Poštovana predsednice, drage koleginice i kolege, više puta smo čuli da je stanje na tržištu rada, kao i sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji njegova neusklađenost, odnosno nedovoljna usklađenost sa velikim, odnosno realnim potrebama u privredi. Ali, isto tako smo čuli mog prethodnika, kolegu Marinkovića, da je ovo jedan socijalno odgovorno zakon, pre svega da nisu sva deca rođena da budu teoretičari, nego moramo da mislimo i na decu koja su prosto praktičari.

Kao što je poznato svima nama da i u današnje vreme, godinama unazad u postojećem sistemu obrazovanja ipak je neka saradnja između obrazovanja i privrede postojala, ne baš na valjani način, ali nadamo se da ćemo u budućem periodu to sve nekako ispraviti.

Pre nego što kažem nešto o situaciji u Nišu, a pripremajući se za ovu temu, tražio sam podatke o dualnom obrazovanju, a da nisu pomenute ove države koje smo dobili u materijalu, to su Austrija, Švajcarska i Nemačka. Video sam podatke iz Francuske da u 2015. godini zaključeno je bilo 284.000 ovakvih ugovora, od toga 95% su se upravo deca bila odlučila za privatni sektor, a 5% za javni sektor. U 2016. godini se taj broj povećao i iz godine u godinu u Francuskoj broj potpisanih ugovora o dualnom obrazovanju je za skoro 2% veći.

Ono što su privredne oblasti, gde su se ugovori zaključivali, 65% je bila industrija, zatim građevinarstvo, poljoprivreda itd. Po francuskom iskustvu takvi ugovori se sklapaju sa firmama koje imaju 10 i više zaposlenih, a najviše je onih koje imaju 50 i više zaposlenih. Beleži se takođe rast đaka, neko je danas pomenuo da kada završe taj ugovorni period dualnog obrazovanja, nastavljaju sa visokim obrazovanjem na strukovnim studijama.

Što se tiče, recimo, Norveške, prema podacima za poslednju generaciju svršenih srednjoškolaca srednju školu je završilo blizu 65.000 učenika. Od tog broja 37.600 ili 58% je njih završilo dualni model školovanja za različita zanimanja. Interesantno je i to da je dualno obrazovanje u Norveškoj je omogućeno tokom celog života i nije ograničeno samo na srednjoškolski uzrast. Za vreme dualnog obrazovanja učenici zarađuju određenu naknadu na koju poslodavac ne plaća porez državi, ni socijalno osiguranje, ali se taj period računa u radni staž učenika.

Šta se dešava u niškim školama sa dualnim obrazovanjem, odnosno kako je Niš odreagovao na dualni sistem obrazovanja? Niš koji je, kao što znate, privredno potpuno stao, otvaranjem novih fabrika „Beneton“, „Jura“, „Aster tekstil“, „Leoni“, „IM Elektronik“ i „DŽonson elektrik“ iskazala se potreba za određenom vrstom radnika.

Međutim, situacija je bila sledeća, tih profila je bilo u evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje, ali nisu bili adekvatno tehničko i tehnološki obučeni, pa su poslodavci imali posebnu obavezu, odnosno morali su da organizuju dodatne obuke za rad.

S tim u vezi, ne znam da li ste propustili prošle godine, u medijima je bilo da je niška mašinska škola i Mašinski fakultet prilagodili svoj nastavni plan potrebama privrede, pa su njihovi đaci i studenti postali stipendisti kompanije „DŽonson elektrik“. Inače se u Nišu srednjoškolci školuju u 13 srednjih stručnih škola i rade za 66 obrazovnih profila, od kojih je 14 po dualnom modelu.

Dualni obrazovni profil, odnosno dualni obrazovni profili su zastupljeni u devet srednjih stručnih škola sa po jednim, dva ili tri odeljenja u domenu proizvodnje i u domenu usluga, 12 obrazovnih profila je u trogodišnjem trajanju, a dva su u četvorogodišnjem trajanju.

Izneo bih primer još jedne od škola koja ima dualni model obrazovanja tehničara zaštite od požara u trajanju od četiri godine. Pravno-poslovna škola Niš, koja inače ima dugogodišnju saradnju sa školama u Nemačkoj, „Ludvig Erhar“ i „Kalhman Šule“, u kojima se duži niz godina sprovodi sistem dualnog obrazovanja. Obrazovni profili u Pravno-poslovnoj školi po klasičnom modelu školovanja podrazumevaju formiranje virtuelnih privrednih društava ili, kako se to obično kaže, virtuelnih preduzeća, prosto deca, učenici uče, izvode simulaciju rada kompanija na određen način.

