Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Koleginice i kolege poslanici, moje prvo pitanje je upućeno gospodinu ministru Vujoviću. Da li znate da je većinski vlasnik AIK banke a.d. gospodin Miodrag Kostić i njegove firme u nastojanju da postane stopostotni vlasnik ove banke, i to naravno kupujući akcije malih akcionara znatno ispod knjigovodstvene vrednosti, odnosno po ceni od 1.800 dinara, umesto po ceni od 5.555 dinara?
U jednom momentu, Privredni sud u Beogradu je zaustavio ovu kupovinu akcija malih akcionara po ovako ponižavajućoj ceni. Međutim, ta nastojanja su i dalje u toku.
Kako većinski vlasnici obaraju cene akcija relativno dobrih, u ovom slučaju, banaka? Tako što uz pomoć insajdera iz Vlade, iz NBS, iz Centralnog registra za HOV utvrđuju cene dva do tri puta niže od tržišne i na taj način omogućavaju uglavnom tajkunima da dođu do akcija.
Na isti način je, molim gospodina ministra da proveri, i EPS, državno preduzeće, prodao svoje akcije u AIK banci, i to 316.927 običnih akcija po ceni od 1.740 dinara i prodajom 145.588 prioritetnih akcija po ceni od 954 dinara, što je suprotno odluci Vlade Srbije da državna preduzeća prodaju svoje akcije, prodalo vrednost akcija za šest miliona, a vrednost tih akcija je 20 miliona evra. Da li će neko od rukovodstva EPS-a odgovarati za tu štetu nanetu državnom preduzeću?
Drugo pitanje je takođe vezano za bankarstvo. Prošlo je četiri godine od likvidacije i gašenje Agrobanke. Privatna imovina akcionara ove banke je prelivena u džepove tajkuna bliskih vlasti i tada, verovatno, pojedinih političara. Kada će se vratiti imovina akcionarima Agrobanke i kada će oni biti obeštećeni?
Treće pitanje je upućeno takođe ministru finansija. Danas počinje sledeća runda pregovora sa MMF-om i jedna od tema biće i jedina srpska domaća banka – banka Poštanska štedionica. Naravno, njena finansijska konsolidacija do kraja godine treba da usledi. Najstarija banka koja trenutno ima 114 ekspozitura, dva miliona klijenata i 1.500 zaposlenih posle preuzimanja i klijenata i depozita propalih domaćih banaka - Privredne banke Beograd, Agrobanke, Univerzal banke, Razvojne banke Vojvodine, naravno da je opterećena i da joj je kapitalna adekvatnost znatno ispod dozvoljene. U ovom momentu nema formalnih razloga za privatizaciju, ali postavljam pitanje – da li će država i ovoga puta, iz budžeta Republike Srbije, parama poreskih obveznika, konsolidovati ovu banku i na taj način je pripremiti za privatizaciju?
Četvrto pitanje namenjeno je ministru privrede, gospodinu Kneževiću, do kada mislimo da izdvajanjem subvencije iz budžeta Republike Srbije i davanjem istih stranim kompanijama znatno otežavamo poslovanje domaćim kompanijama i da li je istina da će se iz budžeta izdvojiti 4,4 miliona evra i dati britanskoj IT kompaniji „Endava“, naravno, uz tvrdnju da će stvoriti preko 300 radnih mesta i isto toliko uposliti radnika? Po mišljenju domaćeg IT sektora, uglavnom će se domaći IT stručnjaci, koji su inače deficitarni kod nas, samo preliti u strane kompanije koje će biti nelojalna konkurencija domaćim kompanijama i na taj način ćemo znatno oštetiti domaći IT sektor. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, nekoliko pitanja za različite ministre u Vladi Republike Srbije.
