Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 131 od ukupno 149 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, „Službeni glasnik“ taj i taj iz 2011. i 2014. godine, u članu 23. briše se stav 3, a taj stav dozvoljava komercijalno reklamiranje političkih stranaka, odnosno trošenje para političkih subjekata, stranaka, na komercijalne reklame u vreme izbornih kampanja.
Moj predlog je da desetine miliona evra koje se tada koriste za, ponavljam, estetski neprihvatljive, da ne upotrebim neki drugi izraz, video spotove koji apsolutno nemaju nikakve veze ni sa razumom, ni sa moralom, ni sa estetikom, da se taj novac upotrebi tako što bi se zabranilo komercijalno reklamiranje učesnika izbora, da se taj novac usmeri u lečenje građana Srbije, pre svega dece, kojima domaća medicina ne može da pomogne.
Po istraživanju koje je sprovedeno, iznos novca koji se baca za te reklame i iznos para neophodan za zdravo, normalno lečenje te dece pre svega je identičan. Zato Srbija treba da napravi jedan istorijski pomak napred, da prestane da baca narodne pare, ne pare političkih stranaka, nego pare građane Srbije, pare poreskih obveznika Srbije, na reklame gde nam neko priča da će da reši problem kriminala, ali ne sme da kaže protiv koga, jer ako kaže na koga misli, taj sutra ne može da bude osuđen, ni da mu se naplati kazna za pogrešno parkiranje, a kamoli nešto drugo, odavde do Kosmaja.
Prema tome, hajde da se ne bacaju pare na te reklame, na fotošopirane likove lidera stranaka sa bilborda i tih nekih kratkih formi video sadržaja, nego da se taj novac upotrebi za lečenje dece.
Danas, država koja je u Evropi, u 21. veku i zove se Srbija, organizuje lečenje dece od teške bolesti SMS porukama.
To je dno. To je najnaprednije dno ove vlasti i to može da bude otklonjeno na vrlo jednostavan način i to bi važilo za sve stranke, ne samo za ovu vlast, ne samo za izbore koji nam dolaze za mesec, dva, tri, šest meseci, godinu dana, nego i za sve buduće.
Ovakva rešenja postoje u zakonodavstvima država sa najdužom demokratskom tradicijom u Evropi, od Velike Britanije, preko Francuske, Danske, Norveške itd.
Pozivam vas da svojim glasanjem, bacanje para za glupe reklame, usmerimo prema lečenju dece.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 133, od ukupno 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Živković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. avgusta 2016. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? Izvolite.

Pa, lepo, ovo je usaglašavanje sa prethodnim Predlogom zakona. Naime, ova oblast se definiše u nekoliko zakona, između ostalih i u Zakonu o izboru narodnih poslanika.
Predlog je da bi se sprečilo komercionalno reklamiranje političkih stranaka i bacanje para za nešto što je potpuno besmisleno, a da bi se te pare koristile za lečenje dece teško obolele, predlaže se da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika posle člana 49. doda član 49a koji glasi: „Zabranjeno je iznajmljivanje termina u svim elektronskim medijima koji se emituju na teritoriji Republike Srbije podnosiocima izbornih lista za prenošenje političkih skupova, političkih poruka i reklama“. To znači, nema ni plaćenih termina velelepnih konvencija iz ne znam koje sve hale i sale u ovoj državi, nema prostora za plaćene termine gde će nosioci političkih funkcija i kandidati na izborima da obmanjuju građane svojim lažnim obećanjima, niti će biti prostora za klasične reklame koje vidimo pred održavanje svakih izbora.
Naravno, to neće smanjiti mogućnost građana Srbije, birača da se opredele politički. Oni mogu da se upoznaju sa programima političkih stranaka na puno načina, ali ajde neka to ostane i na elektronskim medijima, tako što će elektronski mediji, mediji koji imaju nacionalnu pokrivenost, regionalnu ili lokalnu, javni servis, sve druge televizije, da omoguće u adekvatnom vremenu, znači, i po terminu emitovanja i po dužini trajanja tih emisija, mogućnost da se neuki građani, građani koji možda nemaju pojma sa tim šta se dešava od izbora do izbora, budu obavešteni, makar i da ne mogu to da shvate zbog jezičke barijere ili nedostatka inteligencije ili bilo čega, da budu obavešteni o tome šta koja politička stranka nudi i da ti termini, naravno, budu besplatni, a da svaka televizija ima toliko mogućnosti da izdvoji jedan deo svog medijskog prostora za tu namenu da neće imati nikakvu štetu.
Svedoci smo toga da sve televizije posluju sa gubicima da na razne načine, a pre svega, udvorištvom prema vladajućoj garnituri na razne kriminalne načine skupljaju novac da bi ostali u životu, samo zbog jednog razloga, da lažu narod, da budu razglasne stanice vlasti koja apsolutno u svim nivoima jeste primer svetski šampion u lažima koje se emituju svakodnevno. Glasajte za ovaj predlog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za – 16, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 130 od ukupno 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenice okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu, u delu grada poznat kao Savamala, 25. aprila 2016. godini, koji su podneli Narodnoj skupštini narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković, 6. juna 2016. godine.
Da li narodni poslanik Marko Đurišić, želi reč? Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, danas je tačno šest meseci od završetka izbora i noći u kojoj se desilo da je država Srbije na jednom delu svoje teritorije prestala da postoji. Šest meseci građani Srbije i mi ovde kao predstavnici jednog dela građana Srbije postavljamo pitanje - ko je za to odgovoran? Nažalost, šest meseci ne možemo da dobijemo ni jedan konkretan odgovor.
Ono što smo mi kao poslanička grupa SDS NPS, zatražili još 6. juna, 2016. godine je da se u Skupštini Srbije formira anketni odbor koji će pokušati da da odgovore na neka pitanja vezana za ovaj slučaj.
Naravno, odgovor je do sada bio negativan i to možda i ne bi bilo toliko strašno da sa druge strane imamo aktivnost nadležnih organa po ovom pitanju, da imamo informacije da li je tužilaštvo konačno dobilo neki odgovor od policije koja je koliko smo mogli da pročitamo iz medija, četiri puta uputilo zahtev za asistenciju i za vršenje radnji kako bi mogao da se otvori istražni postupak.
U međuvremenu je ta tema okupirala javnost, bila je često i tema mandatara, a zatim i predsednika Vlade koji je govorio da su za to odgovorni kompletni idioti, a nešto kasnije je to povezao sa vrhom gradske vlasti. Ali, do dana današnjeg nismo dobili nijedno ime koji je to kompletni idiot iz vrha gradske vlasti koji je naredio da se noću bagerima ruše objekti koji je organizovao privođenje i lišavanje slobode i oduzimanja stvari od građana Srbije i primenu fizičke sile, za koju po definiciji države samo državni organi mogu da primenjuju.
Ovo pitanje je posebno zabrinjavajuće ukoliko na njega ne dobijemo odgovor, onda nemamo nikakve garancije da se to neće ponoviti, da se neće desiti nekom drugom, na nekom drugom delu teritorije, nekom drugom prilikom, očigledno sve zbog interesa da li nekog visokog državnog funkcionera ili neko privatnog, poslovnog, domaćeg ili stranog lica povezanog sa njim. Zato insistiramo i insistiraćemo da dobijemo ove odgovore, kroz ovu inicijativu za formiranje anketnog odbora u Skupštini Srbije.
Molim vas, da pre glasanja utvrdite kvorum. Hvala.

Molim narodne poslanike da utvrdimo kvorum.
Određujem pauzu u trajanju od deset minuta.
Sa radom nastavljamo u 12.45 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Molim narodne poslanike, radi utvrđivanja kvoruma, da ubace svoje elektronske kartice.
Nastavljamo dalje sa radom.
Stavljam na glasanje Predlog narodnog poslanika Marka Đurišića.
Zaključujem glasanje: za - troje, protiv – dvoje, nije glasalo 129 od ukupno 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o kulturi, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Kolege narodni poslanici, nadam se da posle ove kratke pauze ću imati vašu punu pažnju na nekoliko zakona koje želim da predložim, pre svega, iz želje da pokažem da politika u Srbiji može da se vodi na drugačiji način, da postoje drugačije ideje za vođenje, kulturne, socijalne, ekonomske i svake druge politike, od onoga što Vlada Srbije propagira, a što na žalost građani Srbije nemaju gde da čuju. Ovo mesto i ovaj trenutak u našem radu, kada predlažemo predloge zakona je, čini mi se, jedino mesto i vreme gde, preko nekog elektronskog medija, građani Srbije mogu da čuju da postoje i druge politike u odnosu na ono što nam predlaže Vlada Srbije, a što dominira elektronskim i svim drugim medijima u Srbiji.
Tako je naša ideja da se izmeni Zakon o kulturi, koji je donet na kraju mandata prethodnog saziva, početkom ove godine, u delu koji se odnosi na davanje nacionalnih priznanja najzaslužnijim kulturnim radnicima.
Tada je prvobitno bila ideja na sreću, bivšeg, ministra Tasovca, da se nacionalna priznanja u oblasti kulture potpuno ukinu. Prosto neverovatno kada znamo kolika je važnost kulture za jedan narod.
Ja sam našao brojne citate izjave naših kulturnih radnika, o važnosti kulture, o tome kako bez kulture nema opstanka jednog naroda, kako narod bez kulture nema budućnost ili kako neko reče, da bez kulture nema ničega.
Naš Predlog zakona je, naravno, da ostanu nacionalna priznanja za kulturne radnike, ali ne onako kako je zakon sada definisao, da se samo u izuzetnim slučajevima ta priznanja dodeljuju, nego da kao što i u sportu se dodeljuju nacionalna priznanja jednokratna, u vrlo visokom iznosu koji je i povećan u poslednjih godinu dana, i nacionalne penzije za sportiste, da takvo isto pravilo važi i u kulturi. Da se za osvajanje najviših domaćih i međunarodnih nagrada u polju kulture, onim dobitnicima, omogući pravo na nacionalnu penziju.
Smatramo da bez brige o kulturi nema ni budućnosti Republike Srbije, zato vas pozivam da glasamo za predlog ovog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje.
Za je glasalo sedmoro, nije glasalo 141 od ukupno 148 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 16. septembra 2016. godine.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.