Zahvaljujem.
Poštovana poslanice, nekoliko samo reči, a to je da zakon svakako zabranjuje konverziju na lučkom zemljištu, što pretpostavljam da treba da ste videli, da znate.
Kada govorite da će se kroz ovaj zakon tek povećati i pojačati korupcija i kada govorite da smo hteli da zaobiđemo određena pravna sredstva, mislim da niste u pravu. Naprotiv, mi smo hteli da izbegnemo da ministarstvo bude drugostepeni organ i zbog toga smo stavili Upravni sud, jer mislimo da nije dobro da ministarstvo bude drugostepeni organ.
Drugo, kada pominjete lučke naknade, onda želim da vas informišem da se lučke naknade naplaćuju od 2013. godine, da je stepen naplate 98%, tek toliko da vidite kako to privreda nije prihvatila te lučke naknade ili nije mogla da prihvati, a prihod u budžetu je 1,6 miliona evra.
Drago mi je iz svega što ste rekli da se zalažete za investicije, pominjali ste i strane investicije. Mislim da je to dobro, imajući u vidu da nije baš bilo nekih investicija nekad davno, da ih sada ima mnogo više, ali kada pominjete Luku Beograd, onda treba da znate da je upravo za vreme mandata Vlade Aleksandra Vučića krenulo da se rešava sudski, odnosno krivično i sudski, pitanje Luke Beograd, pa se setite i gospodina Bubala i sve dalje kako je krenuo postupak. To se nije dešavalo u periodu pre toga.
Ovaj zakon treba, naprotiv, da pomogne da se uredi lučka delatnost. Takođe, ono što je veoma važno, a to je da infrastruktura, zemljište, ponavljam još jednom, jesu u javnoj svojini Republike Srbije i ne mogu da budu predmet nikakve konverzije kada govorimo, pre svega, o zemljištu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Danijela Stojadinović.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko Mihajlović, saradnici i narodni poslanici, izmenama i dopunama Zakona o plovidbi koje su pred nama zadovoljeni su svi aspekti, pravni, ekonomski, fiskalni i bezbednosni. Kroz ove izmene i dopune Zakona doprinosi se povećanju javnih prihoda i poreza, ali se i vrše određene uštede u budžetu Republike Srbije. Bitno je da su sa ovim izmenama saglasne odgovarajuće grupacije Privredne komore Srbije koje su učestvovale u pripremi ovog zakona. Na osnovu ovih konstatacija, sagledavanja stanja iz ove oblasti i potrebe da se ono promeni i pretoči u izmene predmetnog zakona, smatram da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama treba podržati.
Pored značajnih izmena u pogledu regulisanja čarterovanja jahti i ekonomskog značaja, veoma je bitan i bezbednosni sadržaj. U svojoj diskusiji istakla bih odredbu koja se odnosi na usklađivanje sa Zakonom o istraživanju saobraćajnih nesreća koji je Skupština usvojila pre godinu dana.
Kada su prošle godine usvojene izmene i dopune Zakona o plovidbi, pozdravljen je i tadašnji predlog da Ministarstvo preuzme od Lučke kapetanije sprovođenje postupaka, ispitivanje plovidbenih nezgoda sa smrtnim ishodom ili teškim telesnim povredama. Istaknuto je tom prilikom da se ovim rešenjem može doprineti unapređenju bezbednosti plovidbe i preovladalo je mišljenje da bi trebalo u narednom periodu uvesti sličnu praksu koja će se odnositi i na železnički i na avio saobraćaj.
Par meseci kasnije, Ministarstvo je predložilo potpuno novi zakon - Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovim zakonom su objedinjena sva tri vida saobraćaja u pogledu istraživanja nezgoda i nesreća, i to smo bezrezervno podržali. Zakonom o istraživanju saobraćajnih nesreća uređuju se istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda u vazdušnom, železničkom, zatim istraživanja pomorskih i plovidbenih nesreća i nezgoda, a vrlo je bitno da se njime uređuje nadležnost i ovlašćenja organa za sprovođenje istraga i postupak istraživanja, kao i vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.
