Poštovana poslanice SRS, samo nekoliko stvari da pojasnimo, možda to bude dovoljno. Ako ne, onda u pojedinostima kada budemo pričali.

Pre svega, kada govorite uopšte o rekama, rekli ste Dunav, Sava i Tisa i na tom početku ste rekli – verovatno je i za to ili nije za to zaslužan Aleksandar Vučić. Pa vidite, za ovo što će uskoro, mislim 21. novembra da bude potpisan sporazum između Srbije i Mađarske, Tisa će postati međudržavna otvorena reka za brodove svih zastava. Do sada je to bilo samo za brodove mađarske zastave i srpske zastave. Moram da vam kažem – jeste, upravo zaslugom Aleksandra Vučića i odnosa koji postoje sa Mađarskom.

Drugo, kada govorite ovde, rekli ste već kvalifikacije da je loš zakon itd, ja tu ne bih da komentarišem, nije se on menjao pet puta, nego tri puta, kada govorite da se radi privatizacija Luke Novi Sad da bi se namestilo nekoj nemačkoj kompaniji, a od mene tražite konkretne podatke, ja zaista ne mogu da odgovorim na rečenicu – namešteno za nemačke kompanije, jer ne znam ni šta znači to. Dakle, sprovodi se privatizacije Luke Novi Sad. Očekujemo pismo o namerama, sve je javno i sve će biti javno.

Ono na šta sam ja posebno ponosna, to je da, za razliku od svih prethodnih vlada, ova Vlada ne prodaje lučko područje, odnosno nikada ne mogu postati vlasnici zemljišta ili te infrastrukture i, dodatno, taj ko bude vršio lučku delatnost recimo u Novom Sadu, on će potpisati i ugovor o investicijama koje su potrebne da bi Luka Novi Sad zaista mogla da postane mnogo efikasnija, bolja i da bi bilo mnogo više robe koja se utovara ili istovara iz te luke.

Bavite se kabinetom koji vodim, u redu, može. Niko nije dobio otkaz zbog toga što je neko loše radio. Niko nije loše radio, mnogo se radi u kabinetu koji ja vodim, jer to su tri resora. Dakle, to je infrastruktura, građevina i saobraćaj, to je „Aj duing“ biznis lista i rodna ravnopravnost itd. i Romi, ali ono što je bilo zaista potrebno, bilo je potrebno kroz to imati još više, još svežije energije, svežijih ljudi. Samo to je bio razlog i dodatno, pored jednog inženjera koji je postojao, sada ih ima malo više u kabinetu, jer se pokazala potreba za ljudima koji su te struke, a ja nisam inženjer, a potrebno mi je da imam informacije o tome.

Dalje, da se vratim sada na zakon. Rekli ste, između ostalog, oko samih lučkih naknada. Tu sada imamo mali problem, jer mi se čini da mešate dve stvari, a uopšte nemaju veze jedna sa drugom. Dakle, jedno su lučke naknade koje naplaćuje Agencija za luke i nalaze se u budžetu Agencije za luke i koriste se za reinvestiranje u samim lukama, a drugo je Direkcija za plovne puteve, koja se bavi potpuno drugim poslovima i nikakve veze te lučke naknade nemaju sa ovim što radi Direkcija.

Drugo, Direkcija za plovne puteve pored rečnog informacionog sistema ima zadatak, kao što znate, da se bavi projektovanjem, izvođenjem tog tehničkog održavanja, koje ste pomenuli, i nadzorom. Sada kažete, između ostalog, zašto se taj novac vraća tehničko održavanje, kada oni to neće raditi? Pa, zato što moraju da sprovedu pre svega javnu nabavku, jer tehničko održavanje neće niko dobiti u četiri oka, niti će nekom biti namešteno, kako ste vi sada nešto pominjali oko Luke Novi Sad, nego postoji tender i one kompanije koje budu ispunile te uslove dobiće mogućnost da obavljaju tehničko održavanje. Baš zbog toga što jeste postojao monopol i što stvari nisu bile efikasne, tehničko održavanje će vršiti neko ko na tom javnom pozivu bude ponudio najbolje uslove.

Pomenuli ste kapetanije, taj Bajić koga ste pomenuli, sada su mi rekli, ja ne znam, mi vodimo i disciplinski postupak protiv njega. Raspitaću se i za ovaj drugi deo i recimo do utorka, kada budemo imali raspravu u pojedinostima, informisaću oko toga.

