Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 93 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Radmilo Kostić i Đorđe Milićević.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda - Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Vesoviću, izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, gospođice ministar.

U amandmanu na član 3. mi smo u stavu 2. izmenili dve reči i naizgled to i nije neka promena, u odnosu na ono što piše da svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofa bez ikakve diskriminacije.

Mi smo izbacili to „bez ikakve“, nego smo napisali „da svako ima pravo na zaštitu od posledica bez diskriminacije po bilo kom osnovu“. Ovo jeste slično, ali definitivno nije isto, naravno odbijeno je.

A kada sam u amandmanu predložio da to bude diskriminacija, odnosno da bude „bez diskriminacije po ma kom“ ili bilo kom osnovu mislio sam na osnove verske, polne, rasne ili svake druge pripadnosti.

I onda dolazimo u paradoksalnu situaciju da mi iz Srpskog pokreta Dveri koji se često iz razno raznih razloga, najčešće su oni političke prirode, jer nikako drugih istinskih nema optužujemo za razne stvari, predlažemo nešto što neće da se usvoji, a ima smisla. A koliko to ima smisla govori najbolje ovo što se u nekih poslednjih par dana dešava u Republici Srbiji, a što se nastavlja i dalje gde imamo situaciju da gospodin Ugljanin, potpaljuje vatru, koju on sam vidi, pri tom ne preza ni od čega, ni od kakvih izjava i jutros je dao jednu vrlo interesantnu izjavu u kojoj je predsednika države okarakterisao kao dobrog predsednika za Srbiju, a lošeg predsednika, kako on kaže, za bošnjake.

Ja sam stvarno zbunjen time šta se dešava, ali još sam više iznenađen odsustvom jasne reakcije onih predstavljaju vlast u ovoj državi.

Imali smo prilike, vi niste bili tu gospođice ministar, gospodin ministar Stefanović je rekao da policija odradi svoje, a da onda sudstvo ne radi svoje.

I sada mene interesuje, sada je dobra stvar u stvari, ja bih bio najsrećniji da je i on tu, jer bih voleo da vidim tu sihronizaciju na delu, da ja vidim ko zaista ne radi svoje, jer mi kao građani Republike Srbije, pogotovo građani Republike Srbije iz Raške oblasti, s obzirom da sam ja iz Kraljeva, a i Novi Pazar i Tutin i Sjenica su u Raškoj oblasti, imamo određeni vid zabrinutosti i mi postavljamo pitanje da li će neko i na koji način da stane na put ovakvim izjavama i ovakvim ponašanjima gospodina Ugljanina.

Ja sam juče pričao o tome kako i najbrojnija i vladajuća stranka u državi Srbiji ima pojedine vidove saradnje sa strankom gospodina Ugljanina i živo me interesuje da li će svi ti vidovi saradnje da budu prekinuti.

Tamo negde 17. avgusta ili 16. avgusta, ako me sećanje ne vara, 2017. godine potpisan je neki sporazum koji su potpisali Kenan Hot, Safet, prezimena ne mogu da se setim i Milan Petrović mislim iz SNS, a prisutan je bio i predsednik izvršnog odbora SNS gospodin Glišić.

Dakle, dogovor o saradnji, ja podržavam, možda je to vama čudno…

Kolega Vesoviću, molim vas da pričate malo o amandmanu. Ja vas slušam već četvrti minut.

Ja hoću, amandman je po ma kom osnovu, a o ovom osnovu vam ja pričam.

Po kom osnovu?

Znači, verske netrpeljivosti, nacionalne pripadnosti koje izjave gospodina Ugljanina prouzrokuju.
Ja sada pitam ministra pravde, da li će tužilaštva da preuzmu nekakve korake, da opravdana zabrinutost stanovništva iz Raške oblasti, odakle sam ja narodni poslanik, bude na neki način odagnata. Mene ljudi zovu, mene ljudi pitaju da li će nešto da se preduzme. Sada, ako to nekome smeta, što ja iznosim podatak predsedavajući, da je potpisan taj memorandum sa datumom, sa učesnicima koji su potpisali, on je izuzetno važan.
Ja tu pruženu ruku podržavam, ali kažem da to sada, pošto je ruka odbijena, mi moramo da preduzmemo kao ozbiljna država korake, jer ako gospodin Ugljanin priča o srpskoj državi u Srbiji koja je fašistička, mi moramo da se složimo da je to veliki problem, jer Novi Pazar je 100 kilometara od grada Kraljeva. Ja sam narodni poslanik iz grada Kraljeva i to je ta veza o kojoj ja pričam.
Ja sam zato napisao – po ma kom osnovu, sa sasvim dobrom idejom i namerom, da naglasim potrebu saradnje i međunacionalne i međuverske sa svakom grupacijom. Naravno, to je odbijeno.
Da više vremena ne koristim, ubeđen sam da odgovor neću dobiti, ali voleo bih da čujem šta o tome misli gospođica ministar. Hvala.