Počevši od predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, koga bih želeo da pitam – zašto je sebi dozvolio takav odnos u podređenom i ponižavajućem položaju u odnosu na predsednika Vlade Albanije Edija Ramu, koji se direktno, prilikom boravka u Beogradu, založio za stvaranje i priznanje tzv. nezavisnog Kosova od strane države Srbije? Da li bi to ijedna druga nezavisna država sebi dozvolila da u diplomatskoj poseti ima predstavnika druge države koji negira njenu celinu, odnosno teritorijalni suverinitet i integritet? Kako bi bilo da je predsednik Vlade Srbije u poseti Albaniji zatražio da Skadar, kao drevni srpski grad, bude vraćen u okrilje Srbije ili srpske države?
Drugo pitanje se tiče već pomenute tematike Crne Gore i zašto se predsednik Vlade Republike Srbije stavlja na stranu montiranih priča vladajućeg režima u Crnoj Gori, a ne štiti interese državljana Srbije koji su uhapšeni u Crnoj Gori? Zašto se sve vreme priča u interesu zvaničnih priča crnogorskog režima, a ne da se progovori o izbornim krađama u Crnoj Gori ili maltretiranju svega što je srpsko u Crnoj Gori? Mislim da bi to bila mnogo značajnija tema o kojoj bi predsednik Vlade Srbije trebao da se bavi.
Takođe, želimo da znamo imena špijuna koji su otkriveni u Srbiji, inače će sve ovo što radi Biro za koordinaciju službi bezbednosti na čelu sa Aleksandrom Vučićem, koji je pre pet godina rekao da više neće biti na čelu tog Biroa, zapravo doživeti kao novi rijaliti šou. Ako je zaista bilo hapšenja, hajde da čujemo koji su ljudi uhapšeni u vezi sa crnogorskim slučajem, ko je uhapšen od agenata sa zapada i istoka, ko u Upravi kriminalističke policije radi za strane ambasade, itd. Dajte imena, inače je to novi rijaliti šou Aleksandra Vučića.
Za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije pitanje – da li je moguće da od 61 formirane grupe prijateljstva, poslaničkih grupa prijateljstva u Skupštini Srbije, opozicija ne može da dobije nijedno predsedničko mesto, a to se konkretno odnosi na poslaničku grupu Dveri? Zar nije bilo logično da imamo neku ravnopravnu zastupljenost prema snazi u parlamentu i u predsedničkim mestima u ovim poslaničkim grupama prijateljstva?
Takođe, želim da postavim pitanje u ime akcionara Agrobanke, četiri godine posle, da li možemo da znamo šta je sudbina Agrobanke i svih njenih akcionara? U njihovom saopštenju se jasno kaže da se privatna imovina akcionara Agrobanke prelila u džepove političkih partija i njima bliskih tajkuna, a ono što je preostalo sumnjivim zakonom preneto je u Poštansku štedionicu ili se razvlači krajnje sumnjivi stečajni postupak. Za sve navedeno nema odgovornih među predstavnicima države u Upravnom odboru Agrobanke, u NBS, Agenciji za osiguranje depozita, Ministarstvu finansija tj. kod svih onih koji su bili zaduženi za rad i kontrolu njenog razvoja i poslovanja.
Izuzetno važno obaveštenje koje mi je potrebno jeste upravo od ministara finansija, privrede i pravde o statusu svih srpskih, domaćih, nacionalnih banaka koje su uništene od 5. oktobra do danas, od Beobanke, Investbanke, Jugobanke, do Agrobanke, Privredne banke, Univerzal banke, Srpske banke. Znači, hoćemo da čujemo šta je sa srpskim bankama koje je neko namerno uništio da bi danas strane banke vladale našim tržištem. Te naše domaće banke još uvek postoje, da vidimo na koji način postoje, koja je njihova sudbina i njihov trenutni status.
Ministru privrede veoma važno pitanje o nečemu o čemu je Srpski pokret Dveri govorio godinama unazad, a to je višegodišnja korupcija i kriminal u jedinicama lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i nenamensko trošenje novčanih sredstava građana Republike Srbije, a sve to je sada dokazano informacijom DRI koja tvrdi da je u periodu od 2008.-2014. godine nenamenski potrošeno neverovatnih skoro šest milijardi dinara ili oko 59 milijardi evra. Dakle, duplo više nego što je spoljni dug Srbije, neko je nenamenski potrošio u prethodnih šest godina. Podnete su 1364 krivične i prekršajne prijave, čiji epilog ne znamo, pa nas interesuje epilog tih krivičnih i prekršajnih prijava i da li su one slučajno zastarele.
