Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Drugu sednicu Narodne skupštine za vreme vanrednog zasedanja za sredu, 6. maj.

Jedno zasedanje, jedan administrativni odbor, desetine konferencija za novinare i jedan protest na stepeništu, ukratko su bile aktivnosti narodnih poslanika. Najupečatljivija slika april u Skupštini Srbije svakako su poslanici, ministri, novinari i administracija sa zaštitnim maskama i rukavicama. Na prvom zasedanju u takvim uslovima poslanici su sa 128 glasova za potvrdili uvođenje vanrednog stanja i svih uredbi koje je Vlada donela u borbi protiv koronavirusa, ali raspravu je obeležilo pitanje kako je Skupština mogla da se sastane 29. aprila, a ranije nije, s obzirom na to da je zabrana okupljanja više osoba u zatvorenom prostoru i dalje na snazi.

Sve do 21. aprila kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj televiziji najavio mogućnost da se Skupština sastane, zgrada doma Narodne skupštine uglavnom je služila kao press centar iz kojeg se lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović sa još dvoje narodnih poslanika tog pokreta, svakodnevno obraćao javnosti. Radulović je, kao i u martu, ponavljao da je parlament protivustavno suspendovan i da je u Srbiji izvršen državni udar, da je Skupština zatvorena 15. marta a kafane tek 21. i tražio hitnu sednicu. U tom zahtevu tokom aprila pokreta Dosta je bilo u holu skupštine nije se pridružio niko.

Dva dana posle najave predsednika u Skupštini se iznenada sastao administrativni odbor na kojem su poslanici odobrili smanjenje skupštinskog budžeta. Već na toj sednici postavljeno je pitanje šta se promenilo i kako sada mogu da se sastanu, a do tad nisu mogli, ali predsednik odbora Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke odgovorio je da je sve urađeno po zakonu i da se delovi uredbe o zabrani okupljanja ne odnose na narodne poslanike.

Dugo očekivana sednica bila je organizovana uz pune mere zaštite, na ulazu je svima izmerena temperatura, svi prisutni su dobili zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju, u plenarnoj sali poslanici su razdvojeni pleksiglasom, a kafa se pila samo iz plastičnih čaša.

Na neizbežno pitanje poslanika ko je procenio da Skupština ne može da se sastane u martu, kad poslanici nisu ni pozvani, predsednica Vlade Ana Brnabić više puta je ponovila da bi zasedanje Narodne skupštine na početku pandemije bilo krajnje nebezbedno i neodgovorno zato što se, kako je rekla „tu ne radi samo o 250 ljudi, već verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni za administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine.“

Predsednica Skupštine Maja Gojković objasnila je da je vanredno stanje uvedeno u skladu sa članom 200. Ustava. „Ne u skladu sa članom 200., pa pola rečenice stava onog koji se meni dopada ili bilo kome od nas ili bilo od kojih laika koji danas znaju šta je vanredno stanje i tumače ga kako god hoće. Da li je prekršen Ustav ili nije može da kaže Ustavni sud. I on će to i reći. Sve je urađeno u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa proglašenjem vanrednog stanja u skladu sa članom 200“, rekla je Gojković.

Ona je dodala da ni jedan parlament u svetu nije zasedao u prisustvu svih poslanika, već su se eventualno sastajali šefovi poslaničkih grupa i ocenila da to kod nas ne bi bilo moguće.

Dvodnevnu sednicu obeležila je rasprava o vanrednom stanju posle ubistva premijera, o opozicionim liderima pre svega Draganu Đilasu, o prvom maju, o ogromnoj ulozi Aleksandra Vučića u spašavanju života građana i nabavci respiratora. Ono o čemu nije rečena ni reč je rebalans budžeta koji je poslanicima upućen kao uredba i o njemu se tako i glasalo, a da javnost ni sada ne zna kakve su izmene rebalansom predviđene.

