Kada je drugog marta počelo redovno prolećno zasedanje, sa špalirom garde u plavim uniformama i nacionalnom  himnom u skupštinskoj sali,  jedino pitanje koje se postavljalo bilo je koliko će to zasedanje da traje i hoće li biti još jedne sednice pre početka predizbornih aktivnosti. Tada se nije činilo verovatnim da će  do kraja meseca sama funkcija i uloga Parlamenta biti dovedena u pitanje, te da će čitavu drugu polovinu marta Dom Narodne Skupštine služiti samo kao mesto gde lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović održava konferencije za novinare.

O radnoj atmosferi u Skupštini početkom marta govori i to da se na dnevnom redu prve redovne sednice našao Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, o produženju rokove za preregistraciju. Poslanici su raspravljali o komplikovanim procedurama, o opštoj neobaveštenosti građana, ali i lenjosti sistema da ovakva pitanja reši. Zato su poslanici predložili da se rok za zamenu oružanih listova produži još dve godine što je skupštinska većina podržala.

U međuvremenu je predsednica Skupštine Maja Gojković četvrtog marta raspisala lokalne izbore, istog dana za 26. april raspisani su i parlamentarni izbori, tako da su stranački prvaci već od petog marta bili u akciji prikupljanja potpisa po Srbiji.

Činilo se da potvrda prvog slučaja korona virusa u Srbiji neće bitno uticati na rad Skupštine, a predizborne aktivnosti nastavljene su nesmetano. Republička izborna komisija, koja takođe radi u skupštinskim prostorijama, potvrdila je devet izbornih lista,  a aktivnost prekinula tek  kada je 16. marta proglašeno vanredno stanje u celoj zemlji.

Upravo način proglašenja vanrednog stanja podstakao je u javnosti raspravu o značaju i ulozi parlamenta i još jednom pokazao da je Ustav Srbije, baš kao i Skupštinski poslovnik, podložan različitim tumačenjima.

Dan pre odluke o vanrednom stanju Vlada Srbije donela je Zaključak kojim se zabrana javnog okupljanja u zatvorenim prostorijama, sa 100  smanjuje na 50 ljudi. To je za donosioce odluka bio dovoljan razlog da utvrde kako se Skupština ne može sastati i kako vanredno stanje u zemlji mogu proglasiti predsednik, premijer i predsednik Parlamenta trojnim potpisom.

U članu 99 stav pet Ustava piše da je nadležnost  skupštine  da „odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje“, a u članu 200 da se za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. Ipak, u nastavku piše da „kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština”.

Pošto nigde nema odredbe ko utvrđuje da li su poslanici mogli da se sastanu ili nisu, javila se dilema da li je Ustav prekršen, odnosno da li je vanredno stanje proglašeno nezakonito.

Od 250 narodnih poslanika, samo osmoro je potpisalo zahtev da se Skupština hitno sastane, dok su ostali ćutali. Neki su se javno izjasnili da je situacija ozbiljna i da nema nikakve veze ko je proglasio vanredno stanje. Ipak ovakvim potezom je zakonodvna vlast potčinjena izvršnoj, iako je po Ustavu odnos snaga suprotan, čime se dovodi u pitanje osnovna funkcija parlamenta.

Narodni poslanik Saša Radulović se u drugoj polovini meseca svakodnevno obraćao novinarima uz neizbežnu rečenicu da se Skupština sastajala i za vreme ratova, i u izgnanstvu i da je ovo prvi put da je Vlada uredbom suspendovala parlament. Predsednica Skupštine obratila se jednim saopštenjem u kojem je citirala deo Ustava da se „odluke potvrđuju čim Skupština bude u mogućnosti da se sastane“ i time na neki način stavila tačku na ovu dilemu.

U #StrofaRefrenReplika specijalu povodom 8. marta, poslušajte kako su o ženama i njihovim pravima govorile poslanice različitih političkih opcija: Vjerica Radeta, Maja Gojković i Gordana Čomić.

Devedeset dve žene sedele su na kraju mandata u klupama Skupštine Srbije, što je oko 37 odsto  ukupnog broja poslanika. Statistika kaže da je oko 31 odsto od ukupnog obraćanja u plenumu bio ženski glas. O političkim  pitanjima najčešće nisu bile saglasne, ali je zato Ženska parlamentarna mreža bila jedna od najfunkcionalnijih organizacija u srpskom parlamentu. Umesto čestitke za osmi mart, podsećamo kako su o ženama i njihovim pravima govorile predstavnice različitih političkih opcije, najaktivnija poslanica Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke, predsednica skupštine Maja Gojković iz SNS–a i poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić.

„Postoji ogroman otpor i mnogo laži o razlozima zašto nema žena tamo gde se donose odluke važne za društvo. Pa kažemo ili neće, pa kažemo – ne umeju žene. A kako to da vi umete, pa vidi nas? Mi smo oduvek u politici, mi sve umemo. Pa, po rezultatima baš se i ne bi reklo sve zajedno. Ili kažu – nisu žene za politiku, to je prljav posao. Pa ko politiku čini prljavim poslom?“

„Nemamo ništa protiv predloga 40 odsto žena ne bi nam smetalo ni da je 50 odsto. A najbolji dokaz našeg odnosa prema tome je upravo sadašnji predsednik Narodne skupštine. Gospođa Gojković je bila prvi potpredsednik Narodne skupštine kao srpski radikal, bila ministar, bila gradonačelnik, sve to bez obavezujućih kvota. To je naš odnos prema ženama u politici.“

„Da nisam bila godinama u toj istoj stranci, možda bih i poverovala. Ali, imam gorke primere, kada je bilo komentara na ženu koja je želela da se kandiduje za predsednika Srbije, da to ne može da uradi zato što je žena i zato što nema decu. A nikada se nije postavilo pitanje da li muškarac koji nema decu može da bude predsednik Srbije?

„Potpuno razumem gospođu Gojković, što se setila kako je bila uvređena, jer sam delila njeno mišljenje, s obzirom da smo u istom statusu.“ 

„E, to je ta predrasuda prema ženi. Premeštali su se iz klupe u klupu, ali žene su preletačice, izdajnice, ovo, ono, a muškarci su duboko promišljena politička bića koja znaju zašto će preći iz jedne partije, iz jednog kluba u drugi klub. A mi se prodajemo! A oni se ne prodaju! Znači, mi nemamo prava da mislimo.“

„Kroz citate dveju sjajnih žena, Mišel Bašele i Meri Robinson, jedne iz Čilea, druge iz Irske. One su rekle-Kad jedna žena uđe u politiku, ona mora da menja sebe, kada hiljade žena uđu u politiku, one menjaju politiku, a kada se u društvu čuje dovoljno i vidi dovoljno žena, to društvo nije više žensko, to društvo je više ljudsko“.

Zakon koji je predložila Gordana Čomić da na izbornim listama bude najmanje 40 odsto žena usvojen je početkom godine, ali to nužno ne mora da znači da će žena u skupštini biti više ili da će njihov glas biti snažniji.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Odluka da će političkim partijama za ulazak u parlament biti potrebno tri odsto glasova, umesto dosadašnjih pet, dugoročno jeste najvažnija odluka koju je Skupština donela ovog februara. Iako se na prvi pogled ne čini da je ta izmena suštinski značajna za građane, upravo će izmena cenzusa doneti neki potpuno drugačiji  sastav Skupštine posle opštih izbora u aprilu, a pred tim sledećim skupštinskim sazivom naći će se, kako je najavljeno, brojne važne odluke koje ovaj saziv nije hteo ili smeo da završi.

Predlog da se cenzus smanji sa pet na tri odsto naišao je na brojne pohvale, jer vladajuća koalicija tumači da je ovu odluku donela na svoju štetu, jer je činjenica da je veliko pitanje ko bi osim poslanika Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije uopšte preskočio pet odsto cenzusa. Vladajuća većina želela je, kaže, da pruži priliku što većem broju političkih opcija da ima svoje predstavnike u parlamentu, što povećava reprezentativnost i demokratičnost  najvišeg zakonodavnog tela. Opozicija, naročito oni koji bojkotuju rad Skupštine, uvereni su da je reč o manevru vlasti koja će nižim cenzusom primamiti neke manje stranke da izađu na izbore, eventualno pređu cenzus i tako daju legitimitet režimu. 

Nevladin sektor najčešće je zamerao što se ovako krupne izmene donose u izbornoj godini jer je to suprotno primerima dobre evropske izborne prakse, ali nesporno je i da nema izričite zakonske zabrane da se izborni zakoni menjaju nekoliko meseci pred izbore.

Još jedna važna promena kad je reč o izborima je da će se na izbornim listama sada naći najmanje 40 odsto žena, odnosno na svakih pet predložnih kandidata najmanje dve moraju biti žene. Istorijski značaj ove odluke ogleda se i u tome što je vladajuća većina izmene zakona usvojila na predlog opozicione poslanice Gordane Čomić, kao i u tome što je Čomić prekršila jednogodišnji bojkot mimo preporuke svoje Demokratske stranke.

U februaru je donet zakon o ispitivanju porekla imovine, dugo najavljivan i očekivan, brižljivo pripremljen, a opet nije naišao na opšte odobravanje. Naime, ministar Nebojša Stefanović rekao je da će svaki građanin koji u tri godine stekne 150 hiljada evra ili više, a nema načina da dokaže kako ih je stekao, doći pod udar ovog zakona i da zaštićenih neće biti. Opozicija je zamerila što se zakon odnosi samo na fizička lica, pa ako neko ne poseduje ništa a njegova firma ima desetine nekretnina, ili ima imovinu u inostranstvu, ovaj zakon mu ne može nauditi.

Poslanici opozicije koji učestvuju u radu Skupštine, u ovom slučaju najčešće poslanici Srpske radikalne stranke, smatraju da je zakon o ispitivanju porekla imovine predizborni trik od kojeg nikada neće biti efekata, baš kao i takozvani zakon o nestalim bebama. Oni ne veruju da ova vlast stvarno planira da nastavi davno započete istrage, već se ovom temom bavi pred izbore kako bi dokazala evropskim institucijama da poštuje njihove preporuke. Vlast kaže da je ovakav zakon najbolje što trenutno može da ponudi, s obzirom na to da su se potencijalne krađe beba desile i pre 30 ili 40 godina, da su mnogi akteri eventualnog kriminala odavno mrtvi.

U Skupštini se  ovog prestupnog, predizbornog februara, radilo intenzivnije nego inače. Naime od ukupno 20 radnih dana, poslanici su zasedali čak 17, organizovano je sedam vanrednih sednica, plus jedna poslednjeg četvrtka u mesecu kada su premijerka i ministri odgovarali na pitanja poslanika. Razmotreno je ukupno 60 tačaka dnevnog reda među kojima su i veoma važni i dugo očekivani zakoni. Organizovana su i dva javna slušanja, nekoliko bilateralnih susreta sa inostranim kolegama, a poslanici su se svakodnevno obraćali javnosti i na konferencijama za novinare. Poslanici su i sami često jedni drugima zahvaljivali na saradnji, opraštali se i ne bez nostalgije ponavljali da je ovaj saziv trajao pune četiri godine, a nisu svi sigurni da će se naći u narednom sazivu. Izbori će, kako je najavljeno, biti raspisani 4. marta, a pošto su redovni, Skupština se ne raspušta, već počinje redovno martovsko zasedanje. Dosadašnje iskustvo ipak govori da ono neće trajati duže od nekoliko dana.

U fokusu prve sednice redovnog prolećnog zasedanja bila je izmena Zakona o oružju i municiji, kojom se rok za preregistraciju oružja produžava za dve godine, ali i dvočasovna rasprava van dnevnog reda između poslanika Vladimira Orlića i Đorđa Vukadinovića o tome ko potpiruje tenzičnu atmosferu u društvu. Poslušajte više u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika

Prva sednica redovnog prolećnog zasedanja, a ako ne poslednja onda svakako jedna od poslednjih u ovom sazivu, imala je šanse da protekne u mirnom tonu punom razumevanja. Na dnevnom redu bila je izmena Zakona o oružju i municiji, kojom se rok za preregistraciju oružja produžava za dve godine, kako bi građani stigli da obave potrebne preglede i dostave dokumentaciju. Oko tog predloga svi su bili saglasni, uz neizbežne primedbe da zakone treba bolje planirati kako se ne bi gubilo vreme na ovakve i slične izmene.

Ipak, pred samo glasanje, saglasnost je narušena. Po sistemu, kad smo već kod oružja, poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić želeo je da se Đorđe Vukadinović, koji je pre četiri godine u parlament ušao na listi na kojoj su bile i Dveri, ogradi od nedavnih izjava Boška Obradovića. 

„Živo me zanimalo da li slučajno i ovaj put smatrate da su po sistemu „bravo care svaka čast“ nešto pametno uradili kada su juče pozivali na to da se dignu vojska i policija, izvrše državni udar i zatoče Aleksandra Vučića po povratku u zemlju.“

„Ne pripadnici vaše liste, nego ljudi članovi vaše stranke gospodine Orliću su pretili svojim kolegama da će im iščupati grkljan, predsedniku opštine član vaše stranke visokom funkcioneru vaše stranke se sudi zbog napada i paljenja kuće jednog nezavisnog novinara u Grockoj. Dakle, hoću da kažem, ima svega i svačega, pa ja vas nisam ovde prozivao svaki put da pitam da li se vi ograđujete od postupka gospodina tog i tog“

„I nek ne bude problem što nisu našli za shodno da se tim pitanjem bave ovi iz Demokratske stranke takozvani veliki liberali, veliki Evropljani, time što su sada de fakto u koaliciji i što ih de fakto predstavlja i u njihovo ime govori jedan ksenofob, jedan fašista, jedan rasista.“ 

„Ne prihvatam i ne želim u tome da učestvujem u toj atmosferi euforične mržnje i agresije, ali, ne mogu da ne konstatujem da ste vi Srpska napredna stranka, vi konkretno kao poslanici i mediji bliski vama i ministri u velikoj meri tu atmosferu godinama kreirali prema opoziciji koja je bila slaba ili ne previše agresivna ste to radili. Sada se jednim delom to okrenulo protiv vas i jednim delom sada i oni to rade slično vama.“

Rasprava mimo dnevnog reda trajala je više od dva sata, pa je tako simbolično ova sednica završena u maniru u kojem je ovaj saziv skupštine radio pune četiri godine. Za kraj predsednica skupštine Maja Gojković.

„Zaključujem prvu sednicu prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini. Sve najbolje na predstojećim izborima na svim nivoima, hvala!“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Rasprava o predlogu zakona o poreklu imovine i otkrivanju sudbine nestalih beba bila je u fokusu 26. vanrednog zasedanja. Poreklo čije imovine će se ispitivati uz pomoć ovog predloga zakona, da li su predlozi deo predizbornog marketinga i šta poslanici misle o naknadi zbog povrede prava na porodični život od 10.000 evra, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Hoćemo li uz pomoć zakona o poreklu imovine ispitivati i naše, ili samo njihove, najinteresantnije je pitanje koje se čulo tokom skupštinske rasprave.

Poslanik vladajuće većine Dragan Jovanović kaže da je i sam bio predmet sličnog zakona dok je bio u opoziciji i izneo svoje mišljenje zašto se to drugima ne dešava.

„Zato što su neki koji su to isto radili 2012. godine, u ime Demokratske stranke, a sedeli su ovde sa moje desne strane, kao što je Aleksandar Senić u međuvremenu preleteli u SNS. Čovek koji je rekao da je Srbija okupirana od stane Vučića i njegovih razbojnika, danas u Šumadiji meri krvna zrnca ko je i koliko za Vučića? Zašto je to važno, gospodo draga? Zato što je gospodin, zato što je preleteo u SNS, dobio fotelju u Koridorima Srbije. I da li će to biti ispitano, da vidimo kako je čovek za tri godine u Koridorima Srbije zaradio da pravi destileriju od više miliona evra?“

Poslanik Pokreta snaga Srbije Dragomir Karić podržao je novi zakon, jer je stari o ekstraprofitu, tvrdi pisan samo za braću Karić. 

„Iako sam u suštini uvek protiv bilo kakvog retroaktivnog donošenja zakona, ali ovde je to dobro i mislim da ovim zakonom otvara se put i mogućnost da bar dobar deo ministara onih prethodnih Vlada, od 2000. do 2012. godine, odgovaraju krivično, ne samo da plate 75% poreza.“

Radikali smatraju da je ovaj zakon deo predizbornog marketinga i da imovina aktuelnih ministara neće biti ispitana, a šta je sa bivšima - Vjerica Radeta.

„Tvrdite da ćete krenuti iz svog dvorišta, e pa videćemo koliko vam zahvata to dvorište. Opet vas podsećamo, Đelić, Pitić, Vlahović, Labus, Dinkić, oni su grobari srpske privrede. Rešite više tu priču oko Đilasa, oko ne znam koga još prozivate, Vuka Jeremića itd. Mi se slažemo sa vama, ali kako je moguće da vi imate sve poluge vlasti, da lopovi šetaju, još vas nešto prozivaju?”

Na dnevnom redu bio je i zakon o otkrivanju sudbine nestalih beba. Rasprava je bila teška, emotivna, često se čulo da onaj ko je učestvovao u eventualnoj krađi i prodaji beba treba da bude najstrože kažnjen, ako je živ i ako to može da se dokaže. Ako nema dokumentacije sud može dosuditi novčanu naknadu zbog povrede prava na porodični život u iznosu ne većem od 10.000 evra, rekao je Ministar Nebojša Stefanović.

