Poštovani gospodine Atlagiću,

U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Imajući u vidu da je pred narodnim poslanicima sada važan zadatak da razmotre, debatuju i donesu odluku o zakonodavnim predlozima dostavljenim od strane Vlade Republike Srbije, ukazujemo da je ovo i prilika da Narodna skupština predložene izmene dodatno unapredi i ojača demokratski karakter izbornog procesa u Srbiji usvajanjem predloga civilnog društva koji su u javnom interesu građana Srbije i zasnovani su na najboljim međunarodnim standardima.

U tom smislu, pozivamo vas da razmotrite predložene amandmane (link.crta.rs/amandmanabpk) koje je pripremila CRTA u veri da ćete ih i zvanično, u skladu sa ovlašćenjima narodnih poslanika, predložiti u procesu razmatranja izmena i dopuna zakona.

CRTA, kao organizacija koja se zalaže za unapređenje izbornog procesa, izradila je konkretne preporuke, uključujući i one koje su ostvarive do parlamentarnih izbora 2020. godine (link.crta.rs/2020preporuke). Preporuke su javnosti predstavljene u martu 2019, zajedno sa mapom puta za obezbeđivanje ravnopravnosti učesnika u izbornom procesu (link.crta.rs/mediji). Ove preporuke bile su, između ostalih, tema i na okruglim stolovima između političkih partija na Fakultetu političkih nauka i u Narodnoj skupštini pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. U procesu zagovaranja boljih izbornih uslova, predstavnici vladajućih stranaka prihvatali su predloge civilnog društva za izmenu nekoliko zakona od značaja za izborni proces, od kojih su neke već i sadržane u predloženim izmenama i dopunama seta zakona. Predloženim amandmanima (link.crta.rs/korupcija) sigurni smo da će najavljene zakonske promene imati više efekta, a uloženi napor i dobra volja političkih aktera za unapređenje izbornih procesa učinkovitiji.

Stojimo vam na raspolaganju za sve dodatne informacije i eventualna pitanja na [email protected]

S poštovanjem,

Raša Nedeljkov

Programski direktor CRTE

Poštovani gospodine Arsiću,

U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Imajući u vidu da je pred narodnim poslanicima sada važan zadatak da razmotre, debatuju i donesu odluku o zakonodavnim predlozima dostavljenim od strane Vlade Republike Srbije, ukazujemo da je ovo i prilika da Narodna skupština predložene izmene dodatno unapredi i ojača demokratski karakter izbornog procesa u Srbiji usvajanjem predloga civilnog društva koji su u javnom interesu građana Srbije i zasnovani su na najboljim međunarodnim standardima.

U tom smislu, pozivamo vas da razmotrite predložene amandmane (link.crta.rs/amandmanabpk) koje je pripremila CRTA u veri da ćete ih i zvanično, u skladu sa ovlašćenjima narodnih poslanika, predložiti u procesu razmatranja izmena i dopuna zakona.

CRTA, kao organizacija koja se zalaže za unapređenje izbornog procesa, izradila je konkretne preporuke, uključujući i one koje su ostvarive do parlamentarnih izbora 2020. godine (link.crta.rs/2020preporuke). Preporuke su javnosti predstavljene u martu 2019, zajedno sa mapom puta za obezbeđivanje ravnopravnosti učesnika u izbornom procesu (link.crta.rs/mediji). Ove preporuke bile su, između ostalih, tema i na okruglim stolovima između političkih partija na Fakultetu političkih nauka i u Narodnoj skupštini pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. U procesu zagovaranja boljih izbornih uslova, predstavnici vladajućih stranaka prihvatali su predloge civilnog društva za izmenu nekoliko zakona od značaja za izborni proces, od kojih su neke već i sadržane u predloženim izmenama i dopunama seta zakona. Predloženim amandmanima (link.crta.rs/korupcija) sigurni smo da će najavljene zakonske promene imati više efekta, a uloženi napor i dobra volja političkih aktera za unapređenje izbornih procesa učinkovitiji.

Stojimo vam na raspolaganju za sve dodatne informacije i eventualna pitanja na [email protected]

S poštovanjem,

Raša Nedeljkov

Programski direktor CRTE

Poštovani gospodine Aleksiću,

U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.

Imajući u vidu da je pred narodnim poslanicima sada važan zadatak da razmotre, debatuju i donesu odluku o zakonodavnim predlozima dostavljenim od strane Vlade Republike Srbije, ukazujemo da je ovo i prilika da Narodna skupština predložene izmene dodatno unapredi i ojača demokratski karakter izbornog procesa u Srbiji usvajanjem predloga civilnog društva koji su u javnom interesu građana Srbije i zasnovani su na najboljim međunarodnim standardima.

