Poodavno ste se, ministre, obraćali poslanicima koji su podnosili amandmane i obratili ste se opoziciji i govorili ste o populizmu itd. Ja bih samo volela, niste vi davno bili u ovim klupama, da kada se obraćate narodnim poslanicima i kada pominjete tu neku opoziciju koja to uglavnom nije, da izdvojite poslanike Srpske radikalne stranke. Mi nismo u toj priči. Mi smo podneli amandmane zato što imamo drugačiji koncept, drugačije viđenje uređenja državne uprave u odnosu na vas koji ste vlast i što imamo potpuno dijametralno drugačiji odnos prema ulasku Srbije u EU. Svi, osim nas u SRS, pod nekim uslovima ili na neki način žele Srbiju u EU, a mi ne želimo i zato ne želimo ni zakone koji vam na taj način nameću.
Vi ste u ovom obrazloženju zbog čega ne prihvatate naš amandman, ministre, ovo je školski primer, obrada ovog našeg amandmana je školski primer da su vam ovo radili dobri službenici kojima ne trebaju nikakva dopunska predavanja, kojima ne treba nikakva nacionalna akademija, da im drže predavanja ovi ili oni. Dakle, lepo je neko uzeo, uporedio, rekao zbog čega ne prihvatate član 4, vezao ga za član 5, za član 10. itd, vrlo ozbiljan pristup, što inače nije slučaj kada su u pitanju odgovori Vlade Republike Srbije na amandmane koje podnosimo.
Namerno sam ovo izdvojila da bih vam na vašem primeru pokazala da je ovo što radite apsolutno nepotrebno, da je to em dodatni trošak, em, što je još gore, uvodite na mala vrata u ministarstva, odnosno u državnu upravu, nevladine organizacije. Mada, imate ih vi već koliko hoćete po ministarstvima, to je već uobičajeno, imate i kojekakvih stranaca, tako da je najmanje onih koji bi zaista tu trebalo da rade.
Ali, postoji jedan problem u nerazumevanju amandmana koje podnose narodni poslanici, i to od strane poslanika iz vlasti. Meni su bile interesantne dve koleginice koje su iščitale po svoja dva minuta i onda su onako samozadovoljno, gledam ih odavde, primali poruke, očigledno tetke i strine su bile zadovoljne nastupom, ali one zaista nisu razumele ništa.
Nije, kako jedna reče, amandmani da se briše neki član, nije to nikakav kopi-pejst, ona ne zna šta se želi postići tim amandmanom. Žao mi je što ne zna, ali iako smo protiv ove nacionalne akademije, izgleda da bi zaista možda neki poslanici mogli ili barem da nauče od kolega koji nešto znaju ili da ne govore samo da bi govorili. Dakle, vrlo konkretno govorim o dva narodna poslanika, dve dame iz vladajuće koalicije. To što ona ne zna šta se želi postići ovakvim amandmanima, evo, ja ću da objasnim građanima Srbije, koji verujem znaju.
Dakle, ako jedna poslanička grupa, u ovom slučaju SRS, smatra da u pravnom sistemu države Srbije ne treba da postoji neki zakon, onda nema drugog načina da kao poslanička grupa i kao narodni poslanici to objasnimo član po član, nego upravo da brišemo, da predložimo brisanje svakog člana. Dragoj koleginici bih da kažem, ako jedan zakon ima 19 članova i ako se predlaže brisanje svakog člana, onda se, devojko, želi postići da taj zakon ne postoji u pravnom sistemu. Ova druga kaže da naši amandmani ne doprinose boljitku zakona. Šta znači boljitak zakona? Trebalo bi da zakoni koje usvaja skupštinska većina doprinesu boljitku života u Srbiji, a boljitak zakona, zaista to je nešto što sam prvi put čula.
Dakle, molim vas da kada govorite o amandmanima koje podnosi SRS da vodite računa da razgovarate sa ozbiljnim narodnim poslanicima. Niti se svađamo, niti vređamo, ali zaista morate da vodite računa ili da nam se na taj način ne obraćate ili da naučite kako da se obraćate.
Vi, kolega predsedavajući, pošto ja takođe treba da pomažem predsedniku, budite malo fleksibilniji, ovo što ste malopre uradili ne ide vam na čast. Hvala.
