Otvoreni parlament najoštrije osuđuje fizičko i verbalno nasilje kojem svedočimo poslednjih dana u Skupštini, kao i sva neprimerena ponašanja tokom rasprava u plenumu kojim se nipodaštava ugled i značaj parlamenta. 

Zasedanja Skupštine za vreme i nakon vanrednog stanja obeležila je eskalacija netrpeljivosti i neprihvatljivo ponašanje poslanika i predstavnika izvršne vlasti, koje pokazuje potpuno nepoznavanje i nepoštovanje osnovog funkcionisanja podele vlasti, demokratskog sistema i vrednosti dijaloga. Učesnici sednica Skupštine u svojim obraćanjima, izrekli su dugi niz pogrdnih uvreda i optužbi, apsolutno neprimerenih najvišem predstavničkom domu. Diskusije u skupštinskom plenumu obiluju elementima govora mržnje i etiketiranjem ne samo predstavnika opozicije, već i novinara, civilnog društva, predstavnika akademske zajednice, koje su proteklih dana prevazišle sve granice osnovne pristojnosti i političke kulture, podižući tenziju u društvu.

Svako pozivanje i podstrekivanje građana i simpatizera iz skupštinskih klupa na otvoreno “suprotstavljanje” političkim neistomišljenicima i predstavnicima opozicije, krajnje je neprihvatljivo i opasno ponašanje. Narodni poslanici imaju pravo da svoje stavove izraze protesnim odnosno simboličkim činom, kao vidom političkog delovanja, ali takav čin ne sme uključivati nasilje prema drugim pojedincima ili grupama. Javni servis u duhu transparentnog i objektivnog informisanja građana ima obavezu da obezbedi prenos celokupne sednice Skupštine, uključujući i činjenja kojim poslanici izražavaju politički protest.  

Otvoreni parlament poziva na hitno smirivanje tenzija i pridržavanje makar osnovnih pravila pristojnosti u političkom delovanju, vršenju predstavničkih i drugih javnih funkcija.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Drugu sednicu Prvog redovnog zasedanja za petak, 8. maja.

Kako je ukinuto vanredno stanje, gde su izveštaji i ministri da ih brane, da li se napad na decu Dragana Đilasa dogodio, kome smeta lupanje u šerpe... Poslušajte o čemu su sve pričali narodni poslanici na Drugoj sednici Skupštine za vreme vanrednog stanja u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika

Nekoliko dana posle potvrde, Skupština Srbije ukinula je vanredno stanje koje je mimo nje uvedeno zbog pandemije koronavirusa. Na početku je izgledalo da će i sednica biti prilično vanredna, kada je lider Dveri Boško Obradović stao ispred predsedničkog stola i duvanjem u pištaljku, kako je kasnije objasnio dao doprinos svakodnevnoj akciji – Bukom protiv diktature. U tom činu ostao je usamljen,  reagovala je predsednice skupštine Maja Gojković, pa smo posle više od dve decenije videli da obezbeđenje praktično iznosi narodnog poslanika iz sale. 

„Pozivam službe zadužene za održavanje rada u zgradi da primene mere.“

Razlika u odnosu na prenose iz devedesetih godina je samo u tome što su tada gledaoci RTS-a reakciju obezbeđenja mogli da prate u direktnom prenosu, dok je sada javni servis u tom trenutku prenos prekinuo.

U nastavku sednice – pohvale i kritike preduzetih mera, a najčešća pitanja -  gde je izveštaj i gde su ministri da ga brane. Nenad Konstantinović iz Srbije 21 od premijerke Ane Brnabić uporno je tražio plan.

„Vi ste, premijerka, danas ovde sami. Gde je Đorđević? Gde je Đorđević da objasni kako je Korona ušla posle pet nedelja u Gerontološki centar? Šta se desilo sa ministrom Šarčevićem? Je li on nestao?”

„Ja mogu zaista samo da zaključim da ste vi jedan vrlo neinformisan čovek. Da vas pitam, gde ste vi živeli poslednjih dva meseca? U Srbiji? Mislim, ako ste poštovali mere, a verujem da jeste i hvala vam na tome, mogli ste da gledate televizor.”

