Šta se u skupštinskom plenumu moglo čuti o medijima i radu novinara tokom XI saziva, poslušajte u novoj epizodI #StrofaRefrenReplika.

Narodni poslanici nisu zadovoljni radom novinara niti načinom na koji je predstavljen rad Narodne skupštine, pa često govore da mediji radije izveštavaju o svađama ili cenama u skupštinskom restoranu, a malo pažnje posvećuju zakonima i onim poslanicima koji ozbiljno rade. U plenumu se, konkretno od radikala, mogla  čuti  jedna pohvala, da od pisanih medija jedino Politika izveštava korektno, a kritika se čulo mnogo, često u paketu sa političkim protivnicima.

Na primer evo kako je poslanica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta videla one koji tvrde da se u Srebrenici desio genocid i šta je tu jedino zasmetalo naprednjaku Ljubiši Stojimiroviću. 

„Glavni promoteri te laži su Marinika Tepić, Nenad Čanak, Čeda Jovanović, Nataša Кandić, Antonela Riha. Pogledajte malo šta na tu temu piše ona Čongradin, ona nakaza od novinara u listu „Danas“.

“Sada ste lepo sve rekli, ali ste imali jednu suvišnu reč po meni. Nazvali ste novinara ženu nakazom. To je ono što ja kažem da trebamo da izbegavamo, jer vi se sukobljavate sa njihovim stavom gde kažu da je bio genocid.“ 

Pored lista Danas, na meti kritike često su bili nedeljnici NIN i Vreme o čijim se naslovnim stranama satima raspravljalo, povremeno Javni servis i Blic, a od elektronskih medija ubedljivo naviše uvreda pretrpela je kako je mnogo puta rečeno CIA televizija N1, posebno žestoko posle emitovanja dokumentarca Vladalac. Marjan Rističević i Aleksandar Marković.

„Ko finansira film koji ide na N1 televiziji „Vladalac“? Da li se to finansira od pretplate građana SBB-u ili se finansira od strane Baškim Ulaja, vođe tropoljske mafije, za koga smo utvrdili da je finansirao urednika ili direktora, kako se to zove, Jugoslava Ćosića?“

„Novinar u pokušaju Slaviša Lekić koji se potpisuje kao autor ovog propagandnog smeća okupio je sve tradicionalne mrzitelje Aleksandra Vučića, zamislite onu frustriranu Vesnu Mališić.”

Kritike na račun novinara najčešće je iznosio poslanik Marko Atlagić, a ipak posebno voli da citira jednog novinara koji je kolegama, kako on kaže 1953. godine ovako nazdravio. 

„Posao novinara je da uništi istinu. Onda svi ti hvalospevi o nezavisnoj štampi, šta će nam to. To je sve citat, idemo dalje. Mi smo oruđe i sluge bogataša koji su iza kulisa. Mi smo marionete, oni vuku konce, a mi plešemo. Mi smo intelektualne prostitutke. Završen citat. Nek se sad pronađu u ovom citatu.”

Citat je inače iz 19. veka iz govora urednika Njujork Tajmsa Džona Svintona koji je kolegama novinarima tada rekao i ovo: Kada bi neko objavio svoje iskreno mišljenje u jednom izdanju svojih novina, u roku od dvadeset i četiri sata bi izgubio posao.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Kako su narodni poslanici u XI sazivu Skupštine pominjali nevladine organizacije i šta im je najviše smetalo u njihovom radu, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Kada narodni poslanici u Skupštini pominju nevladine organizacije, dele ih na dve grupe. Jedne su, kako kažu, ljudskopravaške, izdajničke i antisrpske i njima se uglavnom bave radikali, a druge su tzv. soroševske, stranoplaćeničke, kojima se ne može ugoditi i o njima često govore naprednjaci.

Radikalima najviše smeta što Vlada, uz crkvu i Crveni krst, izdvaja novac i za one nevladine organizacije koje pod firmom zaštite ljudskih prava u stvari sprovode antisrpsku propagandu, a kao primer najčešće navode festival albanske kulture „Mirdita. Dobar dan“. Aleksandar Šešelj pa Miljan Damjanović.

 „Videli smo koje su njihove glavne teme. Dakle, Srbi su izvršili niz ratnih zločina na Kosovu i Metohiji, etničko čišćenje. Naravno, to što je Republika Srbija, tj. srpski narod, počinila genocid u Srebrenici je nešto što je imanentno srpskom biću, jer je ono u prirodi zločinačko. To su teme koje nam serviraju već punih 20 godina Fond za humanitarno pravo, Fond za otvoreno društvo, Jukom, Helsinški odbor, Građanske inicijative, Kuća ljudskih prava i svi ostali.

„Ja sam ovde držao lično koliko konferencija za novinare i tražio da se zabrani i manifestacija „Mirdita“ i da se zabrani finansiranje nevladine organizacije Mladi za ljudska prava.”

Srpska napredna stranka od nevladinog sektora očekivala je pohvale jer smatraju da su posle razgovora na Fakultetu političkih nauka primenili sve dogovoreno i kreirali izborne uslove bolje nego ikad. Kada su pohvale izostale, najviše je bio pogođen Vladimir Orlić i o tome po ko zna koji put govorio početkom februara.    