U tom smislu, pozivamo vas da razmotrite predložene amandmane (link.crta.rs/amandmanabpk) koje je pripremila CRTA u veri da ćete ih i zvanično, u skladu sa ovlašćenjima narodnih poslanika, predložiti u procesu razmatranja izmena i dopuna zakona.

CRTA, kao organizacija koja se zalaže za unapređenje izbornog procesa, izradila je konkretne preporuke, uključujući i one koje su ostvarive do parlamentarnih izbora 2020. godine (link.crta.rs/2020preporuke). Preporuke su javnosti predstavljene u martu 2019, zajedno sa mapom puta za obezbeđivanje ravnopravnosti učesnika u izbornom procesu (link.crta.rs/mediji). Ove preporuke bile su, između ostalih, tema i na okruglim stolovima između političkih partija na Fakultetu političkih nauka i u Narodnoj skupštini pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. U procesu zagovaranja boljih izbornih uslova, predstavnici vladajućih stranaka prihvatali su predloge civilnog društva za izmenu nekoliko zakona od značaja za izborni proces, od kojih su neke već i sadržane u predloženim izmenama i dopunama seta zakona. Predloženim amandmanima (link.crta.rs/korupcija) sigurni smo da će najavljene zakonske promene imati više efekta, a uloženi napor i dobra volja političkih aktera za unapređenje izbornih procesa učinkovitiji.

Stojimo vam na raspolaganju za sve dodatne informacije i eventualna pitanja na [email protected]

S poštovanjem,

Raša Nedeljkov

Programski direktor CRTE

Poštovani narodni poslaniče i predsedniče Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
Da li ste dobili presudu od Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove, koji je pravni naslednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, prema kojoj je narodni poslanik Vojislav Šešelj osuđen na deset godina , i da li ćete delovati u skladu sa stavom 3. člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, i na sledećoj sednici Administrativnog odbora pokrenuti postupak za oduzimanje mandata narodnom poslaniku i osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju?
Ukoliko još niste dobili presudu, na sledećem linku ( https://www.irmct.org/sites/default/files/casedocuments/mict-16-99/appeals-chamber-judgements/bs-hr-sr/180411-vojislav-seselj-sazetak-presude.pdf ) možete pronaći sažetak presude, a ukoliko Vam bude trebala pomoć da nađete celu presudu, budite slobodni da mi se obratite, rado ću Vam dostaviti i celu presudu.
S poštovanjem, Danilo Kovačević

Poštovani,
Trenutno se ne nalazim u zemlji pa Vam šaljem mamin broj, moje je pitanje bilo u vezi uništenih stvari u Hrvatskoj, popis smo pravili izmedju pet i sedam godina a odgovor nikad nije stigao. Anđelka
Hvala Vam na brzom odgovoru.

S poštovanjem,
Vanja

Poštovani,
Moji roditelji su izmedju pet i sedam godina,(ne secaju se tacno), uglavnom moglo se poslati spisak unistenih stvari u Hrvatskoj, zanima ih da li će biti nesto od toga ili ne, nikad nisu dobili nikakav odgovor, samo da je zaprimljeno putem E mail,-a, puno hvala na brzom odgovoru.
S poštovanjem,
Vanja

Poštovani gospodine Stojmiroviću,

Po zanimanju sam magistar kliničke psihologije. I diplomske i magistarske studije završila sam na Beogradskom univerzitetu.

Mi stari magistri sada smo u poziciji da nas izjednacavaju sa masterima i ne priznaje nam se naučno zvanje koje imamo. Od deset polozenih ispita na magistarskim studijama, Filozofski fakultet u Nišu mi prilikom upisa na doktorske studije priznaje samo jedan. Smatram da je to veliko poniženje za nas koji smo na častan način stekli zvanja koje imamo.

U Zakonu stoji da magistar nauka može biti upisan na treću godinu doktorskih studija, ali ne i da ,,ima pravo da bude upisan". Fakulteti ovu prazninu u zakonu masovno zloupotrebljavaju, pa ne priznaju od ispita skoro ništa i traže da stari magistri počinju doktorske studije od početka.

Drugim rečima, izjednačavaju magistre sa onima koji nemaju nikakvo naučno zvanje i traže od njih da polažu ispite koji su već polagali, kao i da snose troškove celokupnih doktorskih studija.

Mislim da treba podrzati sve one koji su časno stekli naučna zvanja, pa vas molim da nam se pridruzite u toj borbi i pomognete da se ova praznina u zakonu ispravi, drugim rečima, da svakom magistru nauka bude omogućen direktan upis na treću godinu doktorskih studija.

