Pa, nije na vama da cenite moje replike.

Ne, na meni jeste da cenim da li imate pravo na repliku.

Rečeno je nešto što nije istina. Član 104. vam to jasno kaže. Prestanite cirkus da pravite, pa toliko razumete.

Gospodine Raduloviću, prestanite vi da pravite cirkus.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Goran Ćirić.

Povredili ste član 27. Poslovnika, koji kaže da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika. Vi ste prekršili Poslovnik, jer ste nam dali objašnjenje da poslanici DS govore o svemu, ali ne samo o tačkama dnevnog reda, pošto ste naveli da jedino mi govorimo o aerodromima, Nišu, Lađevcima, o kanalu Dunav-Morava-Vardar i drugi poslanici su to pominjali, ali niste opomenuli. Poslanici iz vladajuće koalicije su govorili i o Aerodromu Niš i o nekim drugim temama, a to uopšte niste pomenuli.
Mislim da su to teme, jer kada se govori o ovom zakonu, o rečnoj plovidbi, zašto ne pomenuti i postaviti pitanje, na koje ministarka nije dala odgovore, a to je – da li je komunicirala sa predsednikom države, koji je najavljivao taj projekat kanal od severnih mora preko Dunava, Morave, Vardara, do Egejskog mora, i pitanja naših poslanika kakvi su planovi u vezi sa lukama na tom plovnom putu?
Bila su velika obećanja, od stotine milijardi ulaganja, desetine milijardi na godišnjem nivou. Bilo je to ozbiljno obećanje predsednika države, tadašnjeg ministra, prethodnika naše aktuelne ministarke i mislim da je bilo korektno dobiti odgovore na ta pitanja, a to je bilo u skladu sa dnevnim redom i sa svim onim o onome što smo danas razgovarali.
Dakle, ovo je na neki način poziv ministarki da da odgovore na to pitanje – na koji način komunicira sa predsednikom Nikolićem i na koji način sinhronizuju svoje poteze u vezi sa realizacijom ovog projekta, još jednom, Dunav-Morava-Vardar?

Vreme, kolega Ćiriću.
Vaše je pravo da mislite šta god hoćete, ja vam to ne branim. Ali, danas, 25. oktobra, u 21 sat i 32 minuta, 35 minuta, nema veze, moje diskreciono pravo je da određujem šta je tema šta nije. Ja sam pustio kolege poslanike da iznesu svoje političke stavove, i gospodina Božovića i gospodina Filipovića. Kada govori gospodin Božović, vi sedite pored njega i nećete ni u jednom trenutku da ga opomenete da nije u temi dnevnog reda, kao njegov šef poslaničkog kluba, a od mene tražite…
(Goran Ćirić, s mesta: Milija je govorio o tome.)
E, pa, vidite, tu se razlikujemo vi i ja. Ja sam pustio i jednog i drugog da govore. Vi biste pustili samo svoje da govore, a druge biste ućutkali. Znam dobro kako je to izgledalo dok ste vodili sednice ovde, ne vi, nego poslanici potpredsednici DS. E, pa sa tom praksom smo prekinuli.
Nastavljamo dalje sa radom.
Da mi ne bi zamerili iz SRS, reč ima narodni poslanik Miroslava Stanković Đuričić.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, na početku svog izlaganja nekoliko rečenica, analiziraću jaz između propisa i prakse koja je, pod znacima navoda, odličan primer partnerstva između državnog i privatnog sektora. Nabrojaću samo neke njihove efekte. Tek nakon stupanja Zakona o koncesijama 2003. godine, član 3. stav 6. Zakona o privatizaciji, kojim se propisuje da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi kao dobra od opšteg interesa, počinje da proizvodi dejstvo u odnosu na luke i pristaništa, odnosno lučku infrastrukturu. Tek tada se lučka delatnost prepoznaje kao državno dobro od opšteg interesa.

Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu ostvarivanja prava na konverziju, odnosno prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, kao i o načinu određivanja tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i visine naknade po osnovu konverzija, uredba o izmeni uredbe u članu 4. stav 1, precizirane su odredbe koje se odnose na umanjenje naknade…

Ja se izvinjavam, koleginice Đuričić.
Pauza od pet minuta, dok gospodin Radulović ne shvati da treba da se vrati na svoje mesto.
Zatražite reč, koleginice.

Mogu od početka da pričam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Na početku svog izlaganja u nekoliko rečenica, analizirajući jaz između propisa i prakse, koja je odličan primer partnerstva između državnog i privatnog sektora. Nabrojaću samo neke njihove efekte. Tek nakon stupanja Zakona o koncesijama 2003. godine, član 3. stav 6. Zakona o privatizaciji, kojim se propisuje da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva i dobra u opštoj upotrebi kao dobra od opšteg interesa, počinje da proizvodi dejstvo u odnosu na luke i pristaništa, odnosno lučku infrastrukturu. Tek tada, 2003. godine, lučka delatnost se prepoznaje kao državno dobro od opšteg interesa.

Uredba o uslovima, kriterijumima i načinu ostvarivanja prava na konverziju, odnosno prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu, kao i o načinu određivanja tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i visine naknade po osnovu konverzija, uredba o izmeni uredbe u članu 4. stav 1, precizirane su odredbe koje se odnose na umanjenje naknade za konverziju, a u vezi sa vrednostima zemljišta na tržištu i prava korišćenja na tom građevinskom zemljištu nastala posle 11. septembra 2009. godine.

Lice koje je zahtev za utvrđivanje prava na konverziju podnelo u skladu sa uredbom pre izmene uredbe od 16. marta 2012. godine, ima pravo do dana stupanja na snagu ove uredbe 24. marta 2012. godine, a najkasnije do 31. decembra 2012. godine i pod uslovom da naknadu na konverziju plati jednokratno, ostvari popust od 30% od utvrđene visine naknade.

Ovde vidimo šta se zapravo dešavalo sa tim državnim dobrom u rukama vlasti. Vidimo da izvršna vlast uzima u svoje ruke iz nekih razloga rešavanje ovih pitanja na svoji način. Kome su ova i ovakva rešenja u tom momentu odgovarala ne zalazim, nekome sigurno jesu. Sada je 2016. godina i ne vidimo da se nešto bitno promenilo.

Član 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama glasi – rešenje kojim se izdaje odobrenje za obavljanje lučke delatnosti je konačno u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja. U razlozima za donošenje zakona vi navodite, između ostalog, da ste želeli da se urede pitanja koja su uočena u primeni i čije rešenje je zahtevalo pronalaženje kvalitetnijih zakonskih rešenja. Mi iz SRS se potpuno slažemo sa vama da treba kvalitetnije zakonski urediti ovo o čemu mi danas diskutujemo, ali se iz vašeg predloga to ne vidi.

Ovim članom 32. Predloga zakona o izmenama i dopunama se skrenulo sa nadležnosti zakonodavne na izvršnu vlast. Vi danas tražite od nas da, usvajajući ovaj predlog izmene i dopune, dozvolimo da rešenje za odobrenje obavljanja lučke delatnosti bude konačno u upravnom postupku, što znači i u nekim kabinteskim putevima potpuno ne transparentno, u nekim agencijama, što je već viđeno u slučaju sekundarne privatizacije Luke Beograd.

Ovo ne može biti primer antikorupcijske politike. Zašto tražite da Narodna skupština prihvati vaš predlog i spusti normiranje sa svoje opšte na upravnu nadležnost? Da li je lučka delatnost toliko delikatna i suptilna i unapred ispunjena nepredvidivim i promenljivim situacijama i da li smo te situacije već videli?

Poznato je da zakonodavna vlast preventivno, a sudska na kraju štiti od zloupotrebe diskrecionog odlučivanja uprave i ovim predlogom izgleda da ste hteli da zaobiđete kako zakonodavnu, tako i sudsku vlast, dajući sebi ekskluzivno pravo da je u vašim rukama jedino pravično rešenje.

Ovim pokazujete da postoji nepoverenje predlagača u nezavisnost glavnih aktera Poglavlja 23. u kome stoji, a što je vaša polazna osnova, da se neefikasno pravosuđe direktno negativno odražava na privredne aktivnosti u društvu, odbija strane investicije i dovodi do usporavanja razvoja društva u celini. Nemate očigledno poverenja ni u efikasnost pravosuđa sudeći po primeru Luke Beograd, znači, epilog sudskog postupka se čekao godinama.

Da li članom 217. Zakona očajnički pokušavate da nađete rešenje za Luku Beograd, koja je privatizovana još 2005. godine, a kako stoji u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2008. godine prekršena su prava malih akcionara i države?

Savet je 2010. godine podneo krivičnu prijavu protiv 17 osoba, zbog sumnje da su 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimanja akcija Luke Beograd naneli štetu najmanje 21 milion evra. Zašto je Vlada koja se toliko bori protiv korupcije i kriminala i vi kao nadležni ministar, a ovo vam je drugi mandat, do sada ste ostali nemi na ovaj problem?

Čemu služe ovakva rešenja suvišno je objašnjavati nakon iscrpljujućeg perioda njihove primene i nenadoknadive štete po državna dobra. Ne prepoznajemo želju da se tome ni ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona stane na put iz gore navedenih razloga.

Poznato je da su poznati monopolisti zainteresovani da obezbede na sve načine podršku državnim strukturama. Usvajanjem ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama vi hoćete da Narodna skupština ostavi vama otvoreno pitanje legalizacije kapitala kroz proces privatizacije.

Stiče se utisak da ste svoja prava i nadležnosti preneli na Agenciju sa čime se Srpska radikalna stranka nikako ne može složiti, kako bi se izdržavala Agencija za upravljanje lukama, čije finansiranje nije direktno predviđeno budžetom. Uveli ste plaćanje lučkih i pristanišnih usluga, i to se i te kako može odraziti na domaću privredu, koja ne bi trebalo da se dodatno opterećuje.

Zakon ne predviđa suštinsko rešavanje problema, već kako povećati priliv novca u budžet, i to uglavnom kroz naplatu kazni o kojima govori čak pet članova zakona, a visina kazni je od 5.000 do čak dva miliona dinara. Zašto se uvek parcijalno menja nešto što suštinski nije dobro i uvek nešto ostaje nerešeno i nedorečeno?

Podsetiću vas na sledeće. Verujem da je većina prisutnih pročitala knjigu „Politički sistem“ prof. dr Vojislava Šešelja u kojoj se navodi da je sve pitanje legaliteta i da je citiram: „Opšte prihvatanje načela legaliteta u modernim političkim sistemima i pravnim porecima pokazalo da je tradicionalna dilema da li u državi treba da vladaju ljudi ili zakoni rešeno u korist zakona. Dosadašnja istorija je pokazala da svaka vlast kvari čoveka, a sa svoje strane čovek je opterećen emocijama da bi u ovim okolnostima mogao da ostane strog i pravičan. Zakon nema emocije, ali poseduje duh koji je sazdan od opšte prihvaćenih vrednosti i načina svima bliskih ciljeva.“ Za to se zalaže i SRS koja će na ovaj i ovakav predlog zakona uložiti amandmane i pokušati, koliko je moguće, da vrati temu u zakonske okvire. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka dr Zorana Mihajlović. Izvolite.