Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Prvi redovni sastanak Kolegijuma Narodne skupštine Dvanaestog saziva za subotu, 24. oktobar 2020. godine, sa početkom u 9.00 časova.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić sazvao je Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2020. godini, za subotu 24. oktobar, sa početkom u 10.00 časova.

Četiri meseca posle izbora i 80 dana od potvrđivanja poslaničkih mandata, lider SPS-a Ivica Dačić izabran je za predsednika Skupštine Srbije. Poslušajte u kojoj atmosferi je protekla rasprava o izboru predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara i njegovog zamenika, kao i članova radnih tela Narodne skupštine.

Četiri meseca posle izbora i 80 dana od potvrđivanja poslaničkih mandata, lider SPS-a Ivica Dačić izabran je za predsednika Skupštine Srbije. Iskusan parlamentarac koji je prvi put poslanik postao još 1992. godine, vratio se, kaže kući.

„Za mene je ovo povratak kući, odnosno u zavičaj. Predsednik Narodne Skupštine je najviša funkcija koju sam do sada obavljao. Trebaće mi vreme samo da se naviknem na tehniku, jer ja kada sam bio poslanik glasalo se ručno.“

Izboru Dačića prethodilo je više od sedam sati uglavnom jednolične rasprave u kojoj su koalicioni partneri iznosili očekivanja da će novo rukovodstvo vratiti ugled Parlamentu u kojem, prvi put od obnove višestranačja u Srbiji, gotovo da nema opozicije.

Stranački kolega novog predsednika Đorđe Milićević smatra da su Dačićeva komunikativnost i tolerantnost garant uspešnog rada.

„Potpuno sam ubeđen da će Parlament na čelu sa Ivicom Dačićem, biti simbol demokratičnosti, efikasnosti, transparentnosti i javnosti u radu.“

Dugogodišnji koalicioni partner Dragan Marković Palma lider Jedinstvene Srbije, istakao je Dačićevu skromnost.

„On je na moru bio za ovih 12 godina pet puta i to sam ga ja vodio u Grčku, gde je najjeftinije, u Paraliji, gde svi jedu giros i Ivica i ja jedemo giros sa ljudima. Dok nije postao ministar inostranih poslova imao je jedne pantalone, samo da vam kažem, odnosno dva para, jedva smo ga naterali da kupi tri odela.“

Najjača parlamentarna snaga Srpska napredna stranka podržala je Dačića zbog dobrog rada, ali o tome je rečeno jako malo, dok su veći deo vremena potrošili na iznošenje programa buduće Vlade. Nekoliko kritika uputili su samo  poslanici iz kluba Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka Šaip Kamberi i Enis Imamović.

„On je pripadao političkoj eliti koja je izazvala krvave ratove na tlu bivše Jugoslavije čije posledice i danas sagledavamo, a u zadnje vreme poztiva na zataškavanje zločina koji su počinjeni nad kosovskim Albancima“.

„Njegov izbor nas vraća u devedesete godine, u vreme kada su Bošnjaci Sandžaka bili žrtve organizovanog državnog terora.“

Samostalni poslanik Vladan Glišić, nije glasao „za“ jer smatra da je Dačić bio uspešan u odbrani Kosova i Metohije i da ga nije trebalo povlačiti sa mesta šefa diplomatije.

„Ali u trenutku kad je usled izbornih devijacija došlo do toga da ova Skupština više liči na partijski kongres SNS-a i njenih prijatelja, ja mislim da bi ulogu predsednika Narodne skupštine mogao da obavlja i neko drugi koji ima mnogo manje političko iskustvo“.

U skupštinu se posle mnogo godina vratio i Dačićev bliski saradnik Veljko Odalović koji će u narednih godinu i po dana, do novih izbora, obavljati posao generalnog sekretara Skupštine. 

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Obaveštavamo vas da će Prva sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu biti nastavljena u četvrtak, 22. oktobra 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova, prelaskom na drugu tačku dnevnog reda – izbor predsednika Narodne skupštine.

Više od polovine poslanika u novom Dvanaestom sazivu, njih 55% su po prvi put poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

U novom pregledu činjenica koji je pripremio tim Otvorenog parlamenta saznajte iz koje izborne liste i poslaničke grupe dolazi najviše novajlija.

