1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis?
2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu?
3. Da li je to diskriminacija?
4. Da li je normalno da, kod konkursa za „sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa“, oni koji učestvuju na konkursu sastavljaju komisije ili čak bivaju članovi komisija?
5. Da li je to sukob interesa?
6. Da li znate da set medijskih zakona je diskriminatoran i da se ogromna sredstva izvlače iz nerazvijenih regiona i prosleđuju u razvijene regione?
7. Da li znate da je po Ustavu vlada Srbije obavezna da se stara o ravnomernom regionalnom razvoju?
8. Da li znate da je set medijskih zakona u suprotnosti sa Ustavom Srbije, zakonom o regionalnom razvoju i zakonom o zaštiti potrošača?
9. Da li ćete pokrenuti ili podržati inicijativu za formiranje javnih servisa u ostalim regionima?

Poštovana,

Da li je moguće produžiti rok za odbranu doktorskih disertacija po starom, kao što je produžen rok studentima osnovnih studija? Razlozi su opravdani: čekanje odgovora odabranog naučnog časopisa o prihvatanju naučnog rada, nabavka materijalnih i drugih sredstava za dovršavanje istraživanja, završetak pisanja doktorske disertacije... Prelazak na doktorske studije na odgovarajućem studijskom programu u mnogome otežava situaciju, od nepotrebnih procedura koje smo već jednom prošli, preko znatnih novčanih sredstava, do odugovlačenja završetka sticanja zvanja doktora nauka u već započetom pravcu.

Unapred zahvalna na odgovoru,
Mr Vesna Ružičić

Poštovani g-dine Atlagiću,

Obraćam Vam se povodom Nacrta izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju ,
a obzirom na činjenicu da su gorepomenutim Nacrtom izuzeti studenti magistarskih i doktorskih studija po "starom".

Naime, magistrirala sam 2010. godine, nakon čega su mi bile potrebne dve godine da pronađem mentora koji zadovoljava uslove da "vodi" doktoranta (najmanje 5 radova u časopisu sa SCI liste) i Fakultet koji je "raspoložen" za rad sa doktorantima po "starom".

Istraživanje sam završila nakon pet godina, tema doktorske disertacije mi je odobrena, a istu sam i napisala i pripremila za stavljanje na uvid javnosti krajem avgusta ove godine. Na matičnom fakultetu su odbili da disertaciju stave na uvid javnosti, pravdajući se rokom koji je predviđen važećim Zakonom o visokom obrazovanju (30.09.2016.).
Uslov za odbranu disertacije sam stekla još prošle godine, a autor sam 18 naučnih i stručnih radova (od čega 7 iz oblasti teme doktorske disertacije) i 2 udžbenika za srednju školu.

Napominjem da sam zaposlena u Prvoj tehničkoj školi u Kruševcu (srednja stručna škola) od 28.01.1992. godine, te da je sve što sam dosad uradila zapravo rezultat mog entuzijazma i želje za stalnim učenjem, usavršavanjem i napredovanjem, iako bolujem od artroze kuka već 15 godina. Svoje postdiplomsko obrazovanje sam sama finansirala.

Molim Vas da svojim angažovanjem omogućite da se makar doktorantima koji su započeli proceduru (a mogli bi doktorat već sutra da odbranimo da nije složene i duge procedure) omogući završetak doktorskih studija po "starom".

Unapred zahvalna,
mr Milica Tufegdžić

Poštovana g-đice Jerkov,

Obraćam Vam se povodom Nacrta izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju ,
a obzirom na činjenicu da su gorepomenutim Nacrtom izuzeti studenti magistarskih i doktorskih studija po "starom".

Naime, magistrirala sam 2010. godine, nakon čega su mi bile potrebne dve godine da pronađem mentora koji zadovoljava uslove da "vodi" doktoranta (najmanje 5 radova u časopisu sa SCI liste) i Fakultet koji je "raspoložen" za rad sa doktorantima po "starom".

Istraživanje sam završila nakon pet godina, tema doktorske disertacije mi je odobrena, a istu sam i napisala i pripremila za stavljanje na uvid javnosti krajem avgusta ove godine. Na matičnom fakultetu su odbili da disertaciju stave na uvid javnosti, pravdajući se rokom koji je predviđen važećim Zakonom o visokom obrazovanju (30.09.2016.).
Uslov za odbranu disertacije sam stekla još prošle godine, a autor sam 18 naučnih i stručnih radova (od čega 7 iz oblasti teme doktorske disertacije) i 2 udžbenika za srednju školu.

Napominjem da sam zaposlena u Prvoj tehničkoj školi u Kruševcu (srednja stručna škola) od 28.01.1992. godine, te da je sve što sam dosad uradila zapravo rezultat mog entuzijazma i želje za stalnim učenjem, usavršavanjem i napredovanjem, iako bolujem od artroze kuka već 15 godina. Svoje postdiplomsko obrazovanje sam sama finansirala.

Molim Vas da svojim angažovanjem omogućite da se makar doktorantima koji su započeli proceduru (a mogli bi doktorat već sutra da odbranimo da nije složene i duge procedure) omogući završetak doktorskih studija po "starom".

Unapred zahvalna,
mr Milica Tufegdžić

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da za nas taj produžetak više ne važi.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
- Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.

- Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
- Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

- Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

- Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da za nas taj produžetak više ne važi.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
- Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.

- Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
- Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

- Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

- Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da za nas taj produžetak više ne važi.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
- Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.

- Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
- Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

- Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

- Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da za nas taj produžetak više ne važi.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
- Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.

- Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
- Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

- Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

- Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da za nas taj produžetak više ne važi.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
- Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.

- Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
- Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

- Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

- Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da za nas taj produžetak više ne važi.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
- Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.

- Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
- Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

- Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

- Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

- Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega se kažnjavamo. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?