi stočarstvom, kada se bave nekim drugim poljoprivrednim radovima.

Pitanje je stvarno na mestu i siguran sam da će Ministarstvo zdravlja iznaći mogućnost preko PIO Fonda ili neke druge državne organizacije da se tim ljudima iznađe mogućnost i obezbedi poseban fond kojim ćemo moći da im obezbedimo adekvatne uslove da se leče i da sutra budu izlečeni.

Još jedno pitanje vezano je za ovakav vid, pošto ja dolazim iz opštine koja je mala opština, a na jugoistoku Srbije ima veliki broj takvih opština i vezano isto za Ministarstvo zdravlja pitanje i Institut za javno zdravlje „Batut“ – da li će imati mogućnosti, pošto znamo da male opštine i mali domovi zdravlja nemaju pravo na hitnu pomoć, da li mogu dve lokalne samouprave, koja su jedna pored druge, a koje nemaju, ni jedna, ni druga, pravo na hitnu pomoć, da li mogu da udruže svoje domove zdravlja i da makar obezbede ekipe kroz program Ministarstva zdravlja da imaju pravo na hitnu pomoć? Svedoci smo da svi ljudi, pa i kod nas u Svrljigu, i u Knjaževcu, i u Beloj Palanci, i u Sokobanji, Babušnici, Gadžinom Hanu, svi ti ljudi bi trebali da imaju pravo na hitnu pomoć i da na tome svi zajedno radimo i da Ministarstvo zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ da obezbede tu mogućnost da i te male opštine imaju pravo na hitnu pomoć i da mogu u pravom trenutku da se dođe do svakog domaćinstva i da oni mogu da spase sebi život. Hvala.
Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam kao i do sada uvek predstavljao i predstavljaću jugoistok Srbije, brdsko-planinska područja, nedovoljno razvijena područja, a inače ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, koja je izabrana sa liste SNS.

Šta drugo da kažem, da ću ja podržati ovaj zakon, da sam napisao amandman na član 2. gde želim da dam doprinos i akcenat na nedovoljno razvijena područja.

Dolazim iz Svrljiga, opštine koja je nerazvijena, ali opština koja ima kapaciteta za razvoj. Opština u kojoj je predsednica opštine žena i Vlada Republike Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom gospodinom Vučićem, a sada predsednikom Srbije, je stavila veliki akcenat na doprinos poboljšanju života i žena i ljudi na selu, a poseban akcenat stavljen je na žene na selu.

Jelena, kao predsednik opštine u Svrljigu, je osoba koja je primer kako treba domaćin da se ponaša, jer smo mi u budžetu opštine planirali za ovu godinu, a od 2011. godine stimuliše se bračna zajednica sa 250 hiljada dinara, a 350 hiljada dinara daje se za bračnu zajednicu kada se stvara u našim selima. Za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju daje se po deset hiljada dinara mesečno, a za žene na selu, za decu na selu 50% više.

Sada smo u toku budžeta za 2018. godinu otvorili sredstva za decu koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja, pet hiljada dinara prva godina, narednih 12 meseci svako dete, a za decu koja upisuju dualno obrazovanje sedam i po hiljada dinara. Na taj način sistemski planiramo i želimo da radimo, da doprinesemo razvoju naše opštine.

Tako i Vlada Republike Srbije i naš predsednik su planirali da se Srbija razvija svuda podjednako. Očekujem da ćemo u okviru naše velike šanse, a to je poljoprivreda, u narednom periodu još više izdvajati sredstva za ulaganje u poljoprivredu, jer je poljoprivreda ono o čemu svi govorimo, ali veliki broj nas to i radi. Bavim se baš poljoprivredom i ovo govorim iz srca.

Još jednom pozivam sve kolege poslanike da podrže amandman, da se da podrška nedovoljno razvijenim područjima, da se da podrška našim ženama na selu, svim ženama, i domaćinima Srbima i svima koji žive u Srbiji, koji žive od svog rada i poljoprivrede.

Još jednom, podržaću zakon i pozivam sve da glasaju za moj amandman.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao poslanik koji je izabran sa liste SNS, ali predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku ovde u Skupštini i predstavljam veliki broj građana Srbije koji žive na jugoistoku Srbije, koji žive u nedovoljno razvijenim područjima, pozvati sve još jednom da govorimo o nerazvijenim područjima, da govorimo o razvoju i planskom razvoju infrastrukture.

Mogu da kažem da je naša Vlada, na čelu sa našim premijerom gospodinom Vučićem, sadašnjim predsednikom Srbije, 2014. godine krenula sa efikasnom razvojem putne infrastrukture, autoput prema Sofiji, autoput prema Grčkoj, put prema Staroj Planini, o kojem sam govorio, koji ide preko Svrljiga. Radi se železnička pruga prema Dimitrovgrad. Radiće se, siguran sam, i prema istočnoj Srbiji.

Govorio sam i o Niškom aerodromu 2014. godini po prvi put ovde u Skupštini i rekao sam da je niški aerodrom, u periodu pre nego što je došao gospodin Vučić kao premijer, bio u veoma lošem stanju. Od 2014. godine pa do današnjeg dana niški aerodrom ima preko 300.000 putnika i ja pozivam sve građane Niša da imamo poverenje u našeg predsednika i da imamo poverenje u našu Vladu, jer naša Vlada, siguran sam, misli najbolje i Nišu i građanima Niša i jugoistoku Srbije.

Razvojem infrastrukture imamo veliku šansu da razvijamo i našu poljoprivredu. Izgradnjom puta prema Staroj Planini velika šansa svih nas jeste da radimo na promociji da se tu prodaju poljoprivredni proizvodi koji su veoma kvalitetni, a to su proizvodi iz svrljiškog kraja.

Još jednom pozivam sve kolege poslanike da daju podršku amandmanu koji sam ja podneo, amandmanu na član 3. jer podrška razvoju nedovoljno razvijenih područja je podrška razvoju Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, Babušnice i svih opština na jugoistoku Srbije. Razvojem tih malih opština, tih sredina, siguran sam da će i naša Srbija ići mnogo brže, jače i bolje u narednom periodu. Hvala vam još jednom.
Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam u okviru svog angažovanja i kao poslanik koji je izabran sa liste SNS, ali kao poslanik koji predstavlja u Skupštini Republike Srbije Ujedinjenu seljačku stranku, podneo amandman na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije na član 1. gde sam stavio akcenat na nedovoljno razvijena područja.

Ja uvek u svom govoru govorim o nedovoljno razvijenim područjima, baš zbog toga što dolazim iz jedne opštine koja je nerazvijena a na jugoistoku Srbije je. Očekujem da u narednom periodu i Vlada Republike Srbije a i naš predsednik koji je kao premijer u prethodnom periodu radio na razvoju jugoistoka Srbije, na razvoju malih opština i na razvoju poljoprivrede.

Ovog trenutka ću se osvrnuti baš na poljoprivredu jer sam siguran da najveća šansa našeg razvoja jugoistoka Srbije jeste u sistematskim aktivnostima razvoja poljoprivrede, angažovanju poljoprivrede, subvencije u poljoprivredi. Očekujem da ćemo u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i u tim opštinama još više ulagati i obećavati, odnosno davati sredstva kojima možemo da obezbedimo bolji život svih građana u tim opštinama.

Očekujem da ćemo u narednom periodu uspeti da promenimo pravilnik koji je bio donet u Ministarstvu za poljoprivredu, za mala gazdinstva i da obezbedimo bolje uslove za te naše poljoprivredne proizvođače. Očekujem da ćemo i sada vrlo brzo isplatiti premiju za mleko treći kvartal. Siguran sam i da Vlada Republike Srbije na čelu sa našom premijerkom Anom i naš predsednik i svi ministri imaju veliki akcenat i veliku obavezu i svi radimo na tome da radimo na prosperitetu i razvoju nerazvijenih područja iz kojeg ja dolazim.

Pozivam sve poslanike da glasaju za moj amandman, jer sam siguran da ćemo svi raditi da obezbedimo bolji život svim ljudima, sa posebnim akcentom na nedovoljno razvijena područja.
Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih, pošto sam uvek u Skupštini predstavljao jugoistok Srbije, poljoprivredne proizvođače i brdsko-planinska područja, postavio jedno pitanje ministarstvu bez portfelja gospodina Krkobabića, a to je vezano za razvoj zadrugarstva. Pitanje je da li će se u ovoj godini nastaviti sa pomaganjem zadruga koje se formiraju u okviru jugoistoka Srbije, jer pominjanjem zadruga i razvojem zadrugarstva veliki broj naših ljudi su ukrupnjavali svoja gazdinstva, skupljali se u jednu zadrugu, tako da je velika intencija da zadrugarstvo potpomogne našim poljoprivrednim proizvođačima da se razvija i da se kroz zadrugarstvo obezbedi brži razvoj i sela, razvoj malih opština, a samim tim i razvoj jugoistoka Srbije.

Očekujem da će ministarstvo koje vodi gospodin Krkobabić i dalje nastaviti da radi u interesu jugoistoka Srbije, a i cele zemlje Srbije. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje je Ministarstvu prosvete, ministru Šarčeviću, pošto sam ja i po amandmanima i govorio gde sam rekao da opštine iz koje ja dolazim iz Srvljiga je na inicijativu USS, čiji sam ja predsednik, donela skupštinsku odluku da se pomaže deci koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja i dajemo u dogovoru normalno sa lokalnom samoupravom, dajemo po pet hiljada dinara iz budžeta opštine za svakog dete koje upiše srednji razred, prvi razred srednjeg obrazovanja u Svrljigu i to po pet hiljada dinara, a za onu decu koja upišu prvi razred srednjeg obrazovanja dualnog obrazovanja, za njih će biti 50% više.

Mislim da je to vrlo dobro, to je odlično, jer na ovaj način želimo da zaustavimo našu decu da idu iz Svrljiga. Ovaj primer mogu iskoristiti i ostale opštine na jugoistoku Srbije i svog budžeta da pomažu dečici, da ostanu u tim opštinama.

A pitanje gospodinu ministru, da li će imati mogućnost da oni kroz neke programe potpomognu sa još nekim sredstvima ili nekim pozitivnim stvarima te naše opštine koje na ovakav način žele da promovišu dualno obrazovanje?

Još nešto, jedno pitanje je Ministarstvu poljoprivrede, da li će moći da se na neki način prevaziđe problem za one proizvođače koji sada po ovom pravilniku koji je donesen u prethodnih mesec dana, da li će imati mogućnost malih proizvođača koji imaju sedam ovaca, a sada po Pravilniku treba 13 ovaca, da dobiju sredstvo odnosno regres po sedam hiljada dinara?

Mogu da kažem da to za male proizvođače, ovaj Pravilnik nije dobar i mi moramo da iznađemo i poziv ministra poljoprivrede, da iznađe mogućnost da se tim malim proizvođačima koji imaju dve krave, koji imaju do sedam ovaca, koji je bio od prošle godine do sedam koza, da se tim ljudima obezbede sredstva da oni nadomeste tu razliku koju sada gube.

Svedoci smo, od sedam ovaca koji imaju, dobijaju sedam hiljada dinara. S tim novcem taj poljoprivredni proizvođač je sebi obezbedio egzistenciju za određeni period, obezbedio hranu za tu stoku. Sada kada sa 13 ovaca 80% ljudi će otpasti, tih stočara će otpasti i oni neće imati mogućnost i u krajnjem slučaju oni će prodati ta grla stoke što su imali.

Još jednom, poziv Ministarstvu poljoprivrede da iznađe mogućnost da se tim ljudima potpomogne ili u krajnjem slučaju da se pravilnik stavi van snage i da se obezbede sredstva za te male proizvođače.

Još jednom, ja ću kao čovek i kao predstavnik i po struci sam veterinar, želim još jednom svima da kažem da ovo što govorim, govorim iz srca. Ja podržavam Vladu Republike Srbije, podržavam našeg predsednika, gospodina Vučića, ali neke stvari moram da iznesem jer su ovo problemi koje osećam na sebi. Ja se bavim ovčarstvom, imam određeni broj grla i krava i ovaca i znam kako to znači za ljude kojima svaki dinar a žive u tim malim opštinama u brdsko-planinskim područjima, koliko taj dinar svakome znači. Još jednom, to su moja pitanja. Hvala.

I iskoristio bih priliku, ako nije problem, da svim pravoslavnim vernicima čestitam Veliki četvrtak i uskršnje praznike u zdravlju i veselju da provedu sa svojim porodicama.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam kao narodni poslanik koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je Opština Svrljig, koja se nalazi pored najlepšeg grada, a to je grad Niš, podneo amandman na član 2. sa željom da stavimo akcenat na nedovoljno razvijena područja. Područja u kojima treba da ulažemo, iz područja u kojima se sada ulaže i ja sam na mestu poslanika od 2014. godine puno stvari video, mnogo šire, nego kada sam bio i predsednik Opštine Svrljig.

Inače, ja sam i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao što kaže gospodin Rističević, mi iz tih političkih opcija, koji imaju prefiks seljačkog, želimo da što veći doprinos damo selima i poljoprivredi. Još više stavljam akcenat na razvoj nerazvijenih područja i baš u tome me podržava i naš predsednik Vučić, koji je zajedno sa nama bio u obilasku svih tih naših malih opština i svojim angažovanjem je dao vetar u leđa razvoju takvih sredina.

Evo mi smo kod nas u okviru rada lokalne samouprave, unazad nekoliko dana doneli skupštinsku odluku, gde kao lokalna samouprava izdvajamo 5.000 dinara za svakog učenika koji upiše prvi razred srednje škole u Svrljigu, a 7.500 dinara dajemo za onog ko želi da upiše smer dualnog obrazovanja, jer želimo da se na taj način što veći broj mladih ljudi nauči da bude obučen kroz stimulaciju koju daje lokalna samouprava.

Mogu da kažem da Opština Svrljig nema dugovanja, nema zaduženja i mislim da Opština Svrljig jeste opština za primer, a kako se domaćinski poštuje i radi, što se tiče lokalne samouprave.

Inače, ja kao predsednik USS želim da u narednom periodu sa ovim amandmanom koji sam podneo, da se što veći akcenat stavi za nedovoljno razvijena područja i da ulažemo, da radimo u tim područjima. Uradili smo kod nas u Svrljigu opštinu, školu, kompletnu rekonstrukciju, a sada je u planu da se radi fiskulturna hala koja je započela da radi devedesetih godina, u prošlom veku.

Ja očekujem da ćemo ulaganjem kao što je Opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Aleksinac, ulaganjem u školstvo, ulaganjem u infrastrukturu imati mogućnost da obezbedimo i bolji život svih naših građana koji tamo žive.

Još jednom kažem, iz malih sredina, dolaze veliki ljudi. Hvala.