Ton sednice o koronavirusu obeležio je i ton kojim se predsednica Vlade Srbije Ane Brnabić na sednici najvišeg zakonodavnog tela, koje i bira Vladu i premijerku, obraćala poslanicima, pa smo čuli i „Gospodine Raduloviću molim vas idite lečite se“, „Da, oni su lažovi i najobičnije kukavice. Najobičnije kukavice“ kao i „Navijali ste za koronu. Slavili ste koronu samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića“.

Poslanici okupljeni u Savezu za Srbiju, kao i deo poslanika Demokratske stranke ni sada nisu učestvovali u radu Skupštine, već su se novinarima obraćali u holu ponavljajući da su mere u vanrednom stanju bile drastične i neadekvatne, kao i da je sve vreme trajala stalna politička kampanja vlasti, i da je očigledno da se i zasedanje Skupštine za to koristi.

Poslednji dan aprila - protest opozicije na stepeništu Skupštine u vreme policijskog časa. Odatle je poslata poruka da je nedopustivo da u vreme zabrane kretanja huligani i politički aktivisti mogu da se kreću i da se u vreme zabrane kretanja vodi politička kampanja. U 20 časova prisutni su uputili aplauz podrške zdravstvenim radnicima, a uzvike negodovanja i zvižduka u 20.05.

Skupština je na Prvoj sednici za vreme vanrednog stanja 28. i 29.04. potvrdila proglašenje vanrednog stanja i uredbe koje je Vlada donela tokom vanrednog stanja. Ko je sve učestvovao u plenumu a ko davao izjave iz hola, i o čemu su sve poslanici diskutovali? Od korona virusa, do lupanja u šerpe, migranata, značaja prvog maja i akcije Sablja, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika

O lupanju u šerpe,  o migrantima, o značaju prvog maja, četničkim pesmama, akciji Sablja i mnogim drugim temama pričalo se na sednici na kojoj je Skupština potvrdila uvođenje vanrednog stanja i sve uredbe koje je Vlada donela u međuvremenu. O rebalansu bužeta koji je takodje usvojen prostim glasanjem nije rečena ni reč, a izveštaj o merama Vlade u odbrani od koronavirusa podnela je usmeno premijerka Ana Brnabić rekavši da je Srbija vodila odgovornu državnu politiku. 

„Naš zdravstveni sistem je izdržao. On je danas na nogama. On nikada nije pao.”

Vanredno stanje morala je da proglasi Skupština, ocenio je lider Radikala Vojislav Šešelj.

„Vi ste rekli, Skupština nije mogla da se sastane. Ko je to proveravao? Kako nije mogla, kad nije ni sazivana. Ja znam, Maja Gojković je u vreme bombardovanja, kad su svi mostovi na Dunavu u Novom Sadu bili porušeni, vojnom skelom išla na sednicu Savezne Skupštine. Je l’ tako bilo, Majo?"

Poslanici dela opozicije koji su i ranije bojkotovali rad parlamenta odnosno deo Demokratske i Socijaldemokratske stranke kao i okupljeni u Savezu za Srbiju, ni ovoga puta nisu hteli, kako kažu, da pruže legitimitet kršenju Ustava, već su izjave davali u holu. A kako su prošli oni koji su ipak ušli u salu? Na primer lider Nove stranke Zoran Živković kojeg je ministar odbrane Aleksandar Vulin tako dočekao, da je reagovala i predsednica Skupštine:

„Meni je veoma drago što se pojavio poslanik Živković, pošto slušam kako laže u holu, pa mi je drago da dođe ovde da kaže to u lice…(Ministre, ministre, molim vas). Sram te bilo, takav rečnik se ne koristi u ovoj Skupštini…

„Ministre, molim vas. Neću dozvoliti uopšte ovakav način komunikacije, bez obzira ko je u pitanju.“

Ministar je kasnije ipak nastavio.

„Sad znamo da poslanik Živković, osim što zna da mrzi i našu Vojsku i naše ruske prijatelje i rusku braću, ne zna ništa o onome o čemu govorim.“

Đorđe Vukadinović ponovio je šta sve vidi kao greške Vlasti i dodao da se nigde u krizi šef države nije tolio pojavljivao kao kod nas. Usledio je i odgovor premijerke.

