Kako je protekao izbor dva preostala člana REM-a i o čemu se vodila najveća rasprava u skupštinskom plenumu, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Poslanici skupštine Srbije izabrali su Slobodana Cvejića i Višnju Aranđelović za članove Saveta REM-a, a da u raspravi javnost nije saznala ništa ni o njima ni o razlozima zašto su izabrani oni, a ne drugo dvoje predloženih kandidata. Iz pisanih biografija koje su poslanici i novinari dobili videli smo da je Cvejić doktor sociologije i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, a Višnja Arandjelović  dugogodišnja novinarka Politike.

Veći deo sedmočasovne rasprave nije bio posvećen njima, ali jeste REM-u i slobodi medija. Nataša Mihajlović Vacić iz SDPS-a rekla je da će uspeh REM-a  zavisiti od hrabrosti i nezavisnosti članova Saveta.

„Vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo. Mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme, vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem, ne, REM je problem od samog svog nastanka.“

Đorđe Komlenski iz Pokreta Socijalista očekuje da se REM pozabavi dozvolama za emitovanje televizije N1, dok Đorđe Vukadinović ima sumnje u važnost ove teme. 

„Nisam u prilici ni da gledam njihov program, tako da me zaista i ne zanima šta rade i da li kritikuju vlast ili ne kritikuju, šta o bilo kome od nas govore, to je jednostavno njihovo pravo, ali da rade nezakonito na teritoriji Republike Srbije, to je nešto što me apsolutno kao građanina ove države dotiče“.

„Ali ja osnovano sumnjam, takoreći siguran sam da ne bi bilo tih zamerki da je program te televizije naklonjen vlasti, da hvale kao što hvale svi drugi svaki potez Vlade i ministara i naravno predsednika, u tom slučaju verovatno se ne bi ovoliko ovde poslanici i neki drugi bavili time i uslovima pod kojim oni emituju program“.  

Tvrdnjom da su vlasti problem N1 do sad mogli i da reše, radikal Nemanja Šarović naterao je predsedavajućeg Veroljuba Arsića da mu oduzme reč.

„Ovima N1 za koje vi sami tvrdite da ne plaćaju ništa, da krše zakon, pa ko im to omogućuje? Vi! Svojom nesposobnošću, svojim neradom, svojim neznanjem da uredite sistem. I vi nekom pričate o nečemu, vi ste napravili rezultat. A koji ste vi rezultat napravili? Šta biste vi da nema Aleksandra Vučića? Kad vas čovek sluša, pa rekao bi, pa taj Vučić, on realno i ne doprinosi mnogo, uglavnom narod glasa za Orlića, za Martinovića, za Srbu Filipovića,  Acu Markovića, za te eksperte, za te…“

„Kolega Šaroviću nemate pravo da prozivate poslanike jednog po jednog, ne ne, ne ne ne ne ne ne ne ne ne.“

Odgovor iz SNS-a  bio je da je ova vlast omogućila ne samo slobodu medija već i mnogo bolje izborne uslove, da je izgradila kilometre autoputa i da je prosečna plata veća od 500 evra, što će građani kako očekuju, nagraditi u aprilu. 

Za Otvoreni parlament  Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je, na zahtev Vlade, Dvadeset peto vanredno zasedanje Narodne skupštine za utorak, 18. februar, na kojoj će narodni poslanici razmatrati Predlog zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je podnela Vlada.

Na 23. vanrednom zasedanju Skupštine izabrano je 80 sudija o kojima se u plenumu nije čulo gotovo ništa, ali se zato često spominjao sudija Miodrag Majić - najnegativnija pojava u pravosuđu prema oceni pojedinih poslanika vladajuće većine. O tome, kao i o odlaganju izbora predsednika sudova i usvojenim finansijskim planovima nezavisnih tela, poslušajte u novoj epizodi #StrofaRefrenReplika.

Izbor predsednika sudova se odlaže, o 80 novoizabranih sudija ni na ovoj sednici nismo čuli gotovo ništa, a najnegativnija pojava u pravosuđu prema oceni pojedinih poslanika vladajuće većine i dalje je sudija Miodrag Majić.

Ako je neko pomislio da odlaganje izbora predsednika sudova ima veze sa predstojećim izborima, nije kažu u pravu, razlog su, prema rečima predsednika skupštinskih naprednjaka Aleksandra Martinovića, loši predlozi.

 „Ja sam naveo, tri primera gde prosto nemate uslova da izaberete takvog kandidata za predsednika suda. Jedan kandidat je dolazio iz suda gde je dobio samo jedan glas svojih kolega, drugi kandidat je, i to se manje-više zna u sredini u kojoj on živi, član glavnog odbora Demokratske stranke, a treći kandidat, to je za mene onako bilo najdrastičnije, bio je na merama tajnog nadzora od strane Bezbednosno-informativne agencije.”

I radikal Petar Jojić pozdravio je odluku skupštine da se o predlozima još malo razmisli. Dobio je kaže pismo od zaposlenih u Pirotskom sudu o kandidatkinji za predsednicu.

„Ovo je skandal, jer je ovo lice sudija tek tri godine, studirala je 11 godina, a prosečna ocena šestica. Alal vera predlagaču iz Visokog saveta sudstva. Čestitam, skidam kapu!“

U zakonu piše da sudija može biti razrešen ako je nedostojan funkcije i krši Ustav, podsetili su Marjan Rističević i Jelena Žarić Kovačević.

„Moje pitanje je bio sudija Majić. Taj se više bavi politikom nego svi politički lideri zajedno. Da li ga to čini nedostojnim sudijske funkcije? Kad god mi nešto kažemo i stavimo primedbu, to se smatra pritiskom na pravosuđe. Kada se sudija Majić meša u naš posao, onda nikom ništa. Ako mi komentarišemo presude koje su stare nekoliko godina, onda mi vršimo pritisak, onda se diže Majić, diže se Visoki savet sudstva, digne se kuka i motika iz pravosuđa. Ej vi ste svetog Majića komentarisali itd.”

„Najbolji primer za to je sudija Majić, koji krši sve etičke i profesionalne norme, zloupotrebljavajući sudijsku funkciju u dnevnopolitičke svrhe. Gotovo da se ne pojavi nijedna tema u Srbiji, a da on to ne iskoristi kao povod da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije ili Srpsku naprednu stranku.”

Nemanja Šarović iz Srpske radikalne stranke pitao je Visoki savet sudstva da li je njihovo ćutanje priznanje da je pravosuđe pod pritiskom i naveo primer nedavnog  hapšenja bliskog saradnika ministarke Zorane Mihajlović. 

„Uhapse njega, on kaže – delio sam pare sa Zoranom, prvi se javlja, ni Zagorka Dolovac, ni ovaj Milojević, nego se javlja predsednik Republike i kaže – ja verujem u nevinost Zorane Mihajlović? Pa koga briga u šta on veruje? Da li je to pritisak na sudove? Da li je to dozvoljeno? Ako jeste, pognite i dalje držite pognute glave i ćutite. Ako nije, podignite glave i usprotivite se, jer to ste dužni da učinite.”

Na ovoj sednici usvojeni su i finansijski planovi nekih nezavisnih tela pa smo čuli da REM i Agencija za energetiku za plate zaposlenih izdvajaju 70 odsto ukupnih prihoda.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je, na zahtev 158 narodnih poslanika, Dvadeset četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za petak, 14. februar 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Crtina inicijativa Otvoreni parlament načelno pozdravlja presedan koji je napravljen usvajanjem dva predloga za izmene zakona koje je podnela narodna poslanica Gordana Čomić, ali istovremeno postavlja pitanje zašto nisu barem razmatrani i ostali predlozi za izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima, koji su došli iz redova opozicije.  

Od 2016. godine do sada, poslanici koji ne pripadaju vladajućoj većini podneli su ukupno 18 predloga za izmene i dopune pomenutih zakona, koji se odnose na bitna pitanja unapređenja izbornog sistema, ali nisu transparentni razlozi zbog kojih su u dnevni red uvršteni samo predlozi poslanice Čomić.  

Dnevni red sednice na kojoj su ove izmene zakona usvojene utvrđen je unapred, zahtevom za sazivanje vanrednog zasedanja koji je podnelo 155 poslanika. Po pravilima procedure, dnevni red vanrednog zasedanja ne može se dopuniti, ali ostaje pitanje na osnovu čega su poslanici većine odlučili da neke predloge uvrste u dnevni red, a neke druge da ignorišu godinama.

Otvoreni parlament podseća da je ovo tek drugi slučaj u ovom skupštinskom sazivu da se na dnevnom redu našao predlog za izmene ili usvajanje novog zakona koji su podneli poslanici izvan vladajuće većine. Prethodni slučaj dogodio se u martu 2019.  godine kada je razmatran predlog Zakona o finansiranju Autonomne pokrajine Vojvodine i Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o Vojvodini, ali tada predlozi Olene Papuge, Nade Lazić i Nenada Čanka nisu bili usvojeni.

Činjenica da se predlozi zakona koje podnose poslanici iz redova opozicije ne stavljaju na dnevni red Narodne skupštine u praksi znači da poslanici ne mogu da ostvaruju pravo predlaganja zakona, a time i svoju punu ulogu. Razmatranje zakonodavnih inicijativa narodnih poslanika ne sme da zavisi od političke volje.