„Niko ne stavlja tu cenu. Bilo je nekoliko komentara koje sam čuo - koliko košta jedno dete. I, koliko košta jedno dete? Šta je ta cifra? Ne postoji cena, ne postoji cifra. Ovo je samo naknada države koja pokušava da pomogne porodicama koje su možda pre 30 ili 40 godina u potpuno drugoj državi Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, ali i na teritoriji Republike Srbije, možda nemarom administrativnog osoblja izgubile dokumentaciju šta se dogodilo sa tim detetom, tvrdili u to vreme da je dete mrtvo, možda je to dete i nestalo ali pošto ne može da se utvrdi ovo je samo pomoć porodici, podrška.“

Poslanici su poslednjeg dana u zakon uvrstili amandmane koje je premijerka Srbije Ana Brnabić naknadno dogovorila sa predstavnicima udruženja roditelja, a kojim se predviđa formiranje komisije u kojoj će većinu imati upravo roditelji nestalih beba, i koja će se baviti prikupljanjem činjenica o statusu beba za koju se sumnja da su nestale, čime se otvara prostor za pokretanje istraga.

U raspravi se čulo da je sličnih komisija već bilo, ali ne i rezultata.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 27. vanredno zasedanje za četvrtak 27. februara, na zahtev narodnih poslanika.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije za ponedeljak, 2. marta.

Izgradnja Memorijalnog centra “Staro sajmište“ jedna je od retkih tema oko koje je u skupštini postignut konsenzus. Uz to, rasprava na 25. vanrednom zasedanju Skupštine vodila se i o srpskim žrtvama u dva svetska i u ratovima devedesetih, a obliovala je i dnevno-političkim temama. Između ostalog, u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika poslušajte i ko i zašto smatra da je Vučić "ideolog preporoda".

Izgradnja Memorijalnog centra “Staro sajmište“ jedna je od retkih tema oko koje je u skupštini postignut konsenzus. Rečeno je da se sa ovom idejom zaista dosta kasni, bilo je primedbi da se i sada to radi pod pritiskom jevrejske zajednice, ali suština je da će žrtve nacističkog logora Zemun konačno dobiti dostojno obeležje. Mnogo se govorilo o srpskim žrtvama i u dva svetska i u ratovima devedesetih, ali i ova rasprava često je umela da sklizne u dnevno političke teme. 

Poslanici vladajuće većine isticali su da će Memorijalni centar biti izgrađen na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića dok su Radikali insistirali da ideju podržavaju zbog same ideje. Jedan od primera, dijalog Vladimira Marinkovića iz Ljajićevog SDPS-a i Vjerice Radete.

„On je imao tu ideju i govorimo danas o izgradnji Memorijalnog centra i Vučić će to da realizuje. Mnogi su pričali o auto-putevima, a on je napravio 250 km auto-puta, on je smanjio nezaposlenost sa 27 procenata na 9,5 procenata, uspostavio dobre javne finansije.“

„Zamislite vi Vučić izgradio puteve. Pa šta je vozio bager? Koja je to njegova uloga? Ljudi moji ne preterujte. Razumemo mi da vi imate potrebu sad pred pravljenje lista, koalicija i tako dalje da se Vučiću dodvoravate, ali činite mu medveđu uslugu. On bi bio mnogo srećniji da svi vi ovde pričate danima kako Vučić poštuje Ustav, kako Vučić nije uzurpirao funkcije Vlade.“

„Ja sam samo rekao da je on čovek ideolog tog preporoda, političkog, ekonomskog, nacionalnog, vojnog, kulturnog, obrazovnog i svakog drugog.“

„Ne može niko biti ideolog gradnje puteva, ideologija je nešto drugo. Ideologija je ono čemu se Vučić sve više vraća, ideologija je velika Srbija.“

Ni na izmene zakona o upisu u katastar nije bilo primedbi, samo su radikali tražili objašnjenje po kom kriterijumu se zakoni stavljaju na dnevni red, s obzirom na to da njihov predlog zakona o ukidanju javnih izvršitelja čeka u proceduri već mesecima. Milorad Mirčić nije bio zadovoljan odgovorom da za predlog dnevnog reda mora da skupi 126 poslanika.