„To svakodnevno pojavljivanje postaje kontraproduktivno, počinje da iritira. I ovi zvižduci koji vidim da toliko smetaju nekima, ovi zvižduci u osam i pet, i ovo lupanje u šerpe su jednim delom posledica, jednim delom reakcija na to preterivanje.“

„I korona virus, našli ste ga kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića. Navijali ste za koronu. Slavili ste koronu samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića.“

I Maja Gojković je sa mesta poslanika polemisala sa članovima novooformljenog poslaničkog  kluba Vojvođanski front - Srbija 21 koji su inače odlučili da učestvuju na izborima.

„Biće sve u redu, pobediće Srpska napredna stranka jer građani Srbije veruju Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Eto da vam otklonim makar jednu dilemu koju možda vi lično imate, a prikrivate se iza kao bog zna kolko građana koji su vas kontaktirali i kažu, spasi nas Nenade Konstantinoviću ove neizvesnosti“.

Predstavnici Vlade odbacili su optužbe da je za vreme vanrednog stanja bilo funkcionerske kampanje, ali nisu se svi sa tim složili. Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović smatra da se Novom Pazaru nije pomoglo na vreme, a ministar Vulin mu je odgovorio da je u taj grad uloženo više nego ikad, i da je vojska puno pomogla.

„Sada imate nešto što nikada do sada niste imali. Aleksandar Vučić je doneo deset respiratora, ni jedan taj respirator niste imali. Ni jedan jedini, za to se valjda kaže hvala!“

„Ja sam čuo sada od ministra odbrane da mi treba da smo zahvalni zato što smo sve vreme morali da čekamo da postanemo neko novo žarište koronavirusa da bi nam predsednik lično uručio respiratore koje je kupio od naših para.“

Za kraj, pozitivne stvari, nepodeljene pohvale i podršku dobili su zdravstveni radnici kao i prosveta koja se po oceni poslanika odlično snašla u ovoj situaciji, a iz novinarskog ugla dobro je i to što su se i pored teških reči, u skupštini posle dužeg vremena čula različita mišljenja.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je danas Prvu sednicu Narodne skupštine za vreme vanrednog stanja za utorak, 28. aprila, sa početkom u 10 časova.

Skupštinski administrativni Odbor sastao se prvi put od uvođenja vanrednog stanja kako bi razmotrio predlog izmena skupštinskog budžeta za ovu godinu. Kako to da odbor može da se sastane, a do sada nije, i šta je sve još zanimalo prisutne poslanike, poslušajte u #StrofaRefrenReplika

Skupštinski administrativni Odbor sastao se prvi put od uvođenja vanrednog stanja, kako bi razmotrio predlog izmena skupštinskog budžeta za ovu godinu. Članovi odbora nosili su zaštitne maske zbog pandemije koronavirusa, na sajtu skupštine emitovan je direktan prenos, jedino što o tome nije bilo obaveštenja u najavama, a novinari, bar većina njih, za ovu sednicu nisu dobili zvaničan poziv. 

Poslanici su podržali predlog da kao posledica proglašenja pandemije covida 19,   skupštinski rashodi budu umanjeni za 20 odsto i to nije bilo sporno. Više ih je zanimalo kako sada odbor, a uskoro i Skupština može da se sastane, a pre mesec dana nije mogla, a naročito jer je Predsednica Skupštine Maja Gojković poslanike koji su još sredinom marta tražili da zakaže sednicu, obavestila da to nije moguće jer je u vanrednom stanju zabranjeno održavanje skupova sa više od 50 ljudi. 

Poslanik Nemanja Šarović rekao je da Radikali nipošto ne bi hteli da prekrše zakon i pitao predsednika odbora da li je dobio neko posebno odobrenje pre nego što ih je okupio.

„Postoji zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru i ja bih sad vas da pitam da li mi kršimo možda uredbu Vlade? I druga stvar da vidimo ako već može da se sastane administrativni odbor, zar nije bilo prirodnije i zar nije bilo hitnije da se sastane odbor za zdravlje i ako može da se raspravlja o novcu, još hitnije je čini mi se da se raspravlja o zdravlju ljudi o merama koje se provode i to je nešto iz čega Narodna Skupština, po našem mišljenju, nije smela biti isključena“. 

Sastali smo se na osnovu uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, odgovorio je predsednik odbora Aleksandar Martinović iz SNS-a.

„A tu lepo piše, zabrana iz stava 1 tačka 1 i 2 ovog člana ne odnosi se na lica koja su izabrana, to ste vi, i svi mi, postavljena ili zaposlena u državnom organu, organu Autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave, ako je njihovo prisustvo potrebno za rad, itd, itd..“

„Poslednja rečenica u tom stavu kaže sledeće - na zahtev nadležnog  organa, organa Autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave Ministarstvo unutrašnjih poslova će tim licima izdati posebnu dozvolu za kretanje, itd. Jedno je dozvola za kretanje, a ja sam vas pitao imajući u vidu da je kako rekoše, zabranjeno okupljanje, da li mi imamo neki pravni osnov da se okupljamo ili nemamo“.

„Pozvao sam se na uredbu o merama za vreme vanrednog stanja, svako ko je pročita mislim da će mu biti jasno da smo na osnovu te uredbe potpuno legalno zakazali sednicu“.

Radikalu Miloradu Mirčiću bilo je čudno što nema ni jednog novinara.

„Da li je bila neka prepreka, ili je dozvoljeno prosustvo pa oni nisu zainteresovani, pa zato molim da predsednik odbora da objašnjenje“.

„Pa sednica odbora je najavljena, dakle mediji mogu da prisustvuju, kao i na svakoj drugoj sednici a sve drugo je stvar medija“. 

Da postoji način kad ima volje, pokazao je i prvi on-lajn sastanak koji je predsednica skupštine održala sa svojim potpredsednicima, a na kojem je bilo reči o organizaciji novog zasedanja sledeće nedelje. Svi narodni poslanici moraće da poštuju procedure i koriste sredstva zaštite, a zakazan je i sledeći sastanak o tome takođe  on-lajn.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

U novoj epizodi #StrofaRefrenReplika, poslušajte kako su se sve poslanici odnosili prema stručnjacima, akademicima, profesorima i naučnicima u Skupštini proteklih godinu dana.

Da li je akademik Dušan Teodorović "pobegao na agresorsku stranu u Ameriku želeći da izbegne da u ratnim uslovima predaje studentima", da li bi Jovo Bakić studente "mogao da obučava po ustaškom modelu", da li Univerzitet radi pod pritiskom „drugosrbijanske“ elite, takva i slična pitanja neretko su se mogla čuti na zasedanjima poslednjeg skupštinskog saziva. Odnos narodnih poslanika prema stručnjacima zavisio je uglavnom od političkog trenutka, a najjasnije  primere našli smo na početku poslednjeg jesenjeg zasedanja kad je zakone branio ministar finansija Siniša Mali, a poslanici vladajuće stranke mu iskazivali podršku u odbrani od optužbi za plagiranje doktorata.

Poslanik Veroljub Arsić komentarisao je spisak profesora istraživača sa višegodišnjim iskustvom i rezultatima u naučnom radu, koji su kako kažu, iskazali profesionalnu i moralnu obavezu da utvrde eventualne plagijate. 

„A jedan od potpisnika je i profesorka Ekonomskog fakulteta, Danica Popović. Eto. Ona je jedna od potpisnica. Gospodine ministre, da znam da nisu u pravu i možete biti mirni, da pogledamo jedan od naučnih radova spomenute profesorke, i njenih sledbenika ovde među narodnim poslanicima. Kaže se, predviđa se neka kriza u evro zoni, moguće-nemoguće, nećemo o tome da raspravljamo. Šta može da uradi Srbija? Кaže profesorka Danica ima jedan lek oproban i delotvoran, a zove se depresijacija ili da građani Srbije znaju, to se zove štampanje dinara“.