Dakle, duplo više nego što je spoljni dug Srbije, neko je nenamenski potrošio u prethodnih šest godina. podnete su 1364 krivične i prekršajne prijave, čiji epilog ne znamo, pa nas interesuje epilog tih krivičnih i prekršajnih prijava i da li su one slučajno zastarele.
Takođe me izuzetno zanima da li je tačna informacija da je predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, u svoj tim saveznika pridodao izvesnog Zakarija Herisa, koji će u Vladi Republike Srbije biti zadužen za specijalne projekte, koji je ranije radio u Turskoj, Saudijskoj Arabiji i Bosni i Hercegovini? Dakle, Montgomera i Tonija Blera, da li smo dobili još jednog američkog savetnika u Vladi Republike Srbije? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, želim da se na početku zahvalim Ministarstvu zdravlja na jednom zaista korektnom radu i suradnji sa gradom Novim Pazarom i to je zaista rezultiralo značajnim projektima od izgradnje velelepnog dijagnostičkog centra kojim smo upotpunili svoju opremu, naravno uz pomoć stranih donacija, preko osnivanja Zavoda za javno zdravlje, kojim je ponovo Novom Pazaru vraćen status koji je i ranije imao i kojim se iz Novog Pazara vodi računa o javnom zdravlju u Novom Pazaru, Tutinu i regiji oko ovih centara.
No, želim da ovom prilikom pozovem ministra zdravlja da nastavimo ovu saradnju i što prije realizujemo projekat angio-sale, nesporno je da je ona neophodna i što hitnija ovom kraju i to je zaključak koji smo imali u svim razgovorima sa ovim ministarstvom. Znam da su oni ozbiljno ušli u projekat ove realizacije, ali još jednom ovom prilikom želim da ih pozovem da što pre realizujemo i instaliramo angio-salu u Novom Pazaru, kako bi i ovaj kraj Srbije bio pokriven sa tim načinom lečenja ljudi koji imaju kardiovaskularnu bolest srca.
Takođe, kolega je pominjao da nakon ovog nemilog događaja su smenjeni određeni direktori. Ja verujem da je kolega Jovanović upoznat i verujem na reč da je bilo reči o kvalitetnom kadru. Slično se desilo i u Priboju gde je jedan sjajan lekar neurolog Jasminko Toskić, smenjen i mislim da trebamo voditi računa o kadrovima koji zaista bi trebalo da se sačuvaju u našem zdravstvenom sistemu.
Naravno da je potez ministarstva dobar. Kontrola, bolja kontrola rada bolnica na terenu je svakako dobra stvar i želim da to što su smenjeni određeni direktori nije strašno. Mi se zalažemo za principe smenjivosti i želim da pozovem Ministarstvo zdravlja da, kao i u prošlom mandatu, nastavimo da, pre svega, zakonskim rešenjima, kvalitetnim rešavamo, pre svega, na nivou Ministarstva zdravlja i da nastavimo sa ovom kontrolom rada tih bolnica po unutrašnjosti i na taj način podignemo nivo zdravstvene zaštite u našoj državi.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje pitanje uputiti predsedniku Vlade, koja će proslediti nadam se ministrima da odgovore.
Prvo je vezano za primenu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Zakon je stupio na snagu 12.08.2015. godine i mislim i ja i mi preko puta vas, da su oni primenjuju onako kako treba da se primenjuju, da tu ima mnogo grešaka, mnogo problema, mnogo stvari koje ne bismo smeli da dozvolimo. Posebno je pitanje vezano za dobijanje saglasnosti pri zapošljavanju novih ljudi.
Ja se sećam, u neko vreme, pre par godina, nisam dobio saglasnost koju sam tražio da zaposlim dve apotekarice koje su otišle u penziju. Dakle, toliko je to bilo rigorozno, a sada to nije slučaj.
