Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, sazvao je Treću sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, za četvrtak, 12. novembar 2020. godine, sa početkom u 12.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, sazvao je Drugu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, za utorak, 10. novembar 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Četvrti redovni sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za utorak, 10. novembar 2020. godine, sa početkom u 9.00 časova.

Skupštiniski Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja dozvolio je danas da dvanaest narodnih poslanika i tri skupštinska funkcionera obavljaju duple funkcije, a odobrio je i troškove za iznajmljivanje stana narodnim poslanicima koji ne žele da putuju niti da koriste uluge hotela.

Odbor je bez ikakve rasprave dozvolio da se plate troškovi stana bivšoj predsednici Skupštine Maji Gojković koja je tu uslugu koristila i u prethodnom sazivu, i to od 3. avgusta kada su potvrđeni mandati, pa do izbora za ministarku kulture, iako od avgusta do oktobra sednica nije bilo.

Odbor je odobrio troškove na ime zakupa stana u iznosu od po 35 hiljada dinara mesečno i poslanici Ivani Popović sa liste "Aleksandar Vučić - Za našu decu" koja je u kampanji predstavljena kao "rodjena Beograđanka koja se rešila da u Krupnju proizvodi džem" i koja je obećavala da će "njen cilj kao poslanika biti da brani glas ljudi iz ruralne sredine".

U Beograd će se preseliti i Dubravka Kralj iz Socijalističke partije Srbije, pravnica iz Zrenjanina, koja je bila treća na listi SPS - Jedinstvena Srbije i izjavila da "oseća odgovornost prema zajednici i želi da se bori za širenje socijalističkih vrednosti".

Poslanik SPS-a Djordje Milićević dobio je dozvolu da za vreme mandata radi i kao savetnik direktora Javnog preduzeća "Srbijašume" dok će Gojko Palalić biti član nadzornog odbora Centra za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu.

Poslanik Dejan Kesar biće i odbornik u opštini Savski Venac, Nandor Kiš u opštini Ada, a Zoltan Pek u Senti.  

Za vreme dok je poslanik, Nenad Baroš će biti predsednik Skupštine grada Vršca, a Balint Pastor predsednik Skupštine grada Subotice.

Poslanik Akoš Ujhelji biće član UO Narodnog pozorišta u Subotici, doktor Emeše Uri biće direktor somborskog Doma zdravlja, dok će Žarko Mićin obavljati funkciju predsednika Gradske izborne komisije u Novom Sadu.

Poslanica Marijana Krajnović biće i članica UO gradskog Zavoda za veštačenje grada Beograda, a generalnom sekretaru Skupštne Veljku Odaloviću odobreno je da bude i član Republičke izborne komisije.

Zamenik sekretara Skupštine Srđan Smiljanić i sekretar RIK, a zamenik sekretara Skupštine Branko Marinković biće na istoj funkciji i u RIK-u.

Odbor je konstatovao Miroslavu Šestoviću prestanak rada na mestu šefa kabineta predsednika Skupštine, kao i ostavku narodne poslanice Marije Jovanović.

"Srbija ostaje na evropskom putu, napreduje u svim poglavljima, a u ovoj godini još nije otvorila ni jedno poglavlje jer je Evropska unija promenila svoj pristup prema proširenju”, u najkraćem bi bili zaključci sa sednice Odbora za evropske integracije. 

Poslanici članovi Odbora razmotrili su trenutno stanje u procesu pregovaranja Srbije sa Evropskom unijom kao i Izveštaj o pristupanju za vreme predsedavanja Finske u drugoj polovini 2019. koji je Vlada podnela Skupštini još 13. marta ove godine.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović prva je koja je u novom sazivu podnela izveštaj poslanicima, međutim koliko je nadležni odbor zaista izvršio kontrolnu funkciju možda najbolje govori podatak da je ministarka govorila skoro 50 minuta, dok je petoro članova odbora oko pola sata potrošilo na ponavljenje onoga što je Joksimović već rekla, na pohvale ministarstvu, pitanja i analizu postupaka Evropske unije, dok nije bilo ni jedne reči kritike ili samokritike.