„Premijerka ne razume ni njenu ulogu, a ne razume ni ulogu Skupštine. Dakle, politika se ne komunicira sa građanima tako što vi iza zatvorenih vrata donesete neku meru pa je saopštavate na konferenciji za štampu. U parlamentu se raspravlja o izveštaju.”

„Ma, vi plan ne biste razumeli ni da sam vam ga dala na crtežu, a ne napismeno.“ 

Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke vratila se na to da je vanredno stanje morala da proglasi skupština, a svoje objašnjenje premijerka je posle nekoliko minuta porekla. 

„Zašto ja mislim da bi mi bili bahati i bezobzirni da smo tada tražili i molili Skupštinu za zasedanje? Pa zato što mislim da je neumitno da mi imamo jasnu većinu u ovom sazivu. Dakle, mi bi svesno ugrozili živote 600, 700 ili 800 ljudi koji učestvuju u jednoj sednici, znajući da će rezultat posle toga biti proglašenje vanrednog stanja.”

„Pretpostavljam, da ste se šalili kada ste rekli da niste sazivali Narodnu skupštinu zato što vi imate većinu. To je strašno čuti, verujte. Strašno. Šta to znači? Vi imate većinu i ne moramo uopšte da se sastajemo?“

„Nisam ja rekla da nismo sazvali Skupštinu zato što imamo većinu. Upravo suprotno.”

Napad na decu Dragana Đilasa se nije dogodio, u opoziciji su lažovi i kukavice, lupanje u šerpe nije prijatno za 700 hiljada članova SNS-a, baklje su samo odgovor. O tome je sa najviše emocija govorio naprednjak Vladimir Đukanović. 

„Zato što se borim da takvi zlikovci više se nikad više ne vrate u Srbiji na vlast. Ja molim naše članove, ja sam taj…pošto kažu krivična je prijava, da l’ je ne znam, organizovao ove baklje ili podstrekavao. Ma podstrekavao sam i podstrekavam i dalje! I pozivam ljude da im se suprotstave“. 

“Pričate o svemu osim teme, ovde su danas morali biti svi ministri da ih propitamo o rezultatima, a ne samo kratko” Ivica Dačić poručio je pred kraj rasprave radikal Nemanja Šarović. 

„Ovo je moralo izgledati potpuno drugačije. Ako želite da raspravljate sa nekakvim Đilasom, pa zakažite mu televizijski duel, pozovite ga kući na kafu. Šta vas politički zanima ili svrbi, pa to je vaš problem privatni. Ako želite da se dodvoravate Aleksandru Vučiću, imate stranačke sastanke, dodvoravajte se tamo. Imajući u vidu da se sad polako svode računi, moja ocena za vas i za vašu vladu i za čitavo današnje zasedanje i za vaše učešće je dva, na skali od 1 do 10, možda i dva minus, možda je dva previše“ .

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Skupština je danas usvojila Zakon o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja  i koje je Narodna skupština potvrdila.

Ovim zakonom ukida se deo mera koje Vlada donela za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine, dok se istovremeno i nastavlja primena dela mera koje je Vlada donela sa obrazloženjem da je cilj ublažavanje štetnih ekonomskih i socijalnih posledica epidemije COVID-19. Istim zakonom Skupština je obavezala izborne komisije da 11. maja 2020. godine donesu rešenja o nastavljanju sprovođenja izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora za narodne poslanike, poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine i odbornike skupština opština i gradova.

U obrazloženju se navodi da sve mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava prestaju da važe danom ukidanja vanrednog stanja, dok se nastavlja primena onih mera za koje je potrebno da nastave da važe da bi se sprovele do kraja i dale potpuni efekat. Stoga se navodi da će se primena tih mera nastaviti na osnovu “zakona koji donosi Narodna skupština u okviru svoje nadležnosti, i to kao mere koje je propisala Narodna skupština”. Međutim usvojeni zakon sadrži i sporne odredbe kojima se odstupa od Zakona o prekršajima u pogledu kažnjavanja prekršilaca mera u vanrednom stanju, kao i odrebe kojima se produžava važenje uredbi kojima se ne odstupa od ljudskih prava. 