S poštovanjem, Ana Slavkovic.

Poštovana gospođo Jerkov,

Po zanimanju sam magistar kliničke psihologije. I diplomske i magistarske studije završila sam na Beogradskom univerzitetu.

Mi stari magistri sada smo u poziciji da nas izjednacavaju sa masterima i ne priznaje nam se naučno zvanje koje imamo. Od deset polozenih ispita na magistarskim studijama, Filozofski fakultet u Nišu mi prilikom upisa na doktorske studije priznaje samo jedan. Smatram da je to veliko poniženje za nas koji smo na častan način stekli zvanja koje imamo.

U Zakonu stoji da magistar nauka može biti upisan na treću godinu doktorskih studija, ali ne i da ,,ima pravo da bude upisan". Fakulteti ovu prazninu u zakonu masovno zloupotrebljavaju, pa ne priznaju od ispita skoro ništa i traže da stari magistri počinju doktorske studije od početka.

Drugim rečima, izjednačavaju magistre sa onima koji nemaju nikakvo naučno zvanje i traže od njih da polažu ispite koji su već polagali, kao i da snose troškove celokupnih doktorskih studija.

Mislim da treba podrzati sve one koji su časno stekli naučna zvanja, pa vas molim da nam se pridruzite u toj borbi i pomognete da se ova praznina u zakonu ispravi, drugim rečima, da svakom magistru nauka bude omogućen direktan upis na treću godinu doktorskih studija.

S poštovanjem, Ana Slavkovic.

Poštovani gospodine Zukorliću,

Po zanimanju sam magistar kliničke psihologije. I diplomske i magistarske studije završila sam na Beogradskom univerzitetu.

Mi stari magistri sada smo u poziciji da nas izjednacavaju sa masterima i ne priznaje nam se naucno zvanje koje imamo. Od deset polozenih ispita na magistarskim studijama, Filozofski fakultet u Nišu mi prilikom upisa na doktorske studije priznaje samo jedan. Smatram da je to veliko poniženje za nas koji smo na častan način stekli zvanja koje imamo.

U Zakonu stoji da magistar nauka može biti upisan na treću godinu doktorskih studija, ali ne i da ,,ima pravo da bude upisan". Fakulteti ovu prazninu u Zakonu masovno zloupotrebljavaju, pa ne priznaju od ispita skoro ništa i traže da stari magistri počinju doktorske studije od početka.

Drugim rečima, izjednačavaju magistre sa onima koji nemaju nikakvo naučno zvanje i traže od njih da polažu ispite koji su već polagali, kao i da snose troškove celokupnih doktorskih studija.

Vi ste nastojali da podržite sve one koji su časno stekli naučna zvanja, pa vas molim da istrajete u toj borbi i pomognete da se ova praznina u zakonu ispravi, drugim rečima, da svakom magistru nauka bude omogućen direktan upis na treću godinu doktorskih studija.

Zahvaljujem se na Vašem dosadašnjem radu i podršci koju ste pružili akademskim građanima.

S poštovanjem, Ana Slavković.

Pozdrav
Slušao sam Vaš govor o stanju Srba u Hrvatskoj u vezi sa napadom iz mržnje, koji se nedavno desio i koji ste komentarisali na Happy TV.
Da li mislite da postoje paralele/ sličnosti između ponašanja Hrvata prema Srbima i ponašanja Srba prema Bošnjacima u RS-u?
Cijela javnost je svjedok ponašanja obe strane, kako u okolici Knina tako i na području RS-a, samo što više boli kad se to dogodi "mojima"!
Da li imate namjeru u nekom Vašem budućem obraćanju u medijima ili u parlamentu, skrenuti pažnju javnosti na sličnosti između ponašanja Srba u RS-u prema Bošnjacima i onog u okolici Knina?
Mene boli jednako kao i Vas, kad se takve stvari događaju mojim Bošnjacima povratnicima, jer se sve preslikava u stotu, od govora mržnje do grafita, penzija zločincima, veličanja četništva, nagrađivanja ordenima, imenovanja institucija itd. Mislite li da je u redu da istupite na TV i ne spomenete ni jednom riječju da je situacija u RS-u mnogo gora i masovnija, u odnosu na Bošnjačke povratnike koji se često prebijaju, stoka im se ubija, kuće im se pale, grafiti sa porukama mržnje se ispisuju po džamijama, provociranja na dnevnoj bazi su postali običaj Srba, itd da ne nabrajam.
Hvala na eventualnom odjeku.