Ministarka Joksimović objasnila je da razmatranje izveštaja za prošlu godinu kada je Finska predsedavala EU kasni zbog epidemije korona virusa. Istakla je da je Evropska komisija u svom izveštaju prepoznala da je u nekim oblastima objektivno bilo kašnjenja, ali da se nedovoljno govori o tome da je u prethodnoj godini uz sve izazove “Srbija zabeležila napredak u gotovo svim pregovaračkim poglavljima”.

“Izveštaj EK se često politički čita i treba tako, naročito jer je to u skladu sa novom metodologijom prostupanja EU, gde su pojačani politički kriterijumu i gde su članice ovog puta uzele učešće u sastavljanju izveštaja više više nego ranije“ rekla je Joksimović uz tvrdnju da se u izveštaju oseća odnos članica prema politici proširenja, jer kako je navela “ima toliko članica EU nenaklonjenih proširenju da su se njihove kritike i zamerke reflektovale u izveštaju o napretku Srbije”.

Smatra da otvaranje 18 od 35 poglavlja u poslednjih pet godina - nije slab učinak, te da se mnogo toga u pristupanju promenilo od kad je počela migrantska kriza 2015. godine.

Važno je da su ankete pokazale kako bi većina građana Srbije glasala za ulazak u EU, iako vide probleme u zajednici i ponekad smatraju da su Srbiji postavljeni nefer uslovi. Ministarka je ponovila da je Srbije i dalje “prednjačeća zemlja” u regionu i da je spremna za otvaranje poglavlja 2 - sloboda kretanja radnika, 3 - sloboda poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga, 14 - trasport, 21 - transevropske mreže i 27 - zaštita životne sredine i klimatske promene.

Kako do kraja godine ima još dva meseca u kojime predsedava Nemačka, ministarka Joksimović smatra da još ima šanse da na međuvladinoj konferenciji Srbija otvori neko poglavlje. Takođe, ona je više puta ponovila da EU ne ceni dovoljno činjenicu da Srbija ima posebno ministarstvo za evropske integracije nego insistira na glavnom pregovaraču iako pregovarački tim postoji od 2014. godine, a čine ga predstavnici ministarstava i civilnog društva.

Za reč se javilo petoro poslanika:  Dušica Stojković, Dubravka Filipovski, Vesna Marković, Vuk Mičetić i Predrag Rajić, svi iz Srpske napredne stranke. Isticali su uspehe ministarstva i Vlade, ponovili da je do zastoja došlo zbog kovida 19, analizirali  da se politika EU promenila zbog migrantske krize, pohvalili kontinuitet u ministarstvu koje postoji od 2017. godine pitali o projektima i fondovima. Nije bilo ni jedne reči o neispunjenim ciljevima i eventualnoj odgovornosti, kao ni pominjanja bilo koje kritike iz izveštaje Evropske komisije. 

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Treći redovni sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za utorak, 3. novembar 2020. godine, sa početkom u 9.00 časova.

U kakvoj atmosferi je protekla sednica o izboru Vlade? Da li je debata o opoziciji u parlamentu koju čini šest predstavnika nacionalnih manjina zasenila premijerkin ekspoze i šta su poslanici poručili ministarki za društveni dijalog slušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Na posebnoj sednici, kada je drugi put izabrana za predsednicu Vlade, Ana Brnabić je u ekspozeu ponovila šest prioriteta koje je ranije najavio predsednik Srbije – zdravlje, Kosovo, borba protiv kriminala, ekonomija, nezavisnost i nastavak reformi. U govoru koji je trajao sat i po, bilo je reči i o neophodnosti dijaloga i  izgradnje društva u kojem se razlika poštuje i ceni, i u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije. Ako je ekspoze bio očekivan, govor predsednika poslaničke grupe Ujedinjena dolina - SDA Sanžaka Šaipa Kamberija nije, pa je za mnoge postao vest dana. On je ocenio da je tužno za demokratiju da šest poslanika, Bošnjaka i Albanaca danas čine jedinu opoziciju u Srbiji.

„Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali su se efikasniji od svojih političkih očeva. Jedina istina parole „Srbija kao Evropa“ jeste Srbija kao Belorusija, iako u Minsku opozicije ima barem na ulicama. Ksenofobija cveta, Šiptari, Turci, ustaše, NATO zločinci, je svakodnevni žargon propagandne mašinerije. Od ideje srbizacije Jugoslavije došli smo do ideje vučićevizacije Srbije.”

Premijerka Brnabić odgovorila je da nema diskriminacije manjina i da Srbija, od kako je Vučić na vlasti ima bolje odnose sa Albanijom.

„Vama je važnije da politički vi ovde ispljujete i isprozivate Aleksandra Vučića nego da kažete šta je taj čovek uradio i da nastavimo tim pravcem da idemo. I da vas pitam – šta ste vi tačno uradili za Albance u Bujanovcu ili Preševu ili bilo gde na jugu centralne Srbije? Decenijama ste u politici. Šta ste uradili osim što stalno i stalno i stalno kukate.“ 

Kamberiju su do kraja dana odgovarali i drugi poslanici vladajuće većine, kao primer lider Jedinstvene Srbije, Dragan Marković Palma. 

„Priča o pravima Albanaca kako su ugroženi. Gde ti, prijatelju, živiš? Pa svakog trećeg dana tvoji Albanci tuku nekog Srbina na Kosovu i Metohiji. Pošaljite njima poruku, kažite – ja sam iz Trnovca, najveće mesto za narko-dilere na svetu. Niko vas ne dira, bre“. 

Osim o manjinama, u raspravi je bilo reči i o budućem dijalogu. Sreću u budućem radu ministarki za dijalog Gordani Čomić poželeli su Marjan Rističević i Veroljub Arsić.

„Da vam poželim sve najbolje, posebno ministarki koja će da vodi dijalog. Ja kažem, da se glasa samo za nju ja ne bih glasao. Nisam siguran da će naši politički protivnici tu pruženu ruku prihvatiti. Nemojte da imate iluzija, nemojte da očekujete od nekih nesrećnika da vam uklone neku prepreku sa puta.”

„O čemu će gospođa Čomić da priča sa Đilasom ili Šolakom u tom dijalogu? Šta će oni da obećaju, šta će da ispune, da kažu – ej, sada ćemo malo manje da krademo ili da obećaju – evo, nećemo više uopšte da krademo, časna pionirska reč. Pa, pre će čovečanstvo da stigne u neku drugu galaksiju.”

Premijerka Ana Brnabić na kraju je ocenila da se u ovoj skupštini posle mnogo, mnogo vremena čula zaista konstruktivna rasprava.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Zakon o ministarstvima je usvojen jednoglasno. Poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika kako je tekla rasprava o ovom zakonu u parlamentu od koga se očekuje da otvori društveni dijalog i u kome većinu čini 243 od 250 poslanika.

Zakon o ministarstvima po kojem će Vlada imati 21 resor usvojen je u skupštini jednoglasno, sa 205 glasova za.  U skupštinskoj raspravi čule su se pohvale zbog uvođenja tri nova ministarstva i isticala potreba da se posebni ministri bave selom, ljudskim pravima i demografijom. Interesantno je kakva je bila atmosfera zasedanja skupštinskog saziva od kojeg se očekuje da otvori društveni dijalog, prevaziđe razlike i eventualno stvori bolje uslove za fer i poštene izbore. Slušamo samo delić diskusije predstavnika vladajuće većine koja u ovom sazivu broji 243 od 250 poslanika. 

„Na sreću na prethodno održanim izborima narod je rekao svoje i rekao je ogromno da politici Aleksandra Vučića i koalicionim partnerima i SNS, ali činjenica je da kad imamo ovde situaciju da imamo sedam opozicionih poslanika pojedini poslanici pokušavaju da sruše ugled i Republike Srbije i ovog parlamenta.“

„Jedan poslanik nas je pitao ’A zašto branite Aleksandra Vučića?’ Pa prvo zato što je to potrebno, drugo zato što je to časno i čestito, i treće kada tokom osam godina imate desetine napada dnevno na predsednika Vučića i njegovu porodicu mi onda vidimo da je potrebno nekoga braniti od tih bestijalnih napada koji idu dotle da se ugrožava nečije pravo na život.“