„Naročito se proslavila organizacija Crta. Oni ne mogu da objasne šta je loše u smanjenju cenzusa. Kažu ovi iz Crte - sad ste uzeli, promenili ste politički sistem. Pa to je već komično znate. To je već izašlo izvan kategorije bilo kakvih ozbiljnih primedbi.“

Sredinom februara Orlić se najviše nervirao što Crta, kako kaže, neće da prizna da je urađeno mnogo na poboljšanju izbornih uslova i radu skupštine.

„A što samo vodite kampanju pod naslovom „Demokratija drhti od straha, ne dajmo je“? A gde to demokratija drhti od straha? Je l’ tamo gde biramo predstavnike opozicije u nadzorne odbore i u Savet REM-a? Je l’ tamo gde opozicija drži sve medije koje hoće, i televizije i dnevne novine i nedeljnike, gde to drhte od straha? Šta je suština i šta je predloženo rešenje onih kojima ništa ne valja, kojima kada uradite sve što ste se dogovorili i to uradite najbolje u istoriji, još jednom ponavljam, u istoriji višestranačja, opet ništa ne valja.”

Uz potrebu da oceni ko je čiji, Orlić kad hoće da dokaže svoje tvrdnje ipak veruje podacima nevladine organizacije.    

„Otvorite lepo sajt Otvoreni parlament, to nije nikakva naša propaganda, to je vaša propaganda, iza toga stoji nevladina organizacija Crta, e pa pogledajte lepo šta ti vaši kažu, ko su narodni poslanici koji su u ovom sazivu bili najaktivniji, pa budite pošteni da kažete koliko među njima ima vas, predstavnika opozicije, koliko među njima ima čak onih koji su rekli da će da bojkotuju, znači godinu i nešto dana ne govore uopšte, što znači da su za tri godine uspeli da stignu na vrh te rang liste koliko su pričali, zatvarali nisu.” 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Skupština je u XI sazivu tek drugi put od 2000. godine iskoristila svoj “pun” mandat u trajanju od četiri godine. Rad Skupštine od juna 2016. do juna 2020. godine obeležilo je:

- Zloupotrebe procedura, deficit parlamentarne kontrole i nedostatak debate o predloženim zakonima, podnošenje stotina amandmana od strane vladajuće većine kojima je onemogućavano suštinsko učešće opozicije u plenumskoj raspravi u prvom delu saziva.
- Bojkot parlamenta od strane dela opozicionih poslanika od februara 2019. godine.
- Odloženo zasedanje i neaktivnost Skupštine tokom najvećeg dela vanrednog stanja uvedenog povodom epidemije izazvane korona virusom.
- Uvrede, zapaljiva retorika i nedolično ponašanje poslanika u plenumu, praćeno eksalacijom tenzija.
- Petostruki štrajk glađu narodnih poslanika na samom kraju XI saziva.

SKUPŠTINA U BROJKAMA

- 370 dana zasedanja u plenumu
- 60 redovnih sednica 
- 42 vanredne sednice

- 617 usvojenih zakona, uključujući nove zakone, izmene i dopune zakona i međunarodne sporazume
          2016: 47 usvojenih zakona
          2017: 89 usvojenih zakona
          2018: 218 usvojenih zakona
          2019: 181 usvojenih zakona
          2020: 82 usvojena zakona

- 97% usvojenih zakona predložila je Vlada (598 zakona), a preostale:
          12 su predlozi poslanika vladajuće većine
           2 su poslanici koji ne pripadaju vladajućoj većini
           5 su predlozi drugih ovlašćenih predlagača

- 14 sednica za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu: 
           2016: jedna 
           2017: jedna
           2018: pet 
           2019: pet
           2020: dve 

- 16 javnih slušanja: 
           2016: šest
           2017: jedno
           2018: jedno
           2019: šest
           2020: dva

AKTIVNOSTI POSLANIKA/CA

OBRAĆANJA

Poslanici/ce sa najviše obraćanja: 
     1. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka): 1504 
     2. Vjerica Radeta (Srpska radikalna stranka): 1430 
     3. Vladimir Orlić (Srpska napredna stranka): 986
     4. Aleksandar Martinović (Srpska napredna stranka): 831
     5. Nataša (Spasoja) Jovanović (Srpska radikalna stranka): 642

U ukupnom broja obraćanja poslanika u plenumu, ženski glas činio je 31%

GLASANJE                

Poslanici/ce koji su najviše glasali ZA:
     1. Blaža Knežević (Srpska napredna stranka): 815 
​     2. Dragana Barišić (Srpska napredna stranka): 815 
​     3. Borka Grubor (Srpska napredna stranka): 814
​     4. Ljiljana Malušić (Srpska napredna stranka): 814 
​     5. Milanka Jevtović Vukojičić (Srpska napredna stranka): 814

Poslanici/ce koji su najviše glasali PROTIV:
​     1. Miladin Ševarlić (nije član nijedne poslaničke grupe): 84
​     2. Đorđe Vukadinović (nije član nijedne poslaničke grupe): 44
​     3. Dragan Vesović (DVERI): 40 
​     4. Marija Janjušević (DVERI): 33
​     5. Gorica Gajić (DSS): 24

Poslanici/ce koji su najčešće bili UZDRŽANI:
​     1. Gorica Gajić (Demokratska stranka Srbije): 136
​     2. Dubravko Bojić (Srpska radikalna stranka): 126 
​     3. Olena Papuga (Liga socijaldemokrata Vojvodine): 101
​     4. Vesna Nikolić-Vukajlović (Srpska radikalna stranka): 101
​     5. Filip Stojanović (Srpska radikalna stranka): 86 

PITANJA POSLANIKA/CA

Najviše poslaničkih pitanja postavili su:
​     1. Đorđe Vukadinović (nije član nijedne poslaničke grupe): 24 
​     2. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka): 22
​     3. Boško Obradović (DVERI): 20 
​     4. Vojislav Šešelj (Srpska radikalna stranka): 20
​     5. Miroslav Aleksić (NARODNA): 17

Najviše obaveštenja i objašnjenja zatražili su:
​     1. Đorđe Vukadinović (nije član nijedne poslaničke grupe): 75
​     2. Milija Miletić (Ujedinjena seljačka stranka): 54
​     3. Marijan Rističević (Narodna seljačka stranka): 49
​     4. Aleksandar Marković (Srpska napredna stranka): 45
​     5. Aleksandar Šešelj (Srpska radikalna stranka): 41

KAZNE

Poslanici/ce s najvećim brojem kazni:
​     1. Radoslav Milojičić (Demokratska stranka): 13   
​     2. Boško Obradović (DVERI): 9 
​     3. Balša Božović (Demokratska stranka): 7
​     4. Marko Đurišić (Socijaldemokratska stranka): 7

Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni:
​     1. Saša Radulović (Dosta je bilo): 109,617 dinara,
​     2. Radoslav Milojičić (Demokratska stranka): 106,022  dinara,
​     3. Marko Đurišić (Socijaldemokratska stranka): 85,191 dinara. 

Mandat XI skupštinskog saziva, formiranog na današnji dan pre 4 godine, obeležili su nedostatak kvalitetne debate, zapaljiva retorika, nedolično ponašanje poslanika, zloupotrebe procedura i bojkot rada parlamenta u koji je stupio deo poslanika opozicije. U ovom sazivu, tek drugom koji je trajao pun mandat od 2000. godine,  poslanici su radili 370 dana u plenumu, pokazuje analiza inicijative Otvoreni parlament.

Nedostatak dijaloga i neprimereno držanje poslanika doprineli su daljem urušavanju poverenja građana u najviše zakonodavno telo. Otvoreni parlament već godinama apeluje da se usvoji Etički kodeks o ponašanju narodnih poslanika, čime bi se napravio početni korak ka kvalitetnijoj debati u plenumu i većoj političkoj odgovornosti.

Inicijativa Otvoreni parlament je u julu 2019. godine sačinila i set preporuka za rešavanje hroničnih problema parlamenta. Set od 46 preporuka, kao polazna osnova za dugoročnije pozitivne promene,  odnosi se na postupak usvajanja zakona, jačanje parlamentarne kontrole nad izvršnom vlašću, veće uključivanje javnosti i poboljšanje saradnje s nezavisnim institucijama.  

Intenzivna zakonodavna aktivnost obeležila je rad ovog saziva. Usvojeno je  617 zakona, kojima je u 97 odsto slučajeva Vlada bila predlagač. Poslanici su predložili 14, a drugi ovlašćeni predlagači pet zakona koji su bili i usvojeni.  

Kontrolnu funkciju parlament je vršio površno i gotovo simbolično. Do sredine 2019. veoma retko su korišćeni kontrolni mehanizmi kojima Skupština raspolaže. Poslanička pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu, upućena premijeru i drugim predstavnicima Vlade, bila su daleko od redovne prakse - čula su se po jednom u 2016. i 2017. godini,  da bi u 2018. i 2019. poslanici po pet puta imali priliku da  postavljaju pitanja izvršnoj vlasti, kao i dva puta u prvoj polovini 2020. Najviše poslaničkih pitanja (24) postavio je Đorđe Vukadinović, koji nije član nijedne poslaničke grupe, a slede ga Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke s 22 i Boško Obradović iz Dveri s 20 pitanja. 

Izvesna poboljšanja beleže se od juna 2019. kada su u plenumu, posle četvorogodišnje pauze, razmatrani izveštaji nezavisnih institucija, posle čega su češće organizovana i javna slušanja i sednice za poslanička pitanja. Pomak je napravljen i omogućavanjem poslanicima da imaju dovoljno vremena da se pripreme i razmotre predlog zakona o budžetu. 

Specifičnost ovog saziva je i bojkot skupštinskih sednica kome je u februau 2019. pribegao deo opozicionih poslanika, nezadovoljnih odnosom skupštinske većine prema njima. Usled toga izostalo je u još većoj meri suočavanje argumenata u vezi sa zakonskim rešenjima. Najaktivniji poslanici bili su Marijan Rističević iz Narodne seljačke stranke sa 1.504 obraćanja, Vjerica Radeta iz SRS sa 1.430 i Vladimir Orlić  iz SNS sa 986 obraćanja. Tokom ovog skupštinskog saziva najčešće, odnosno 13 puta je kažnjavan Radoslav Milojičić, te Boško Obradović (Dveri) i Saša Radulović (Dosta je bilo) po 9 puta. Poslanici s najvećim novčanim iznosom kazni su Saša Radulović sa 109,617 dinara i Radoslav Milojičić sa 106,022 dinara.

Na današnji dan pre četiri godine konstituisan je 11. saziv Narodne skupštine, a šta ga je obeležilo poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Za 11. saziv Narodne skupštine pre svega uspeh je što je završio pun četvorogodišnji mandat. Održano je 60 redovnih i 42 vanredne sednice, u plenumu se zasedalo 370 dana,  usvojeno je 617 zakona, a premijer i članovi Vlade 14 puta su poslednjeg četvrtka u mesecu direktno odgovarali na pitanja poslanika, najviše u poslednjoj godini mandata. Takođe, tek kod usvajanja poslednjeg budžeta potpuno je poštovana procedura, bio je jedina tačka dnevnog reda i bilo je dovoljno vremena za raspravu. To je na žalost učinjeno tek kad je deo opozicije od usvajanja budžeta prethodne godine započeo bojkot skupštine rekavši da je parlament postao „paravan demokratije“, da se u njemu ponižava opozicija i nema dijaloga o važnim temama. 

Rad ovog saziva pored bojkota, obeležila je zloupotrebe procedura, podnošenje stotina istih amandmana, isključivanje mikrofona i kažnjavanje opozicionih poslanika i na kraju - štrajk glađu petoro poslanika ispred Skupštine Srbije. Evo samo delića izrečenog u plenarnoj sali.

„Donosim vam poštovane kolege narodni poslanici kamen sa Kosova i Metohije…Izvinite što ću vas prekinuti, jel to kamen? Da. Ne smete da unosite to u salu. Kamen sa Kosova i Metohije? Ne smete da unosite kamen u salu. Ali ovo je iz pesme Đure Jakšića „Otadžbina“, i ovaj kamen zemlje Srbije….Ne možete to da radite, molim vas iznesite kamen.“

„To što vi kažete hvala penzionerima, vi to okačite mačku o rep“.

„Dragan Đilas je prihodovao 619 miliona evra, tu je odgovor gde su penzije“.

„Lažete da sam ja špijun!“

„Kučko sram te bilo“.

„Nema marihuane ali među onih milion koka, postoje koke špijuni i koke nosilje“.

„Čestitam, skidam kapu“.

„Pozivam službe da primene mere“.

„Oterajmo taj ološ na smetlište istorije“.

„Povampiren fašizam“.

Posle ovakve atmosfere, nije neočekivano što su na kraju mandata poslanici pokušavali štrajkom glađu da privuku pažnju na svoje ideje, a zahtevali su od rasprave o Kosovu, preko odlaganja izbora, pa sve do apela tužilaštvu da počne da radi. Odnos snaga se iz skupštinske sale  preslikao i na stepenište, pa su poslanicima vlasti zahtevi ispunjeni, a poslanicima opozicije nije ni jedan.

Od ostalih tema izdvajamo da je ovaj saziv usvojio novi zakon o većoj zastupljenosti žena na izbornim listama, ali ne i dugo najavljivani  zakon o rodnoj  ravnopravnosti. U skupštinskim odborima liderstvo je donekle ravnopravno - muškarci su na čelu 12, a žene vode osam odbora. U političkim partijama muškarci bez konkurencije,  od 14 poslaničkih grupa, oni vode čak 10.

Pošto se veći deo opozicije više od godinu dana nije čuo u plenumu, najčešće je govorio Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke, Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke i Vladimir Orlić iz Srpske napredne stranke. Najviše puta  kažnjeni su Radoslav Milojičić i Balša Božović iz Demokratske stranke kao i Boško Obradović iz Dveri, a najviše novca za kazne izdvojio je lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

U Skupštini Srbije u ovom sazivu svako malo pa se nešto dešava “prvi put u istoriji”. I sada na kraju mandata sećamo se celodnevnih dopuna dnevnog reda, bezbrojnih istih amandmana koje vlast podnosi sama sebi, bojkota dela opozicije koji je trajao više od godinu dana, poslaničkih klubova koji nisu ni nalik onima sa početka, vanrednog stanja koje Skupština proglašava naknadno. Ovog maja ipak nešto potpuno novo - petostruki štrajk glađu narodnih poslanika, dvoje iz vlasti i trojice iz opozcije.

Tek što su krajem aprila potvrdili odluku o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa, narodni poslanici sastali su se šestog maja, simbolično na Đurđevdan, da to vanredno stanje ukinu. Uz odluku o ukidanju vanrednog stanja, poslanici su na istoj sednici usvojili i zakon o važenju uredaba kojim su ukinute mere iz 11 uredaba i istovremeno produženo važenje mera iz 15 uredaba koje je Vlada donela za vreme vanrednog stanja. Ipak, o zakonu i merama se nije mnogo čulo tokom rasprave u plenumu koja je obilovala uvredama, optužbama i etiketiranjem političkih neistomišljenika.

Pre nego što je sednica i počela, u salu je uz zvuke pištaljke ušao lider Dveri Boško Obradović koji je, kako je kasnije rekao “dao podršku akciji bukom protiv diktature”, ali i najavio da svoj poslanički mandat neće završiti mirno. Boška je obezbeđenje gotovo iznelo i to su slike koje nismo gledali još od devedesetih godina, kada je tako iz sale iznošen najčešće Vojislav Šešelj. Samo dva dana kasnije, Boško Obradović nastavio je svoj, da ga nazovemo “performans” na ulaznom stepeništu Parlamenta, gde je doveo svoje pristalice i verbalno, a neki kažu i fizički se sukobljavao sa poslanicima i ministrima. Najdeblji kraj izvukao je sako poslanika Marjana Rističevića, a tog dana u Skupštini, počev od predsednice Maje Gojković pa do poslanika vladajuće koalicije redom, svi su ponavljali da je na delu fašizam. Iako bez konkretnih dokaza da je baš Boško Obradović pocepao pomenuti sako, u plenumu su izgovorene reči poput “horde fašista”, “vucibatine”, “čist ogoljen fašizam Hitlerovskog i ustaškog tipa”, “gnusni monstruozni čin”, ali opomena nije bilo, pa je i ovaj način komunikacije delovao ne samo dozvoljen nego i poželjan. U diskusiji se ponovo najmanje čulo o predlozima zakona zbog kojih su se poslanici i sastali na Drugoj sednici redovnog zasedanja u maju, odnosno o izmenama i dopunama zakona o izboru narodnih poslanika, zakona o lokalnim izborima i zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.  

U takvoj usijanoj atmosferi, sasvim neočekivano samostalni poslanika Miladin Ševarlić osvrnuo se na navodnu izjavu predsednika Srbije o mogućem priznanju nezavisnog Kosova, te tražio hitnu sednicu. Pošto na razumevanje nije naišao, a predsednica Skupštine ga je uputila da nauči poslovnik, Ševarlić je objavio da stupa u štrajk glađu. Nije prošlo ni nekoliko minuta kad mu se lider Dveri pridružio, a onda na opšte iznenađenje svih poslanika, isti čin najavili su i poslanici SNS-a Aleksandar Martinović i Sandra Božić, sa zahtevom da tužilaštvo reaguje i pokrene tužilačku istragu protiv Boška Obradovića.

Ševarlić je izdržao jedan dan, pa odustao jer su mu popularnije kolege oduzele slavu, poslanici Srpske napredne stranke izdražali su jedan odnosno dva dana, kada su im zahtevi ispunjeni i protiv Boška Obradovića pokrenut postupak. Boško Obradović je menjao i dodavao zahteve, gladovao 10 dana, pa prestao bez ijednog ispunjenog zahteva. Čak mu ni RTS nije dao toliko željeni sat da objasni zašto štrajkuje glađu.

I dok je na stepeništu jaz izmedju vlasti i opozicije postajao sve veći, u holu Doma Narodne Skupštine - potpuno druga slika. Ovog maja hol je doslovno služio kao besplatni pres centar za odlazeće narodne poslanike, od kojih mnogi koriste poslednju priliku da se obrate uz obavezan prenos na skupštinskom sajtu. Tu smo obaveštavani o predizbornim koalicijama, skupljanju potpisa, obećanjima za naredni period, kao da je nekim poslanicima tek sada postalo jasno koliko je velika privilegija biti predstavnik građana u Skupštini i šta to sve sa sobom nosi.

U protekle dve nedelje nije bilo skupštinskog zasedanja, a poslanici aktuelnog saziva, bilo da su bojkotovali rad u plenumu ili ne, svakodnevno su u holu Doma Narodne skupštine. Kojim se temama poslanici bave i koje poruke šalju, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Iako već dve nedelje nema skupštinskog zasedanja, poslanici aktuelnog saziva, bilo da su bojkotovali rad u plenumu ili ne,  svakodnevno su u holu Doma narodne skupštine odakle šalju predizborne poruke u vezi sa raznim temama, od protivgradne odbrane, do Ustavnog suda. 

Samostalni poslanik Srđan Nogo predlaže kao zakonsku obavezu da političari napišu svoj program i garantuju rok za ostvarivanje obećanja.

„Šta je problem gospodo političari, svi pričate isto. Svi ste za poštene izbore, svi ste za slobodne medije, svi ste da bude nezavisno pravosuđe. Šta je problem da to stavite na papir i da garantujete?“

Kad je grad pogodio veliki deo Šumadije, poslanik iz Narodne stranke koja neće izaći na izbore, Miroslav Aleksić apelovao je na Vladu da uloži novac u protivgradni sistem.

„Mislim da to za ovu državu treba da bude daleko veći prioritet nego što su i fontane i jarboli i kojekakvi projekti. Imam utisak da ministar poljoprivrede spava, Vlada spava, ili se svi bave izborima.“

Lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović reagovao je posle saopštenja Ustavnog suda da je vanredno stanje proglašeno u skladu sa zakonom.

„Morate da znate da je Ustav taj koji štiti slobodu svih nas, koji štiti naša prava, našu imovinu, koji štiti nas od bilo koje samovolje, od samovolje bilo koga. Zbog toga su i poslanici Dosta je bilo podneli krivične prijave protiv predsednice Ustavnog suda, protiv Republičkog javnog tužioca, zato što nisu radili svoj posao.“

Radikal Aleksandar Šešelj je u holu Skupštine ponovio da Srbija danas nije bliža Evropskoj uniji nego pre 20 godina. 

„U toku vanrednog stanja odnosno epidemije covid virusa u Srbiji pokazalo se ne samo što nam naši takozvani partneri iz EU nisu pomogli već su zabranili izvoz medicinske opreme za zemlje koje nisu u Evropskoj Uniji. A sa druge strane Ruska Federacija i Narodna Republika Kina, za koje srpski radikali govore već godinama da su jedini iskreni prijatelji i saveznici Srbije, su dali svoje doprinose u borbi Srbije sa tim virusom.“

A samostalni poslanik Miladin Ševarlić jednostavno je iskoristio skupštinu da predstavi svoju novu izbornu listu.

„Na kojoj sam ja kandidat za nestranačkog poslanika. Izborna lista je Milan Stamatović, Zdravo da pobedi, Dragan Jovanović, Bolja Srbija, Zdrava Srbija – Bolja Srbija je koalicija.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Tokom tri decenije obnovljenog višestranačja u Srbiji ukupno sedam narodnih poslanika je štrajkovalo glađu, od čega petoro u ovoj godini. U samo jednom danu, 10. maja 2020. na taj radikalni protestni čin odlučilo se četvoro poslanika. 

Miladin Ševarlić, samostalni narodni poslanik, stupio je je u štrajk 10. maja i smestio se na stepenište skupštinskog zdanja zbog, kako je naveo, nemogućnosti da pridobije poslanike da raspravljaju o povredama teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje i nepoštovanju Rezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN. Štrajk je prekinuo  11. maja, razočaran jer njegovim zahtevima nije posvećena dovoljna pažnja pošto su štrajk započeli i drugi poslanici. 

Boško Obradović iz Dveri istog dana se pridružio poslaniku Ševarliću da bi podržao njegove zahteve u vezi sa  očuvanjem Kosova i Metohije  u sastavu Srbije, ali i, po njegovim rečima, zbog kršenja Ustava, urušavanja demokratije i zahteva za odlaganje izbora. Medijima je izjavio da je otpočeo “strogi hrišćanski post” kako bi se smirio, primenio nenasilan vid otpora i doprineo smirivanju tenzija u društvu. Štrajk je potrajao jedanaest dana, a prekinuo ga je 20. maja zbog zdravlja i mira najbliže porodice, zadovoljan jer su ovim činom “razotkrili sistem u kome živimo, podigli pozornost međunarodne javnosti i otkrili nedemokratsko lice ove vlasti”. Obradovića nije posetio niko iz Srpske pravoslavne crkve, kao ni predsednica Skupštine, niti predsednik Republike sa kojim je zahtevao dijalog.

Aleksandar Martinović i Sandra Božić iz SNS-a takođe su otpočeli štrajk 10. maja, a kao razlog naveli su nereagovanje tužilaštva i sudstva na nasilničko ponašanje Boška Obradovića. Narodna poslanica Sandra Božić prekinula je gladovanje 11. maja na molbu predsednika Republike Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Dan kasnije i Martinović je objavio da prekida štrajk i pročitao  saopštenje Prvog osnovnog javnog tužilaštva u kojem se navodi da su preduzete dokazne radnje protiv Obradovića. Ovo je ujedno prvi slučaj u Srbiji kada su poslanici vladajuće većine  štrajkom glađu došli do ispunjenja svojih zahteva.

Ivan Kostić iz Dveri pridružio se Obradoviću i započeo štrajk glađu 12. maja, tvrdeći da su pripadnici Srpske napredne stranke pokazali neistrajnost jer su izdržali samo dva dana. Njegov štrajk potrajao je devet dana, kada je zajedno sa Obradovićem prekinuo gladovanje iako njihovi zahtevi nisu ispunjeni.

Najpoznatiji štrajk glađu na političkoj sceni Srbije je štrajk Tomislava Nikolića, u to vreme narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, koji je  štrajk glađu započeo 16. aprila 2011. godine nakon što je na mitingu ispred Doma Narodne skupštine poručio  okupljenima da je “štrajk glađu i žeđu” njegov poslednji način borbe za bolju Srbiju, lični i hrišćanski čin. Već narednog dana ga je u poslaničkom klubu posetio predsednik Republike Boris Tadić, te su imali i razgovar u četiri oka. Nisu, međutim, uspeli da se dogovore oko raspisivanja izbora. Predveče tog dana Nikolić je prebačen iz Skupštine u privatni Beogradski klinički centar na Novom Beogradu, jer mu je iznenada pozlilo. Tomislav Nikolić je tri dana kasnije, 20. aprila, prekinuo štrajk glađu. Na odluku Nikolića da prekine štrajk uticao je vladika Irinej koji ga je posetio u bolnici. Štrajk glađu Tomislava Nikolića smatra se za najuspešniji i zbog toga što je već na sledećim predsedničkim izborima on pobedio Borisa Tadića, i od tada počinje dugogodišnja vladavina Srpske napredne stranke.

Ovaj vid političke borbe pre Nikolića pamtimo iz 1996. godine, kada je zabeleženo nekoliko pokušaja, većinom bez epiloga. Jedini uspeh postigao je narodni poslanik Demokratske stranke u Skupštini, Zoran Živković septembra 1996. godine štrajkom glađu u prostorijama Gradske izborne komisije (GIK) grada Niša. Živković je gladovao 48h, kada je usvojen zahtev da njegova stranka dobije kontrolore na svim izbornim mestima. Zahvaljujući ispunjenju ovog zahteva uspeli su da novembra iste godine osvoje lokalne izbore u Nišu. 

Iste godine, Zoran Đinđić, tada  poslanik Demokratske stranke, najavio je štrajk glađu poslanika koalicije “Zajedno” zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora i u znak solidarnosti sa masovnim protestima građana. Međutim ostao je bez epiloga, a prema navodima Vuka Draškovića, lidera SPO-a, štrajk je prekinut iste noći. 

Ovaj vid političke borbe među narodne poslanike prvi je uveo Srpski pokret obnove na samom početku višestranačja u Srbiji. Poslanička grupa SPO štrajkovala je glađu u Saveznoj Skupštini SR Jugoslavije jula 1993. godine kada je uhapšen lider njihove stranke Vuk Drašković, kada su im se pridružili i drugi opozicioni poslanici. Povod je bilo prebijanje i hapšenje Vuka Draškovića i njegove supruge Danice Drašković u sedištu stranke, nakon što je u protestu “Stop fašizmu” koje su organizovali ispred zgrade Skupštine ubijen policajac Milorad Nikolić. Poslanici SPO-a ubrzo su se pridružili Draškoviću koji je u pismu iz zatvora najavio da će štrajkovati glađu do smrti. Devetog jula tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević doneo je odluku da oslobodi krivičnog gonjenja Vuka i Danicu Drašković, a o njihovom prebijanju izjavio je da ne zna ništa. 

Na samom početku višestrančja u Srbiji, poslanici opozicije u Skupštini Srbije stupili su u štrajk glađu tokom martovskih demonstracija 1991. godine, izražavajući “ogorčenje zbog neprihvatljivog manipulisanja javnim mnjenjem i srpskom nesrećom”. Tada se na ovaj čin odlučilo 17 poslanika Srpskog pokreta obnove zajedno sa jednim poslanikom SDS i Reformskih snaga za Vojvodinu. Međutim ovaj štrajk nije imao veliki uticaj na tadašnju političku situaciju i brzo je bio zaboravljen.

Temu korona virusa zamenila je nezapamćena pojava kada je četvoro poslanika stupilo u štrajk glađu u danu kada je Skupština proglasila kraj vanrednog stanja. Da li su za predsednicu Skupštine svi poslanici jednaki i kako je to izgledalo kada je Tomislav Nikolić štrajkovao 2011. godine, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

U danu kada je skupština Srbije proglasila kraj vanrednog stanja zbog pandemije, tema koronavirus pala je u zaborav zbog nezapamćene pojave da četvoro poslanika različitih političkih opcija gotovo istovremeno stupi u štrajk glađu. Samostalni poslanik Miladin Ševarlić tražio je raspravu o Kosovu, lider Dveri Boško Obradović razgovore o odlaganju izbora a naprednjaci Aleksandar Martinović i Sandra Božić da tužilaštvo radi svoj posao i zbog nasilja procesuira Boška Obradovića.

Posla samo 24 sata, predsednica Skupštine Maja Gojković potvrdila je da za nju, ni kada štrajkuju glađu, nisu svi poslanici isti.

„Ozbiljno sam zabrinuta za zdravlje, za život, za zdravstveno stanje poslanika Miladina Ševarlića, Aleksandra Martinovića i Sandre Božić".

Dok su prvo troje, dodala je Gojković- dosledni i odlučni, za Boška Obradovića  predsednica je insinuirala da je prekršio štrajk gladju.

„Kažem, ne znamo šta se dešavalo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, osim da se on dobro naspavao, sedam, osam sati, a sada kada ste vi tu ponovo izašao napolje da ubedi javnost da on zaista štrajkuje glađu. Ja nisam tu da ocenjujem, mi nismo policijska neka štazi država pa da snimamo poslanike šta rade u ovom zdanju.“

Posle samo par sati, prvi je odustao samostalni poslanik Miladin Ševarlić.

„Zbog toga što je ovo jedinstven slučaj da kao idejni tvorac, onaj ko je osmislio i prijavio to, praktično sam medijski bio ugušen zbog popularnosti, priznajem, skupštinske većine sa jedne strane i pokreta Dveri sa druge strane. Mislim da pitanja koja su pokrenule te dve grupacije, nisu tako značajna pitanja kao što je pitanje Kosova i Metohije“.

Iste večeri javnosti se obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i pozvao Martinovića i Božićevu da prekinu štrajk, dok za lidera Dveri takvog poziva nije bilo. Vučić je kaže, opoziciju zvao mnogo puta, ali su mu odgovorili da sa njim ne može da se razgovara. Očekivano, poslanica Božić odustala je čim je Vučićev govor završen, a Martinović dan kasnije pošto su mu zahtevi preko noći ispunjeni. Tužilaštvo je, kako je rekao Martinović, preduzelo dokazne radnje prema B.O. i drugim licima zbog sumnje da su izvršili nasilje prema Marjanu Rističeviću i  Zlatiboru Lončaru.

„Kao neko ko je tri dana štrajkovao glađu nisam previše zadovoljan ovim saopštenjem, mislim da je ovo saopštenje moralo da bude mnogo oštrije, ali i ovo je prvi korak u onome što smo imali nameru da uradimo.“

Ja ću, u društvu kolege Ivana Kostića, nastaviti i Martinovićev štrajk, odgovorio je Boško Obradović.

„Nastup Aleksandra Martinovića kome je tužilaštvo izašlo u susret, najbolja vam je slika u kakvoj atmosferi mi zapravo živimo. Stojim na raspolaganju u svakome času nadležnim državnim organima, ali isto tako tražim da tužilaštvo i policija procesuiraju i odgovorne za slučaj Savamala, za slučaj Jovanjica, za slučaj Krušik, za slučaj helikopter, za slučaj naplatne rampe u Doljevcu, za ubistvo Olivera Ivanovića.“

Mnogi su se ovih dana setili štrajka glađu Tomislava Nikolića, ali njega je 2011. godine predsednik Boris Tadić obišao već drugog dana, dok Obradovića predsednik Vučić ignoriše. A ignoriše ga i javni servis na kojem Boško traži 60 minuta u večernjem terminu, pa sad lider Dveri izražava nadu da će Evropska Unija čuti vapaj i neće stati na stranu vlasti. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Od pištaljki, uvreda, tuče i jednog pocepanog sakoa prvog dana, do štrajka glađu četvoro narodnih poslanika drugog dana zasedanja, poslušajte kako je proteka Druga sednica Prvog redovnog zasedanja Skupštine u 2020. godini. U potpunoj senci ostale su izmene zakona kojima se overa potpisa za predaju izbornih lista može obaviti i u opštinama, a ne samo kod notara. #StrofaRefrenReplika

Od pištaljki, uvreda, tuče i jednog pocepanog sakoa prvog dana, do štrajka glađu četvoro narodnih poslanika drugog dana zasedanja. U potpunoj senci ostale su prilično dobre izmene zakona kojima se overa potpisa za predaju izbornih lista može obaviti u opštinama, a ne samo kod notara. Uostalom u dva dana zasedanja o tome je bilo najmanje reči, jer se lider Dveri Boško Obradović pre početka sednice na stepeništu Parlamenta verbalno obračunao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, a sa poslanikom vladajuće većine Marjanom Rističevićem - i fizički.

Opšta ocena da je reč o fašizmu, u plenumu je, mimo dnevnog reda, ponovljena desetinama puta. Od predsednice skupštine Maje Gojković, ministra Lončara, poslanika vladajuće većine Aleksandra Martinovića, Vladimira Marinkovića, Veroljuba Arsića, pa do nešto drugačijeg stava lidera radikala Vojislava Šešelja.

„Narodna skupština Republike Srbije će biti kuća demokratije i parlamentarizma, a ne kuća u kojoj će orgijati fašisti, kao što smo to danas videli.“

„Naišao sam na nešto što nisam iskreno mogao da zamislim, a što sam samo gledao u filmovima, ali u starim filmovima nacističke Nemačke i ustaške Hrvatske.“

„Neka građani Srbije pogledaju kako izgleda demokratija u režiji Dragana Đilasa i Boška Obradovića. Čoveku su bukvalno iscepali na komade sako. Ovako bi iscepali i Srbiju kad bi došli u priliku da vrše vlast.“

„Oterajmo taj ološ na smetlište istorije, te fašiste koji samo urušavaju ugled i sve ono što predsednik Vučić i svi mi ovde želimo da uradimo“.

„To što su jutros radili ispred Skupštine nije ništa drugo nego povampireni fašizam u predvodniku SA odreda Bošku Obradoviću i velikom vođi Draganu Đilasu.“

„Izvršnu vlast moramo staviti na odgovornost, smeniti ministra unutrašnjih poslova zato što danas nije obezbedio da svi poslanici nesmetano uđu u zgradu Narodne Skupštine.“

Rasprava o amandmanima bila je o svemu osim o amandmanima, možda i zato što Vlada nije prihvatila ni jedan. U vreme kad je Boško Obradović u holu objavljivao da Dveri neće na izbore, u Sali se potpuno  neočekivano za povredu Poslovnika javio samostalni poslanik  Miladin Ševarlić  tvrdeći da je predsednik Srbije juče izjavio da će Kosovo dobiti državnost na celoj teritoriji, i zatražio hitnu sednicu, ali predsednica nije imala razumevanja. 

„Ako predsednik Republike širi tako defe..“(isključen mikrofon)

„Ja se izvinjavam ali vi niste dobili reč za diskusiju nego povredu Poslovnika. Pa naučite Poslovnik, evo sad će biti raspust pa naučite Poslovnik, stvarno.“

Ševarlić je izašao i objavio da stupa u štrajk glađu dok se njegov predlog ne usvoji, odmah mu se pridružio Boško Obradović, ali on je kasnije ipak tražio da vlast i opozicija počnu dijalog, a nekoliko minuta kasnije, Martinović je objavio da sa koleginicom Sandrom Božić i on stupa u štrajk glađu dok tužilac ne počne da radi svoj posao i prestane da žmuri na Obradovićevo ponašanje.

Mnogo je u sali rečeno o tim temama, a kako se shvata podela vlasti ilustruje rasprava poslanice Srpske radikalne stranke Vjerice Radete i naprednjaka Vladimira Orlića.

„Ovde je jedino nenormalno ono što se sada dešava ispred narodne skupštine, da jedan deo vlasti, jedna grana vlasti štrajkuje protiv druge grane vlasti u okviru iste vlasti. Neverovatno.“

„Sigurno ste primetili onda koliko smo mi tamo na vlasti. Mislim na tužilaštvo i mislim na sud. Nismo uopšte i potpuno je poznato da su i u tužilaštvu i u sudovima većinom i danas kadrovi Đilasa, Jeremića, Tadića i ostalih.“

„Morate da se prisetite da je Zagorka Dolovac vaš državni tužilac. Vaš. Vi ste joj obnovili mandat. Ako nije bila dobra ako je bila njihova, što niste onda doveli vašeg, kako vi to kažete. Zamislite narodni poslanik, ljudi moji, narode čujete li, narodni poslanik vlasti kaže da oni nisu na vlasti u sudovima i tužilaštvima. Pa zar biste hteli da budete, zar biste smeli da budete?“

„Apsolutno ništa tu naše nema i nikad se nismo postavljali tako da mi tražimo da ima tu nešto naše stranačko, ili bilo kako, ali ne prihvatamo tezu da što tamo očigledno ima mnogo toga rđavog, treba da bude naš teret.“

„Kolega Orliću, ja razumem da vi kao elektro inženjer predajete u nekoj medicinskoj školi možda tu može nešto da se poveže, ali pravnik niste!“

U jednom trenutku pre serije štrajkova bilo je nekih pomirljivih tonova i skupština je na kratko zaličila na ono što bi trebalo da bude, na žalost to je trajalo tek nekoliko minuta.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.