Zahvaljujem.
Gospođo Radeta, prijavljeni ste u sistemu. Koji je osnov vašeg javljanja?
(Vjerica Radeta, s mesta: Replika.)
Mislim da nemate osnova za repliku iz jednog prostog razloga, jer ste upravo dobili vrlo taksativne i precizne odgovore na sva pitanja koja ste postavili. Postavili ste pitanja, izneli ste određene dileme, govorili ste i o onome što na neki način jesu medijske spekulacije, postavili neka pitanja koja se i ne tiču dnevnog reda i ja sam vam to dozvolio. Niste ni jednog trenutka spomenuti da bi imali osnov za repliku.
(Vjerica Radeta, s mesta: Potpuno je pogrešno protumačila ono što sam ja rekla.)
Odgovara vrlo taksativno i precizno ministarka na postavljena pitanja. Nemate osnov za repliku.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković, neka se pripremi narodna poslanica Olivera Ognjanović.
(Vjerica Radeta, s mesta: Po Poslovniku.)
Po Poslovniku, prijavite se. Izvolite.

Dakle, član 116. Poslovnika kaže da se odredbe ovog Poslovnika o radu na sednici Narodne skupštine primenjuju i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine, što će reći i na predstavnika predlagača, u ovom slučaju gospođe Zorane Mihajlović, ministra nadležnog za raspravu po ovom zakonu.
Zaista ne vidim u čemu je vaš problem da vi date narodnom poslaniku repliku. Replika ne znači svađu, replika znači razgovor sa ministrom. Gospođa Mihajlović je dala neka objašnjenja, ja nisam zadovoljna zato što nije obuhvatila sve ono što sam zapravo pitala i ono što je bilo mnogo važnije od onoga što je ona rekla, nije odgovorila. Nije odgovorila ni ko čisti Dunav, ni ko zagađuje Dunav, nije odgovorila ni šta je sa ovim Gvozdenovićem koji je Tomi i njegovim sinovima obezbedio dozvolu za upravljanje motornim čamcem, protiv kojeg se vodi krivični postupak.
Dakle, u svojoj raspravi ja njoj to nisam rekla, ona je rekla da ja ne razumem, a ja sada naravno moram njoj da kažem da se ona pravi da ne razume, to se u narodu malo drugačije kaže, ali biću fina. Odlično je razumela, ali svakako izbegava odgovore na direktna pitanja. Ono što je zaista bilo interesantno, priznala je gospođa Zorana Mihajlović da su svi ministri zapravo Aleksandar Vučić i ne znam zašto je onda ona ovde i došla, jer eto Vučić je ipak zaslužan i za plovnu reku Tisu, kako je rekla malopre. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Radeta.
Kao što vidite, zaista nemam problem da narodnim poslanicima dam reč kao predsedavajući. Naravno da su i poslanici DS dobijali reč onda kada su za to imali osnova.
Vi ste reklamirali povredu Poslovnika i dobili ste reč po tom osnovu, ali ja mogu da ponovim ono što sam i maločas rekao – mislim da ste postavili određena pitanja i da ste dobili taksativno vrlo precizne odgovore od gospođe ministarke.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović.

Samo mala dopuna, pošto sam čekala informaciju.
Dakle, povučene su sve dozvole za motorne čamce, pošto vas to zanima. Sve dozvole za motorne čamce su povučene.
Što se tiče toga da li smo mi svi Aleksandar Vučić i to, ja nemam problem sa tim. Stvar je u tome šta u životu radite i šta ste u životu uradili i koliko imate iskustva iz svega. Meni je zadovoljstvo da to radim. Nemam problem da mi neko kaže da li sam ja Aleksandar Vučić ili nisam. Ne znam zašto to vama smeta. Šta je problem, samo mi to nije jasno. Dakle, da, jesmo, mi smo Vlada koju vodi Aleksandar Vučić. On je premijer te Vlade, kao što su nekada bile neke druge vlade i kao što su bili neki drugi ljudi koji su vodili te vlade. Mislim da je to u redu. Naročito je dobro kada pravite dobar rezultat, onda vam je to tek posebno drago.

Zahvaljujem.
Gospodine Martinoviću vi ste se javili? Ne.
Gospođo Radeta vi ste ponovo nalazite u sistemu, koji je osnov vašeg javljanja sada?
(Vjerica Radeta, s mesta: Osnov je odgovor na pitanje u čemu je problem. Moram da je podsetim.)
Ne, neću dozvoliti, nemate osnov za javljanje. Maločas sam vam, reklamirali ste povredu Poslovnika i mislim da ste tu povredu Poslovnika iskoristili da replicirate.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodna poslanica Vesna Ivković, neka se pripremi narodna poslanica Olivera Ognjanović.
Molim vas da se prijavite koleginice Ivković. Izvolite.
Molim vas prijavite se i ostavite karticu. Izvolite.

  Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, izmenama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama o kojima danas raspravljamo predviđena su nova rešenja koja se tiču tehničkog održavanja vodnih puteva za koje Srbija ima međunarodnu obavezu, zatim podizanja nivoa sigurnosti u obavljanju vodenog saobraćaja, suzbijanje sive zone u oblasti iznajmljivanja plovila za rekreaciju vrši se usklađivanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, sa Zakonom o istraživanju nesreće u vazdušno-železničkom i vodnom saobraćaju kao i sa propisima EU, o čemu je više govorila moja koleginica Stefana Miladinović, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Činjenica je da Srbija ima veliki potencijal za razvoj transportnog i putničkog saobraćaja na unutrašnjim vodama. Vlada Republike Srbije prepoznaje značaj infrastrukturnog ulaganja u reku Dunav koji pre svega predstavlja veoma važan transportni koridor ali je takođe značajan kao resurs za razvoj i regionalnog turizma.
Primenu u praksi ovih izmena i dopuna Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama će s jedne strane ukloniti neke nedoumice, a sa druge strane omogući će se razvoj infrastrukture, turizma i zapošljavanja i što je možda najvažnije stvori će se uslovi ili većih inostranih investicija.
Za grad Smederevo iz kog dolazim, posebno su važne neke predviđene izmene i to u delu koji se tiče bezbednosti vodnog saobraćaja, jer je Dunav kod Smedereva odavno crna tačka na plovnom putu kroz Evropu, zbog rečnih pirata ilegalne trgovine akciznom robom i drugih vrsta nelegalne trgovine. Usaglašavanje sa zakonom o privatnom obezbeđenju doprineće suzbijanju kriminala na reci jer se predviđa domaća brodarska privredna društva ili luke organizuju sigurnosnu zaštitu i to u ugovornim angažovanjem subjekata licenciranim za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja ili kao organizovanu samozaštitnu delatnost.
Luka Smederevo ima veliki značaj za unutrašnji plovni saobraćaj, jedna je od najvećih utovarno-istovarnih na Dunavu, a od 1996. godine i pristanište za međunarodni rečni saobraćaj. Ovde godišnje pristane oko tri hiljade brodova i pretovara se i do pet miliona tona sirovine i proizvoda. Pored velikog značaja transportnog saobraćaja na Dunavu, ono što nedostaje Smederevu je svakako pristanište za turističke brodove.
Turistički potencijal Smedereva se u velikoj meri oslanja na kulturno-istorijske znamenitosti. Jedna od najvećih ravničarskih tvrđava u Evropi Smederevska tvrđava je jedinstvena u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi kao i Vila Obrenović izgrađena 1831. godine, ali nažalost ostaju potpuno nevidljive za strance koji putuju Dunavom jer ne postoji pristanište.
Želela bih da naglasim da moj grad Smederevo ima mogućnost da postane važno turistička destinacija, a da u ovom trenutku zbog loše rečne infrastrukture na delu Dunava kroz Srbiju u dužini od 588 kilometara turistički brodovi pristaju samo u Novom Sadu, Beogradu, Donjem Milanovcu, Velikom Gradištu i Bezdanu. Dunavom prođe oko 500 velikih turističkih brodova, a nijedan ne svraća u naš grad zbog nepostojanja adekvatnog pristaništa bezbednog za brodove i putnike, zbog čega Smederevo ostaje bez značajnih finansijskih sredstava koje bi moglo da ima od turizma.
Podsetiću vas na belu flotu koja je sedamdesetih godina bila simbol poboljšanja životnog standarda svih slojeva društva ali veliki ponos svih građana. Rečni avioni kako su se tada zvali brodovi koji su od Beograda do Đerdapske klisure stizali za oko tri i po sata, bili su znatno brži od redovne autobuske linije koji je za tu istu relaciju trebalo oko šest sati. Ovi hidrogliseri pristigli su i u naš grad kada je bilo zainteresovanih putnika. Bela flota ostala je samo u lepom sećanju građana Smedereva obzirom da od 1986. godine više ne prevozi putnike, a pristanište u Smederevu koje je građeno čak i pre beogradskog više ne ispunjava uslove za turističke brodove.
Nadam se da će primenom ovog zakona i moj grad Smederevo dobiti atraktivan izlaz na Dunav, koji će doprineti i razvoju investicija, iskorišćenju velikog turističkog potencijala, a samim tim i veću stopu zaposlenosti i sveobuhvatnom boljitku života građana Smedereva.
Za rad istine građana, želim da kažem da je Aerodrom Ponikve je izgrađen za vreme kada je SPS dominirala kao jedina vladajuća stranka u Srbiji i to vreme je aerodrom bio i u funkciji civilnih letova.