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković sazvala je, na zahtev 154 narodna poslanika, Dvadeset treće vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, za sredu, 12. februar 2020. godine, sa početkom u 10.00 časova.

Tek drugi put u ovom sazivu na dnevnom redu Skupštine našao se predlog podnet od strane poslanika koji nisu deo vladajuće većine. 22 vanredno zasedanje ostaće upamćeno po izmeni cenzusa za izbor narodnih poslanika i lokalnih odbornika, uvođenju 40% kvote za učešće žena u radu Narodne i lokalnih skupština, ali i po većinskoj podršci predlogu iz reda opozicije. Poslušajte više u 20. epizodi #StrofaRefrenReplika

Najvažnija odluka poslednje sednice možda jeste to što je izborni census smanjen sa pet na tri odsto i da će od sledećih izbora u skupštinskim klupama sedeti najmanje 40 odsto žena, ali čini se još važnije - ovo je bila pokazna vežba kako bi trebalo stvarno da izgleda skupštinska rasprava i kako predsednik Parlamenta može, kad hoće, da bude drugi čovek države.

Prvi presedan - objedinjena rasprava o predlozima vlasti i opozicije. O smanjenju izbornog cenzusa govorilo se mnogo, ali uglavnom isto - predožila ga je Srpska napredna stranka, kažu na svoju štetu, kako bi parlament bio reprezentativniji i kako bi se čula najrazličitija mišljenja. Oni koji ne veruju u dobru volju naprednjaka i smatraju da je tri odsto mamac ili usluga nekim malim strankama kako bi se u budućem sazivu skupštine glumila demokratija - nisu bili u sali da to i kažu, jer je na snazi bojkot.

Ni rasprava o budžetu, ni Vučićev plan za Kosovo, ni ozbiljne izmene Krivičnog zakona nisu naterale stranke okupljene u Savezu za Srbiju da taj bojkot prekinu. To je na svoju ruku, svesna rizika, učinila poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić došavši da brani predlog o najmanje 40 odsto manje zastupljenog pola na izbornim listama.

“I hajde da zapamtimo da će uvek biti nas koje će braniti ono što je ispravno, a ne moramo. Mnogo jednostavnije, nemati etičku dilemu o tome da li ovde da zastupam politiku Demokratske stranke, a to je prisustvo žena u politici na mestima odlučivanja, ili ću zastupati odluku stranke o tome da u ovoj Skupštini sa bilo kime nema razgovora i da se rad bojkotuje. Ja sam odlučila, kako sam odlučila i opet bih tako.”

A kada je u sred rasprave stigla vest da je Vlada preporučila da se Čomićkin predlog ne usvoji, odgovor predsednice skupštine Maje Gojković  bio je baš kakav bi uvek i trebalo da bude.

“Kao što znamo, mišljenje izvršne vlasti ne obavezuje zakonodavnu vlast. Ovu vlast ovde je izabrao narod, a mi biramo Vladu, mi biramo izvršnu vlast.”

Predsednica skupštine prekidala je napade na opoziciju koja nije prisutna, a potez koleginice Čomić posebno je pohvalila Marija Obradović iz SNS-a.

“Znate ono - Pucajte ja i sada držim čas!  To vam je Gordana Čomić u ovoj priči. Kad ste toliko hrabri da preskočite stranačku ogradu. Činite dobro ženama, dakle 52 procenta u Srbiji, o njima brinemo kroz ovaj zakon!”

Radikali nisu poverovali u zajedničke dobre namere kolega. Kritike su stigle od Nemanje Šarovića i Vjerice Radete kojima je Maja Gojković poručila kako oni samo zamagljuju činjenicu da neće podržati veći broj žena u Skupštini. 

“Nakon svih priča kako su žuti lopovi opustošili i upropastili Srbiju, na kraju vidimo kako vi delite zapravo sve iste vrednosti!”

“Ta gospođa koja je željna dijaloga, gde je bila godinu dana skoro, u nekoj dubokoj ilegali? S kim je imala dijalog? Dok nije napravila kombinaciju političku sebi od koristi, e onda se pojavila. Naravno sad će i ona i vi negirati to, al brzo će izborne liste pa će se videti”.

“Hrabro je doneti odluku u svom životu posle 30 godina i zatvoriti jedna vrata i pokušati da otvoriš druga vrata a to nisu vrata Srpske napredne stranke, to ja odgovorno tvrdim”.