O svojim kolegama, na prepoznatljiv način za šta nikad nije dobio opomenu, nastavio je profesor  Marko Atlagić.

„Radi se od nekakvog nazovi naučnika inače poznatog pod nazivom secikesa Karapandža Raša, ja hoću radi javnosti da kažem, radi se o jednoj naučnoj spodobi koja je poznata pod nazivom profesor tviteraš.  

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od čelnika Saveza za Srbiju među kolegama poznat pod nazivom Rade jajara, zato što je petljao oko doktorata i time narušio akademsku čestitost, je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Кosova i obezbedi mu stolicu Ujedinjenih Nacija, i time se profesor Rade, zvani jajara, svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.“

Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke bio je zabrinut za autonomiju Univerziteta.

„A mislim da ni rektorka nije sveta krava i to treba reći i ja ne znam da li je starija rektorka ili studenti koji su taj Rektorat zauzeli i s tim u vezi pitam ministarstvo šta će preduzeti da rektorat više ne bude politički brlog?“

Ovakvih primera je mnogo, a možda jedino pravo objašnjenje za ovu pojavu dao je šef skupštinskih naprednjaka Aleksandar Martinović kroz primer čoveka koji je od ovog saziva doživeo ubedljivo najviše kritika, sudije Miodraga Majića.

„Kada dođete u jednu političku emisiju kao što je to Utisak nedelje, i iznesete svoj politički stav, onda vi ne nastupate kao sudija, nego nastupate kao političar. Niko ne vrši hajku protiv njega zato što je sudija. Kad dođete u političku emisiju onda više niste ni sudija, onda više niste ni lekar, onda više niste ni profesor fakulteta, onda ste političar. Ali onda morate da prihvatite taj politički teret koji ste sami sebi stavili na vrat. I ne smete onda da se žalite ako vas neko zbog toga prozove. Nema, kao što je rekao neko od kolega „svetih krava“ u Srbiji.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Koliko se o pojavi #COVID19 govorilo u #NSRS pre uvođenja vanrednog stanja? Ko se od poslanika bavio ovom temom i šta je ministar Lončar odgovorio na pitanje poslanika o planovima i pripremljenosti države? Poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika 

Iako je srpski parlament od početka godine zasedao čak 30 radnih dana,  pojava koronavirusa u Kini u prva dva meseca nije bila interesantna tema za narodne poslanike. Pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, o koronavirusu u Skupštini razgovaralo se samo jednom i što je interesantno, nije ga pomenuo nijedan od 17 lekara, koliko ih ima u aktuelnom poslaničkom sazivu. Poslanik Jedinstvene Srbije Vojislav Vujić,  30. januara, na sednici kada poslanici direktno postavljaju pitanja članovima Vlade, bio je zabrinut zbog pojave koronavirusa i o tome pitao Ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

„Koliko smo mi spremni kao država da se suočimo sa mogućnošću proširenja tog virusa na ovaj deo Evrope, ne daj Bože i ka Srbiji i kakvi su vaši planovi ako se to ne daj Bože desi?“

Potpuno smo spremni, formirali smo tim stručnjaka koji se bave samo time, uradili smo više od onoga što je tražila Svetska zdravstvena organizacija, od pojačane kontrole aerodroma i graničnih prelaza do komunikacija sa kineskom ambasadom, turističkim agencijama i zemljama u regionu, rekao je tada Lončar.    

„Ne treba da bude nikakva panika ako se desi neki slučaj i kod nas. Teško je to sad bilo ko da predvidi, ali je najbitnije da reakcija bude pravovremena. Imamo spremne sve uslove, imamo spremne izolacije, imamo spremne stručnjake, imamo specijalna vozila, imamo specijalnu opremu,  mislim da smo jedni od retkih koji smo ovo sačekali sa reagensima za koronavirus i to ne za jedan, nego za četiri tipa. Svi su to nabavljali navrat na nos, mi smo to imali ovde, podsećam, to su reagensi koji za dva sata donose rezultat da li ima koronavirusa ili nema.”

