Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka sa vašim saradnicima, pre svega da pozdravim vaše prisustvo danas ovde i celodnevni boravak sa nama, kao i odgovaranje na pitanja, ja posebno želim to da naglasim iz ugla Poslaničke grupe „Dveri“, jer ste vi prvi ministar u ovoj Vladi koji je odgovarao na naša pitanja i ja sam vam na tome zaista istinski zahvalan. Ostali ministri su se uglavnom oglušavali i izbegavali da odgovaraju na naša pitanja, iz čega sam ja zaključivao da smo bili u pravu u svemu onome što smo govorili – da oni nisu imali odgovor na naša pitanja. Vama hvala.
U vašem odgovoru ste otvorili i nekoliko tema koje sam ja želeo da naglasim u ovom kratkom vremenu koje je preostalo, a te teme su, kako ste vi obrazložili, razlog zašto se određeni deo poslova koji je do sada radila Direkcija predaje u ruke određenih preduzeća koja će konkurisati na tenderima. Vi ste rekli da je u pitanju održavanje tih poslova koje je do sada radila Direkcija i u tom smislu me zanima da mi još jednom pojasnite koji je to motiv bio, jer vi u obrazloženju člana 2. Zakona, predviđajući mogućnost da se pojedini poslovi iz delokruga Direkcije za vodne puteve prepuste privatnim preduzećima na tržištu, u cilju smanjivanja troškova i efikasnijeg obavljanja ovih poslova.
Vi ste tu pomenuli još jednu stvar – budžet, koji je, kao, u problemu da budu izdvojena sredstva za ove troškove i obaveze, ali ja ne vidim šta se tu menja time što to poveravate privatnim preduzećima koji će vršiti taj posao? Znači, vi taj budžet
morate da imate. Neće sigurno privatna ili državna preduzeća raditi o svom trošku održavanje vodnih puteva. Znači, vi taj budžet morate imati, ili ga nećete opet imati, tako da se taj posao svakako onda neće raditi. Znači, ovde se postavlja pitanje – ima li tog budžeta za te poslove ili nema? Ako ga ima, zašto onda taj budžet nije mogla da ko-risti Direkcija za vodne puteve. Ako ga nema, opet ga neće imati i svejedno je kome do-deljujete da radi to održavanje. Dakle, prvo je pitanje ima li budžeta za te poslove ili nema?
Pomenuli ste, takođe, da je jedna od najboljih firmi, to mi je drago da čujem, u oblasti održavanja vodnih puteva upravo jedna državna, odnosno domaća, odnosno državna kompanija, ali to ne znači da će ona dobiti posao na tenderu. Jer, neka kompanija koja za jedan dinar bude povoljnija na tom tenderu će možda dobiti taj posao i tako će državna kompanija ostati bez posla. Da li to nešto znači što je ona najbolja? Ne znači ništa. Imali smo toliko situacija u Srbiji gde su kompanije dobijale nameštene poslove tako što su konkurisale na tenderu za jedan dinar manjom cenom. Mislite da je neko slučajno dao jedan dinar manju cenu? Pa, naravno da je procurela informacija kolika je tenderska ponuda iz državne firme, što znači da neko neprestano cinkari državne firme na tenderima, daje te informacije privatnim firmama i privatne firme postepeno uzimaju poslove državnim firmama. Evo, najveći primer vam je „Lasta“. „Lasta“ je izgubila niz linija svojih prevoznih maršruta koje je imala širom Evrope, pa čak i u domaćem saobraćaju unutar Srbije, upravo zato što su na nameštenim tenderima privatne firme, sad ne ulazim u to da li vaše, partijske, itd, dobijale taj posao za jedan dinar povoljnijom ponudom od „Laste“. Očito je da je neko iz menadžmenta „Laste“ cinkario koja je njihova ponuda i davao tu informaciju privatnim preduzećima koja su tako dobijala na tenderu.
Hoću da vam kažem da nemate model da zaštitite državno preduzeće od propadanja. To je ono što mene interesuje u ovom vašem Predlogu izmena i dopuna Zakona.

Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Mislim, izvinjavam se, sad moram da kažem, ja mogu nekad i da razumem zašto vam se ne odgovara, zato što vi u jednoj rečenici pomešate pet stvari. Ali, hajde ovako. Znači, rekli ste, citiram vas, da se Direkcija predaje u ruke određenih privatnih kompanija koje će dobiti na tenderu.
Znači, to zaista pre svega, ne znam, ne razumem izjavu. Niti se nešto predaje u ruke, niti se Direkcija predaje u ruke. Direkcija postoji, postojaće i dalje i te kako će raditi. Svi ti ljudi koji su u Direkciji obavljaće svoj posao tako što će se baviti, ponavljam još jedom i rečnim informacionim sistemom i projektovanjem i pre svega nadzorom. Dakle, tehničko održavanje, pustićemo da kroz javni poziv, eventualno učestvuju druge i privatne i državne kompanije koje to mogu da rade kvalitetnije i bolje nego što to danas može da radi sama Direkcija, budući da oprema sa kojom Direkcija raspolaže, jeste zaista veoma zastarela.
Prema tome, neke druge državne kompanije, pomenula sam bila „PIN“ ili neke druge privatne kompanije koje to mogu da urade na bolji i efikasniji način, ukoliko budu na javnom pozivu i tenderu dobile posao, zašto taj posao ne bi radile? To ne znači da Direkcija ne postoji i da se gasi, ili da se predaje nekome Direkcija u ruke. Mislim, to zaista nije tačno.
Zatim, takođe ste rekli, oko novca za održavanje. Toliko novca koliko imamo sada za održavanje, dakle, nešto više od 150 miliona, odnosno moguće oko 180 miliona, biće dakle dato i biće predmet tehničkog održavanja onih koji na javnom pozivu, tenderu, pregledno budu dobili taj posao. Ponavljam još jednom, oprema sa kojom neke druge kompanije raspolažu je mnogo bolja i kvalitetnija nego što je trenutno oprema same Direkcije i za sada je to toliko.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić. Izvolite.

Hvala.
Prvo sam oduševljen što sedimo danas svi zajedno, ovo je poseban dan, kako su to poslanici SRS rekli. A, druga stvar, moram da vas iznenadim, pošto ministarka zna kada ćemo da nastavimo da radimo, a mi ne znamo kada ćemo nastaviti, u utorak po amandmanima da radimo, tako da hvala na informaciji, gospođo.
Želim da vam čestitamo na početku i na Duing biznis listi, pre svega vaša je zasluga oko građevinskih dozvola sa 152. na 36. mesto i pomeranje na 47. mesto Srbije, s tim što moramo da kažemo da je Hrvatska 43, Bugarska 39, Rumunija 36, a Makedonija 10. na toj istoj listi.
Nisam bio siguran sa kim pričam večeras, pošto vi ste jedina od predstavnika Vlade, uključujući kandidata, mandatara, koji je pominjao više prošlu vlast, DS i neku prošlu vlast itd, da ništa nije u životu uradila, kao da je ova vlast nastala pre ameba, pa onda su nastale ribe, pa beskičmenjaci, pa kičmenjaci, pa onda nastala su sva ostala...
(Zoran Krasić, s mesta: Pa Mićunović.)
...pa Mićun, pa Desimir Tošić i onda su došli na vlast ponovo SNS. Vi ste, gospođo, bili dugo godina deo ove vlasti kao G17 plus i ne treba vas od toga biti sramota.
Da se vratimo na zakon. Isključivo sam pričao o zakonu 18 minuta. Očigledno je da ovaj zakon ima nedostataka i da ima tačno namenjene stvari koje se tiču privatizacije Luke u Novom Sadu, a to ćemo da vidimo vrlo brzo.
Ono što jeste problem jeste što me niste ubedili u kom to tačno zakonu o fizičo-tehničkom obezbeđenju i uredbi koja nije doneta od strane Vlade, a mora da se donese, a to vam je poslanik iz SRS jasno objasnio, da nije doneta ta uredba. Gde piše da je obaveza brodarskih firmi da imaju to obezbeđenje? Voleo bih da mi citirate tačku zakona i nismo razjasnili tu stvar. Ako nemamo para danas da nam Direkcija radi poslove, a za Direkciju su i pre toga radili, „Ivan Milutinović“ i radili su „Regulacije Sremska Mitrovica“ i razne druge firme, kako ćemo sada za to obezbediti sredstva da čistimo i održavamo plovne puteve, a i te kako su vezani za odbranu od poplava? Ako imate zamuljana korita, onda imate problem sa visokim vodama i onda je to problem Vodoprivrede Srbije, a ovo je usko vezana oblast.