Po Poslovniku, Milimir Vujadinović.

Član 107. kaže govornik da je mnogo stvari paradoksalno. I nama je štošta paradoksalno u ovom njegovom izlaganju. Prvo to, što kod diskriminacije i u samom amandmanu govore ljudi iz Dveri, uzevši u obzir pre svega ono što se u prošlosti dešavalo i njihov odnos prema nekim grupama, naročito kada su u pitanju žene.

Druga paradoksalna situacija je kada spominje odnos Sulejmana Ugljanina prema predsedniku države, a setite se da i njihov odnos prema predsedniku države nije nešto mnogo različit od onoga koji danas pokazuje Sulejman Ugljanin.

Setite se samo postizborne atmosfere posle izbora za predsednika Republike, kada su ljudi iz Dveri i njihovi saveznici donosili plakate na kojima je pisalo – nije moj predsednik. Mi to nismo zaboravili. To je paradoks. To je veoma velika sličnost sa onim što danas radi Sulejman Ugljanin.

U najmanju ruku, prethodni govornik je čovek koji nema pravo da govori o toj situaciji, jer njegov odnos nije mnogo različit prema predsedniku države od onoga kada je u pitanju Sulejman Ugljanin u Raškoj oblasti.

Samo sam hteo da vas podsetim na tu situaciju i sve nas ovde, a i građane Srbije. Hvala vam.

(Dragan Vesović: Replika.)

Nemate pravo, kolega Vesoviću, na repliku.
Sačekajte. Vi ste vašom diskusijom napravili desetak povreda Poslovnika, tako da ćete čekati sad prilično.
Kolega Vujadinoviću, pokušao sam kolegu Vesovića da vratim na njegov amandman, jer lično smatram da ta priča oko Sulejmana Ugljanina treba da se završi citatom koji je rekla premijer Ana Brnabić, da on treba da bude predmet rada različitih državnih organa, a između ostalih i zdravstvenih ustanova. Mislim da je tu sve rečeno, ali očigledno da pojedine kolege to ne smatraju da je dovoljno.
Da li želite da se Skupština u Danu za glasanje izjasni?
(Milimir Vujadinović: Ne.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108. i član 109.

Bez obzira na vašu toleranciju, gospodine predsedavajući, vi povremeno treba da pokrenete i neku meru sankcionisanja poslanika koji govore kao što je govorio poslanik Dveri.

Naime, i ja tvrdim da Bošnjaci zaslužuju boljeg lidera od Sulejmana Ugljanina. Otprilike, jedan narod, jedna grupa se po vođi prepoznaje. Ne želim da Bošnjaci budu prepoznati po izjavama Sulejmana Ugljanina, ali, takođe, mi treba da stavimo prst na čelo i da kažemo šta smo sve sami uradili.

Da li je diskriminacija o kojoj je poslanik pokušao da govori kad u prisustvu Đilasa, Boškomir toleriše izjave da postoje podobni i nepodobni novinari, da neki novinari ustvari nisu novinari?

Da li je diskriminacija kada diskriminišete medije, a time i građane koji prate te medije kad kažete da neke medije treba zabraniti? To je za mene neka veća diskriminacija od onih koje je on nabrojao.

Zameram mnogo toga Sulejmanu Ugljaninu, ali mislim da Bošnjaci to treba da reše između sebe. Naravno, za osuđivanje sam svega onoga što je on rekao, ali da se zamislimo da li ta koalicija, savez milionera, u kojem su Boškomir, Lepomir i Đilas glavne poluge, da li stav njihov da je Carica Milica makro prostitutke svoje ćerke Olivere, da li taj stav jeste mržnja, da li taj stav jeste diskriminacija nas vernika, nas tradicionalista koji verujemo u veliku žrtvu koju je Carica Milica imala? Da li je to zvaničan stav te koalicije?

Da li je mržnja i diskriminacija kad pozovete da nekog treba obesiti na Terazijama, pa onda kažete – ne treba na Terazijama, tamo treba vešati rodoljube? Da li je diskriminacija kada pozovete da nam se obori regularno izabran predsednik Republike Srbije?

Dakle, kad govorimo o diskriminaciji, gospodine predsedavajući, vi morate da skrenete pažnju prethodnom govorniku da mora da govori o diskriminaciji koju oni sprovode pozivajući na gerilsku borbu i nasilno obaranje vlasti. Hvala.