Ukidaju se mere poput onih koje se odnose na organizovanje rada poslodavaca, rokovima u sudskim postupcima, ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava i dr, dok se nastavlja primena između ostalog uredaba o finansijskoj podršci i novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, merama u drumskom saobraćaju ili primeni rokova u upravnim postupcima i dr. Detaljan spisak pogledajte na kraju teksta.

Odstupa se od Zakona o prekršajima u pogledu kažnjavanja prekršilaca mera u vanrednom stanju

Zakon predviđa da će se na počinioce “prekršaja propisanih tim uredbama i učinjenih za vreme vanrednog stanja primenjivati odredbe tih uredaba i nakon ukidanja vanrednog stanja”. Ovaj stav posebno je problematičan jer odstupa od opštih pravila vremenskom važenju propisa u prekršajnom pravu u Srbiji. To konkretno znači da će se odstupiti od pravila primenjenog u Zakonu o prekršajima da se na učinioca primenjuje onaj propis koji je najblaži za učinioca. Drugim rečima, prekršaji koji su uvedeni uredbama Vlade koje Zakonom prestaju da važe više neće biti prekršaji nakon prestanka važenja uredaba. Stoga po opštim pravilima počinioci za njih ne bi mogli da budu kažnjeni, jer Zakon o prekršajima (čl. 6) propisuje da se, u slučaju da je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, na počinioca prekršaja primenjuje onaj propis koji je najblaži za počinioca.

Produžetak važenja uredbi kojima se ne odstupa od ljudskih prava

Zakon predviđa i da, do stupanja na snagu odgovarajućih zakona, nastavljaju da važe odredbe pojedinih uredaba donetih u vreme vanrednog stanja. Radi se o uredbama koje je Vlada donela u vreme vanrednog stanja a kojima se ne odstupa od ljudskih i manjinskih prava, već se odnose na mere iz nadležnosti Narodne skupštine. Na ovaj način, kako je navedeno u obrazloženju Predloga zakona, Vladine mere nastavljaju da važe kao mere koje je propisala Narodna skupština.

Međutim, Skupština nema mogućnost da potvrđuje uredbe Vlade (prema njenim nadležnostima u članu 99. Ustava), kao što ni iz nadležnosti Vlade ne proizlazi mogućnost da ona uredbom reguliše pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine.  Jedina uredba koju Skupština može da potvrdi jeste ona kojom se propisuju mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava iz čl. 200 stav 6 Ustava. Iako se u svim svojim uredbama Vlada (uz supotpis) pozvala na član 200. stav 6. Ustava, u slučaju mnogih od njih ne odstupa se od ljudskih i manjinskih prava, već se „propisuju mere čije je propisivanje u nadležnosti Narodne skupštine“. Osnov za njihovo donošenje, stoga, nije mogao da bude član 200 stav 6. Ustava i nije jasno po kom pravnom osnovu su podneti Skupštini na potvrđivanje. Procedura njihovog potvrđivanja odnosno praktično prevođenja u zakon u svemu odudara od procedure donošenja zakona – uključujući i okolnost da se o svima njima odlučivalo zajedno, odnosno, da nije svaka od uredaba pojedinačno bila predmet rasprave i glasanja u Skupštini.

Budući da je osnov donošenja svih uredbi upravo postojanje vanrednog stanja, upitan je pravni osnov po kome se produžava njihovo trajanje mimo vanrednog stanja „do donošenja odgovarajućih zakona“. Odnosi, čije je regulisanje u nadležnosti Skupštine, tako će biti regulisani propisima kojima Skupština daje zakonsku snagu, ali koji nisu usvojeni po redovnoj zakonodavnoj proceduri. Na ovaj način, odnosi za koje je predviđeno da ih u zakonodavnom postupku uređuje Narodna skupština, biće regulisani van redovne zakonodavne procedure.

Ovo pitanje postaje još aktuelnije ukoliko se ima u vidu da se pred poslanicima u Narodnoj skupštini nalaze i izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, te se nameće pitanje zbog čega socio-ekonomske mere koje se predviđaju Uredbama “sa produženim trajanjem” nisu mogle dobiti svoj zakonski oblik.

Koje mere nastavljaju da važe a koje prestaju ukidanjem vanrednog stanja?

Nastavljaju da važe mere iz sledećih 15 uredaba:

→     Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, br. 41/20 i 43/20);

→     Uredba o ulaganju za vreme vanrednog stanja deviznih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita („Službeni glasnik RSˮ, broj 42/20);

→     Uredba o pomeranju rokova za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 47/20);

→     Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20);

→     Uredba o pomeranju roka za podnošenje tromesečnih izveštaja o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20);

→     Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20 i 60/20);

→     Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, br. 54/20 i 57/20);

→     Uredba o merama u drumskom saobraćaju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 55/20);

→     Uredba o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

→     Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

→     Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARSCOV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

→     Uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 57/20);

→     Uredba o izmeni opštih prihoda i primanja, rashoda i izdataka budžeta Republike Srbije za 2020. godinu radi otklanjanja štetnih posledica usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20);

→     Uredba o pomeranju roka za sticanje statusa kvalifikovanog novozaposlenog lica („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20);

→     Uredba o formiranju privremenog registra i načinu uplate jednokratne novčane pomoći svim punoletnim državljanima Republike Srbije u cilju smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 60/20)

Prestaju da važe mere iz 11 uredaba:

→     Uredba o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, br. 31/20, 36/20, 38/20, 39/20, 43/20, 47/20, 49/20, 53/20, 56/20, 57/20, 58/20 i 60/20);  

→     Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, broj 31/20);

→     Uredba o poreskim merama za vreme vanrednog stanja radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARSCoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 38/20);

→     Uredba o korišćenju finansijskih sredstava budžeta Republike Srbije za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARSCoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 38/20);

→     Uredba o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 38/20);

→     Uredba o ograničavanju maloprodajne cene zaštitnih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, br. 40/20, 43/20, 48/20 i 59/20);

→     Uredba o posebnim tehničkim zahtevima, standardima i primeni medicinskih sredstava za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 41/20);

→     Uredba o načinu učešća optuženog na glavnom pretresu u krivičnom postupku koji se održava za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine („Službeni glasnik RSˮ, broj 49/20);

→     Uredba o dodatnom zaduživanju za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 uzimanjem kredita, emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu i davanjem garancija Republike Srbije („Službeni glasnik RSˮ, broj 52/20);

→     Uredba o organizovanju rada ustanova socijalne zaštite za smeštaj korisnika i organizacija socijalne zaštite za pružanje usluge domskog smeštaja za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RSˮ, broj 54/20);

→     Uredba o ispravama koje moraju da prate robu u prevozu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Službeni glasnik RSˮ, broj 55/20)

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je Drugu sednicu Narodne skupštine za vreme vanrednog zasedanja za sredu, 6. maj.

Jedno zasedanje, jedan administrativni odbor, desetine konferencija za novinare i jedan protest na stepeništu, ukratko su bile aktivnosti narodnih poslanika. Najupečatljivija slika april u Skupštini Srbije svakako su poslanici, ministri, novinari i administracija sa zaštitnim maskama i rukavicama. Na prvom zasedanju u takvim uslovima poslanici su sa 128 glasova za potvrdili uvođenje vanrednog stanja i svih uredbi koje je Vlada donela u borbi protiv koronavirusa, ali raspravu je obeležilo pitanje kako je Skupština mogla da se sastane 29. aprila, a ranije nije, s obzirom na to da je zabrana okupljanja više osoba u zatvorenom prostoru i dalje na snazi.

Sve do 21. aprila kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj televiziji najavio mogućnost da se Skupština sastane, zgrada doma Narodne skupštine uglavnom je služila kao press centar iz kojeg se lider pokreta Dosta je bilo Saša Radulović sa još dvoje narodnih poslanika tog pokreta, svakodnevno obraćao javnosti. Radulović je, kao i u martu, ponavljao da je parlament protivustavno suspendovan i da je u Srbiji izvršen državni udar, da je Skupština zatvorena 15. marta a kafane tek 21. i tražio hitnu sednicu. U tom zahtevu tokom aprila pokreta Dosta je bilo u holu skupštine nije se pridružio niko.

Dva dana posle najave predsednika u Skupštini se iznenada sastao administrativni odbor na kojem su poslanici odobrili smanjenje skupštinskog budžeta. Već na toj sednici postavljeno je pitanje šta se promenilo i kako sada mogu da se sastanu, a do tad nisu mogli, ali predsednik odbora Aleksandar Martinović iz Srpske napredne stranke odgovorio je da je sve urađeno po zakonu i da se delovi uredbe o zabrani okupljanja ne odnose na narodne poslanike.

Dugo očekivana sednica bila je organizovana uz pune mere zaštite, na ulazu je svima izmerena temperatura, svi prisutni su dobili zaštitne maske, rukavice, sredstva za dezinfekciju, u plenarnoj sali poslanici su razdvojeni pleksiglasom, a kafa se pila samo iz plastičnih čaša.

Na neizbežno pitanje poslanika ko je procenio da Skupština ne može da se sastane u martu, kad poslanici nisu ni pozvani, predsednica Vlade Ana Brnabić više puta je ponovila da bi zasedanje Narodne skupštine na početku pandemije bilo krajnje nebezbedno i neodgovorno zato što se, kako je rekla „tu ne radi samo o 250 ljudi, već verovatno o više od 500 ljudi koji su potrebni za administraciju, obezbeđenje i sve ono što mora da se organizuje jedna sednica Narodne skupštine.“

Predsednica Skupštine Maja Gojković objasnila je da je vanredno stanje uvedeno u skladu sa članom 200. Ustava. „Ne u skladu sa članom 200., pa pola rečenice stava onog koji se meni dopada ili bilo kome od nas ili bilo od kojih laika koji danas znaju šta je vanredno stanje i tumače ga kako god hoće. Da li je prekršen Ustav ili nije može da kaže Ustavni sud. I on će to i reći. Sve je urađeno u skladu sa Ustavom Republike Srbije i u skladu sa proglašenjem vanrednog stanja u skladu sa članom 200“, rekla je Gojković.

Ona je dodala da ni jedan parlament u svetu nije zasedao u prisustvu svih poslanika, već su se eventualno sastajali šefovi poslaničkih grupa i ocenila da to kod nas ne bi bilo moguće.

Dvodnevnu sednicu obeležila je rasprava o vanrednom stanju posle ubistva premijera, o opozicionim liderima pre svega Draganu Đilasu, o prvom maju, o ogromnoj ulozi Aleksandra Vučića u spašavanju života građana i nabavci respiratora. Ono o čemu nije rečena ni reč je rebalans budžeta koji je poslanicima upućen kao uredba i o njemu se tako i glasalo, a da javnost ni sada ne zna kakve su izmene rebalansom predviđene.

Ton sednice o koronavirusu obeležio je i ton kojim se predsednica Vlade Srbije Ane Brnabić na sednici najvišeg zakonodavnog tela, koje i bira Vladu i premijerku, obraćala poslanicima, pa smo čuli i „Gospodine Raduloviću molim vas idite lečite se“, „Da, oni su lažovi i najobičnije kukavice. Najobičnije kukavice“ kao i „Navijali ste za koronu. Slavili ste koronu samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića“.

Poslanici okupljeni u Savezu za Srbiju, kao i deo poslanika Demokratske stranke ni sada nisu učestvovali u radu Skupštine, već su se novinarima obraćali u holu ponavljajući da su mere u vanrednom stanju bile drastične i neadekvatne, kao i da je sve vreme trajala stalna politička kampanja vlasti, i da je očigledno da se i zasedanje Skupštine za to koristi.

Poslednji dan aprila - protest opozicije na stepeništu Skupštine u vreme policijskog časa. Odatle je poslata poruka da je nedopustivo da u vreme zabrane kretanja huligani i politički aktivisti mogu da se kreću i da se u vreme zabrane kretanja vodi politička kampanja. U 20 časova prisutni su uputili aplauz podrške zdravstvenim radnicima, a uzvike negodovanja i zvižduka u 20.05.

Skupština je na Prvoj sednici za vreme vanrednog stanja 28. i 29.04. potvrdila proglašenje vanrednog stanja i uredbe koje je Vlada donela tokom vanrednog stanja. Ko je sve učestvovao u plenumu a ko davao izjave iz hola, i o čemu su sve poslanici diskutovali? Od korona virusa, do lupanja u šerpe, migranata, značaja prvog maja i akcije Sablja, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika

O lupanju u šerpe,  o migrantima, o značaju prvog maja, četničkim pesmama, akciji Sablja i mnogim drugim temama pričalo se na sednici na kojoj je Skupština potvrdila uvođenje vanrednog stanja i sve uredbe koje je Vlada donela u međuvremenu. O rebalansu bužeta koji je takodje usvojen prostim glasanjem nije rečena ni reč, a izveštaj o merama Vlade u odbrani od koronavirusa podnela je usmeno premijerka Ana Brnabić rekavši da je Srbija vodila odgovornu državnu politiku. 

„Naš zdravstveni sistem je izdržao. On je danas na nogama. On nikada nije pao.”

Vanredno stanje morala je da proglasi Skupština, ocenio je lider Radikala Vojislav Šešelj.

„Vi ste rekli, Skupština nije mogla da se sastane. Ko je to proveravao? Kako nije mogla, kad nije ni sazivana. Ja znam, Maja Gojković je u vreme bombardovanja, kad su svi mostovi na Dunavu u Novom Sadu bili porušeni, vojnom skelom išla na sednicu Savezne Skupštine. Je l’ tako bilo, Majo?"

Poslanici dela opozicije koji su i ranije bojkotovali rad parlamenta odnosno deo Demokratske i Socijaldemokratske stranke kao i okupljeni u Savezu za Srbiju, ni ovoga puta nisu hteli, kako kažu, da pruže legitimitet kršenju Ustava, već su izjave davali u holu. A kako su prošli oni koji su ipak ušli u salu? Na primer lider Nove stranke Zoran Živković kojeg je ministar odbrane Aleksandar Vulin tako dočekao, da je reagovala i predsednica Skupštine:

„Meni je veoma drago što se pojavio poslanik Živković, pošto slušam kako laže u holu, pa mi je drago da dođe ovde da kaže to u lice…(Ministre, ministre, molim vas). Sram te bilo, takav rečnik se ne koristi u ovoj Skupštini…

„Ministre, molim vas. Neću dozvoliti uopšte ovakav način komunikacije, bez obzira ko je u pitanju.“

Ministar je kasnije ipak nastavio.

„Sad znamo da poslanik Živković, osim što zna da mrzi i našu Vojsku i naše ruske prijatelje i rusku braću, ne zna ništa o onome o čemu govorim.“

Đorđe Vukadinović ponovio je šta sve vidi kao greške Vlasti i dodao da se nigde u krizi šef države nije tolio pojavljivao kao kod nas. Usledio je i odgovor premijerke.

„To svakodnevno pojavljivanje postaje kontraproduktivno, počinje da iritira. I ovi zvižduci koji vidim da toliko smetaju nekima, ovi zvižduci u osam i pet, i ovo lupanje u šerpe su jednim delom posledica, jednim delom reakcija na to preterivanje.“

„I korona virus, našli ste ga kao najboljeg saveznika u borbi protiv Aleksandra Vučića. Navijali ste za koronu. Slavili ste koronu samo ukoliko bi mogla da oslabi Aleksandra Vučića.“

I Maja Gojković je sa mesta poslanika polemisala sa članovima novooformljenog poslaničkog  kluba Vojvođanski front - Srbija 21 koji su inače odlučili da učestvuju na izborima.

„Biće sve u redu, pobediće Srpska napredna stranka jer građani Srbije veruju Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci. Eto da vam otklonim makar jednu dilemu koju možda vi lično imate, a prikrivate se iza kao bog zna kolko građana koji su vas kontaktirali i kažu, spasi nas Nenade Konstantinoviću ove neizvesnosti“.

Predstavnici Vlade odbacili su optužbe da je za vreme vanrednog stanja bilo funkcionerske kampanje, ali nisu se svi sa tim složili. Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović smatra da se Novom Pazaru nije pomoglo na vreme, a ministar Vulin mu je odgovorio da je u taj grad uloženo više nego ikad, i da je vojska puno pomogla.

„Sada imate nešto što nikada do sada niste imali. Aleksandar Vučić je doneo deset respiratora, ni jedan taj respirator niste imali. Ni jedan jedini, za to se valjda kaže hvala!“

„Ja sam čuo sada od ministra odbrane da mi treba da smo zahvalni zato što smo sve vreme morali da čekamo da postanemo neko novo žarište koronavirusa da bi nam predsednik lično uručio respiratore koje je kupio od naših para.“

Za kraj, pozitivne stvari, nepodeljene pohvale i podršku dobili su zdravstveni radnici kao i prosveta koja se po oceni poslanika odlično snašla u ovoj situaciji, a iz novinarskog ugla dobro je i to što su se i pored teških reči, u skupštini posle dužeg vremena čula različita mišljenja.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je danas Prvu sednicu Narodne skupštine za vreme vanrednog stanja za utorak, 28. aprila, sa početkom u 10 časova.

Skupštinski administrativni Odbor sastao se prvi put od uvođenja vanrednog stanja kako bi razmotrio predlog izmena skupštinskog budžeta za ovu godinu. Kako to da odbor može da se sastane, a do sada nije, i šta je sve još zanimalo prisutne poslanike, poslušajte u #StrofaRefrenReplika

Skupštinski administrativni Odbor sastao se prvi put od uvođenja vanrednog stanja, kako bi razmotrio predlog izmena skupštinskog budžeta za ovu godinu. Članovi odbora nosili su zaštitne maske zbog pandemije koronavirusa, na sajtu skupštine emitovan je direktan prenos, jedino što o tome nije bilo obaveštenja u najavama, a novinari, bar većina njih, za ovu sednicu nisu dobili zvaničan poziv. 

Poslanici su podržali predlog da kao posledica proglašenja pandemije covida 19,   skupštinski rashodi budu umanjeni za 20 odsto i to nije bilo sporno. Više ih je zanimalo kako sada odbor, a uskoro i Skupština može da se sastane, a pre mesec dana nije mogla, a naročito jer je Predsednica Skupštine Maja Gojković poslanike koji su još sredinom marta tražili da zakaže sednicu, obavestila da to nije moguće jer je u vanrednom stanju zabranjeno održavanje skupova sa više od 50 ljudi. 

Poslanik Nemanja Šarović rekao je da Radikali nipošto ne bi hteli da prekrše zakon i pitao predsednika odbora da li je dobio neko posebno odobrenje pre nego što ih je okupio.

„Postoji zabrana okupljanja u zatvorenom prostoru i ja bih sad vas da pitam da li mi kršimo možda uredbu Vlade? I druga stvar da vidimo ako već može da se sastane administrativni odbor, zar nije bilo prirodnije i zar nije bilo hitnije da se sastane odbor za zdravlje i ako može da se raspravlja o novcu, još hitnije je čini mi se da se raspravlja o zdravlju ljudi o merama koje se provode i to je nešto iz čega Narodna Skupština, po našem mišljenju, nije smela biti isključena“. 

Sastali smo se na osnovu uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, odgovorio je predsednik odbora Aleksandar Martinović iz SNS-a.

„A tu lepo piše, zabrana iz stava 1 tačka 1 i 2 ovog člana ne odnosi se na lica koja su izabrana, to ste vi, i svi mi, postavljena ili zaposlena u državnom organu, organu Autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave, ako je njihovo prisustvo potrebno za rad, itd, itd..“

„Poslednja rečenica u tom stavu kaže sledeće - na zahtev nadležnog  organa, organa Autonomne pokrajine ili organa jedinice lokalne samouprave Ministarstvo unutrašnjih poslova će tim licima izdati posebnu dozvolu za kretanje, itd. Jedno je dozvola za kretanje, a ja sam vas pitao imajući u vidu da je kako rekoše, zabranjeno okupljanje, da li mi imamo neki pravni osnov da se okupljamo ili nemamo“.

„Pozvao sam se na uredbu o merama za vreme vanrednog stanja, svako ko je pročita mislim da će mu biti jasno da smo na osnovu te uredbe potpuno legalno zakazali sednicu“.

Radikalu Miloradu Mirčiću bilo je čudno što nema ni jednog novinara.

„Da li je bila neka prepreka, ili je dozvoljeno prosustvo pa oni nisu zainteresovani, pa zato molim da predsednik odbora da objašnjenje“.

„Pa sednica odbora je najavljena, dakle mediji mogu da prisustvuju, kao i na svakoj drugoj sednici a sve drugo je stvar medija“. 

