Hvala predsedavajući.

U više navrata imali smo priliku da čujemo koji su to sve pozitivni efekti koja sa sobom nose zakoni o ljudskim ćelijama i tkivima i imamo dovoljno razloga da pomenem i one pozitivne rezultate koji će uticati na buduće transplantacije, na rad Ministarstva i na to kako se podiže kvalitet u zdravstvu u našoj državi.

Pomenuti zakon precizno i decidno utvrđuje kvalitet i sigurnost po pitanju primene ljudskih ćelija i tkiva. Član 1. definiše u potpunosti kako se to prikupljaju, skladište, kako se to distribuiraju, testiraju i obrađuju ljudske ćelije i tkiva za dalju primenu kod ljudi.

Kada istovremeno ima više primalaca, onda se vodi računa o republičkoj listi primalaca i naravno o pravičnoj doslednosti primene tih organa. Uzimanje ljudskih tkiva i ćelija omogućeno je i, ponavljam, samo ukoliko je lice dalo pismenu ili usmenu saglasnost o tome. Takođe, moguće je uraditi to i od preminulog lica ukoliko je dalo u toku života saglasnost ili ukoliko je njegova porodica, odnosno su članovi porodice dali tu saglasnost i naravno neophodno je da se mnoge dijagnostike urade po pitanju medicinskih kriterijuma.

Ono što je takođe bitno i što ja smatram jako značajnim jeste da su utvrđene i kaznene odredbe. Kada se to čini? Mi znamo i svesni smo koji je to moralni efekat i kakve su to humane vrednosti prilikom davanja tkiva, ali je nesporno da je kažnjivo zakonom bilo koja vrsta uzimanja naknadno prilikom transplantacije nekih organa. Kažnjivo je naravno i rad ustanova koje nemaju definisan način vršenja tih dužnosti, odnosno poslova obrade, skladištenja, čuvanja organa i distribucije naravno, a kažnjivo je i ukoliko ta ustanova ne prijavi Upravi za biomedicinu neku promenu u radu.

Poštovani ministre, ja vam se zahvaljujem na svim naporima, kao i vašem timu, koje ste sproveli da bismo mi usvojili ovakav zakon i ne sumnjam da ćemo to u danu za glasanje učiniti, jer ćete time pomoći mnogim porodicama i njihovim članovima i učiniti ih srećnima. A kada je neko ko je bolestan srećan? Samo ukoliko je zdrav i samo tu želju ima. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Na naslov iznad člana 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Sreto Perić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postignuti rezultati u oblasti medicine svakako se ne mogu zanemariti, oni su veliki, ali bih sve kolege zamolio da malo spustimo ove tenzije. Kada je pre šest godina donet Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, onda su isto neke kolege o ovome pričale kao o nečemu što je apsolutno nedostižno. Život i napredak u oblasti medicine ide jako brzo, pa će i posle ne znam ni ja koliko vremena videti da ovo nije nešto najbolje što se moglo ostvariti. Ali, da se ide napred, ide se.

Transplantacija tkiva se već radi oko 50 godina i mnoge osobe da ovoga nije bilo ne bi danas možda bile žive. Savremena hirurgija nije samo više ono što leči i odstranjuje bolesne organe, nego se došlo u situaciju da se mogu zamenjivati bolesni organi potpuno zdravim organima i to je dobro. Možda čak i na agresivniji način trebalo bi raditi promociju transplantacije i zamene ljudskih organa, ali ono o čemu se SRS principijelno protivi je, da istaknemo još jednom, ta pretpostavljena saglasnost.

U nekoliko članova u ovom zakonu se govori kako i na koji način može da se odstupi od pravila. Da smo samo prihvatili osnovni princip da to mora da bude pisana saglasnost, onda bi mi izbegli mnoge druge stvari. Ministar je prilikom obrazlaganja ovih zakonskih predloga rekao da je ovo usklađivanje sa evropskim direktivama i, da vas podsetim i praktično da pokažem, ovaj Predlog zakona ima 263 stranice, od toga su 24 koje se odnose na Predlog zakona, a sve ostalo su obrazloženja, pojašnjenja i ove tabele koje se rade vezano za dokazivanje Evropskoj uniji da smo mi čvrsto, odnosno da ste vi čvrsto na tome putu. To je nešto što nama nije potrebno, što mi treba više energije da trošimo kako da obezbedimo bolji zdravstveni sistem za naše građane, a ne da dokazujemo nekome.