U kampanji GTC i Ministarstva prosvete „S mature na posao“ od pet obrazovnih profila, učenici ove škole bili su promoteri obrazovnih profila poslovni administrator i službenik osiguranja, kao ogled na nivou Republike Srbije. Ova škola se vrlo ozbiljno sprema za primenu dualnog obrazovanja, a nastavnici treneri pripremaju seminare o dualnom obrazovanju.

Na kraju, iz ličnog iskustva, kao srednjoškolac usmerenog obrazovanja ili tzv. Šuvarovog modela, u to vreme, „Elektronska industrija“ Niš je bila gigant elektronske industrije ne samo u Jugoslaviji, već i u delu Evrope.

Početkom osamdesetih godina tražila je specijalizovano odeljenje, zbog potrebe da se školuju tehničari za mikroelektronsku tehnologiju. Školovane su tri generacije po dva odeljenja, znači 180 učenika, a ni 10%, ponavljam ni 10% nije uspelo da se zaposli, iako je tada Elektronska industrija radila punim kapacitetom.

Zato smatram izuzetno važnim da obrazovni profili koji se školuju u srednjim stručnim školama i po klasičnom, a naročito po dualnom modelu treba zbilja da odgovaraju potrebama privrede i tržištu rada, kako bi se učenici posle završene srednje škole, odnosno kako bi mogli da dobiju mogućnost zaposlenja.

U danu za glasanje poslanička grupa SDPS podržaće set zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, evo danas kada govorimo o obrazovanju, mislim da svi u ovoj sali treba da budemo svesni toga da obrazovanje jeste temelj društva i obrazovanje nije trošak, nego investicija u budućnost Srbije.

Moram da konstatujem da u prethodnih pet godina razni oblici vlasti SNS sa koalicionim partnerima nisu na delu pokazali ovo o čemu govorim. Ne vi koji ste poslednji ministar, pre vas je bilo nekoliko ministara obrazovanja, zapravo nisu imali rezultate o kojima su govorili kada su preuzimali svoje resore.

Iskoristiću priliku i vama da kažem, jer ste prisutni, godinu i po dana predlažem jednu tehničku stvar, kako bi smo jedan mali doprinos napravili u smislu podrške obrazovanju Srbije, to je da usaglasimo Zakon o učeničkom i studentskom standardu sa Zakonom o lokalnim samoupravama, kako bi predsednici opština i gradonačelnici mogli da stipendiraju najbolje đake i studente iz svojih opština, da pri tom ne krše ni jedan zakon. To je samo jedna mala stvar, ali prosto, ne znam iz kog razloga, se o tome nije govorilo do sada.

Što se tiče samog dualnog obrazovanja, suštinski, sistemski ne mogu da kažem da to Srbiji ne treba. Treba i Srbija da ide u korak sa drugim zemljama i treba da nalazimo načine kako ćemo da usaglasimo zahteve privrede i naš obrazovni sistem. Međutim, imam drugi problem, a to je šta je danas privreda u Srbiji? Ko je danas taj poslodavac i koju strukturu radne snage on u Srbiji zahteva?

Moramo biti realni tome da većina ovih investitora koji dolaze danas u Srbiju traže jeftinu radnu snagu. To ne sme da bude cilj našeg obrazovnog sistema. Ne sme da bude cilj to da mi sada nisko kvalifikovane, ili đake sa trogodišnjim zanimanjima treba da obučavamo za 20.000, 25.000 ili 30.000 dinara, niti je, po meni, normalno da tadašnji premijer, današnji predsednik, na forumu na Kopaoniku kaže da je šansa Srbije u narednim godinama za privlačenje stranih investitora u tome što je Rumunija kao glavni konkurent podigla prosečnu zaradu svoje zemlje.

Pa i mi treba da težimo i podizanju minimalne zarade, treba da težimo i razvoju privrede kroz savremene tehnologije, kroz korak sa svim ostalim drugim razvijenim zemljama, ne da školujemo decu da bi radili u nisko proizvodnim fabrikama, pleli kablove u lošim uslovima i bili zadovoljni zato što su se zaposlili u fabrici gde primaju 200 evra platu. Sa tih 200 evra plate, nažalost, oni sutra neće moći da školuju svoju decu. To da neće moći da školuju niste shvatili u prethodnih pet godina. Niste, zato što nisu investirana niti opredeljivana dovoljna sredstva za stvaranje uslova za normalno funkcionisanje škole i predškolskih ustanovo širom Srbije.