Ovim zakonom je formiran i Centar za istraživanje, kao nezavisna institucija. Ja bih ovu priliku iskoristila da gospođi ministarki Mihajlović postavim pitanje, a pitanje je dokle se stiglo sa formiranjem Centra i da li su sva podzakonska akta potrebna za sprovođenje donesena?

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.

Samo ću kratko.
Centar je formiran, podzakonska akta su doneta, kao i za sve zakone koje smo do sada doneli, u roku. Dakle, sve je završeno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković, a neka se pripremi narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas sam želela poseban akcenat da stavim na ovaj predlog, odnosno na izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ali, prosto, ne mogu da preskočim a da ne kažem par činjenica, vezane za aerodrom „Ponikve“.
Najveće aktivnosti aerodroma „Ponikve“ su upravo u periodu od 2011. do 2016. godine i ako ćemo činjenično stanje da uzmemo, dakle, 2011. godine nekadašnji vojni aerodrom je prenet na upravljanje gradu Užicu, a do 2013. godine u principu su samo urađeni idejni projekti razminiranja i projektni zadaci.
Znači, od dolaska SNS na vlast i ove Vlade, koja je i tada radila na uređenju aerodroma „Ponikve“, urađena je i realizovana prva faza čišćenja, odnosno razminiranja, urađeni su svi idejni projekti i studija procena uticaja, od 2014. i 2015. godine dobijene su brojne donacije, a ja ću navesti samo neke. To su svetlosni sistemi, 2,5 km ograde i kompjuteri od aerodroma „Nikola Tesla“, 8,8 miliona dinara donacije Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i 2016. godine donacija aerodroma „Nikola Tesla“ za izgradnju terminala. Činjenica jeste da nedostaju još 2,3 miliona evra, to je veliki novac u pitanju, ali, Vlada Republike Srbije i ovo ministarstvo zaista radi da se i ovaj aerodrom stavi konačno u funkciju.
Sada bih se vratila na izmene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Nivo razvoja jedne zemlje pre svega se vidi u nivou razvijenosti saobraćaja. Dakle, saobraćaj u smislu prenosa informacija, podataka i prevoza ljudi postoji od kada postoji društvo, zato se i prati. Srbija svakako ima povoljan prirodno-geografski položaj i ima jako dobre osnove za razvoj sva tri vida saobraćaja, i kopnenog i vazdušnog i rečnog.
Srbija je imala priliku da iskoristi, mada to nekada nije ali se nadamo da će u budućnosti to i te kako učiniti, nudi najkraće i najsigurnije trase za spajanje istoka i zapada i nalazi se na samom raskršću Koridora 7 i Koridora 10, koji su veoma važna dva koridora. Međutim, saobraćajna politika Srbije nije uvek bila na najvišem nivou, pa se može reći da je nekada bila i prilično loša, kada je saobraćaj u pitanju. Decenijama se ovi potencijali nisu koristili i, nažalost, sredstva od privatizacije umesto da su trošena u infrastrukturu, ona su usmeravana u potrošnju.
O značaju drumskih koridora pričali smo prethodne sedmice i o tome bi sada bilo i previše govoriti. O Koridoru 10 i o delovima auto-puta koji mi nazivamo Koridor 11 govorili smo tri dana zaredom i zaista se može reći i potvrditi da Republika Srbija u tom pravcu posebno napreduje, da je za dve godine izgrađeno stotine kilometara samo auto-puta i, naravno, izvršene su brojne rekonstrukcije i izgradnja puteva drugih kategorija.
Ali, ja bih se vratila na Koridor 7, o kome bih danas posebno pričala, koji predstavlja reku Dunav i luke u Srbiji, koji je neopravdano zapostavljen prethodnih godina. Ne može se reći da ranijih decenija nije postojala zakonska i planska dokumentacija vezana za razvoj plovnog saobraćaja, ali ona je, nažalost, ostajala uvek nekako mrtvo slovo na papiru. Takođe bih pomenula da je i ranije postojala želja da se preraspodele tokovi saobraćaja sa drumskog na železnički i rečni. Tada je to bilo 20%, danas je taj procenat mnogo veći.