Poslanička grupa SPS će zbog svega navedenog u danu za glasanje podržati usvajanje ovog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović, a neka se pripremi narodna poslanica Danica Bukvić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka i pomoćnici, dame i gospodo poslanici, danas od 15,00 časova slušam kolege iz opozicije kako imaju primedbe na ove predloge zakona i prosto mi nije jasno da opozicione stranke od svega što nam donosi dobrobit prave nešto što se može nazvati samo opstrukcijom i otežavanjem rada ovog visokog doma i mogu da postavim pitanje zašto nisu radili nešto za ovu zemlju tokom 12 godina koliko su imali vremena.
Činjenica je da je upravo sporazum o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje koji je danas tema razmatranja u potpunosti neophodan i povoljan za Srbiju. Dovoljan nam je pokazatelj koji se vidi kroz statističke podatke vezane za privredni razvoj Republike Koreje koji pokazuju višestruki rast, jedne sada svetske ekonomske sile. Republika Koreja je od 60-ih godina do danas podigla BDP sa 87 dolara na sadašnjih 26 hiljada i trista američkih dolara, odnosno imamo povećanje od preko 300 puta. Takođe, ne bih da zaboravim podatak da kroz aerodrom u Seulu godišnje prođe 33 miliona putnika.
Privredna saradnja i trgovinska razmena između Republike Koreje i Srbije iznosila je u 2014. godini nešto preko 120 miliona dolara, od toga je svega 2,4 miliona dolara predstavljao izvoz iz Srbije. Donošenjem ovog zakona i potvrdom ovog bilateralnog sporazuma ne samo da će se povećati trgovinska razmena u smislu povećanja samog izvoza iz Srbije, već je tu i turizam i sama širina i povećanje tržišne mreže.
Sklapanjem ovog sporazuma Beograd, odnosno Srbija dobija regionalni značaj i baš kao što je premijer Vučić u svom ekspozeu izložio, cilj je da se unapredi naše avio tržište u skladu sa najboljom praksom kao i promocija Beograda u glavni saobraćajni čvor regiona, povećanje unapređenja povezanosti Srbije sa međunarodnim tržištem i ubrzanje ekonomskog razvoja. Kako navodi sam ambasador Republike Koreje, gospodin Li, velika pogodnost za buduća ulaganja i želja Srbije da bude deo EU.
Ovim sporazumom omogući će se smanjenje geografske razdaljine od 8.261 kilometar između Seula i Beograda, odnosno povezaće se Srbija sa istokom baš kao što se povezala i sa zapadom, a podsećam vas da smo ove godine uveli i let za Njujork, 23. juna, prvi direktni let na relaciji Beograd – Njujork na čemu su nam pozavidele mnoge zemlje iz regiona. Avio kompanija zabeležila je povećanje ključnih operativnih pokazatelja u koje spada neto profit od 3,9 miliona evra u drugoj punoj godini poslovanja, odnosno ukupnog prihoda od 305 miliona evra u 2015. godini što predstavlja porast od 16% u odnosu na 2014. godinu. Kapacitet mreže linija je uvećan za 6% kao i broj obavljenih letova koji je uvećan za osam procenata i na kraju godine 2015. godine je iznosio 32.384 leta.
Tako da će ovaj zakon realizacijom ovog sporazuma zasigurno višestruko unaprediti ovakve rezultate. Er Srbija je dokaz uspeha. Dokaz strateškog partnerstva na delu. Ostvarila je izuzetan napredak na putu ka modernizaciji i održivoj profitabilnosti. Evropsko tržište je veoma konkurentno, a stalnim ulaganjima u proizvod i usluge Er Srbija je razvila ubedljivu ponudu za evropski putnike.
Od velikog značaja je i to što je nakon 10 godina po preseljenju u Zagreb korejska Agencija za promociju trgovine i investicija „Kotra“ ponovo otvorila predstavništvo u Srbiji, odnosno u Beogradu. Spremni su da podrže sve veći broj korejskih kompanija zainteresovanih za poslovanje u istočnoj Evropi, ali i da pomognu ovdašnjim firmama da uđu na jedno od najzahtevnijih tržišta na svetu. „Kotra“ inače ima 124 poslovnih centara u 84 zemlje i predstavlja globalnu poslovnu platformu čiji je cilj da doprinese ekonomskom rastu same Južne Koreje, ali i zemalja u razvoju poput Srbije. Otvaranje „Kotra“ predstavništva u Srbiji je jasan znak poslovnim ljudima i kompanijama iz Koreje da je Srbija rastuće i plodno tlo za investicije. To je dodatni podstrek poslovnim ljudima iz obe zemlje da unaprede saradnju.
Na kraju bih želela da kažem da ću glasati za ovaj zakon. I želim da čestitam Vladi i uvaženoj ministarki na postignutom velikom uspehu i rezultatu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Danica Bukvić. Neka se pripremi narodni poslanik Ivan Kostić.
Koleginice Bukvić, vreme preostalo poslaničkom klubu SPS za raspravu je četiri minuta 52 sekunde. Izvolite.