Vi danas imate nesređene toalete u školama, iako je premijer tada, Aleksandar Vučić, govorio da će obići svaki toalet u Srbiji. Ja nisam primetio da je obišao te toalete i da ih je renovirao. Imate fiskulturne sale sa kojih opadaju plafoni, konkretno imate kod mene u Trsteniku, u gradu iz koga dolazim, školu u kojoj pada plafon. Imate škole koje ne mogu da obezbede sredstva, ni njihovi roditelji za talentovane đake koji treba da idu na takmičenje. Konkretno primer fizičara iz Trstenika koji je proglašen za najboljeg fizičara u Srbiji, nije otišao na olimpijadu fizičara jer roditelji nisu imali sredstava da mu daju, otišli su neki drugi čiji su roditelji bili imućniji.

Žao mi je što ovim zakonom se ponovo deo troškova prebacuje na roditelje, da ne kažem na ove privrednike. Što se njih tiče, ne verujem da će njima biti loše, ali što se tiče roditelja i te kako. Zašto? Ovde ste u delu Zakona o predškolskom obrazovanju dali mogućnost opštinama, odnosno jedinicama lokalne samouprave, da mogu sa manje od 80% da učestvuju u finansiranju predškolskog obrazovanja. Do sada je u zakonu bilo minimum 80%, sada je to maksimum, ali zato deo učešća roditelja koji je bio 20% maksimalno, sada može biti 50-50.

Obzirom na činjenicu da ste u prethodnom periodu, Vlada Republike Srbije devastirala jedinice lokalne samouprave tako što im je značajan deo sredstava uzela što kroz smanjenje budžeta, što kroz druge neke nadležnosti, vrlo se realno stvara sumnja da će se taj teret troškova i pretpostavljam da će to tako biti, da će jedinice lokalne samouprave, opštine i gradovi prevaliti na roditelje. Onda će reći – znate šta, pošto sa 20% budžeta učestvujemo u finansiranju predškolskog obrazovanja, hajde da malo to smanjimo za neke druge projekte i da dođemo u situaciju da uštedimo neka sredstava.

Dakle, to sve nije dobro i to ne govori da je u prethodnom periodu išta rađeno da možemo reći – da, bilo je pomaka, bilo je strategija. Prošlo je punih pet godina, nekoliko ministara se promenilo, nikakvih rezultat apsolutno nismo videli, izuzev činjenica prelivanja troškova na roditelje, pa kada govorimo i o udžbenicima koji više nisu besplatni.

Takođe, ovde sada u ovom predlogu zakona imamo i nešto o čemu se danas ne govori, verovatno svesno. To je još jedno novo zaduženje, ugovor sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 47 miliona dinara, koji će opet u jednom trenutku vraćati građani Srbije. Koliko se obrazovanje ne shvata ozbiljno u Srbiji govori i objedinjena rasprava gde smo obrazovanje stavili danas u isti koš sa upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnoj sigurnosti u Srbiji. Barem su te tačke mogle da se razdvoje zato što imamo sada predsednicu parlamenta koja je u Upravnom odboru Agencije za jonizujuće zračenje, pa je verovatno ona mogla nešto kvalitetnije da nam kaže u raspravi o ovoj temi. Hvala.

Reč ima ministar.

Hvala puno.

Samo kratki odgovori. Vezano za Trstenik, lokalnu samoupravo konkretno. U planu je da se radi školski centar Tehničke škole, kao centar izvrsnosti po uzoru na Valjevo. To je u najkratkoročnijem planu. Otuda i učenički standard pojačan u Trsteniku za celo Pomoravlje, je da se onaj mašinsko tehnički kompleks vrati ponovo u funkciju. Tu nisu samo dualni profili nego i profili savremeni tehnoloških modela koje primenjujemo.

Ovo ste u pravu, za vikend imamo 38 timova koji radimo. Između ostalog, menjamo i pravilnike kada je u pitanju korišćenje prava na učenički standard i u opšte pravilnike. Na taj način i stipendije moramo da promenimo. Time romska deca ne mogu da ostvare ono što im je zacrtano, a mi ne možemo da ispunimo ni svoju ličnu obavezu koju smo morali, jer je neko to preambiciozno stavio.

Isto važi za tražene profile. Promenićemo u narednih možda 15, 20 dana upravo sve te pravilnike koji se odnose na stipendiranje raznih grupa i na ovo o čemu ste govorili. Čak sam molio neke predstavnike lokalnih samouprava da pogledaju da im u školama nema fizičara, nema drugih ljudi, zašto ne bi stipendirali i te kadrove koji nama trebaju za prosvetu.

Oko ovih drugih stvari ne bih diskutovao, već smo mnogo puta govorili. Konvencije čekaju na ratifikaciju 20 godina. Pošto to pripada našem Ministarstvu, kao intelektualna svojina, mnoge druge stvari, imamo prosto potrebu da sve to uredimo i da imamo dovoljno.

Da li je kredit povoljan? Jako je povoljan. Da li imamo u ovom trenutku neki drugi izvor mogućnosti da povećamo obuhvat, a malopre smo pričali kolika je potreba? Nemamo, radićemo optimizaciju prostora i radimo je. Znači, na svakoj velikoj samoupravi otvorićemo mesečno bar po jednu aneks osnovne škole koja će preći za te potrebe. Nemamo drugi način u ovom trenutku. Hvala.

Replika, Vladimir Orlić.

Pominjanje predsednika uz moram da priznam iskreno čuđenje da se danas nad nekim stvarima navodno brinu neki kojima na pamet padalo nije da se nad tim istim stvarima zabrinu u ono vreme kada su se sami pitali, kada su Srbijom drmali kada god su hteli, kada su mogli da reše sve što im je pod milim Bogom bilo sporno. Onda nije bilo važno. Sada je odjednom kao važno.

Znamo koliko je važno, pokazali su koliko im je važno, ali kada već pričamo o tome, pričamo i o investicijama. Da li je notorna činjenica da se države takmiče u našem regionu, ali ne samo u našem regionu, da se takmiče da bi investitore privukle? Jel to neko prvi put čuje danas? Jel onda normalno da i Srbija sa svoje strane uradi što je potrebno da bi te investicije ovde kod nas dovela?

Ili je u tome vanredno uspešna, polovina svega što dođe u naš region završi u Srbiji, kada o investicijama pričamo. Drugu polovinu dele svi ostali. Treba čitati, a ne pričati napamet. Ko je čitao, mogao je da sazna da je Srbija na šestom mestu u Evropi po broju otvorenih radnih mesta od stranih direktnih investicija u 2016. godini. Sa sve pratećom grafikom, koja govori da je u pozitivnom skoru 54% napredovala u odnosu na prethodnu godinu. U tim stvarima, mi i jesmo uspešni. To se vidi kroz taj broj pogona o kom stalno pričamo i kroz taj broj novih radnih mesta, realnih, u kojima neko zaradi svoj dinar, i taj dinar mu vredi. Ne treba zbog toga ljude vređati i pričati da ta njihova plata ne valja ništa. Plata sad postoji. Što ne može da se poredi u odnosu na ono kada je plata bila nula.

Koliko je to opravdano, koliko nije pričali smo danas. Istraživanje Svetske banke, kaže - četiri puta više dobiješ, nego što uložiš, ako je neko propustio i to da nauči. Ali, ako pričamo o učešću u trošku za vrtiće, ljudi, ako trošite nešto za određenu namenu, raspodela nema veze sa tim koliko trošite. Dvesta dinara potrošiti na nešto, da li u cugu nekome 200 ili možda na dva mesta po 100, pa ta dva mesta učinite srećnim umesto jednog. To je pitanje elementarne logike. Koristim primer za 200 dinara, između ostalog što se na njemu nalazi Nadežda Petrović. Možda ekipa sa velikim dilemama može da pogleda ko bi to bio.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pacijent mi upravo pobeže.

Molim vas da ovi što riču tamo da, ne znam ko riče, ali da ga jednom smirite.

Dakle, jedan mi je pobegao, a upravo je on trebao da bude predmet mog govora. Dakle, o dualnom obrazovanju u privredi pričaju oni koji ekser u zid nisu zakucali. Oni koji ne znaju gumicu na česmi da zamene, oni koji su u životu bili, recimo, u Upravnom odboru „Prve Petoletke“. Šesnaest hiljada ljudi, poslanik koji je govorio pre mene, šesnaest hiljada ljudi, od kojih su mnogi prošli obrazovanje u školi učenika u privredi, je ostavio bez posla, strugare, glodače, zavarivače, metalce, sve redom je ostavio bez posla, dok je bio u Nadzornom odboru zajedno sa taštom i tastom.

Tašta je bila zamenik generalnog direktora, on je bio predsednik Nadzornog ili Upravnog odbora, a tast šef Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku, a svi zajedno su bili u Nadzornom odboru i sada kad sam ja hteo o tome da govorim, kolega poslanik koji je govorio pre mene, velika nada Vuka potomka, Murat-age Pozderca je pobegao napolje, pa ću ja zbog toga ustupiti moje vreme kolegi Miletiću. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dijana Vukomanović.