Postoji ovde još jedna opasnost, jedan član zakona predviđa da mi moramo izveštaje slati određenim organima Evropske unije. Čini mi se da ćemo od momenta rođenja nekog građanina Srbije biti obavezni da prijavljujemo i tamo negde u Briselu, ili negde, nama to ne treba, mi to ne želimo, uzalud je posao – posao ka Evropskoj uniji. Hvala vam.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

E, sad lepo, pošto ćete sa ova tri zakona rešiti problem transplantacija, onda bi bilo dobro da Ministarstvo sklepa još dva, tri ovako predloga, pa da onda malo ovde se kao popriča o tome i da rešimo problem lista čekanja, da prestane da se čeka na pregled specijalista, ne znam, dermatologa, onkologa, oftalmologa, da se smanji malo broj godina za čekanje za operaciju katarakte.

Znate, mi smo danas slušali priču ovih naših kolega kao da ne žive u Srbiji ili kao da ne znaju nikog bolesnog u državi Srbiji. Mnogo je ovde problema, gospodo draga, koji nisu ni na domak rešavanja. Neko je rekao – ne leče se više deca SMS-om. Pa, nažalost, leče se. Naš predsednik je još pre dve, tri godine prvi govorio o tome na konferenciji i skretao pažnju ministru Lončaru da treba da se u našoj zemlji leče retke bolesti, da imamo lekare koji su to u stanju da rade, da mnogo manje košta da se nabavi ta odgovarajuća oprema nego što se tamo šalju pacijenti selektivno. Ko je taj ko će da kaže – ovaj sa retkom bolesti može da ide da se leči negde u beli svet, a ovaj ne može?

Znate, kad god smo u situaciji da neko mora da kaže da ovaj može, ovaj ne može, iskustvo nam je takvo da moramo da se pitamo šta je to što motiviše i što opredeljuje da neko može, neko ne može. Je li to lična veza, jesu li to pare, je li to veza sa onom tamo, pa gde se šalju ti ljudi na lečenje? Ima u raznim državama, u raznim klinikama. Da li je neko tamo negde napravio dil, pa baš tamo šalje ljude? Znate, sve što radite je pod velom sumnje i ne trudite se da nas ubedite u suprotno.

Hvala, koleginice Radeta.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite.

Pitanje presađivanja organa zadire u najintimniju sferu ljudskog života i integriteta čoveka, ličnosti svakog pojedinca. Sada dok mi ovde raspravljamo, gospodine Marinkoviću, ko zna koliko građana Srbije, onih koji se bave poljoprivredom su na njivi, posle svega što ih je zadesilo zbog nevremena i poplava u pojedinim gradovima, i malinari i oni koji se bave kupinama i uzgojem raznog drugog voća i povrća, spasavaju šta se spasiti može i pojma nemaju o čemu se ovde priča, niti će oni pogledati televiziju, ne mislite valjda da će i čitaju „Službeni glasnik“ i da vide u njemu kakva su njihova prava, ali će da se jednog dana svi građani Srbije probude, verovatno u utorak ili u sredu, odnosno kad stupi zakon na snagu, sa činjenicom da postoji tzv. pretpostavljena saglasnost za donore organa, a građani Srbije se nisu o tome na takav način izjasnili.

Vi kažete – pa, mi smo dobili toliko procenata na izborima. Da, gospodo iz vlasti, ali vi ste tada dobili te procente kada ste agitovali za donorske kartice. Vi uopšte niste spominjali da će ovaj problem da se rešava na način da se uvodi nekakva pretpostavljena saglasnost, jer da ste to rekli, građani Srbije možda ne bi u tom broju glasali za vas. Znate, činjenica da neko uopšte o tome, juče sam o tome pričala i sada ponavljam, mora da razmišlja i da se javlja nekakvoj upravi i da daje izričiti nalog da to ne želi da uradi, ako ne želi je povreda integriteta upravo svakog čoveka u ovoj zemlji. Zbog toga ćete biti suočeni sa time i srpski radikali to ponavljaju već nekoliko dana, da će uskoro ovaj zakon doživeti svoje izmene.

Hvala.

Evo, završavam, gospodine Marinkoviću, zašto niste uradili, da biste unapredili nedostatak organa, ono što se radi po bolnicama u svetu, da se na klinikama koje će to da rade ukrštaju članovi porodica, ne porodice koja je donor onome ko je bolestan iz njegove porodice, već neke druge kojoj je takođe potrebna pomoć? To se radi na klinici „Ačibadem“ u Turskoj, u mnogim drugim klinikama u svetu, a vi ste pribegli tome da prepišete zakon i Evropske unije i videćete da će ovo naići na veliku osudu građana Srbije. Sve je to moglo da se reši drugačije, na način na koji su to mnoge druge zemlje uradile.

Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik dr Danijela Stojadinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Ivković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik dr Danica Bukvić.
Izvolite.