Zbog neefikasnosti i neodgovornosti nekadašnjih vlasti, nažalost, nije se gradilo, infrastrukturni projekti su zaostajali i mi danas trpimo veoma velike posledice. Pre svega smo ograničili privredni i društveni razvoj. Zatim, propustili smo šansu da naplatimo, da imamo profit od tranzita preko naše zemlje. Ono što je veoma bitno, a što se možda u ovom trenutku ne računa, to je – kako da vratimo saobraćaj koji nas je već zaobišao? Treba voditi računa o tome da saobraćaj nekako uvek ide ustaljenim tokom, pa ćemo i mi u tom smislu, verovatno, i kada izgradimo koridore, imati veliki posao da taj saobraćaj usmerimo preko naše zemlje.
Srbija ima veoma dobre uslove da razvija vodni saobraćaj, jer ima oko 1.600, možda i 1.700 kilometara plovnih reka i kanala. Najveća je Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tamiš. To su naše plovne reke. Naravno, Dunav, koji čini taj Koridor 7, veoma važan i prolazi svojom dužinom oko 30% samo kroz Srbiju.
Veliki je potencijal za razvoj transporta, trgovine i turizma i posebno jahting turizma i o tome smo danas slušali, da će ovde biti veoma značajne izmene, zato što smo do sada imali jahting turizam razvijen, ali, nažalost, Srbija je ovde bila na šteti, jer nije ubirala porez na prihod i porez na primanja zaposlenih na jahtama ili na drugim plovilima koji služe za rekreaciju i, nažalost, ostajala je bez novca jer su te jahte bile registrovane u drugim državama.
Ono što je takođe veoma bitno, domaći prevoznici su dovedeni u neravnopravni položaj. Od sada će, dakle, moći da se iznajmljuju samo plovila registrovana u Srbiji i da se vije na svakom vozilu zastava u čijem je vlasništvu.
Kada su luke u pitanju, od 11 luka koliko ukupno ima u Srbiji, osam se nalazi na Dunavu i svih osam su od međunarodnog značaja. Sve luke su nažalost iskorišćene sa vrlo manjim procentom nego što bi to bilo optimalno i zato ne možemo da govorimo o razvoju vodnog saobraćaja bez dobro opremljenih luka.
Zbog toga se nadam da će ovaj zakon učiniti upravo ono što i jeste cilj i da će ovaj zakon predstavljati završni korak kada je u pitanju reformski zakon i luka i da će se to dovesti na najviši mogući nivo.
Dakle, videli smo da su izmene zakona iz 2015. godine već načinile brojne pozitivne pomake, pa danas imamo veliki broj zainteresovanih svetskih i evropskih lučnih operatera za javno privatno partnerstvo. Ako uzmemo u obzir da je ova Vlada i ovo ministarstvo načinili brojne dobre reforme i da se to već vidi u našem avio saobraćaju, vazdušnom saobraćaju, danas pratimo u stopu i usklađeni smo po pitanju vazdušnog saobraćaja sa kompletnim evropskim zakonodavstvom.
Što se tiče drumskog saobraćaja intenzivno se gradi. Posle mnogo decenija danas se nalazimo zaista na pravom putu i drumskom saobraćaju. Ne sumnjam da će biti uspešna i reforma vodnog saobraćaja i da će biti kompletiran naš saobraćajni krvotok koji može našu Srbiju da oživi u privrednom smislu.
Takođe, tome u dokaz ide i ova vest današnja koja je jako lepa. Čestitam i ministarstvu i Vladi, a i svima nama jer to je za sve nas jako lepa vest da je Srbija skočila sa 54 na 47 mesto na svetskoj „Duing biznis“ listi i da se nalazimo među prvih deset zemalja po napretku na ovoj listi. To je zaista za svaku pohvalu. Sve čestitke i zahvaljujem.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem se.
Gospodine Milojičiću, šta je osnov vašeg javljanja?
Nemate osnova za repliku. Niste ni u jednom trenutku govora koleginice Stojiljković pomenuti.
(Radoslav Milojičić govori s mesta:)
Ona je govorila o aerodromu Ponikve i mislim da je veoma korektno govorila o temi koja jeste tačka dnevnog reda. Bila je i tolerantna i korektna da …
(Radoslav Milojičić, s mesta: Emotivno sam vezan.)
