Otvoreni Parlament | Zakon o trgovini

Zakon o trgovini

Sažetak

Razlog za donošenje novog Zakona o trgovini je, po tvrdnji predlagača, zasnovan na potrebama modernizacije propisa u ovoj oblasti, detaljnog regulisanja internet prodaje i usklađivanje sa drugim propisima (Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku).

DEFINICIJE, KLASIFIKACIJA I PODELE

Zakon uvodi definiciju robe koja do sada nije postojala u pozitivnim propisima, kao i definiciju elektronske platforme i elektronske prodavnice. Ukinuto je načelo saradnje u poslovima tržišnog nadzora svih nadležnih držanih organa i imalaca javnih ovlašćenja koji su bili dužni da međusobno sarađuju.

Zakon je uredio osnovnu klasifikaciju trgovine, uvodeći u oblasti trgovine na malo, pored zadovoljavanja ličnih potreba i zadovoljavanje potreba domaćinstva kao svrhu obavljanja trgovine. Zakonom je prošireno dejstvo i na sve vrste usluga koje nisu regulisane posebnim propisom, zbog njihove specifičnosti i nemogućnosti primene na usluge svih odredaba koje se primenjuju na robu.

Uređena je podela trgovine na malo i pružanja usluga prema načinu obavljanja, tako što je usklađena sa Zakonom o zaštiti potrošača. Uvedena je definicija kioska i tezge koja u prethodnom Zakonu o trgovini nije postojala, a definisani su i oblici prodaje sa pokretnih sredstava i opreme na jedinstven način, čime se olakšava i inspekcijski nadzor. Ukinuta je obaveza za trgovca da istakne trgovinski format (npr. supermarket, hipermarket, diskont, trgovinski centar, cash and carry centar i dr.).

TRGOVINA LIČNIM NUĐENJEM BEZ PRETHODNOG ZAHTEVA POTROŠAČA

Zakon je uveo i opciju trgovine ličnim nuđenjem bez prethodnog zahteva potrošača. Način obavljanja ovog vida trgovine je posebno propisan, kao i uslovi za obavljanje ove trgovine preko punomoćnika. Posebno su definisani oblici elektronske trgovine preko elektronske prodavnice, preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače i preko elektronske prodavnice ili platforme pri čemu se roba isporučuje direktno od proizvođača ili veletrgovca. Zakonodavac je uveo pretpostavku da strano lice obavlja daljinsku trgovinu u Srbiji ukoliko je ona usmerena na potrošače u Srbiji korišćenjem jezika koji je u službenoj upotrebi na ovoj teritoriji, isticanjem cene u dinarima ili nuđenjem isporuke robe na teritoriji Srbije.

Za razliku od prethodnog zakona po kojem je ministar propisivao minimalne tehničke uslove za obavljanje trgovine, po novom zakonu to radi Vlada, dok je ministar poljoprivrede nadležan da propisuje minimalne tehničke uslove za trgovinu na otkupnim mestima.

OZNAKA POVERENJA

Zakon prvi put uvodi oznaku poverenja kojom označava da trgovac, odnosno pružalac usluge, roba ili usluga, imaju određena kvalitativna svojstva koja su procenjena i potvrđena od treće, nezavisne strane, odnosno izdavaoca te oznake. Oznake poverenja bi trebalo da predstavljaju sistem reputacije koji je razrađen nezavisno od samog trgovca, pružaoca usluge, robe ili usluge na koju je postavljen. Zakonom je propisano ko može biti izdavalac, kriterijumi moraju biti transparentni i dostupni svakom zainteresovanom licu i u vezi sa predmetnom robom, odnosno uslugom.

OZNAČAVANJE POSLOVNOG IMENA, DEKLARACIJE ROBE I OZNAČAVANJE CENA

Zakon uvodi obavezu za trgovca u pružaoca usluge da pored poslovnog imena i adrese istakne i matični broj, dok fizička lica ističu ime i prezime, adresu i broj iz odgovarajućeg registra.

Pored bližeg definisanja sadržine deklaracije robe i njenog isticanja, posebna pažnja je posvećena označavanju cene proizvoda. Zakon je dodatno usaglašen sa Direktivom EU 98/6 pa je pored obaveze isticanja prodajne cene, konačne cene po jedinici robe, uključujući poreze, propisano i isticanje jedinične cene, odnosno informacija koja bi cena bila kada bi se roba prodavala u pakovanjima u jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar i sl. Precizirano je isticanje cena robe/usluga koje se prodaju potrošačima elektronskim putem. U e-prodavnicama, na elektronskim platformama, odnosno na sajtovima trgovaca, cene se ističu na način da se potrošačima omogućava prikaz cene u valuti platnog prometa u Republici Srbiji (dinar), a opciono i u stranoj valuti (evro, dolar i sl).

PODSTICAJNE MERE, PRODAJA SA SNIŽENOM CENOM I OGLAŠAVANJE PODSTICAJA

Zakonodavac je sveobuhvatnije uredio pitanje prodajnih podsticaja, ali i definisao uslove prodaje sa sniženom cenom i oglašavanje prodajnih podsticaja koji do sada nisu bili regulisani. Uređeni su uslovi rasprodaje robe, periodi u kojima se može oglasiti sezonsko sniženje, kao i akcijska prodaja robe i usluga. Propisano je i šta oglasna poruka prodajnih podsticaja ne sme da sadrži, a zbog novog uređenja ovog pitanja stavljen je van snage član 16 Zakona o oglašavanju.

U oblasti zaštite tržišta i unapređenja trgovine, pored privremenih mera zaštite tržišta, zakon je predvideo i podsticajne mere koje bi, po mišljenju predlagača, trebalo da doprinesu razvoju trgovine na domaćem tržištu. Vrste podsticajnih mera nisu definisane u zakonu, već je Vladi ostavljeno diskreciono pravo da odredi podsticajne mere koje se odnose na određenu kategoriju trgovaca ili pružalaca usluga, određenu vrstu robe ili usluga, oblik i vrstu trgovine, način obavljanja trgovine i vreme njihovog trajanja.

PRAĆENJE TRGOVINE I TRŽIŠTA

Po prvi put Zakon uvodi praćenje trgovine i tržišta, odnosno nameće obavezu trgovcima da ministarstvu dostavljaju podatke o trgovini i trgovinskoj mreži radi iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta i trgovine. Na ovaj način je predviđen pravni osnov za uspostavljanje mehanizma koji će omogućiti prikupljanje i ažuriranje ovih podataka u skladu sa Strategijom razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine koja, kao jedan od ciljeva, predviđa uspostavljanje adekvatne baze podataka po ovom pitanju.

NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA I PRIKRIVENA KUPOVINA

Zakonodavac je zadržao isti princip nadzora koji je postojao i u prethodnom Zakonu o trgovini.

Važnu novinu u ovom delu zakona predstavlja uvođenje ovlašćenja inspektora da obavi prikrivenu kupovinu. Tržišni inspektor je ovlašćen da, u vršenju inspekcijskog nadzora, obavi prikrivenu kupovinu robe/usluge. Osnovni motiv za uvođenje ovog instituta prema zakonodavcu jeste veća efikasnost u otkrivanju nelegalne trgovine, suzbijanju sive ekonomije i sprečavanju nelojalne konkurencije. Ovo rešenje preuzeto je iz pojedinih evropskih zemalja.

Kada je reč o merama koje se mogu naložiti subjektu u vršenju inspekcijskog nadzora, Zakon uvodi novinu da lice kome je izrečena mera privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenje određene usluge, ne može istu staviti na tržište, izvesti, uništiti na odgovarajući način ili raspolagati na bilo koji način, odnosno nastaviti vršenje usluge, dok tržišni inspektor u vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je mera izrečena.

KAZNENE ODREDBE

U delu zakona koji reguliše kaznene odredbe, smanjene su visine kazni za prekršaj na iznose od 50.000,00 dinara do 200.000,00 dinara za pravno lice; za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu na iznose od 5.000,00 dinara do 20.000,00 dinara, a za preduzetnika od 10.000,00 dinara do 50.000,00 dinara. Sa druge strane, povećane su kazne za fizičko lice ako obavlja trgovinu robom/uslugom, a nije trgovac, odnosno pružalac usluge na iznos od 50.000,00 dinara do 500.000,00 dinara. Novčane kazne su, po navodima predlagača zakona, usklađene sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o inspekcijskom nadzoru. U zakon su uvedeni rokovi zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka od dve, odnosno tri godine u zavisnosti od prekršaja koji je učinjen.

STUPANJE NA SNAGU ZAKONA

Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“.
7%
5%
0%
Poslednji put ažurirano: 08.10.2019, 15:20