O korona virusu nije se više govorilo u plenumu. Ponovo je pomenut tek 12. marta kada su prvi slučajevi bolesti u zemlji već zabeleženi, a poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj na konferenciji za novinare izrazio bojazan da će nas migrantska politika skupo koštati.

„Smatramo da u svetlu najnovijih događanja zbog širenja koronavirusa pre svega treba zabraniti priliv migranata u našu zemlju zato što nije moguće kontrolisati njihovo kretanje“.

Dan kasnije, takođe u skupštinskom holu opozicioni poslanik Đorđe Vukadinović reagovao je na tadašnju ocenu Vlade da zbog korone još ne treba zatvarati škole.

„Molim, apelujem, pozivam nadležne, pre svega Vladu Republike Srbije da preseče i da bolje sada nego kroz nekoliko dana uvede ovu meru. Nešto što bi trebalo da se učini danas ili juče, kroz tri ili pet dana ne da će biti kasno, ali će efekti te mere biti mnogo manji.”

Posle dva dana, škole su ipak zatvorene a u Srbiji je, bez odluke Skupštine, proglašeno vanredno stanje. 

Za to vreme u zemljama regiona sastaju se kompletni skupštinski sazivi ili poslanički kolegijumi i donose odluke, a najpozitivniji primer dao je Parlament Slovenije koji je hitno izmenio poslovnik i omogućio on-line zasedanja. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Kad se pojavi ozbiljna opasnost po zdravlje nacije, da li je važno da li Skupština zaseda i ko će proglasiti vanredno stanje? Šta kažu poslanici? O dešavanjima u Parlamentu tokom vanrednog stanja slušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika

Kad se pojavi ozbiljna opasnost po zdravlje nacije, da li je važno ko će proglasiti vanredno stanje i može li briga za zdravlje ljudi biti opravdanje za moguće kršenje Ustava? To su bile teme o kojima su se izjašnjavali pojedini narodni poslanici u neuobičajenoj situaciji kada je rad Skupštine suspendovan zbog Vladine zabrane okupljanja više ljudi u zatvorenom prostoru.

Najaktivniji ovih dana su poslanici pokreta Dosta je bilo koji se, od kako je uvedeno vanredno stanje, svakog radnog dana obraćaju iz skupštinskog hola zahtevajući da se poslanici sastanu i da se, kako ponavlja Saša Radulović „sistem vrati u okvire Ustava“.

„Predsednik Republike, predsednica Narodne Skupštine i predsednica Vlade nisu imali ustavno pravo da proglase vanredno stanje zato što da bi mogli to da urade mimo Skupštine morali su da dokažu da Skupština nije u stanju da se sastane. Ni jednom jedinom rečenicom to nisu dokazali.  Zasedaju svi parlamenti u okruženju, samo je srpski parlament suspendovan. To se još nije desilo kod nas. Za vreme Prvog svetskog rata Skupština je zasedala“. 

Samo osmoro samostalnih poslanika potpisalo je zahtev da se hitno sazove vanredna sednica, među njima i Srđan Nogo koji kaže da je forma poslednja odbrana prava.

„Mi smo našu sudbinu poverili u ruke ljudima koji su deset dana slali kontradiktorne poruke, od situacije da se smeju, da je najsmešniji virus na svetu, da idemo u šoping u Milano, nedelju dana kasnije dobili smo vanredno stanje, zabranu kretanja. Zbog toga mi smo izuzetno zabrinuti da se vanredno stanje može zloupotrebiti za političke ciljeve i svedoci smo toga, kao i da ljudi koji su u ovom trenutku preuzeli svu odgovornost, nisu kompetentni da rukovode ovim vanrednim stanjem jer su to sami pokazali.“

Poslanik Đorđe Vukadinović podržao je zahtev za sazivanjem sednice, ali smatra da je razloga za vanredno stanje bilo.