„Predsednik Srbije je obećao bezuslovnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ko se prvi oglasio i napao odmah zbog toga predsednika. Upravo Đilas i Šolak i mediji koje oni kontrolišu. Sad ja pitam i razumem i znam da su njih dvojica skloni pogotovo kad vrše vlast ili imaju uticaja na vlast ranim finansijskim marifetlucima da bi došli do enormnih količina novca, ali sad s punim pravom postavljam i pitanje da li možda sarađuju i sa organizovanim kriminalom da bi srušili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se bave švercom narkotika, švercom oružja švercom robe. Da li su to saradnici Dragana Đilasa i Šolaka?“

„Naša divna zemlja Srbija je zemlja ljubavi, mira, tolerancije, i u njoj nema mesta mržnji, rasizmu, nasilju, i fašističkoj ideologiji.“

„Prezirem tu reč politička korektnost na primer ili kad moramo da govorimo o kompromisu i ne znam čemu, ja nisam osoba baš sklona kompromisu, moram da kažem, ne podnosim baš kompromis nešto posebno ali naravno to u politici mora da se događa pa tako i kad sastavljate vladu čak i kad imate ovako ogromnu većinu. Ali posebno što prezirem u politici je demagogija a ovo što mi slušamo o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića to je klasična demagogija.“

Pored beskonačnih pohvala predsednika Srbije i obračuna sa zamišljenom opozicijom koje u sali odavno nema, novi saziv nastavio je manir starog i po tome što je odbio svih 8 amandmana koje je na zakon o ministarstvima podnela lista “Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka“ koju čine poslanici iz redova Bošnjaka i Albanaca. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Posle dva i po meseca skoro bez ikakvih dešavanja u Skupštini Srbije, oktobar je samo u nekoliko dana doneo i potpuno novog predsednika Skupštine i staru a novu predsednicu Vlade.

Izbor Ivice Dačića na mesto prvog čoveka srpskog parlamenta iznenadio je i poslanike i političku javnost, ali i građane Srbije. Dačić time jeste učvrstio svoju poziciju i održao Socijalističku partiju Srbije u vladajućoj koaliciji, ali nije uspeo da oduševi poslanike Srpske napredne stranke, sudeći po skupštinskoj raspravi o njegovom izboru. Obrazlaganje predloga okarakterisao je skoro pa neprijatan  podanički odnos poslanika SPS-a prema naprednjacima, u čemu je prednjačio šef poslaničkog kluba Đorđe Milićević. On je više puta uputio posebnu zahvalnost kolegama iz SNS, zato što nisu morali da prave koaliciju, ali su sačuvali savez sa SPS-om. Sa druge strane reči hvale su izostale, pa je jedan od glasnogovornika SNS-a Milenko Jovanov o Dačiću rekao jedino - „da ne sumnja da će se snaći sa mikrofonom“ - dok su brojne koleginice upadljivo u svojim prvim obraćanjima (narednih dana)  čestitale izbor za potpredsednika Skupštine svome stranačkom kolegi Vladimiru Orliću, a čestitke Dačiću nekako preskakale.

Ipak, zvono koje poziva na glasanje i u ovom sazivu ima presudnu ulogu, pa su i pored iskazivanja neke vrste nezadovoljstva, naprednjaci glasali za Dačića koji je izabran sa 225 glasova za.

Tim prvim glasanjem ozvaničena je nova vladajuća koalicija koju čini 243 poslanika Vučićeve Srpske napredne stranke, Dačićeve Socijalističke partije Srbije i Šapićevog SPAS-a,  dok  neku vrstu opozicije predstavlja šestoro poslanika manjinske liste Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka, koju čine Albanci i Bošnjaci, kao i samostalni poslanik Vladan Glišić koji se sa Šapićem razišao u stavovima pre nego što mu je potvrđen mandat.

U prvih nedelju dana na mestu predsednika Skupštine, Dačić je nagovestio njegove pravce saradnje tako što se dva puta sastao sa ambasadorom Rusije i jednom sa ambasadorkom Kine te najavio intenziviranje saradnje sa njihovim parlamentima.