U istom trenutku, sada kada je zakon na snazi, imate jedan slučaj da se upravo u Kragujevcu raspisuje oglas za prijem dve sekretarice gradonačelnika i vozača gradonačelnika i oni budu primljeni na neodređeno vreme, pored 700 zaposlenih u Kragujevcu u upravi, pored 20-ak vozača. Dakle, zakon se ne primenjuje ili se primenjuje onako kako to nekome odgovara koji ja manje ili više blizak vlasti.
Tražim odgovor na pitanje, vezano za lokalne samouprave, i mislim na gradove kada ovo pitam – da li se primenjuje zakon u potpunosti u svim gradovima, gde - da, gde – ne, i posebno vrlo bitno, čini mi se za sve nas je pitanje – koliki je broj ljudi radio u javnom sektoru u svim gradovima pojedinačno kada je zakon stupio na snagu 12.08. i evo danas 25. oktobra? Vrlo bitno i koliko je po svakom gradu ljudi otišlo u penziju u tom periodu? Vrlo bitan podatak za sve nas i koristiće nam, čini mi se.
Drugo pitanje je čini mi se, takođe vrlo aktuelno. Svedoci smo da vrlo često, gotovo na 15 dana, mesec dana imamo ili početak izgradnje neke fabrike, ili otvaranje neke fabrike, što je dobro i što pozdravljamo, voleli bismo da toga bude više. Nažalost nije tako i sve vreme slušamo kako je uvećan broj ljudi koji su dobili posao na neodređeno vreme u ovoj zemlji. Mi mislimo da to nije tako jer i čak tamo gde je u pitanju ta nova fabrika koja se otvara, ako je u pitanju prijem 100 radnika, jedno 200, 300 radnika u tom gradu manje radi. Pogledajte „Fijat“ recimo, da trećina radnika manje radi zbog problema koje imamo. Oni mogu biti realni, mogu biti oni koji to nisu.
Dakle, tražim odgovor na pitanje, vrlo bitno pitanje čini mi se, koliki je broj ljudi za stalno radio, dakle na neodređeno 25. oktobra 2012. godine, a koliki je taj broj sada? Pa da vrlo jasno vidimo da li smo mi u pravu ili ste vi u pravu.
Treće pitanje je životno pitanje. Meni se čini i nama se čini sa ove strane da se svakoga dana lošije živi u ovoj zemlji nego prethodnog dana. To je činjenica, kao što je činjenica da u okruženju to nije tako. I to vi svi odlično znate. Razlozi postoje ili ne postoje, svejedno je. Mi kažemo da je to tako i to na svaki način branimo.
Dakle, tražim da mi se odgovori na to pitanje da li je ovo tačno. Mi znamo šta je statistika i da se odgovori na pitanje upravo po godinama od 2012. godine do sada, kakav je odnos bio prosečne plate i potrošačke korpe od 2012. godine do sada?
Vrlo je bitno za sve nas ovo pitanje, s obzirom na ono što radimo, pa vas molim da to pitanje ima određenu važnost i da dobijem odgovor na to pitanje.
Zadnje pitanje za taj deo gde živim, vrlo je bitno. Kada će biti završen autoput ili put prvog reda Kragujevac-Lapovo? Put ili autoput ili put prvog reda, trebao je da bude završen pre tri godine. Znate ugovor sa „Fijatom“ koliko je to bilo bitno, još uvek nije završen. Iako su ministri obećavali, iako je trenutni ministar, gospođa Zorana to obećala čvrsto, da će biti završen do kraja sledeće godine, ali molim da dobijem u pisanoj formi, jer jedno je reći pa poreći, a drugo je napisati pa poreći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Ja neću postavljati nesuvisla pitanja kao što je pitanje šta je diplomatija ili šta je spoljna politika, naročito to pitanje neću postaviti ministru spoljnih poslova. Spoljna politika Vlade Republike Srbije je precizno definisana i jasna i Ministarstvo spoljnih poslova takvu politiku dosledno i odgovorno sprovodi, prevashodno u interesu zaštite države Republike Srbije. Ko to ne razume, ima ozbiljan problem ili razmišlja suprotno zaštiti interesa Države Srbije. Tražim obaveštenje od VSS, od Ministarstva pravde i od Ministarstva finansija iz sledećih razloga.