„Smatram da se načinom na koji je zavedeno vanredno stanje izašlo izvan okvira Ustava, da je nepotrebno derogirana Skupština. Mislim da ni jedna zemlja nije na ovakav način izašla izvan ustavnog poretka. Ja lično podržavam većinu preduzetih mera ali smatram da su uvedene kasno.“

Ostalih 142-oje poslanika nije videlo da je Zakon prekršen. U medijima se oglasila poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić objašnjenjem da u redovnom prolećnom zasedanju nema vanrednih sednica. Kolegama je poručila da mogu da skupe 84 potpisa i onda da zahtevaju zasedanje. 

Predsednica Skupštine Maja Gojković na zahteve je odgovorila saopštenjem da je, imajući u vidu epidemiološku situaciju predložila da vanredno stanje uvede trojnim potpisom.

"Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, ona prestaje da važi završetkom prve sednice posle proglašenju vanrednog stanja", citirala je Gojkovićeva Ustav.

Na zahtev poslanika za "suspendovanjem protivustavne odluke o vanrednom stanju“ Ustavni sud do sada nije odgovorio. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Kada je drugog marta počelo redovno prolećno zasedanje, sa špalirom garde u plavim uniformama i nacionalnom  himnom u skupštinskoj sali,  jedino pitanje koje se postavljalo bilo je koliko će to zasedanje da traje i hoće li biti još jedne sednice pre početka predizbornih aktivnosti. Tada se nije činilo verovatnim da će  do kraja meseca sama funkcija i uloga Parlamenta biti dovedena u pitanje, te da će čitavu drugu polovinu marta Dom Narodne Skupštine služiti samo kao mesto gde lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović održava konferencije za novinare.

O radnoj atmosferi u Skupštini početkom marta govori i to da se na dnevnom redu prve redovne sednice našao Predlog zakona o izmeni Zakona o oružju i municiji, o produženju rokove za preregistraciju. Poslanici su raspravljali o komplikovanim procedurama, o opštoj neobaveštenosti građana, ali i lenjosti sistema da ovakva pitanja reši. Zato su poslanici predložili da se rok za zamenu oružanih listova produži još dve godine što je skupštinska većina podržala.

U međuvremenu je predsednica Skupštine Maja Gojković četvrtog marta raspisala lokalne izbore, istog dana za 26. april raspisani su i parlamentarni izbori, tako da su stranački prvaci već od petog marta bili u akciji prikupljanja potpisa po Srbiji.

Činilo se da potvrda prvog slučaja korona virusa u Srbiji neće bitno uticati na rad Skupštine, a predizborne aktivnosti nastavljene su nesmetano. Republička izborna komisija, koja takođe radi u skupštinskim prostorijama, potvrdila je devet izbornih lista,  a aktivnost prekinula tek  kada je 16. marta proglašeno vanredno stanje u celoj zemlji.

Upravo način proglašenja vanrednog stanja podstakao je u javnosti raspravu o značaju i ulozi parlamenta i još jednom pokazao da je Ustav Srbije, baš kao i Skupštinski poslovnik, podložan različitim tumačenjima.

Dan pre odluke o vanrednom stanju Vlada Srbije donela je Zaključak kojim se zabrana javnog okupljanja u zatvorenim prostorijama, sa 100  smanjuje na 50 ljudi. To je za donosioce odluka bio dovoljan razlog da utvrde kako se Skupština ne može sastati i kako vanredno stanje u zemlji mogu proglasiti predsednik, premijer i predsednik Parlamenta trojnim potpisom.

U članu 99 stav pet Ustava piše da je nadležnost  skupštine  da „odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje“, a u članu 200 da se za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. Ipak, u nastavku piše da „kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština”.

Pošto nigde nema odredbe ko utvrđuje da li su poslanici mogli da se sastanu ili nisu, javila se dilema da li je Ustav prekršen, odnosno da li je vanredno stanje proglašeno nezakonito.

Od 250 narodnih poslanika, samo osmoro je potpisalo zahtev da se Skupština hitno sastane, dok su ostali ćutali. Neki su se javno izjasnili da je situacija ozbiljna i da nema nikakve veze ko je proglasio vanredno stanje. Ipak ovakvim potezom je zakonodvna vlast potčinjena izvršnoj, iako je po Ustavu odnos snaga suprotan, čime se dovodi u pitanje osnovna funkcija parlamenta.