„To je u stvari suština sagledavanja demokratije i parlamentarnog života. Dok god ne budeš imao 126 nemaš nikakva prava. Kad budeš imao 126 pripadaju ti sva prava neprikosnovena i čak suprotnoj strani da zabranjuješ. Šta to ti građani koji nisu glasali za tebe, šta oni misle, baš te boli briga, imaš 126. Samo jedna stvar ne sme da se gubi iz vida, mnogi su imali tu logiku stvari. Brzo su završili.“

Tokom ove sednice lider Stranke slobodnih građana Sergej Trifunović predao je na pisarnici pismo za poslanike Srpske napredne stranke u kojem navodi da su se "najviše istakli" po tome što su odbijali predloge zakona opozicije koji bi pomogli lečenju dece u inostranstvu.

Njemu je u plenumu odgovorila predsednica Skupštine Maja Gojković.

„Aleksadar Vučić dok je bio predsednik Vlade, osnovao je Fond za lečenje dece od retkih bolesti. Niko pre njega to nije uradio, niko. Mogao je i taj Đilas, vodio je i nekakve fondove i nekakve  kancelarije predsednika države i svašta nešto je radio. Mogao je i privatno pošto je on milioner i milijarder, mogao je da napravi jednu fondaciju i da pomogne bolesnoj deci. Eto on je otac četvoro dece, pa može malo da izdvoji para i za neko peto koje je bolesno.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 26.vanredno zasedanje za ponedeljak, 24. februara, na zahtev Vlade Republike Srbije, a na dnevnom redu biće Predlog zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu.

Kako je protekao izbor dva preostala člana REM-a i o čemu se vodila najveća rasprava u skupštinskom plenumu, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Poslanici skupštine Srbije izabrali su Slobodana Cvejića i Višnju Aranđelović za članove Saveta REM-a, a da u raspravi javnost nije saznala ništa ni o njima ni o razlozima zašto su izabrani oni, a ne drugo dvoje predloženih kandidata. Iz pisanih biografija koje su poslanici i novinari dobili videli smo da je Cvejić doktor sociologije i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, a Višnja Arandjelović  dugogodišnja novinarka Politike.

Veći deo sedmočasovne rasprave nije bio posvećen njima, ali jeste REM-u i slobodi medija. Nataša Mihajlović Vacić iz SDPS-a rekla je da će uspeh REM-a  zavisiti od hrabrosti i nezavisnosti članova Saveta.

„Vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo. Mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme, vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem, ne, REM je problem od samog svog nastanka.“

Đorđe Komlenski iz Pokreta Socijalista očekuje da se REM pozabavi dozvolama za emitovanje televizije N1, dok Đorđe Vukadinović ima sumnje u važnost ove teme. 

„Nisam u prilici ni da gledam njihov program, tako da me zaista i ne zanima šta rade i da li kritikuju vlast ili ne kritikuju, šta o bilo kome od nas govore, to je jednostavno njihovo pravo, ali da rade nezakonito na teritoriji Republike Srbije, to je nešto što me apsolutno kao građanina ove države dotiče“.

„Ali ja osnovano sumnjam, takoreći siguran sam da ne bi bilo tih zamerki da je program te televizije naklonjen vlasti, da hvale kao što hvale svi drugi svaki potez Vlade i ministara i naravno predsednika, u tom slučaju verovatno se ne bi ovoliko ovde poslanici i neki drugi bavili time i uslovima pod kojim oni emituju program“.  

Tvrdnjom da su vlasti problem N1 do sad mogli i da reše, radikal Nemanja Šarović naterao je predsedavajućeg Veroljuba Arsića da mu oduzme reč.

„Ovima N1 za koje vi sami tvrdite da ne plaćaju ništa, da krše zakon, pa ko im to omogućuje? Vi! Svojom nesposobnošću, svojim neradom, svojim neznanjem da uredite sistem. I vi nekom pričate o nečemu, vi ste napravili rezultat. A koji ste vi rezultat napravili? Šta biste vi da nema Aleksandra Vučića? Kad vas čovek sluša, pa rekao bi, pa taj Vučić, on realno i ne doprinosi mnogo, uglavnom narod glasa za Orlića, za Martinovića, za Srbu Filipovića,  Acu Markovića, za te eksperte, za te…“

„Kolega Šaroviću nemate pravo da prozivate poslanike jednog po jednog, ne ne, ne ne ne ne ne ne ne ne ne.“

Odgovor iz SNS-a  bio je da je ova vlast omogućila ne samo slobodu medija već i mnogo bolje izborne uslove, da je izgradila kilometre autoputa i da je prosečna plata veća od 500 evra, što će građani kako očekuju, nagraditi u aprilu. 

Za Otvoreni parlament  Mirjana Nikolić.