Lepo pričam o plovnim putevima.
Gospodine predsedavajući, da li mogu da pričam o brodovima? Evo neću spominjati onaj brod ludaka koji je spomenuo gospodin Bojan Pajtić dok je bio predsednik tog broda ludaka, evo neću spominjati. Ništa nisam izmislio. Ja pričam o tome da su neki tim plovnim putevima grickali jastoge, išli na Maldive. Znači, to su bili plovni putevi. To što podriguju pred sirotinjom koju su očerupali i stekli sve dok su ovi drugi gubili sve, pa nisam ja kriv, kriva je jahta, kriva je plovidba, krive su luke, sumnjive luke itd. Zato ja pozdravljam sve nove puteve, jer se njima prevoze ljudi, roba. Oni su samo turističkim razlozima izlazili napolje, a ja mislim da imaju jaki poljoprivredni razlozi za ovo.
Mi ove godine imamo brod od osam miliona tona kukuruza i nešto više. Biće višak tri i po do četiri miliona tona zato što su nam ovi uništili stočni fond, pa sada moramo da izvozimo kukuruz. Ja bih voleo da možemo da izvozimo gotove proizvode, ali ne možemo, industrija koju su oni ostavili bila je zanemarljiva. Sada im se ne dopada kada o tome pričam, kada prinesem ogledalu, njima se tu ne sviđa šta vide u ogledalu. Sami su krivi svojim delima i nedelima.
Dakle, mi moramo da izvozimo kukuruz, da izvozimo stočnu hranu. Voleo bih da izvozimo konzerve, voleo bih da izvozimo suhomesnate proizvode, ali bože moj, oni nisu ostavili nikakvu industriju i onda još oni koji su za to zaslužni, koji su nas tako lepo očerupali sada pričaju o tome kako će oni štititi očerupane.
Ja pozdravljam sve puteve, vazdušne, vodene, pozdravljam pruge, ali bih voleo da prevoze što više naših roba i što više naših radnika, a da nas prevoze u turističke svrhe, da i mi vidimo belog sveta, da i mi možda vidimo te Maldive, jer to što su ovi okupirali, ne znači da mi nemamo pravo da vidimo. Mi ćemo gledati da to zaradimo, ne da otmemo, kao što su oni to radili i zato mislim da je vreme da što više robe i što više naših putnika prevezemo, pre svega radnika, da oni svakog prvog donesu, da ono što seljaci proizvedu radnici prerade energijom koja može da se proizvede iz obnovljivih izvora, takođe, iz poljoprivrede i da sa tom robom stvorimo hleba i posla za sve. Oni nisu ostavili, sem za sebe, ni za koga nikakav prostor, da država bude jednakih šansi, da država ljudima koji su je stvorili može da garantuje da rade pošteno i da žive dostojanstveno od tog poštenog rada. Oni to nisu imali i zato ja pozdravljam sve puteve.
Zbog sigurnosti putnika, naša najveća stratišta su Jasenovac, Jadovno, Kragujevac i Ibarska magistrala. Svaki put, bio on vodeni, vazdušni, bila pruga, ja ću da pozdravim zato što putevi spajaju. Putevi spajaju ljude, putevi spajaju privredu. Ono što bih ja voleo jeste da više robe izađe iz naše zemlje, a da manje uđe, da imamo suficit, pokrivenost uvoza izvozom, možda zahvaljujući prevozom ove robe. Svakako nismo izvozili robu koju je proizvodila ova družina. To bi bile prazne barže, prazni šlepovi itd. Dakle, kolac nisu zašiljili.
Ja pozdravljam sve one koji su se oznojili, koji su svojim znojevitim rukama napravili neku robu koju izvozimo i zahvaljujući kojoj je ova država opstala. Ovi plovni putevi će doprineti da naša pokrivenost uvozom-izvozom bude još veća od sedamdeset i nešto procenata koliko je sada, u njihovo vreme bila je jedva 51, 52%, što znači da je ova država počela ozbiljno da proizvodi robu i da je izvozom pa i ovim plovnim putevima napravila novca da ljudi mogu da žive od toga. Roba je novac i ja mislim da je u proizvodnji spas.
Brod koji sam ja nekada hteo da potopim, sam se potopio, tu spasa nema, posada neće da izbaci novac iz džepova, on tone zbog te težine, odatle beže svi koji su pametni, tu spasa nema. Zahvaljujem svima na pažnji.