Ja razumem vašu emotivnost, razumem da ste emotivno vezani, ali koleginica Stojiljković je bila toliko tolerantna i korektna da nije odgovorila na pitanja koja se tiču konkretno aerodroma iz Užica, obzirom da dolazi iz Užica. Sačekala je svoj redosled, nije zloupotrebljavala povredu Poslovnika i replike i o tome je govorila u okviru vremena poslaničke grupe SNS.
Nemate osnova za repliku.
Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o jednom lošem predlogu zakona. Lošem i štetnom predlogu zakona, naravno pod uslovom da bude usvojen ovako kakav je predložen.
Zašto je to loš predlog? Zato što Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama se menja, evo danas, peti put. Od toga četiri puta ste ga menjali vi koji ste sada aktuelna vlast. Ako postoji potreba da se neki zakon pet puta menja onda to samo po sebi govori da je to loš zakon, pa taman da svaki put menjate samo po jedan član, a ovaj put imate negde oko 50, 55 članova koje menjate.
Vi ste, gospođo ministar, u obrazloženju pričali nešto što baš nema preterano mnogo veze sa onim što je napisano u zakonu, pogotovo u analizi efekata zakona.
Vi ste nam ovde pričali o povoljnom geografskom položaju Srbije, o 1.600 kilometara plovnih vodnih puteva, tri plovne reke Dunav, Sava, Tisa. Doduše, niste rekli da je za to zaslužan Aleksandar Vučić, ali tako jeste.
Doduše propustili ste da kažete jednu važnu informaciju, a zbog koje se zapravo donose ove izmene zakona, a to je da Srbija ima deset luka i da je aktuelna prodaja Luke Novi Sad i da ono što je sadržano u ovim suštinskim izmenama mnogo liči na ono što se već spekuliše u medijima, da se ovaj zakon menja da bi se namestila privatizacija Luke Novi Sad. Pominje se „Renus logistik“, neka nemačka kompanija. Očekujem da ćete da nam kažete nešto o tome i da kažete da vidimo šta je tu istina, šta nije istina.
Ne znam naravno ni koliko to ima veze sa onim što smo se skoro u medijima upoznali sa vašim aktivnostima u vašem kabinetu, u smenama velikog broja ljudi, odnosno otkazima u vašem kabinetu. Naravno, vi kao ministar imate pravo da birate kabinet, odnosno ljude u kabinetu, ali interesantno je da su ti vaši saradnici bili dobri sve do ovog poslednjeg vašeg izbora za ministra i pitanje za vas je - šta su oni to zgrešili u onom prethodnom periodu i da li ima vaše odgovornosti u tim njihovim eventualnim greškama? A, bilo bi logično da ima.
Ono što želim takođe da napomenem odnosi se na određene ljude u nadležnosti vašeg ministarstva, na Lučku kapetaniju, pre svega. Na čelu Lučke kapetanije smenjivali su se Branislav Milešić i Vidoje Bajić, a taj Vidoje Bajić je inače čovek prethodnog ministra Velimira Ilića i protiv njega se i sada vodi određeni krivični postupak. On je bio mislim i u Smederevu šef Lučke kapetanije, a mozak te ekipe je Zoran Gvozdenović, u javnosti poznat po tome što je Tomislavu Nikoliću i njegovim sinovima dao dozvole za upravljanje, brodarske knjižice, takozvane, za upravljanje plovnim objektima. I protiv njega se vode krivični postupci i trebalo bi, kao ministar da znate, ako slučajno niste znali, da posle ove večerašnje rasprave proverite o čemu se tu radi, da li taj čovek zaista i dalje može da obavlja tako važnu funkciju i tako ozbiljan posao.
U analizi efekata ovog zakona, kako ste vi napisali, ako ste ovo pisali, stoji u jednom od prvih podnaslova na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu. Da li je moguće da vi govorite o najverovatnijem uticanju ovog zakona ili uticaju? Vi morate da znate i da izađete pred narodne poslanike sa nečim za šta vi tvrdite da je 100% tačno i nešto što je konkretno.
