Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja usvojen je 2017. godine, a stupio je na snagu 7. oktobra iste godine. Ovim Zakonom je unapređen sistem obrazovanja i vaspitanja, iako je u međuvremenu nastala potreba za njegovim izmenama i dopunama.

Izmenama i dopunama se najpre preciziraju odredbe koje se odnose na uzrast dece prilikom upisivanja u razvojnu grupu u predškolskoj ustanovi. Jedna od novina koja se uvodi ovim izmenama je uspostavljanje organizacione jedinice – Centra za obrazovnu tehnologiju, zaduženu za kvalitet obrazovanja i vaspitanja. Važno je napomenuti i da se takođe preciziraju i odredbe koje se odnose na način zasnivanja radnog odnosa nastavnika, radnog osoblja i direktora, kao i njihovo obrazovanje u pogledu pojedinih disciplina neophodnih za vođenje nastave.

Radi usklađivanja sa zakonom o lokalnoj samoupravi unose se odredbe koje se odnose na podatke o registru dece, zaposlenih što su i ujedno podaci koji se unose u Jedinstveni obrazovni broj (JOB) kao i način obrade i čuvanja tih podataka.

U pogledu gore iznetih izmena i dopuna, pojedine ćemo razmotriti i obrazložiti u ovom tekstu.
Prva u nizu dopuna koja se unosi u ovaj zakon odnosi se na preciziranje uzrasta dece i tačnog broja godina prilikom upisivanja razvojnu grupu predškolske ustanove, reč je o uzrastu dece od tri godine do polaska u školu.

U poglavlju koje se odnosi na unapređenje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uvodi se nova organizaciona jedinica Centar za obrazovnu tehnologiju. Takođe, propisani su i poslovi koje ova jedinica obavlja.

Izmenama se takođe precizira i status ustanove koja može da pruža stručnu podršku deci, učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Ministar nadležan za poslove obrazovanja ima ovlašćenje da odlučuje o dodeli statusa resurs centra kao i da bliže odredi podzakonskim aktom uslove za sticanje, organizovanje i prestanak važenja tog statusa.
Kada je reč o ocenjivanju predmeta, ovim izmenama je precizirano koji su to predmeti i način njihovog ocenjivanja. Tu se najpre misli na obavezne, izborne predmete, kao i predmete koji se ocenjuju opisno, odnosno brojčano, te da se te ocene utvrđuju na kraju prvog, odnosno drugog polugodišta. Utvrđen je i način polaganja razrednog ispita u slučaju da učenik ne ispunjava kriterijume za zaključnu ocenu kao i prelazak u naredni razred. Predviđeno je i da se ocena iz drugog stranog jezika koje učenik sluša ocenjuje brojčano i unosi u opšti uspeh.

Status ustanove od nacionalnog značaja ovim zakonom stiču Matematička gimnazija u Beogradu kao i gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Ova statusna promena ne menja način finansiranja kao ni prava i obaveze ovih ustanova samo definiše da su to ustanove čiji je obrazovni kadar na visokom nivou, što se dalje definiše i u samom zakonu da je to „ustanova koja ostvaruje izuzetne rezultate na međunarodnom nivou čime doprinosi unapređivanju i promovisanju sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije”.

Kada je reč o neophodnom obrazovanju i radnom iskustvu koje direktor jedne obrazovne ustanove mora imati, ovaj zakon predviđa potrebu da lice koje se bira na mesto direktora ima stečeno obrazovanje vaspitača ili stručnog saradnika.

Izvršene su dopune u pogledu dostupnosti obrazovanja učenika u inostranstvu na srpskom jeziku. Ovom izmenom se proširuje krug lica koja mogu obavljati nastavu na srpskom jeziku u inostranstvu.
Ovim zakonom unete su odredbe da ustanova sve evidencije može voditi i elektronski u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete (JISP), u tom smislu Ministarstvo je obrađivač podataka i čuva sve podatke. Jedna od novina jeste da roditelj može zahtevati da mu se jedinstveni obrazovni broj (JOB) dostavi putem elektronske pošte.

Svi podaci koji se nalaze i obrađuju u jedinstvenom informacionom sistemu pored spomenutih razloga navedeno je i da se oni koriste radi kvalifikacije prilikom zapošljavanja. Svi podaci se čuvaju u zakonski propisanom roku.

Ukoliko zaposleni u školi za učenike sa smetnjama u razvoju nije stekao neophodno obrazovanje izvođenje nastave, zahteva se da u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona stekne odgovarajuće obrazovanje. Predviđa se da medicinska sestra koja je zasnovala radni odnos pre stupanja na snagu ovog zakona može obavljati vaspitno obrazovni rad u predškolskoj ustanovi bez licence.

Svi podzakonski akti koji su predviđeni ovim zakonom a koje ministar ima da donese, donosi se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.