Narodni poslanik Saša Radulović se u drugoj polovini meseca svakodnevno obraćao novinarima uz neizbežnu rečenicu da se Skupština sastajala i za vreme ratova, i u izgnanstvu i da je ovo prvi put da je Vlada uredbom suspendovala parlament. Predsednica Skupštine obratila se jednim saopštenjem u kojem je citirala deo Ustava da se „odluke potvrđuju čim Skupština bude u mogućnosti da se sastane“ i time na neki način stavila tačku na ovu dilemu.

U #StrofaRefrenReplika specijalu povodom 8. marta, poslušajte kako su o ženama i njihovim pravima govorile poslanice različitih političkih opcija: Vjerica Radeta, Maja Gojković i Gordana Čomić.

Devedeset dve žene sedele su na kraju mandata u klupama Skupštine Srbije, što je oko 37 odsto  ukupnog broja poslanika. Statistika kaže da je oko 31 odsto od ukupnog obraćanja u plenumu bio ženski glas. O političkim  pitanjima najčešće nisu bile saglasne, ali je zato Ženska parlamentarna mreža bila jedna od najfunkcionalnijih organizacija u srpskom parlamentu. Umesto čestitke za osmi mart, podsećamo kako su o ženama i njihovim pravima govorile predstavnice različitih političkih opcije, najaktivnija poslanica Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke, predsednica skupštine Maja Gojković iz SNS–a i poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić.

„Postoji ogroman otpor i mnogo laži o razlozima zašto nema žena tamo gde se donose odluke važne za društvo. Pa kažemo ili neće, pa kažemo – ne umeju žene. A kako to da vi umete, pa vidi nas? Mi smo oduvek u politici, mi sve umemo. Pa, po rezultatima baš se i ne bi reklo sve zajedno. Ili kažu – nisu žene za politiku, to je prljav posao. Pa ko politiku čini prljavim poslom?“

„Nemamo ništa protiv predloga 40 odsto žena ne bi nam smetalo ni da je 50 odsto. A najbolji dokaz našeg odnosa prema tome je upravo sadašnji predsednik Narodne skupštine. Gospođa Gojković je bila prvi potpredsednik Narodne skupštine kao srpski radikal, bila ministar, bila gradonačelnik, sve to bez obavezujućih kvota. To je naš odnos prema ženama u politici.“

„Da nisam bila godinama u toj istoj stranci, možda bih i poverovala. Ali, imam gorke primere, kada je bilo komentara na ženu koja je želela da se kandiduje za predsednika Srbije, da to ne može da uradi zato što je žena i zato što nema decu. A nikada se nije postavilo pitanje da li muškarac koji nema decu može da bude predsednik Srbije?

„Potpuno razumem gospođu Gojković, što se setila kako je bila uvređena, jer sam delila njeno mišljenje, s obzirom da smo u istom statusu.“ 

„E, to je ta predrasuda prema ženi. Premeštali su se iz klupe u klupu, ali žene su preletačice, izdajnice, ovo, ono, a muškarci su duboko promišljena politička bića koja znaju zašto će preći iz jedne partije, iz jednog kluba u drugi klub. A mi se prodajemo! A oni se ne prodaju! Znači, mi nemamo prava da mislimo.“

„Kroz citate dveju sjajnih žena, Mišel Bašele i Meri Robinson, jedne iz Čilea, druge iz Irske. One su rekle-Kad jedna žena uđe u politiku, ona mora da menja sebe, kada hiljade žena uđu u politiku, one menjaju politiku, a kada se u društvu čuje dovoljno i vidi dovoljno žena, to društvo nije više žensko, to društvo je više ljudsko“.

Zakon koji je predložila Gordana Čomić da na izbornim listama bude najmanje 40 odsto žena usvojen je početkom godine, ali to nužno ne mora da znači da će žena u skupštini biti više ili da će njihov glas biti snažniji.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.