Kada je reč o učešću stranaka nacionalnih manjina, većina je uvažila preporuke iz javne rasprave pa će Republička izborna komisija proglašavati manjinske izborne liste o čemu može, ali ne mora tražiti mišljenje Nacionalnog  saveta nacionalnih manjina.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Prvo javno slušanje u ovoj godini održano je na temu izmena zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnih izbora. Velikodušan gest za veću reprezentativnost sastava Skupštine, ili pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta? Predstavnik Crte Pavle Dimitrijević poručio je da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane i da ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju. Poslušajte šta narodni poslanici i drugi učesnici javnog slušanja misle o predloženim izmenama u 19. epizodi #StrofaRefrenReplika

Smanjenje cenzusa sa pet na tri odsto doprineće reprezentativnosti sastava Skupštine Srbije, ali izborna pravila ne treba menjati u izbornoj godini, rečeno je na  javnom slušanju u Skupštini Srbije o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima koje su predložili poslanici Srpske napredne stranke.

Poslanik SNS-a Vladimir Orlić u uvodu je objasnio da su predložene dve ključne izmene: smanjenje cenzusa i novi propis po kojem Republička izborna komisija utvrđuje status stranaka nacionalnih manjina, a potvrdu statusa za lokalne izbore daju im Nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Nevladin sektor nije protiv smanjenja cenzusa, ali izmene neposredno pred izbore, ruše poverenje u izborni sistem. 

Uz napomenu da se ta tema nije pominjala na razgovorima o unapređenju  izbornih uslova, Pavle Dimitrijević iz Crte istakao je da cenzus nije samo pitanje izbora 2020. godine, već pitanje u kakvoj državi želimo da živimo.

„Nema izričite zakonske obaveze koja bi zabranjivala da se izborni zakoni menjaju godinu dana pred izbore, međutim ovaj standard možemo naći i u  Kodeksu dobre prakse u izborima Venecijanske komisije gde se eksplicitno navodi da ozbiljne promene ne treba da budu implementirane odnosno ne treba do njih da dođe u godini u kojoj se izbori održavaju.”

Predstavnica CESID-a Emilija Oristijević pozvala je predlagače da dodatno razmotre predloge.

„Ovako krupne promene ne smeju da se rade neposredno pred izbore s obzirom da je reč o jednom od stubova izbornog sistema pored broja izbornih jedinica ili broja poslanika i u tom smislu predlažemo da i ukoliko ova mera prođe odnosno bude usvojena u skupštini - njena primena bude odložena“.  

Nisu zadovoljni ni predstavnici manjina, Lider Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov smatraju da se ovako otvara put zloupotrebama.

„Recimo u našim sandžačko-novopazarskim uslovima to bi izgledalo ovako: recimo Sulejman Ugljanin koji kontroliše Nacionalni savet Bošnjaka i Bošnjačko nacionalno vijeće s jedne strane i s druge strane ja i Stranka pravde i pomirenja treba da se prijavimo na taj šalter i da tražim dozvolu od Sulejmana Ugljanina da mi dopusti da izađem na izbore pod određenim uslovima“.

„Tu postoji najveća slabost kada je u pitanju onemogućivanje predstavnicima političkih stranaka nacionalnih zajednica, malih i teritorijalno disperziranih, a to su sve osim madjarske, bošnjačke i albanske, jer je za uključivanje u izborni proces potrebno 10.000 ovjerenih potpisa od strane javnih bilježnika, a za registraciju je potrebno tisuću.“

U javnoj raspravi spuštanje cenzusa podržale su članice vladajuće koalicije, dok je Jovan Jovanović iz Kluba samostalnih poslanika rekao da ne veruje u velikodušan gest Srpske napredne stranke. 

„Za nas je ovo jedan providan pokušaj vlasti da pruži privid legitimiteta, reprezentativnosti i pluralizma u sledećem sazivu Parlamenta. Osim toga mi danas imamo ovo javno slušanje. U sred javnog slušanja je zakazana  sednica sa ovim izbornim zakonima, što govori koliko je u stvari iskreno ovo javno slušanje."

Poslanik SNS-a Aleksandar Martinović je u ime predlagača rekao da oni ne menjaju izborni sistem, samo pomažu da bude još proporcionalniji.

„Odnosno omogućavamo da na političkom spektru u Narodnoj skupštini budu vidljivi i oni politički činioci koji inače ne bi bili vidljivi da je cenzus ostao na pet odsto.“

O strankama nacionalnih manjina Martinović je rekao da je ideja da se spreče zloupotrebe i da se postigne da na izborima učestvuju autentične manjinske stranke.

Za Otvoreni parlament Mirjana Nikolić.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković sazvala je 22. vanredno zasedanje za četvrtak, 6. februara, na zahtev 155 poslanika Narodne skupštine.