U Republici Srbiji u pravosudnom sistemu ima negde oko 3.000 sudija. Značajno manji broj, ali izuzetno kvalitetnih sudija sa najvećim stručnim referencama su sudije koje su zastupljene u studijama republičkog ranga. Recimo da u Vrhovnom kasacionom sudu ima negde oko 30 sudija, koliko ima i u Privrednom apelacionom sudu. Te sudije su shodno odredbama, ranije važećeg Zakona o sudijama, imale pravo na naknadu za odvojen život.
Nažalost, odlukom Ustavnog suda ta naknada koja je regulisana i sistematizovana u Zakonu, odredbom člana 16. odnosno, prethodno 42. Zakona o sudijama, je ukinuta.
Postavlja se pitanje - čime su motivisane sudije republičkog ranga da ukoliko im je oduzeta naknada za odvojen život, ukoliko su im uskraćeni troškovi prevoza, ukoliko se sve svodi na zaradu sudija od koje će finansirati smeštaj, troškove života u sudovima republičkog ranga, kako će biti motivisani za rad u sudovima u kojima su izabrani i na mestima nosilaca pravosudnih funkcija na kojima se nalaze?
Naravno da se motivacija gubi. Dolazimo u jednu opasnu situaciju da ćemo imati u Beogradu, u Vrhovnom kasacionom sudu beogradizaciju sudstva, jer je logično da će tada najmotivisanije biti isključivo sudije iz Beograda.
Primera radi, u Privrednom apelacionom sudu je negde otprilike do jedne trećine sudija iz unutrašnjosti, sigurno najkvalitetnijih sudija. Ukoliko bi se njima oduzele prinadležnosti koje su im zakonom bile definisane, postavlja se pitanje – ko će te sudije da zameni po kvalitetu, po stručnosti, po svemu onome što daju u pravosudnom sistemu?
Naravno da je Ministarstvo pravde, ranije na čelu sa ministrom Selakovićem, razmišljalo o tome i da je upravo zbog toga bila definisana naknada za odvojen život sudijama, kao i troškovi prevoza i sve ostalo.
Ustavni sud je doneo odluku kakvu je doneo i u presudu Ustavnog suda se neko ne može upuštati, niti je smemo komentarisati, ali ono što je bitno, bitno je zarad zaštite interesa građana Srbije, zarad dostupnosti pravde, da zadržimo sudije na svojim mestima i to one najkvalitetnije. Naravno da pri time treba imati u vidu da se mora voditi računa i o poštovanju ustavno zagarantovanog načela, zabrane diskriminacije, jer bi to isto pravo trebalo da imaju i sudije viših sudija, putujuće sudije, itd.
Ali, ukoliko se u pravosudnom sistemu ne postave principi koji podrazumevaju zaštitu onih najboljih, najkvalitetnijih i najstručnijih, bojim se da će i onako ranjivo stanje pravosuđa postati još ranjivije.
Ovo ministarstvo i prethodno ministarstvo su dali značajan doprinos da se takvo stanje popravi i da se isprave greške iz nekih ranijih perioda, naročito perioda od 2010. godine pa na ovamo.
Ukoliko se ovaj problem koji sam danas afirmisao, zaštite interesa sudijama kojima treba vratiti naknade za odvojeni život, ne definiše na pozitivan način, taj problem se može produbiti.
Zbog toga smatram da svi koje sam prozvao i od istih tražio obaveštenje u tom pravcu treba da doprinesu da se sudije republičkog ranga, pre svega, Vrhovni kasacioni sud i Privredni apelacioni sud u Beogradu zaštite i to sudije iz unutrašnjosti u pravcu omogućavanja da i dalje imaju naknadu za odvojen život i troškove prevoza. Hvala.