Zahvaljujem, predsednice.

Smatram da ste povredili član 27. Poslovnika, kojim se predviđa da treba da se starate o primeni ovog Poslovnika, a u vezi sa članom 101, odnosno trenutkom kada je predsedavajući Marinković uoči pauze odredio da će nastavak rada biti u 15 časova i 15 minuta. Vi niste predsedavali, što je potpuno logično i jasno iz ovoga što govorim, ali ste nastavak sednice započeli dosta ranije, neposredno posle 15 časova. Smatram da ste time ugrozili i pravo zainteresovanih poslanika da od početka prate nastavak sednice, ali i doveli u nezgodan položaj nekolicinu gostiju koje ste pozvali ovde da u ime Vlade i organa Vlade učestvuju u radu, da saslušaju šta ko ima da kaže, eventualno da odgovore, zato što su se u nekoliko navrata sa zakašnjenjem pojavljivali, verujući, pretpostavljam, da će u 15.15 časova da se nastavi rad sednice, onako kako je vaš zamenik, odnosno potpredsednik Marinković rekao kada je određivao pauzu. Tako da vas molim da vodite računa o tome.

Juče smo, takođe, u jednom trenutku imali određivanje pauze i nastavak rada pre nego što je isteklo vreme određeno za pauzu. Molila vih vas da se to nadalje ne dešava, zato što, naprosto kažem, ovde treba da učestvujemo i slušamo i pratimo raspravu koja će trajati sigurno nekoliko narednih dana, ne samo zbog prenosa televizijskog, kako bi kamera hvatala govornika i to bilo dovoljno za gledaoce, mimo ove sale, već smo mi narodni poslanici tu da u najvišem domu svi zajedno učestvujemo u raspravi, a da bismo učestvovali, moramo da imamo priliku da na valjan način čujemo sve strane koje učestvuju u raspravi. Zahvaljujem.

Član 27. je opšte prirode.
Pretpostavljam da ste mislili na član 101, u čemu nema ni govora o ovome što ste vi govorili. Verovatno nije definisano Poslovnikom da li se nešto počinje minut ili ne ranije.
Po mom satu počeli smo minut ranije, za to se izvinjavam, ali ne ovoliko koliko ste vi rekli. Ali, kada sam ušla u salu, ministar i saradnici iz Ministarstva prosvete su bili ovde i poslanik Vladimir Orlić, koji je došao na red. Ako je u tome moja greška, ja se izvinjavam, ali niko drugi od poslanika nije bio uskraćen za pravo.
Vi ste podigli Poslovnik odmah kada ste ušli u salu, tako da se to ne odnosi na saradnike iz Agencije direktorove, koji su dolazili posle podignutog Poslovnika. To ste se kasnije setili.
Tako da, pošto nema adekvatnog člana Poslovnika, možemo da glasamo o članu 27, ako vi insistirate. Ali, nije bila nikakva namera da ja sada onemogućim Vladimira Orlića da ga ne čuje neko od poslanika i obratno. Tako da, važna je i namera da li je neko nešto hteo da uradi, ali kako vi hoćete.
Da li želite da glasamo?
(Marinika Tepić: Da.)
Da. Zahvaljujem.
Drugih ovlašćenih koji imaju pravo, kao što je gospođa Olena Papuga, nema sada u sali. Možda će iskoristiti kasnije svoje pravo.
Prelazimo na listu.
Prvi govornik je Jahja Fehratović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o dualnom obrazovanju je veoma bitan za dalji društveni i ukupni razvoj države, pogotovo kada su u pitanju nerazvijeni krajevi gde je potreba za obrazovanjem uz rad veoma izražena.

Mnogi strani autori ističu da je obrazovanje postalo najsigurniji i najdugoročniji put do finansijske stabilnosti države. Pri tome, naši eksperti iz Bošnjačke demokratske zajednice ističu da je raznolikost obrazovanja suštinska komponenta finansijskog uspeha i nezavisnosti jednog društva.

Širi izbor obrazovnih profila i oblika daje mogućnost veće motivacije mladih u procesu usavršavanja i napredovanja. Zbog toga posebno pozdravljamo što je u ovom zakonu naglašena veza između dualnog sistema i karijernog vođenja.

Jedna od osnovnih primedbi koja se daje dualnom sistemu je veza sa novim fleksibilnim tržištem rada, pogotovo u kasnijim fazama razvoja pojedinca, kada je on prinuđen da primjeni radno mesto i preduzeće. Upravo je rešenje za takve slučajeve povezivanje poslodavca, škole i lokalne zajednice kroz karijerno vođenje i prilagođavanje karakteristikama dualnog sistema. Time mi u velikoj meri ulazimo u modernizaciju odnosa između sveta rada i sveta obrazovanja.