Vi ste malopre kada ste koleginici Miroslavi odgovarali na njenu raspravu pohvalili se da je lučka naknada, naplata lučke naknade dostigla nivo od 98% i da se naplaćuje od 2013. godine, ako sam dobro zapamtila. I to je lepo, ali onda se to ne slaže baš sa ovim što ste napisali u ovom obrazloženju. Deluje kao da vi niste pisali ovo, odnosno niste sigurno pisali, ali kao da niste pročitali ovo što ovde piše.
Kažete – Predlog zakona će uticati na Direkciju za vodne puteve kojoj se ukida svojevrsni monopolski položaj na obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja međunarodnih i međudržavnih vodnih puteva.
Gospođo Zorana Mihajlović, ako direkcija više neće imati taj monopolski položaj, kome ste taj monopolski položaj namenili? Neko će ga imati. Ako već neko mora, onda valjda bolje da to ima direkcija nego ne znam ko.
Vi kažete da se ovo navedeno rešenje se predlaže kako zbog činjenice da Direkcija za vodne puteve u dužem vremenskom periodu zbog budžetskih ušteda nije imala dovoljno sredstava za obavljanje navedenih poslova. Ako je naplata lučke naknade 98%, a ovde navodite problem manjka sredstava i kako je moguće, vi tvrdite, Aleksandar Vučić tvrdi da je budžet punjen štednjom samo tako što su smanjene plate u javnim državnim službama, što je ukraden deo penzija, a vidimo ovde da bogami gde god ste mogli pomalo ste uzimali na štetu očigledno normalnog funkcionisanja države i državnih organa.
Pitanje na koje niste odgovorili – kolika su, pošto očigledno tako piše ovde i očigledno je da u vlasništvu direkcije postoje neka sredstva, koliko vrede ta sredstva, mislim na tehnička sredstva, koliko vrede ta sredstva? Moramo i to da znamo da bismo znali da li su ovi vaši predlozi smisleni i da li možemo da glasamo za njih.
Koliko je zaposlenih u ovoj direkciji? Šta će biti sa tim zaposlenima? Da li će i oni deliti sudbinu vaših saradnika kojima ste nedavano izdelili otkaze ili su oni već dobili otkaze? Očekujemo da ćete i o tome ponešto da nam kažete.
Interesantno je da se nije pominjalo i pitanje Dunava, plovne reke u delu koja protiče kroz Srbiju. Da li mi imamo, da li možete da nam date informacije – ko su zagađivači Dunava i ko čisti Dunav, ko plaća čišćenje reke Dunav?
Naravno, kada je u pitanju reka Sava, ono što sasvim izvesno interesuje širu javnost jeste kakav je, koliki je negativan uticaj postojanja vila Tomislava Nikolića na obali Save, da li to ima nekog uticaja na ovaj zakon i na izmene ovog zakona koji ste nam danas stavili na razmatranje?
Kažete sa druge strane – za razliku od Direkcije za vodne puteve koja iz budžeta dobija ukupna sredstva koja koristi za plate zaposlenih, održavanje plovila, te obavljanje poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, privredna društva će, pardon, troškove plata i poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, privredna društva će troškove plata i održavanja plovila obezbeđivati obavljanjem poslova koja se nude na tržištu. Zašto to ne radi direkcija? Zašto direkcija ne obavlja poslove koji se nude na tržištu, pa onda kažete – tako da će se razlika u sredstvima koja će se obezbediti promenom u načinu ostvarivanja poslova iz delokruga Direkcije za vodne puteve koristiti isključivo za finansiranje poslova tehničkog održavanja. Kako tehničko održavanje ako direkciju isključujete iz ovog posla. Kažete da joj uzimate monopol, uzimate joj zapravo sve poslove.
Dakle, postoji niz pitanja na koja vi, gospođo ministar, niste dali odgovor, ni vi ovde lično niti u ovom obrazloženju koje smo dobili, završavam kolega, u okviru Predloga zakona.
Očekujemo kada budemo govorili u pojedinostima da ćemo malo više komunicirati na tu temu. Hvala.

Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović.