Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini za utorak, 12. novembar, sa početkom u 10 časova.
Predsednica je predložila da Narodna skupština na ovoj sednici razmotri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država o unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, koje je podnela Vlada.
Predloženo je da narodni poslanici razmotre Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Agencije Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona o upućivanju oficira za vezu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o zameni i korišćenju vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i izazvanih katastrofa i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe i Dopunskog protokola uz Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje (BSEC) o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe, koje je podnela Vlada.
Predsednica je Narodnoj skupštini predložila razmatranje Liste kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i Liste kandidata za tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koje je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i razmatranje Predloga odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Sednica će se održati u Velikoj sali Doma Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13.
Od pomoći penzionerima, pravih i ne pravih uzbunjivača, sve do medijskog nastupa Vladike Grigorija i novih tvitova opozicije, poslušajte o čemu su sve pričali poslanici tokom šestodnevne Četvrte redovne sednice u novoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika.
Četvrta sednica redovnog jesenjeg zasedanja trajala je 6 dana i dok se stiglo do glasanja svi su već zaboravili da su na dnevnom redu bili zakoni o poštanskim uslugama ili informacionoj bezbednosti. Zato se o 5000 dinara pomoći za penzionere detaljno raspravljalo, a na primedbe da je suma ponižavajuća, odgovorio je Aleksandar Marković iz Srpske napredne stranke.
„Dakle nije dobro kad vršimo povećanja penzija zasnovano na realnim osnovama, ne zadužujemo se, pa ja bih voleo da pitamo ovih 1.700 000 penzionera, pitajte njih da l im je malo i da li je to za njih beznačajna suma“.
Stanje je takvo da je našim penzionerima mnogo i 500 dinara, uzvraća Nemanja Šarović iz Srpske radikalne stranke.
„Penzionerima bi mnogo bolje bilo da im penzije obračunate u skladu sa Ustavom, da nadoknadite sve što ste uzeli, oteli, da ponovim taj izraz jer nije dato dobrovoljno, a što se ne da dobrovoljno to je oteto. Vratite im to što su zaradili!“
Od nekih poslanika smo čuli da je 5000 nekome struja za godinu dana, ali i da od tog novca može jednostavno da se plati porez.
I o ostalim zakonima čulo se po nešto, mada su poslanici još jednom pokazali da skupština bez dobrog dela opozicije, najčešće radi kao svojevrsni tim za krizni PR vladajuće stranke.
Na primer, čim je najavljen skup podrške uzbunjivaču iz valjevskog "Krušika" Aleksandru Obradoviću koji je izneo informacije o sumnjivoj trgovini oružjem, tokom rasprave o Predlogu Zakona o poštanskim uslugama Šef skupštinskih naprednjaka Aleksandar Martinović rekao je da Obradović nije pravi uzbunjivač .
„Nije se obratio ni jednom nadležnom državnom organu, nego je otišao u medije sa lažnim podacima da bi naškodeio ne samo fabrici Krušik, i nađoj namenskoj industriji, nego i državi Srbiji naravno po nalogu svojih političkih mentora, pre svega Dragana Đilasa.“
Komentarisano je gostovanja Vladike Grigorija u Utisku nedelje, tvitovi opozicije o Bajagi i Aci Lukasu, a posebna tema u amandmanskoj raspravi bio je i četvrti red u kojem su sedeli funkcioneri SNS na proslavi godišnjice stranke. Radikal Milorad Mirčić poručio im je da se predsednik stranke distancira od ministara.
"Poznajući Aleksandra Vučića, tvrdim da bi bio srećan i ponosan da uspešnu Vladu stavi u prve redove, ali pravite mu afere, bavite se kriminalnim radnjama, isto kao što su radili Djilas i ostali pojedinci iz vaših redova to rade. Pa ima li "većeg kriminlca i lopova" od Zorane Mihajlović , pogledaj kakav vam je sastav Vlade i kakav je ministar za zdravlje.“
Odgovara ministar rada Zoran Đorđević.