Da postoji način kad ima volje, pokazao je i prvi on-lajn sastanak koji je predsednica skupštine održala sa svojim potpredsednicima, a na kojem je bilo reči o organizaciji novog zasedanja sledeće nedelje. Svi narodni poslanici moraće da poštuju procedure i koriste sredstva zaštite, a zakazan je i sledeći sastanak o tome takođe  on-lajn.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

U novoj epizodi #StrofaRefrenReplika, poslušajte kako su se sve poslanici odnosili prema stručnjacima, akademicima, profesorima i naučnicima u Skupštini proteklih godinu dana.

Da li je akademik Dušan Teodorović "pobegao na agresorsku stranu u Ameriku želeći da izbegne da u ratnim uslovima predaje studentima", da li bi Jovo Bakić studente "mogao da obučava po ustaškom modelu", da li Univerzitet radi pod pritiskom „drugosrbijanske“ elite, takva i slična pitanja neretko su se mogla čuti na zasedanjima poslednjeg skupštinskog saziva. Odnos narodnih poslanika prema stručnjacima zavisio je uglavnom od političkog trenutka, a najjasnije  primere našli smo na početku poslednjeg jesenjeg zasedanja kad je zakone branio ministar finansija Siniša Mali, a poslanici vladajuće stranke mu iskazivali podršku u odbrani od optužbi za plagiranje doktorata.

Poslanik Veroljub Arsić komentarisao je spisak profesora istraživača sa višegodišnjim iskustvom i rezultatima u naučnom radu, koji su kako kažu, iskazali profesionalnu i moralnu obavezu da utvrde eventualne plagijate. 

„A jedan od potpisnika je i profesorka Ekonomskog fakulteta, Danica Popović. Eto. Ona je jedna od potpisnica. Gospodine ministre, da znam da nisu u pravu i možete biti mirni, da pogledamo jedan od naučnih radova spomenute profesorke, i njenih sledbenika ovde među narodnim poslanicima. Kaže se, predviđa se neka kriza u evro zoni, moguće-nemoguće, nećemo o tome da raspravljamo. Šta može da uradi Srbija? Кaže profesorka Danica ima jedan lek oproban i delotvoran, a zove se depresijacija ili da građani Srbije znaju, to se zove štampanje dinara“.

O svojim kolegama, na prepoznatljiv način za šta nikad nije dobio opomenu, nastavio je profesor  Marko Atlagić.

„Radi se od nekakvog nazovi naučnika inače poznatog pod nazivom secikesa Karapandža Raša, ja hoću radi javnosti da kažem, radi se o jednoj naučnoj spodobi koja je poznata pod nazivom profesor tviteraš.  

Profesor dr Rade Veljanovski, jedan od čelnika Saveza za Srbiju među kolegama poznat pod nazivom Rade jajara, zato što je petljao oko doktorata i time narušio akademsku čestitost, je 21. aprila 2018. godine izjavio, citiram – Srbija treba da prizna nezavisnost Кosova i obezbedi mu stolicu Ujedinjenih Nacija, i time se profesor Rade, zvani jajara, svrstao u red izdajničkih bitangi naše zemlje.“

Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke bio je zabrinut za autonomiju Univerziteta.

„A mislim da ni rektorka nije sveta krava i to treba reći i ja ne znam da li je starija rektorka ili studenti koji su taj Rektorat zauzeli i s tim u vezi pitam ministarstvo šta će preduzeti da rektorat više ne bude politički brlog?“

Ovakvih primera je mnogo, a možda jedino pravo objašnjenje za ovu pojavu dao je šef skupštinskih naprednjaka Aleksandar Martinović kroz primer čoveka koji je od ovog saziva doživeo ubedljivo najviše kritika, sudije Miodraga Majića.

„Kada dođete u jednu političku emisiju kao što je to Utisak nedelje, i iznesete svoj politički stav, onda vi ne nastupate kao sudija, nego nastupate kao političar. Niko ne vrši hajku protiv njega zato što je sudija. Kad dođete u političku emisiju onda više niste ni sudija, onda više niste ni lekar, onda više niste ni profesor fakulteta, onda ste političar. Ali onda morate da prihvatite taj politički teret koji ste sami sebi stavili na vrat. I ne smete onda da se žalite ako vas neko zbog toga prozove. Nema, kao što je rekao neko od kolega „svetih krava“ u Srbiji.“

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.