Budućnost našeg obrazovanja je u procesu obrazovanja za karijeru, jer će današnji učenici, kada se pojave na tržištu rada, menjati od tri do sedam zanimanja u toku karijere.

Ako uspostavimo odnos između subjekata koji planiraju razvoj sa karijerom pojedinca, moći ćemo bez problema odgovoriti na potrebe fleksibilnog tržišta rada i dobiti radnike sposobne za sve vrste izazova tržišta. Obrazovanje za karijeru, koje se zasniva na građenju znanja i veština tokom radnog veka mora biti praćeno na nivou države i treba imati značajan podsticaj za očuvanje ljudskih resursa, tako da se mora pratiti sa tog nivoa. Tu jedino Privredna komora može adekvatno implementirati uključivanje poslodavaca u sistem karijernog vođenja. Ako se ne uključi Privredna komora i ne aktiviraju poslodavci u ovakvom vidu obrazovanja, neće se moći sprečiti odliv mladih, niti se mogu motivisati za celoživotno obrazovanje.

Modernizacija dualnog sistema u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj upravo insistira na tome da se u svim segmentima povežu obrazovne institucije kroz karijerno vođenje sa poslodavcima, stvarajući različite oblike i instrumente, kao što je pasoš kompetencija recimo u Nemačkoj. I, naši stručnjaci, takođe, želim i to da iznesem, analizirajući ovaj zakon sa slovenačkim Zakonom o dualnom obrazovanju, kažu da je ovaj naš zakon u mnogo čemu naprednije i bolje urađen od, recimo, slovenačkog. Zato mislimo da je ovo šansa da motivišemo i poslodavce i mlade za usavršavanje i bolje rezultate rade.

Takođe, i ostali predlozi zakona iz oblasti obrazovanja kvalitetno su pripremljeni i imaće našu podršku.

Međutim, ono što bi, poštovani ministre, trebalo što pre uraditi, jeste implementacija zakonskih odredaba, jer nažalost, na terenu i dalje imamo direktore koji zloupotrebljavaju položaj, vrše finansijske malverzacije, a zbog njihove bahatosti i samovolje trpe učenici i roditelji. Među izraženim takvim primerima, gde je neophodna brza reakcija i Ministarstva i Prosvetnog inspektorata, jeste osnovna škola „Stefan Nemanja“ u Novom Pazaru. Vi ste tu školu skoro i posetili, jer je u njoj trebalo da se realizuje donacija od 500.000 evra za rekonstrukciju krova, kanalizacione i drugih mreža i, naravno, fasade, od kojih 360.000 je obezbedila Kraljevina Norveška, 70.000 Vlada Republike Srbije, a 70.000 grad Novi Pazar.

Kada ste vi, ministre, posetili ovu školu sa ambasadorom Norveške, NJegovom Ekselencijom Arne Sanes Bjornstadom, bila je postavljena skela za izradu fasade. Međutim, par dana nakon te posete skela je uklonjena, a fasada nije urađena. No, veći problem od toga jeste šta je direktor ove škole, gospodin Edin Dugopoljac, izgleda mu je bilo malo tih 500.000 evra, pa je roditeljima koji su još pre pola godine uplatili za udžbenike koje će dobiti preko škole i đacima koji još uvek te udžbenike nemaju, dakle, uskratio to njihovo pravo. Roditelji su dali novac. Evo, već je drugi mesec kako ide školska godina, nalazimo se na tromesečju. Učenici u ovoj školi još uvek nemaju udžbenike, iako su roditelji platili te svoje udžbenike, a išla je nabavka preko škole. Kada su tražili da im se povrati novac, direktor je kazao da je taj novac otišao za rekonstrukciju škole i da se snalaze na drugi način. Takođe, od učenika je traženo tzv. đački dinar…

Poslaniče, vreme. Završite rečenicu.

Dakle, zbog svega ovoga, apelujem na vas da što pre dođe do implementacije zakona i da pod hitno pošaljete inspektorat u ovu školu, kako bi se rešilo ovo stanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Jako mi je žao što sam na ovaj način saznao o tome da ste se direktno obratili, ali ima tu više problema. Vi znate da menjamo i načelnike uprava školskih, i tu smo opet u problemu. Promenjen je pomoćnik koji je vodio inspekciju, takođe zbog nekih svojih propusta, a zakon je stupio na snagu.

Imali smo silne sastanke da upozorimo ljude da ga prvo izuče i da se po njemu ponašaju. U zakonu su vrlo jasno naznačeni pravnici, sekretari škola, koji u suštini moraju da štite zakonitost i o tome ćemo ovih dana svakako razgovarati.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.

Prvo nekoliko reči o Zakonu o predškolskom obrazovanju. Svakako je neophodan raznovrsniji sistem koji će doprineti kvalitetnom celovitom razvoju i dobrobiti dece predškolskog uzrasta u skladu sa njihovim potrebama. Baš iz tog razloga, predložili smo i uvođenje obaveze umesto samo mogućnosti da predškolska ustanova u koju je upisano dete iz osetljive društvene grupe utvrdi potrebu za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu.

Istovremeno, ako je cilj individualizacija, onda bi trebalo jednako voditi računa o potrebama sve dece, kako dece iz osetljivih društvenih grupa i njihovim potrebama za socijalizacijom i interakcijom sa decom u razvojnim grupama, tako i sve te druge dece u odnosu na pomenutu decu, kao i o potrebama nadarene dece, koja bi trebalo da imaju jednako pravo na individualni rad i podršku u napretku.

I, konačno, kada je u pitanju ovaj zakon, ako se mnoge promene vrše radi usaglašavanja sa Zakonom o visokom obrazovanju, onda bi radi poštovanja i zaštite stečenih prava u zakon, na odgovarajući način, trebalo da budu uključena i lica koja su završila strukovne specijalističke studije po propisima koji su važili za stupanje novog zakona na snagu, tj. do 29. septembra ove godine, što smo i predložili našim amandmanima.

Kada je reč o Zakonu o dualnom obrazovanju, pošto je predlog problematičan po više osnova, smatramo da ga je nemoguće popraviti, te stoga nismo podnosili korektivne amandmane. Iako reforma srednjeg strukovnog obrazovanja može da utiče na problem nezaposlenosti, ali ne da ga reši, bez obzira na do sada data objašnjenja, postavlja se pitanje – zašto su nemački, austrijski i švajcarski model, modeli uređeni država sa jakom privredom uzeti kao uzor u zemlji poput naše?

Istovremeno, većina zemalja se umesto uvođenja dualnog obrazovanja opredelila za ozbiljnu reformu programa srednjih stručnih škola, u stavljanje posebnog akcenta na opremanje laboratorija, radionica i obezbeđivanje uslova za stručnu praksu.

Da budem konkretniji, Predlog zakona o dualnom obrazovanju problematičan je po sledećim osnovama - sa stanovišta osnovnih ljudskih prava i dečijih prava, jer je u stvari reč o ugovoru koji obavezuje maloletna lica da ispunjavaju radne obaveze i koji stoga sadrži potencijal za prinudni rad, problematičan je sa stanovišta prenošenja dela nadležnosti kreiranja obrazovne politike sa Ministarstva prosvete jednoj interesnoj organizaciji, kakva je Privredna komora Srbije, problematičan je sa stanovišta stvaranja visokog koruptivnog rizika, jer su Privrednoj komori date nadležnosti bez odgovarajućih mehanizama kontrole i sužavanja diskrecionih ovlašćenja, o čemu govori Agencija za borbu protiv korupcije, problematičan je i sa stanovišta rešavanja, odnosno ne rešavanja problema nezaposlenosti i to trostruko - đaci postaju konkurencija nezaposlenima koji čekaju posao, jer su plaćeni 70% minimalne cene rada, nije garantovan posao u tim firmama đacima, čak i ako su dobri, a mnogi profesori u školama će izgubiti radna mesta, jer se najveći deo nastave premešta u preduzeća, a njihova mesta će zauzeti priučeni instruktori posle samo 40 sati obuke.

Zbog svega prethodno rečenog, ovaj zakon će samo ubrzati odlazak mladih iz zemlje, jer ćemo stvoriti generacije koje neće moći da se zaposle u zemlji, a neće moći ni da nastave školovanje zbog loše pripremljenosti, a ako se i zaposle, biće samo, koliko god to ministar nazivao politikanstvom, jeftina radna snaga.

Da smo zaista postali zemlja jeftine radne snage svedoči i nedavna vest da kompanija „Priti grup“ iz Bangladeša, države koja je simbol jeftine radne snage, otvara fabriku tekstila u Somboru.

Da zaključim, istinsko obrazovanje nije samo ono što može da se neposredno unovči, odnosno ono koje je u funkciji privrede i tržišta, već ono koje stvara nezavisne građane i grad i obogaćuje karaktere, a to, po svemu sudeći, nije cilj ove Vlade. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Jelenković.