Ja bih voleo da ovaj Zakon bude takav kakav ste rekli, ali očekujem da za nekoliko meseci dobijemo izmenu zakona, pre svega zbog glavne teme ovog Zakona, a to je očigledno privatizacija Luke u Novom Sadu. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Prvo da vam se zahvalim na čestitki za Duing biznis listu, to je zasluga zaista ove Vlade i velikog rada mnogo ministarstava.
Kada pominjete rang nekih drugih država, da vas podsetim da je rang Srbije u trenutku kada je formirana Vlada Aleksandra Vučića 2014. godine, bili smo 91. zemlja od 186, koje su se tada gledale. Sve ove zemlje koje ste pomenuli u regionu su bile najmanje 30, 40 i 50 mesta na boljim mestima nego Srbija. Dakle, tako smo počeli. Počeli smo u situaciji koju ste nam vi ostavili, kada je Makedonija već bila 12, Hrvatska je bila mislim četrdeset i neka, itd i sve te zemlje koje ste sada pomenuli.
Srbija je, dakle za dve godine uspela da, samo u građevinskim dozvolama bude bolja od 150 zemalja, od sadašnjih 190 koje se gledaju. Tako da, da, jeste, ovo je rezultat ove Vlade i rezultat reformi koje se sprovode.
Kada govorite o privatizaciji Luke Novi Sad, verovatno polazite od svega onoga što je radila DS nekada, pa ne možete da se otmete tom utisku i tom načinu privatizacije, pa mislite kako je nešto uređeno unapred i kako će se na taj način izvršiti privatizacija. Privatizacija Luke Novi Sad je javna, pregledna i transparentna. Nema privatizacije zemljišta, nema privatizacije infrastrukture, postojaće ugovori o ulaganju u Luci Novi Sad i to će da bude jedna modernija i razvijenija luka nego što je danas, zato što je to interes države Srbije, a ne interesi kojekakvi privatni, koji su postojali u nekom vašem periodu.
Da li sam ja vas ubedila ili nisam, manje je važno od onoga što vide građani Srbije svaki dan kako radi i funkcioniše ova Vlada. Hvala vam lepo na svemu što ste rekli do sada.

Hvala.
(Goran Ćirić, s mesta: Replika.)
Po kom osnovu, gospodine Ćiriću?
(Goran Ćirić, s mesta: Pominjana je DS.)
Imate dva problema, gospodine Ćiriću, prvo, što nema osnova za repliku. Druga stvar, nemate pravo ni vi na repliku.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Pomenuta je DS.)
Žao mi je. Prvo, ovlašćeni vam je tu. Druga stvar, jeste spomenuta DS. Rečeno je samo, postavljeno je pitanje – da li kada pričate o nameštanjima tendera imate problem sa vašom prošlošću? Samo to.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
(Goran Ćirić, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Goran Ćirić.

Prekršili ste član 107. i dostojanstvo Narodne skupštine, jer zaista ne pokazujete istovetan stav prema svim poslanicima kako pozicije, tako i opozicije.
Ja posmatram stavove svih mojih kolega poslanika sa druge strane i ne znam zbog čega toliko nervoze, nestrpljenja da se čuje glas i arugmenti protiv onoga što je rekla i izjavila ministarka pominjući DS više puta.
Stalno pominjanje DS i privatizacija, a posebno od 2004. godine, kada je tu Vladu činila G17, u kojoj je bila prisutna i pomenuta ministarka, kada su pomenute 24 privatizacije koje su navedene kao najproblematičnije upravo u periodu između 2004. godine… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Ćiriću, u skladu sa članom 109. izričem vam opomenu vezano za član 103. u skladu sa članom 109. zato što ste zloupotrebili pravo po Poslovniku i ušli u repliku, da završimo konačno.
(Goran Ćirić, s mesta: Vi ste prekršili POslovnik zato što mi niste dali repliku.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.