Jedan od glavnih razloga za donošenje Zakona jeste nepostojanje jedinstvenog Zakona iz ove oblasti, stoga se javila potreba da se ova oblast objedini. Termin kritična infrastruktura se spominje u više različitih dokumenata, i to najpre u Zakonu o vanrednim situacijama, zatim u uredbama i strategijama ali i u Zakonu o informacionoj bezbednosti i Zakonu o privatnom obezbeđenju.
Zakonom se najpre definišu termini koji su uneti u sadržinu, počev od toga šta je sektor kritične infrastrukture, zatim način na koji se vrši identifikacija, određivanje, zaštita, ko su operatori, šta je bezbednosni plan, oficir za vezu i na kraju šta je evropska kritična infrastruktura.
Načela delovanja sadržana u ovom Zakonu se odnose na nadležne organe, organizacije i građane i ovi subjekti su dužni da ih se pridržavaju. Načela su taksativno nabrojana u Zakonu, a to su načelo integrisanog pristupa, načelo odgovornosti, načelo zaštite od raznih vrsta pretnji, načelo kontinuiranog planiranja zaštite kritične infrastrukture, načelo razmene podataka i informacija i zaštite podataka.
Najpre kako bi se bolje razumelo šta je kritična infrastruktura, Zakon je definiše kao sistem, mrežu, objekte ili delove čiji prekid funkcionisanja ili prekid isporuke roba ili usluga može imati ozbiljne posledice po nacionalnu bezbednost, zdravlje, živote i imovinu, životnu sredinu, bezbednost građana odnosno može ugroziti funkcionisanje Republike Srbije.
Za identifikaciju i kategorizaciju kritične infrastrukture zadužena su ministarstva nadležna za određene oblasti. Kriterijume za identifikaciju propisuje Vlada.
Sektori u kojima se vrši identifikacija kritične infrastrukture su: energetika, saobraćaj, snabdevanje vodom i hranom, zdravstvo, finansije, telekomunikacione i informacione tehnologije, zaštita životne sredine i funkcionisanje državnih organa.
Nakon što Vlada donese kriterijume za određivanje kritične infrastrukture, Ministarstva nadležna za sektore dužna su da u roku od 6 meseci Ministarstvu dostave predloge sopstvene kritične infrastrukture. Ministarstva u dužna da kvartalno izveštavaju o novonastalim promenama u svom sektoru.
Bezbednosni plan je dokument kojim se utvrđuju mere smanjenja rizika, definišu odgovornosti i određuju dužnosti, svi operatori kritične infrastrukture dužni su da ga izrade i saglasnost pribave od Ministarstva.
Predlagač Zakona uvodi posao oficira za vezu koji se označava kao lice koje služi za kontakt između operatora i nadležnog Ministarstva , koje obezbeđuje stalnu kontrolu, obaveštava o promenama, koordinira Bezbednosnim planom i ostale poslove vezane za kritičnu infrastrukturu. Ovo lice imenuje Ministarstvo na predlog operatora i to tri meseca nakon određivanja sistema i ono mora posedovati licencu za obavljanje navedenih poslova.
Kada je reč o kritičnoj infrastrukturi u planskim dokumentima posebna pažnja se obraća u delu preventivnih aktivnosti i odgovora na vanredne situacije. U slučaju nastupanja ugrožavajućih okolnosti Štab za vanredne okolnosti reaguje u saradnji sa Ministarstvom.
Kao što je već spomenuto u uvodnom delu, jedan deo Zakona se odnosi i na evropsku kritičnu infrastrukturu. Kako bi bilo jasnije šta sve ona obuhvata predlagač dalje precizira da je to infrastruktura od značaja za najmanje dve države članice Evropske Unije. Sektore kritične infrastrukture određuje Evropska komisija, a na teritoriji Srbije na predlog Ministarstva određuje Vlada u saglasnosti sa članicma Evropske Unije.
Nadzor nad primenom ovog Zakona vrši Ministarstvo preko inspektora, a u vršenju inspekcijskog nadzora inspektor ima niz ovlašćenja na osnovu kojih može da pregleda dokumenta, proverava da li su naredbe sprovedene, nalaže izrade dokumenata, obustavlja mere koje nisu u skladu sa Bezbednosnim planom, otklanja nedostatke, preduzima hitne mere, predlaže pokretanje prekršajnog postupka i druge mere na koje je ovlašćen.
Kaznene odredbe su predviđene za dve kategorija lica, za pravno lice koje koje upravlja sistemima koji su određeni kao kritična infrastruktura ukoliko ne pribavi saglasnost, ne dostavi predlog za imenovanje oficira i ne postupi po nalogu inspektora. Druga grupa se odnosi na odgovorno lice u nadležnim državnim organima ukoliko ne dostavi Ministarstvu predloge kritične infrastrukture, promene i predloge izmena i dopuna u svom sektrou i ukoliko ne postupi po nalogu inspektora.