„Ne čertvrti red zbog nekog kažnjavanja već zato što je politika naše stranke i našeg predsednika da je narod uvek na prvom mestu.“
Atmosferu je i na ovoj sednici obojio poslanik Marko Atlagić koji je obavestio javnost o tome koliko je novca zaradio Dragan Đilas, gde je letovao Sergej Trifunović, koliko akademik Dušan Teodorović mrzi Vučića, a Biljana Srbljanović Dobricu Ćosića, a da predsedavajući nije ni pokušao da ga privoli da bar reč kaže o dnevnom redu.
Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.
Celu epizodu poslušajte ovde.
U trećoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika, poslušajte kako su poslanici birali nove sudije i predsednike sudova na Trećoj redovnoj sednici Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini.
Dvadeset jednog sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju i trideset četiri predsednika sudova izabrali su narodni poslanici na Trećoj redovnoj sednici jesenjeg zasedanja, a da se u skupštinskoj raspravi nije čula skoro ni jedna reč o profesionalnim karijerama ili kvalitetima kandidata.
Predstavnici Visokog saveta sudstva u ime predlagača pročitali su imena kandidata, naglasili da su se oni odlično pokazali u razgovorima i pozvali poslanike da ih podrže.
Iz materijala koji su dobili poslanici i novinari se vidi da su skoro svi kandidati fakultete završili u roku, da je među kandidatima za predsednike sudova nešto više muškaraca nego žena ili da je prosek godina kandidata za sudije tačno 38, ali se zato od prošle godine izostavlja podatak o prosečnoj oceni na studijama jer je bilo mnogo primedbi na kandidate čiji je prosek jedva prebacivao šesticu.
Poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta rekla je da sumnja u kriterijume predlagača, i kao primer navela kandidatkinju za predsednicu smederevskog suda.
„Ta žena sudija je sudila u aferi „Indeks“ krila predmete i držala ih u fioci dok ne nastupi zastarelost. I takav neko je za vas kredibilan?“
Predsednica smederevskog suda jeste izabrana, ali nije kandidat za predsednika privrednog suda u Nišu kao ni kandidatkinja za sudiju u Trsteniku, jer je njihove kandidature jednom rečenicom osporila poslanica SNS-a Jelena Žarić Kovačević. Iako nije rekla ni reč o razlozima za takav zahtev i mada su članovi Visokog saveta sudstva ostali pri stavu da su kandidati ispunili sve uslove, vladajuća većina je odbila da im u danu za glasanje pruži poverenje.
O ostalim kandidatima za sudije i predsednike sudova do kraja dana nije se mnogo čulo, ali su zato poslanici vladajuće većine ime sudije apelacionog suda Miodraga Majića pomenula najmanje 35 puta, u negativnom kontekstu.
„Miodrag Majić, aktuelni sudija Apelacionog suda. Njegovu karijeru obeležila je sramna presuda kojom je jedanaest članova zločinačke grupe OVK pušteno na slobodu“.
„Taj gospodin Miodrag Majić je sudija apelacionog suda. Sudija, bloger, TV zvezda, kritičar vlasti, vlade, predsednika, on koji treba da bude nezavistan, jel?“
„O tome koliko pristrasnosti i duplih standarda pokazuju sada aktuelne sudije ilustruje izjava sudije Majića koji je u intervjuu za N1 nedavno izjavio, citiram- Verujem da sudije plaše“.
„Pominjalo se danas više puta ime sudije Majića, iz više razloga naravno. Inicijalno je zabolela činjenica da je taj čovek sebi dao za pravo da on određuje šta narodni poslanici mogu da rade, kažu, kako da glasaju i kako da se postave kad je reč o zakonskim predlozima“.
„Ja sam od onih koji nije za ustavne amandmane, da se ovakvom pravosuđu dozvoli da budu potpuno nezavisni od nas. I ovako su previše nezavisni. Navešću primer, sudija Majić!“
Za Otvoreni parlament, Mirjana Nikolić.
Celu epizodu poslušajte ovde.
Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Dvadeset sedmu Posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije za subotu, 19. oktobar, na kojoj će se obratiti predsednik Vlade Ruske Federacije Nj.E. Dmitrij Medvedev.
Sednica će se održati u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, sa početkom u 16.30 časova.
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je Četvrtu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, za sredu 23. oktobar, sa početkom u 10,00 časova.
Na dnevnom redu sednice naći će se Predlog zakona o poštanskim uslugama, Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, koje je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namena, koje je takođe podnela Vlada.
Narodni poslanici razmatraće i Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Srpske napredne stranke.
Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije.
Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, za utorak 22. oktobar 2019. godine, sa početkom u 10,00 časova.
Na dnevnom redu sednice naći će se Predlog odluke o izboru predsednika sudova, Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Sednica će biti održana u velikoj sali Doma Narodne skupštine Republike Srbije.
U novoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika, Otvoreni parlament za vas u tri minuta izdvaja najbitnije iz rasprave o rebalasnu budžeta sa Druge sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini.
Posle pet godina bez rebalansa, narodni poslanici imali su prijatan zadatak da razgovaraju o raspodelu viška novca u državnoj kasi. Ovoga puta za raspravu o rebalansu bilo je dovoljno vremena jer je prekinuta praksa spajanja mnogo tačaka dnevnog reda, a zbog čega je prošle godine deo opozicije i započeo bojkot.
Radili smo dobro i u prvih osam meseci ove godine stvorili suficit od 46,6 milijardi dinara, pa sada možemo da povećamo plate i pomognemo penzionerima, pohvalio se ministar finansija Siniša Mali. „Želim da istaknem da ništa od navedenog ne bi bilo moguće da Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, nije 2014. godine započeo ozbiljan i hrabar program fiskalne konsolidacije. Dakle, samo nekoliko godina kasnije Srbija nezaustavljivo ide napred."
Poslanik vladajuće koalicije Marjan Rističević u budžetu je pronašao da ova vlast uz iste poreske stope ubira 4,5 milijardi evra više nego ranije. „Sada svi treba da se zapitamo - gde je išlo tih 4,5 milijarde, za vreme vladavine žutih žohara? Gde se taj novac odlivao kada nije ulazio u državnu kasu?“
Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma čestitao je ministru na trudu, a kritike opozicije podsećaju ga, kaže na nedavnu utakmicu Bajern - Totenhem. „Bajern pobedio 7:2 i oni da kažu - znaš šta, ne valja sudija, gledaoci su kupili falsifikovane karte, pošto se ovi stalno žale na biračke spiskove itd.“
Radikal Milorad Mirčić istakao da je u Srbiji uvek postojalo strpljenje za vlast, pa čak i onu koja eksperimentiše. „Pa onda vam padne na pamet da uskratite penzionere za penziju, a pustite ministarku za saobraćaj, onu raspuštenu da vam upropasti 60 miliona evra na Grdeličkoj klisuri. Šta vas boli briga, a ovamo znate da kažete da su penzioneri najveće žrtve. Podignite im spomenik, kad ste toliko zahvalni, a nemojte im davati jednokratnu pomoć, u visini od 5000 hiljada, jer to im ništa ne znači.“
Možete sada da delite višak kad ste teret fiskalne stabilizacije prebacili na leđa građana, kazao je samostalni poslanik Đorđe Vukadinović i dodao da treba uspostaviti pravedniji sistem. „Ovaj sistem da Vlada jednokratno nekim kategorijama daje određene bonuse, to malo nalikuje na onog dobrog sultana Haruna el Rašida koji ide sa kesom blaga i deli svojim podanicima koji su bili dobri.“
Ova sednica ostaće upamćena i po tome što su predsedavajući Siniši Malom prestali da se obraćaju sa doktore i prešli na - gospodine ministre.
Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.
Celu epizodu poslušajte ovde.
U septembru mesecu održana su tri vanredna zasedanja, usvojeno je 11 akata, a održano je i treće javno slušanje u ovoj godini. Starim studentima produžen je rok studiranja na još 2 godine, a dualni model uveden je i u visoko obrazovanje. Teme van dnevnog reda, uključujući podršku predizbornoj kampanji za Srpsku listu i optužbe na račun profesora Univerziteta u Beogradu, ponovo su bile u fokusu zasedanja.
Teme van dnevnog reda ponovo su dominirale u diskusiji na sednicama parlamenta. Poslanici vladajuće većine uključili su se u predizbornu kampanju Srpske liste i pozvali Srbe sa Kosova da glasaju za Srpsku listu na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu. Ljiljana Malušić, poslanica Srpske napredne stranke navela je da je Srpska lista “produžetak politike našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića” i da Srbi “jedino tako mogu da opstanu na Kosovu i jedino tako mogu da žive život”, dok je njena koleginica Dušica Stojković (SNS) rekla da “svi koji učestvuju na nekoj drugoj listi rade isključivo za Albance, protiv interesa Republike Srbije”.
Sednica na čijem dnevnom redu je bio paket zakona o visokom obrazovanju prerasla je u raspravu o radu i političkom angažmanu profesora Univerziteta u Beogradu. Tako je poslanik Marko Atlagić (SNS) umesto da govori o amandmanima citirao Jova Bakića, profesora Filozofskog fakulteta uz optužbe da “blati predsednika Republike Srbije” i “iznosi gnusne laži”, a pored njega osporavao je i rad profesorke Dubravke Stojanović. Branimir Rančić (SNS) sutradan je na istoj sednici takođe umesto o amandmanima govorio o profesorima Fakulteta političkih nauka Čedomiru Čupiću i Radetu Veljanovskom. Stalnim ponavljanjem ovakvog ponašanja poslanika integritet Narodne Skupštine se urušava, a građani ostaju uskraćeni suštinske rasprave o zakonskim rešenjima koja se usvajaju u njihovom predstavničkom telu. Do promene slike skupštinskih zasedanja, uspostavljanja političke odgovornosti poslanika, a time i jačanja poverenja građana, moglo bi da dođe poštovanjem Poslovnika, kao i doslednom primenom Etičkog kodeksa o ponašanju poslanika, koji još uvek nije usvojen.
Krajem ovog meseca u skupštinsku proceduru ušlo je 17 predloga zakona o završnim računima budžeta od 2002. do 2018. godine. Završni račun govori nam o tome na koji način se raspoređuje novac građana i na šta je potrošen tokom prethodne godine. Budžetski kalendar, propisan Zakonom o budžetskom sistemu, jasno definiše 15. jul kao rok u kome je Vlada obavezna da Skupštini dostavi predlog zakona o završnom računu budžeta. Činjenica da se završni račun iz 2018. konačno našao u skupštinskoj proceduri, doduše u septembru mesecu, svakako predstavlja preduslov za nadzor Skupštine nad načinom na koji Vlada upravlja budžetom. Međutim, upitan je smisao usvajanja ovih akata, ako se to ne uradi pravovremeno, a kamoli nakon skoro višedecenijskog odlaganja, čime se svrha završnih računa dovodi do apsurda.
Ovog meseca održano je javno slušanje na temu Stanje voda u Srbiji. Osim o kvalitetu vode, rizicima od poplave i otpadnim vodama, veći deo ove rasprave posvećen je i izgradnji mini hidroelektrana u Srbiji. Pored poslanika, javnom slušanju prisustvovala je i stručna javnost, kao i aktivisti koji su zajedno zauzeli jasan stav da su protiv izgradnje MHE kakva se trenutno sprovodi. Mehanizam javnog slušanja, čiji je cilj kontrola rada Vlade i primene važećih zakona uveden je prvi put 2010. godine i od tada su ona održavana relativno redovno, u proseku između 10 i 15 godišnje, da bi 2016. taj broj počeo da opada. U prethodne dve godine održano je samo po jedno javno slušanje, a u 2019. je ovo treće po redu. Kontrolni mehanizmi zajedno sa javnim slušanjima, regulisani su zakonima i jesu u rukama poslanika, međutim bez njihove redovne primene izostaje i suštinska kontrola izvršne vlasti.
Nakon uvođenja dualnog modela u srednjoškolsko obrazovanje, usvojen je i Zakon o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju. Ovim zakonom predviđeno je kombinovanje aktivne nastave sa praktičnom obukom i radom kod poslodavca. U oblasti obrazovanja došlo je i do produžetka roka za završetak studija studentima koji su upisali studije pre uvođenja Bolonjskog sistema, za dve školske godine. Ovog meseca usvojene su i izmene Zakona o patentima i Zakona o autorskоm i srodnim pravima, a usvajanjem međunarodnih sporazuma ukinute su vize Dominikanskoj Republici, Paragvaju, Surinamu i Mjanmaru.
Poslanici su u septembru zasedali 8 dana i usvojili 11 akata, a bojkot dela opozicionih poslanika nastavljen je i ovog meseca.
Milan Marinović izabran je za novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Izveštaji nezavisnih institucija, na preporuku EK našli su se pred poslanicima nakon 5 godina. Teme van dnevnog reda ponovo su zauzele vreme u plenumskoj raspravi, uz uvrede na račun institucija, medija i civilnog društva.
Poslanici su u julu mesecu zasedali čak 19 dana i usvojili 26 različitih akata. Visoka aktivnost ovog meseca rezultat je odgovora Maje Gojković, predsednice Skupštine, na izveštaj Evropske Komisije. Kao što je i najavila, posle 5 godina izveštaji nezavisnih institucija ponovo su razmatrani u plenumu. Ipak, poslanici su tokom rasprave o izveštaju Poverenika, umesto o samom dokumentu više govorili o prethodnom Povereniku Rodoljubu Šabiću, koji je ove godine često bio predmet rasprave u plenumu, pomenuvši ga imenom čak 235 puta. Poslanici su dovodili u pitanje i potrebu za samim postojanjem ove institucije u Srbiji. Uz sve ovo, poslanici vladajuće većine, ali i opozicionih radikala ponovo su targetirali univerzitetske profesore, nevladine organizacije i medije govoreći da “ne misle dobro svojoj državi”. Bojkot dela opozicije nastavio se i ovog meseca.
U julu je usledio i novi talas zloupotrebe skupštinskih procedura tokom plenumske rasprave, pa su tako poslanici vladajuće većine i radikala koristili i svoje pravo na repliku kako bi govorili van dnevnog reda. Poslanici su replicirali preko 500 puta ovog meseca, što je 5 puta više od ovogodišnjeg proseka. Najviše replika, imali su poslanica SRS Vjerica Radeta (96) i poslanik SNS Aleksandar Martinović (84).
Za novog Poverenika izabran je Milan Marinović, koji je prethodno vršio dužnost predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, šest meseci nakon što je Rodoljubu Šabiću istekao mandat u decembru prošle godine. Marinović je kandidovan na predlog SNS. Pored njega se kao kandidatkinja ispred Odbora za kulturu i informisanje našla i Nevena Ružić, koju su na predlog preko 60 nevladinih organizacija, podržale poslaničke grupe Stranka moderne Srbije, Demokratska stranka i Socijaldemokratska stranka-Narodna stranka. Poslanički klub Pokret Socijalista-Narodna seljačka stranka-Ujedinjena seljačka stranka, koji je deo vladajuće koalicije, za Poverenika je kandidovao advokata Bojana Milosavljevića.
Poslanici su imali prilike i da treći put ove godine premijerki Ani Brnabić i predstavnicima Vlade postavljaju poslanička pitanja. Đorđe Komlenski iz Pokreta socijalista postavio je pitanje o poslovanju televizije N1 i kablovskog operatera SBB, što je bila jedna od glavnih tema plenumske rasprave u julu. Pored toga, Đorđe Vukadinović iz poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije pitao je o slučaju mini hidroelektrana, a Aleksandar Stevanović (SMS) o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Povodom obeležavanje godišnjice genocida u Srebrenici 11. jula, ova tema postala je sastavni deo svakodnevne debate u Skupštini. Poslanici SRS iskoristili su ovu priliku da pored negiranja zločina, vređaju one koji ne dele njihov stav. Vojislav Šešelj vređao je u plenumu Aleksandru Čongradin, novinarku Danasa zbog njenog teksta na ovu temu rekavši, između ostalog, da bi “svakog ovakvog novinara, poslao na 20 godina robije”. Predsedavajući Vladimir Marinković nije iskoristio mogućnost sankcionisanja poslanika koju mu pruža Poslovnik već je na Šešeljevo izlaganje odgovorio samo sa “hvala, profesore”. Njegova koleginica Vjerica Radeta je iz sličnog razloga vređala i narodnog poslanika SMS Vladimira Đurića, rekavši da zbog njegovih stavova treba “da ga pljune svako ko ga sretne”.
Među usvojenim zakonima o kojima se najviše raspravljalo su Zakon o komunalnoj miliciji, kojim se uvećava broj nadležnosti pripadnika komunalne milicije i stepen ovlašćenja. Komunalni milicajci od sada mogu da obavljaju poslove bez uniforme, da upotrebe sprej sa nadražujućim dejstvom, kao što su biber sprej i suzavac, kao i da vrše audio i video snimanje. Zakon o izvršenju i obezbeđenju takođe je dobio izmene, od kojih su ključne nove mere sprečavanja korupcije u postupku i smanjenje iznosa zarade, odnosno penzije koji se može oduzeti u postupku izvršenja. Izmenama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, ovo pravo dobile su i pojedine grupe pripadnika snaga bezbednosti koje prethodnim zakonom nisu bile obuhvaćene. Pored toga, usvojeni su i Zakon o trgovini i Zakon o elektronskoj trgovini.
U prvoj epizodi audio izveštaja Strofa Refren Replika, Otvoreni parlament za vas u tri minuta izdvaja najbitnije sa Prve sednice Drugog redovnog zasedanja u 2019. godini, održane 01. oktobra 2019. godine.
U šestočasovnoj raspravi o izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti čulo se mnogo statistike, opštih definicija diskriminacije, podataka o ulaganju pojedinih gradova u ravnopravnost, a bilo je reči i o rodno senzitivnom jeziku, srpskoj pravoslavnoj crkvi i interesantnim viđenjima uloge nezavisnih tela u društvu. Nedostajala je analiza društvene atmosfere, targetiranje uzroka problema i plodne rasprave o konkretnim rešenjima.
Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković rekla je da je radila na 1407 predmeta i navela da su najčešće pritužbe na diskriminaciju u Srbiji stizale na osnovu invaliditeta, više od četvrtine. Sledi diskriminacija na osnovu starosti, pola, zdravstvenog stanja, a ispod 6 odsto na osnovu nacionalne pripadnosti, bračnog statusa i seksualne orjentacije.
Poslanici vladajuće koalicije pozdravili su aktivnosti poverenice, pohvalili izveštaj, ali šta treba da se uradi da bi diskriminacije u srpskom društvu bilo manje? Prema rečima predsednice nadležnog skupštinskog odbora Jasmine Karanac, neophodno je doneti nove strategije i akcione planove u oblasti zaštite ljudskih prava. Karanac je dodala da će Vlada predložiti mere za ostanak mladih u zemlji, kao i da svi treba da rade na suzbijanju vršnjačkog nasilja koje je, kako je rekla posledica netolerantnosti u društvu.
Poslanici Srpske radikalne stranke dosledno su kritkovali postojanje bilo kakvih nezavisnih institucija. Radikali ulogu poverenice shvataju malo drugačije. Smatraju da se previše bavi ženama i LGBT populacijom, a malo radi na zaštiti srpskog naroda. Za Vjericu Radetu čudno je što se poverenica nije oglasila povodom festivala Mirdita Dobar dan i rekla da se takav festival ne može održavati u Beogradu, dok je Sreto Perić pitao da li se Jankovićeva bavila eventualnom povredom ljudskih prava zatvorenika osuđenih za najteža krivična dela, poput Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka.
Pošto većina proevropskih opozicionih stranaka bojkotuje rad parlamenta, nismo mogli da čujemo drugačije viđenje rada poverenice, ali s obzirom na to da je ranijih godina izveštaj stizao tek do skupštinskog odbora, sada se može se reći da je jedna od primedbi na rad parlamenta otklonjena jer je izveštaj razmotren u plenumu.
Ne može se ipak reći da je parlament suštinski ispunio svoju nadzornu ulogu, jer za to nije dovoljno samo jednom godišnje staviti izveštaj na agendu, već je potrebna plodna rasprava o uzrocima nastanka problema i konkretnim rešenjima. Skupština treba da zahteva i redovno izveštavanje Vlade i nezavisnih tela o konkretnim koracima koje su preduzeli kako bi se približili zaključcima ili preporukama koji je Skupština usvojila povodom izveštaja.
Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.
Celu epizodu poslušajte ovde.