More than one half of MPs, 55% have for the first time been MPs in the National Assembly of the Republic of Serbia.

In a new fact sheet prepared by the Open Parliament team, find out from which electoral list and political group comes the most first-timers.

During the summer of 2020, parliamentary elections were held in four former Yugoslav republics: Serbia, Croatia, Northern Macedonia and Montenegro.

In a new fact sheet find out where were the election of the Government longest awaited and in which country the election process was the most efficient.

Srbija ulazi u stoti dan posle redovnih parlamentarnih izbora, a nema ni naznake kada će konstituisanje Skupštine biti završeno izborom Predsednika, potpredsednika i radnih tela. U susret stotom danu, poslušajte koliko smo čekali na izbor predsednika Skupštine i Vlade u Srbiji, a koliko ovog leta u regionu.

Srbija ulazi u stoti dan posle redovnih parlamentarnih izbora, a nema ni naznake kada će konstituisanje Skupštine biti završeno izborom Predsednika, potpredsednika i radnih tela. Bez kompletirane skupštine ne može se ni započeti izbor premijera i novih ministara, o čemu poslednjih dana najčešće govore mediji, i to uglavnom iznošenjem neproverenih pretpostavki o kadrovskim rešenjima.

I sve to samo po sebi nije sporno, jer je zakonski rok za izbor Vlade čak 90 dana nakon poslaničke zakletve i u ovom slučaju on ističe tek 3. novembra. Međutim, tokom leta 2020. godine održani su parlamentarni izbori u još tri bivše jugoslovenske republike: u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Hrvatska je bila najefikasnija i Vladu formirala za nepune tri nedelje, Severnoj Makedoniji bilo je potrebno mesec i po, a Crna Gora je 24. dana posle izbora konstituisala skupštinu i iznela predlog za mandatara Vlade iako je u toj zemlji došlo do promene vlasti posle tri decenije.

U Srbiji je Aleksandar Vučić čija je lista u junu osvojila čak 188 mandata, početkom avgusta novu Vladu najavio za kraj tog meseca.

„Postoje tu samo dva koncepta oko kojih se još lomimo i kada tu odluku donesemo onda ćemo ići na formiranje Vlade. Čini mi se da nam je oko samih personalnih rešenja 70 do 80 posto već jasno. Opet u Vladi bih želeo da imamo veći procenat dama ali i da imamo više energije i da mora da bude i novih ljudi. Zato što kad naviknete, kad ste pet, šest, sedam godina u jednoj fotelji onda posle toga je to vama rutina i ne pokazujete tu vrstu ambicije, želje i energije da stvari menjate.“

Možda je baš ovde odgovor zašto nema volje za promenama, pa je izbor ministara odložen prvo za sredinu septembra, a potom -  za oktobar.

Ipak, duga pregovaranja o kadrovskim rešenjima za ključne funkcije u državi  nisu novost u Srbiji, gde se od obnove višestranačja na polaganje zakletve nove Vlade u proseku čekalo 78 dana od izbora. Ranije je to bio slučaj kada ni jedna politička opcija nije imala apsolutnu većinu i vođeni su teški koalicioni pregovori koji su na primer 2007. godine između demokrata i DSS-a, trajali 114 dana. Neslavni rekord postavljen je 1997. godine kada su izbori održani 21. septembra, a nova Vlada stupila na dužnost tek 24. marta sledeće godine. Demokratska opozicija tada je bojkotovala izbore, a koalicija oko SPS-a ipak nije osvojila većinu, pa su ih posle višemesečnih pregovora podržali radikali. 

Interesantno je da je prva srpska Vlada posle demokratskih promena 2000. Godine sastavljena za samo 33 dana.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

How many days have usually passed from the parliamentary elections to the election of the Prime Minister and the creation of the new Government in the last 30 years?

According to the current Constitution of 2006 (article 109), the Assembly has the obligation to elect the Government within 90 days of its constitution.

When did we wait the longest for the election of the Prime Minister and the creation of the Government? Find out in a new fact sheet prepared by the Open Parliament team.

Tokom leta 2020. godine održani su parlamentarni izbori u četiri bivše jugoslovenske republike: u Srbiji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. U novom pregledu činjenica koji je pripremio tim Otvorenog parlamenta saznajte gde se izbor Vlade najduže čekao, a u kojoj državi je izborni proces bio najefikasniji.