Posle izbora predsednika, a pre ekspozea nove premijerke, poslanici su izglasali novi Zakon o ministarstvima, kako bi uveli nove resore i pojasnili šta su obaveze ministarstava. U toj raspravi usvojen je amandman Jelene Žarić Kovačević da "Ministarstvo pravde više nema obavezu da objavljuje presude Evropskog suda za ljudska prava niti da prati njihovo izvršenje". U obrazloženju je rečeno samo da je reč o usklađivanju sa drugim zakonima, a amandman je i na Odboru za pravosuđe i u plenumu usvojen bez rasprave ili navođenja institucije koja bi trebalo da je preuzela tu obavezu.

Nekoliko dana pre isteka roka poslanici su izglasali i novu Vladu Srbije na čijem čelu je u drugom mandatu Ana Brnabić. Vlada ima 21 ministarstvo i dva ministra bez portfelja, a kako je Brnabić rekla u ekspozeu, to će biti vlada kontinuiteta koja će nastaviti sve što je 2014. godine započeo sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Premijerka je u ekspozeu ponovila šest prioriteta koje je ranije najavio predsednik Srbije, a to su zdravlje, Kosovo, borba protiv kriminala, ekonomija, nezavisnost i nastavak reformi, a bilo je reči i o neophodnosti dijaloga i  izgradnje društva u kojem se razlika poštuje i ceni, i u kojem se aktivno bori protiv diskriminacije.

Idealnu sliku Srbije u kojoj nema disonantnih tonova pokvario je neočekivani govor predsednika poslaničke grupe Ujedinjena dolina - SDA Sanžaka, Šaipa Kamberija, koji je ocenio da je tužno za demokratiju da šestoro poslanika, Bošnjaci  i Albanci, danas čine jedinu opoziciju u Srbiji.

„Ovakav parlament nije mogao da proizvede čak ni Slobodan Milošević, ali gospodin Vučić i gospodin Dačić pokazali su se efikasniji od svojih političkih očeva. Jedina istina parole „Srbija kao Evropa“ jeste Srbija kao Belorusija, iako u Minsku opozicije ima barem na ulicama. Ksenofobija cveta. Šiptari, Turci, ustaše, NATO zločinci, je svakodnevni žargon propagandne mašinerije. Od ideje srbizacije Jugoslavije došli smo do ideje vučićevizacije Srbije“, samo je deo reči koje je Kamberi uputio kolegama i naglasio da Srbija više nije ni država Srba, već samo jednog čoveka koji o svemu odlučuje.

Kada je reč o budućem dijalogu, poslanici su, uz dosta ironije, poželeli sreću  novoj ministarki Gordani Čomić ponavljajući da pre svega „nesrećnici“ iz opozicije treba da prihvate pruženu ruku. Veliki deo opozicionih partija koje su ostale izvan parlamenta već su poručile da dijaloga sa ministarkom Čomić neće biti.

Za naredne dane, skupština je najavila rebalans Budžeta za 2020. godinu zbog 100 evra pomoći koji je dobio svaki punoletni građanin Srbije u vreme prvog talasa korona virusa, a do sredine meseca u proceduru treba da uđe i predlog Budžeta za 2021. godinu.

Ko je najkraće, a ko najduže predstavljao program Vlade poslanicima?

Prosečno predstavljanje programa Vlade u poslednjih dvadeset godina je 99 minuta. 

Imali smo prilike da poslušamo najduže predstavljanje programa druge Vlade Aleksandra Vučića, 2016. godine, koje je trajalo rekordnih 360 minuta. Ujedno, Vučić zauzima i drugo mesto kada je 2014. godine ekspoze obrazlagao 180 minuta. S druge strane, najmanje smo čuli o programu Vlade Zorana Živkovića 2003. godine, čije je izlaganje trajalo svega 20 minuta.

Kandidatkinja za predsednika nove Vlade, Ana Brnabić, izložila je program buduće Vlade u plenumskoj sali koji je trajao ukupno 86 minuta, što je samo 5 minuta duže nego 2017. godine kada je po prvi put postala predsednica Vlade Republike Srbije.