Zahvaljujem, predsedavajući.
U svetlu ovog zakona, vezano za zemljotres koji je posebno apostrofiran ovim mojim amandmanom, reći ću da je ovakav zakon bio donet i primenjen pre osam godina u Kraljevu, žuta družina ne bi postala popularna po zlu, već po dobru, ali na njihovu žalost građani Kraljeva ih se odlično sećaju.
Ne moramo mi ovde da trošimo mnogo reči podsećajući građane ko im je ukrao budućnost, ko je privatizovao preduzeća na račun njihovih prijatelja i mecena, ko je ispraznio državnu kasu, ko je zatvorio njihova radna mesta i ko je ostavio njih i njihovu decu bez hleba na ulici.
Nije radna mesta zatvorio Aleksandar Vučić. Naprotiv, on ih je otvorio i otvara ih svakoga dana, gotovo. Radna mesta su zatvorili Đilas, Jeremić, Stefanović i ostali im ortaci u tom poslu okupljeni sada oko saveza za silovanje i vešanje.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Taj isti Savez za Srbiju, odnosno savez za silovanje i vešanje, odnosno Savez za promene, kako ga oni nazvaše nadajući se da će neko pomisliti da su oni spremni i rešeni da se promene i vrate Srbiji ono što su im uzeli, savez stvorili sa idejom da izađu zajedno na izbore i pobede SNS, a već su kod prvog ispita odustali. Doneli su odluku da neće učestvovati na lokalnim izborima u Kuli, Kladovu i Doljevcu.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Kako će im poverovati ljudi da žele nešto da promene ako ni oni sami u to ne veruju. Znaju građani ko su oni čak i ako su prerušeni.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Kako to reče jedan moj sugrađanin pre par dana opisujući ih – ovi loši momci što pokradoše sve što su mogli, sad su rešili da budu kobajagi dobri, pa umesto starih i iscrtanih žutih, obukli nove, šarene dresove nekakvog Saveza za promene i pričaju tobož nove priče, pa misle da ih narod tako prerušene prepoznati neće, ali narod sve i da hoće ne može da zaboravi one koji su ima ukrali budućnost što prodadoše sve što može, fabrike, uništiše privredu, ostaviše ljude bez posla. E, dok god Srbija pamti, ima nade za nju, ali nema za Savez. Hvala.