Odluka da će političkim partijama za ulazak u parlament biti potrebno tri odsto glasova, umesto dosadašnjih pet, dugoročno jeste najvažnija odluka koju je Skupština donela ovog februara. Iako se na prvi pogled ne čini da je ta izmena suštinski značajna za građane, upravo će izmena cenzusa doneti neki potpuno drugačiji  sastav Skupštine posle opštih izbora u aprilu, a pred tim sledećim skupštinskim sazivom naći će se, kako je najavljeno, brojne važne odluke koje ovaj saziv nije hteo ili smeo da završi.

Predlog da se cenzus smanji sa pet na tri odsto naišao je na brojne pohvale, jer vladajuća koalicija tumači da je ovu odluku donela na svoju štetu, jer je činjenica da je veliko pitanje ko bi osim poslanika Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije uopšte preskočio pet odsto cenzusa. Vladajuća većina želela je, kaže, da pruži priliku što većem broju političkih opcija da ima svoje predstavnike u parlamentu, što povećava reprezentativnost i demokratičnost  najvišeg zakonodavnog tela. Opozicija, naročito oni koji bojkotuju rad Skupštine, uvereni su da je reč o manevru vlasti koja će nižim cenzusom primamiti neke manje stranke da izađu na izbore, eventualno pređu cenzus i tako daju legitimitet režimu. 

Nevladin sektor najčešće je zamerao što se ovako krupne izmene donose u izbornoj godini jer je to suprotno primerima dobre evropske izborne prakse, ali nesporno je i da nema izričite zakonske zabrane da se izborni zakoni menjaju nekoliko meseci pred izbore.

Još jedna važna promena kad je reč o izborima je da će se na izbornim listama sada naći najmanje 40 odsto žena, odnosno na svakih pet predložnih kandidata najmanje dve moraju biti žene. Istorijski značaj ove odluke ogleda se i u tome što je vladajuća većina izmene zakona usvojila na predlog opozicione poslanice Gordane Čomić, kao i u tome što je Čomić prekršila jednogodišnji bojkot mimo preporuke svoje Demokratske stranke.

U februaru je donet zakon o ispitivanju porekla imovine, dugo najavljivan i očekivan, brižljivo pripremljen, a opet nije naišao na opšte odobravanje. Naime, ministar Nebojša Stefanović rekao je da će svaki građanin koji u tri godine stekne 150 hiljada evra ili više, a nema načina da dokaže kako ih je stekao, doći pod udar ovog zakona i da zaštićenih neće biti. Opozicija je zamerila što se zakon odnosi samo na fizička lica, pa ako neko ne poseduje ništa a njegova firma ima desetine nekretnina, ili ima imovinu u inostranstvu, ovaj zakon mu ne može nauditi.

Poslanici opozicije koji učestvuju u radu Skupštine, u ovom slučaju najčešće poslanici Srpske radikalne stranke, smatraju da je zakon o ispitivanju porekla imovine predizborni trik od kojeg nikada neće biti efekata, baš kao i takozvani zakon o nestalim bebama. Oni ne veruju da ova vlast stvarno planira da nastavi davno započete istrage, već se ovom temom bavi pred izbore kako bi dokazala evropskim institucijama da poštuje njihove preporuke. Vlast kaže da je ovakav zakon najbolje što trenutno može da ponudi, s obzirom na to da su se potencijalne krađe beba desile i pre 30 ili 40 godina, da su mnogi akteri eventualnog kriminala odavno mrtvi.

U Skupštini se  ovog prestupnog, predizbornog februara, radilo intenzivnije nego inače. Naime od ukupno 20 radnih dana, poslanici su zasedali čak 17, organizovano je sedam vanrednih sednica, plus jedna poslednjeg četvrtka u mesecu kada su premijerka i ministri odgovarali na pitanja poslanika. Razmotreno je ukupno 60 tačaka dnevnog reda među kojima su i veoma važni i dugo očekivani zakoni. Organizovana su i dva javna slušanja, nekoliko bilateralnih susreta sa inostranim kolegama, a poslanici su se svakodnevno obraćali javnosti i na konferencijama za novinare. Poslanici su i sami često jedni drugima zahvaljivali na saradnji, opraštali se i ne bez nostalgije ponavljali da je ovaj saziv trajao pune četiri godine, a nisu svi sigurni da će se naći u narednom sazivu. Izbori će, kako je najavljeno, biti raspisani 4. marta, a pošto su redovni, Skupština se ne raspušta, već počinje redovno martovsko zasedanje. Dosadašnje iskustvo ipak govori da ono neće trajati duže od nekoliko dana.

U fokusu prve sednice redovnog prolećnog zasedanja bila je izmena Zakona o oružju i municiji, kojom se rok za preregistraciju oružja produžava za dve godine, ali i dvočasovna rasprava van dnevnog reda između poslanika Vladimira Orlića i Đorđa Vukadinovića o tome ko potpiruje tenzičnu atmosferu u društvu. Poslušajte više u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika

Prva sednica redovnog prolećnog zasedanja, a ako ne poslednja onda svakako jedna od poslednjih u ovom sazivu, imala je šanse da protekne u mirnom tonu punom razumevanja. Na dnevnom redu bila je izmena Zakona o oružju i municiji, kojom se rok za preregistraciju oružja produžava za dve godine, kako bi građani stigli da obave potrebne preglede i dostave dokumentaciju. Oko tog predloga svi su bili saglasni, uz neizbežne primedbe da zakone treba bolje planirati kako se ne bi gubilo vreme na ovakve i slične izmene.

Ipak, pred samo glasanje, saglasnost je narušena. Po sistemu, kad smo već kod oružja, poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić želeo je da se Đorđe Vukadinović, koji je pre četiri godine u parlament ušao na listi na kojoj su bile i Dveri, ogradi od nedavnih izjava Boška Obradovića. 

„Živo me zanimalo da li slučajno i ovaj put smatrate da su po sistemu „bravo care svaka čast“ nešto pametno uradili kada su juče pozivali na to da se dignu vojska i policija, izvrše državni udar i zatoče Aleksandra Vučića po povratku u zemlju.“

„Ne pripadnici vaše liste, nego ljudi članovi vaše stranke gospodine Orliću su pretili svojim kolegama da će im iščupati grkljan, predsedniku opštine član vaše stranke visokom funkcioneru vaše stranke se sudi zbog napada i paljenja kuće jednog nezavisnog novinara u Grockoj. Dakle, hoću da kažem, ima svega i svačega, pa ja vas nisam ovde prozivao svaki put da pitam da li se vi ograđujete od postupka gospodina tog i tog“

„I nek ne bude problem što nisu našli za shodno da se tim pitanjem bave ovi iz Demokratske stranke takozvani veliki liberali, veliki Evropljani, time što su sada de fakto u koaliciji i što ih de fakto predstavlja i u njihovo ime govori jedan ksenofob, jedan fašista, jedan rasista.“ 

„Ne prihvatam i ne želim u tome da učestvujem u toj atmosferi euforične mržnje i agresije, ali, ne mogu da ne konstatujem da ste vi Srpska napredna stranka, vi konkretno kao poslanici i mediji bliski vama i ministri u velikoj meri tu atmosferu godinama kreirali prema opoziciji koja je bila slaba ili ne previše agresivna ste to radili. Sada se jednim delom to okrenulo protiv vas i jednim delom sada i oni to rade slično vama.“

Rasprava mimo dnevnog reda trajala je više od dva sata, pa je tako simbolično ova sednica završena u maniru u kojem je ovaj saziv skupštine radio pune četiri godine. Za kraj predsednica skupštine Maja Gojković.

„Zaključujem prvu sednicu prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini. Sve najbolje na predstojećim izborima na svim nivoima, hvala!“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Rasprava o predlogu zakona o poreklu imovine i otkrivanju sudbine nestalih beba bila je u fokusu 26. vanrednog zasedanja. Poreklo čije imovine će se ispitivati uz pomoć ovog predloga zakona, da li su predlozi deo predizbornog marketinga i šta poslanici misle o naknadi zbog povrede prava na porodični život od 10.000 evra, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Hoćemo li uz pomoć zakona o poreklu imovine ispitivati i naše, ili samo njihove, najinteresantnije je pitanje koje se čulo tokom skupštinske rasprave.

Poslanik vladajuće većine Dragan Jovanović kaže da je i sam bio predmet sličnog zakona dok je bio u opoziciji i izneo svoje mišljenje zašto se to drugima ne dešava.

„Zato što su neki koji su to isto radili 2012. godine, u ime Demokratske stranke, a sedeli su ovde sa moje desne strane, kao što je Aleksandar Senić u međuvremenu preleteli u SNS. Čovek koji je rekao da je Srbija okupirana od stane Vučića i njegovih razbojnika, danas u Šumadiji meri krvna zrnca ko je i koliko za Vučića? Zašto je to važno, gospodo draga? Zato što je gospodin, zato što je preleteo u SNS, dobio fotelju u Koridorima Srbije. I da li će to biti ispitano, da vidimo kako je čovek za tri godine u Koridorima Srbije zaradio da pravi destileriju od više miliona evra?“

Poslanik Pokreta snaga Srbije Dragomir Karić podržao je novi zakon, jer je stari o ekstraprofitu, tvrdi pisan samo za braću Karić. 

„Iako sam u suštini uvek protiv bilo kakvog retroaktivnog donošenja zakona, ali ovde je to dobro i mislim da ovim zakonom otvara se put i mogućnost da bar dobar deo ministara onih prethodnih Vlada, od 2000. do 2012. godine, odgovaraju krivično, ne samo da plate 75% poreza.“

Radikali smatraju da je ovaj zakon deo predizbornog marketinga i da imovina aktuelnih ministara neće biti ispitana, a šta je sa bivšima - Vjerica Radeta.

„Tvrdite da ćete krenuti iz svog dvorišta, e pa videćemo koliko vam zahvata to dvorište. Opet vas podsećamo, Đelić, Pitić, Vlahović, Labus, Dinkić, oni su grobari srpske privrede. Rešite više tu priču oko Đilasa, oko ne znam koga još prozivate, Vuka Jeremića itd. Mi se slažemo sa vama, ali kako je moguće da vi imate sve poluge vlasti, da lopovi šetaju, još vas nešto prozivaju?”

Na dnevnom redu bio je i zakon o otkrivanju sudbine nestalih beba. Rasprava je bila teška, emotivna, često se čulo da onaj ko je učestvovao u eventualnoj krađi i prodaji beba treba da bude najstrože kažnjen, ako je živ i ako to može da se dokaže. Ako nema dokumentacije sud može dosuditi novčanu naknadu zbog povrede prava na porodični život u iznosu ne većem od 10.000 evra, rekao je Ministar Nebojša Stefanović.

„Niko ne stavlja tu cenu. Bilo je nekoliko komentara koje sam čuo - koliko košta jedno dete. I, koliko košta jedno dete? Šta je ta cifra? Ne postoji cena, ne postoji cifra. Ovo je samo naknada države koja pokušava da pomogne porodicama koje su možda pre 30 ili 40 godina u potpuno drugoj državi Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ali i na teritoriji Republike Srbije, možda nemarom administrativnog osoblja izgubile dokumentaciju šta se dogodilo sa tim detetom, tvrdili u to vreme da je dete mrtvo, možda je to dete i nestalo ali pošto ne može da se utvrdi ovo je samo pomoć porodici, podrška.“

Poslanici su poslednjeg dana u zakon uvrstili amandmane koje je premijerka Srbije Ana Brnabić naknadno dogovorila sa predstavnicima udruženja roditelja, a kojim se predviđa formiranje komisije u kojoj će većinu imati upravo roditelji nestalih beba, i koja će se baviti prikupljanjem činjenica o statusu beba za koju se sumnja da su nestale, čime se otvara prostor za pokretanje istraga.

U raspravi se čulo da je sličnih komisija već bilo, ali ne i rezultata.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 27. vanredno zasedanje za četvrtak 27. februara, na zahtev narodnih poslanika.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije za ponedeljak, 2. marta.

Izgradnja Memorijalnog centra “Staro sajmište“ jedna je od retkih tema oko koje je u skupštini postignut konsenzus. Uz to, rasprava na 25. vanrednom zasedanju Skupštine vodila se i o srpskim žrtvama u dva svetska i u ratovima devedesetih, a obliovala je i dnevno-političkim temama. Između ostalog, u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika poslušajte i ko i zašto smatra da je Vučić "ideolog preporoda".

Izgradnja Memorijalnog centra “Staro sajmište“ jedna je od retkih tema oko koje je u skupštini postignut konsenzus. Rečeno je da se sa ovom idejom zaista dosta kasni, bilo je primedbi da se i sada to radi pod pritiskom jevrejske zajednice, ali suština je da će žrtve nacističkog logora Zemun konačno dobiti dostojno obeležje. Mnogo se govorilo o srpskim žrtvama i u dva svetska i u ratovima devedesetih, ali i ova rasprava često je umela da sklizne u dnevno političke teme. 

Poslanici vladajuće većine isticali su da će Memorijalni centar biti izgrađen na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića dok su Radikali insistirali da ideju podržavaju zbog same ideje. Jedan od primera, dijalog Vladimira Marinkovića iz Ljajićevog SDPS-a i Vjerice Radete.

„On je imao tu ideju i govorimo danas o izgradnji Memorijalnog centra i Vučić će to da realizuje. Mnogi su pričali o auto-putevima, a on je napravio 250 km auto-puta, on je smanjio nezaposlenost sa 27 procenata na 9,5 procenata, uspostavio dobre javne finansije.“

„Zamislite vi Vučić izgradio puteve. Pa šta je vozio bager? Koja je to njegova uloga? Ljudi moji ne preterujte. Razumemo mi da vi imate potrebu sad pred pravljenje lista, koalicija i tako dalje da se Vučiću dodvoravate, ali činite mu medveđu uslugu. On bi bio mnogo srećniji da svi vi ovde pričate danima kako Vučić poštuje Ustav, kako Vučić nije uzurpirao funkcije Vlade.“

„Ja sam samo rekao da je on čovek ideolog tog preporoda, političkog, ekonomskog, nacionalnog, vojnog, kulturnog, obrazovnog i svakog drugog.“

„Ne može niko biti ideolog gradnje puteva, ideologija je nešto drugo. Ideologija je ono čemu se Vučić sve više vraća, ideologija je velika Srbija.“

Ni na izmene zakona o upisu u katastar nije bilo primedbi, samo su radikali tražili objašnjenje po kom kriterijumu se zakoni stavljaju na dnevni red, s obzirom na to da njihov predlog zakona o ukidanju javnih izvršitelja čeka u proceduri već mesecima. Milorad Mirčić nije bio zadovoljan odgovorom da za predlog dnevnog reda mora da skupi 126 poslanika.

„To je u stvari suština sagledavanja demokratije i parlamentarnog života. Dok god ne budeš imao 126 nemaš nikakva prava. Kad budeš imao 126 pripadaju ti sva prava neprikosnovena i čak suprotnoj strani da zabranjuješ. Šta to ti građani koji nisu glasali za tebe, šta oni misle, baš te boli briga, imaš 126. Samo jedna stvar ne sme da se gubi iz vida, mnogi su imali tu logiku stvari. Brzo su završili.“

Tokom ove sednice lider Stranke slobodnih građana Sergej Trifunović predao je na pisarnici pismo za poslanike Srpske napredne stranke u kojem navodi da su se "najviše istakli" po tome što su odbijali predloge zakona opozicije koji bi pomogli lečenju dece u inostranstvu.

Njemu je u plenumu odgovorila predsednica Skupštine Maja Gojković.

„Aleksadar Vučić dok je bio predsednik Vlade, osnovao je Fond za lečenje dece od retkih bolesti. Niko pre njega to nije uradio, niko. Mogao je i taj Đilas, vodio je i nekakve fondove i nekakve  kancelarije predsednika države i svašta nešto je radio. Mogao je i privatno pošto je on milioner i milijarder, mogao je da napravi jednu fondaciju i da pomogne bolesnoj deci. Eto on je otac četvoro dece, pa može malo da izdvoji para i za neko peto koje je bolesno.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 26.vanredno zasedanje za ponedeljak, 24. februara, na zahtev Vlade Republike Srbije, a na dnevnom redu biće Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Kako je protekao izbor dva preostala člana REM-a i o čemu se vodila najveća rasprava u skupštinskom plenumu, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Poslanici skupštine Srbije izabrali su Slobodana Cvejića i Višnju Aranđelović za članove Saveta REM-a, a da u raspravi javnost nije saznala ništa ni o njima ni o razlozima zašto su izabrani oni, a ne drugo dvoje predloženih kandidata. Iz pisanih biografija koje su poslanici i novinari dobili videli smo da je Cvejić doktor sociologije i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, a Višnja Arandjelović  dugogodišnja novinarka Politike.

Veći deo sedmočasovne rasprave nije bio posvećen njima, ali jeste REM-u i slobodi medija. Nataša Mihajlović Vacić iz SDPS-a rekla je da će uspeh REM-a  zavisiti od hrabrosti i nezavisnosti članova Saveta.

„Vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo. Mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme, vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem, ne, REM je problem od samog svog nastanka.“

Đorđe Komlenski iz Pokreta Socijalista očekuje da se REM pozabavi dozvolama za emitovanje televizije N1, dok Đorđe Vukadinović ima sumnje u važnost ove teme. 

„Nisam u prilici ni da gledam njihov program, tako da me zaista i ne zanima šta rade i da li kritikuju vlast ili ne kritikuju, šta o bilo kome od nas govore, to je jednostavno njihovo pravo, ali da rade nezakonito na teritoriji Republike Srbije, to je nešto što me apsolutno kao građanina ove države dotiče“.

„Ali ja osnovano sumnjam, takoreći siguran sam da ne bi bilo tih zamerki da je program te televizije naklonjen vlasti, da hvale kao što hvale svi drugi svaki potez Vlade i ministara i naravno predsednika, u tom slučaju verovatno se ne bi ovoliko ovde poslanici i neki drugi bavili time i uslovima pod kojim oni emituju program“.  

Tvrdnjom da su vlasti problem N1 do sad mogli i da reše, radikal Nemanja Šarović naterao je predsedavajućeg Veroljuba Arsića da mu oduzme reč.

„Ovima N1 za koje vi sami tvrdite da ne plaćaju ništa, da krše zakon, pa ko im to omogućuje? Vi! Svojom nesposobnošću, svojim neradom, svojim neznanjem da uredite sistem. I vi nekom pričate o nečemu, vi ste napravili rezultat. A koji ste vi rezultat napravili? Šta biste vi da nema Aleksandra Vučića? Kad vas čovek sluša, pa rekao bi, pa taj Vučić, on realno i ne doprinosi mnogo, uglavnom narod glasa za Orlića, za Martinovića, za Srbu Filipovića,  Acu Markovića, za te eksperte, za te…“

„Kolega Šaroviću nemate pravo da prozivate poslanike jednog po jednog, ne ne, ne ne ne ne ne ne ne ne ne.“

Odgovor iz SNS-a  bio je da je ova vlast omogućila ne samo slobodu medija već i mnogo bolje izborne uslove, da je izgradila kilometre autoputa i da je prosečna plata veća od 500 evra, što će građani kako očekuju, nagraditi u aprilu. 

Za Otvoreni parlament  Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev Vlade, Dvadeset peto vanredno zasedanje Narodne skupštine za utorak, 18. februar, na kojoj će narodni poslanici razmatrati Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je podnela Vlada.

Na 23. vanrednom zasedanju Skupštine izabrano je 80 sudija o kojima se u plenumu nije čulo gotovo ništa, ali se zato često spominjao sudija Miodrag Majić - najnegativnija pojava u pravosuđu prema oceni pojedinih poslanika vladajuće većine. O tome, kao i o odlaganju izbora predsednika sudova i usvojenim finansijskim planovima nezavisnih tela, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Izbor predsednika sudova se odlaže, o 80 novoizabranih sudija ni na ovoj sednici nismo čuli gotovo ništa, a najnegativnija pojava u pravosuđu prema oceni pojedinih poslanika vladajuće većine i dalje je sudija Miodrag Majić.

Ako je neko pomislio da odlaganje izbora predsednika sudova ima veze sa predstojećim izborima, nije kažu u pravu, razlog su, prema rečima predsednika skupštinskih naprednjaka Aleksandra Martinovića, loši predlozi.

 „Ja sam naveo, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora Demokratske stranke, a treći kandidat, to je za mene onako bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije.”

I radikal Petar Jojić pozdravio je odluku skupštine da se o predlozima još malo razmisli. Dobio je kaže pismo od zaposlenih u Pirotskom sudu o kandidatkinji za predsednicu.

„Ovo je skandal, jer je ovo lice sudija tek tri godine, studirala je 11 godina, a prosečna ocena šestica. Alal vera predlagaču iz Visokog saveta sudstva. Čestitam, skidam kapu!“

U zakonu piše da sudija može biti razrešen ako je nedostojan funkcije i krši Ustav, podsetili su Marjan Rističević i Jelena Žarić Kovačević.

„Moje pitanje je bio sudija Majić. Taj se više bavi politikom nego svi politički lideri zajedno. Da li ga to čini nedostojnim sudijske funkcije? Kad god mi nešto kažemo i stavimo primedbu, to se smatra pritiskom na pravosuđe. Kada se sudija Majić meša u naš posao, onda nikom ništa. Ako mi komentarišemo presude koje su stare nekoliko godina, onda mi vršimo pritisak, onda se diže Majić, diže se Visoki savet sudstva, digne se kuka i motika iz pravosuđa. Ej vi ste svetog Majića komentarisali itd.”

„Najbolji primer za to je sudija Majić, koji krši sve etičke i profesionalne norme, zloupotrebljavajući sudijsku funkciju u dnevnopolitičke svrhe. Gotovo da se ne pojavi nijedna tema u Srbiji, a da on to ne iskoristi kao povod da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije ili Srpsku naprednu stranku.”

Nemanja Šarović iz Srpske radikalne stranke pitao je Visoki savet sudstva da li je njihovo ćutanje priznanje da je pravosuđe pod pritiskom i naveo primer nedavnog  hapšenja bliskog saradnika ministarke Zorane Mihajlović. 

„Uhapse njega, on kaže – delio sam pare sa Zoranom, prvi se javlja, ni Zagorka Dolovac, ni ovaj Milojević, nego se javlja predsednik Republike i kaže – ja verujem u nevinost Zorane Mihajlović? Pa koga briga u šta on veruje? Da li je to pritisak na sudove? Da li je to dozvoljeno? Ako jeste, pognite i dalje držite pognute glave i ćutite. Ako nije, podignite glave i usprotivite se, jer to ste dužni da učinite.”

Na ovoj sednici usvojeni su i finansijski planovi nekih nezavisnih tela pa smo čuli da REM i Agencija za energetiku za plate zaposlenih izdvajaju 70 odsto ukupnih prihoda.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić