Meni se čini, gospođo Đukić-Dejanović, da vi mene niste razumeli. Shvatio sam da pokušavate i danas, i u petak ste to činili, da podučavate poslanike SRS koji je pravni put vezan za zamenu mandata SRS.
Govorio sam o nečemu sasvim drugom. Govorio sam o činjenici da su ovde ukradeni mandati, da su mandati svojina SRS i da je gospodin Tomislav Nikolić krađom tih mandata, odnosno blanko ostavki koje su u skladu sa Ustavom dali svi narodni poslanici SRS, počinio najmanje četiri krivična dela.
Tražim od vas, u skaldu sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine, objašnjenje, da li ćete stenogram sa današnje sednice dostaviti nadležnom javnom tužiocu, kako bi se preduzeli odgovarajući koraci u cilju otkrivanja ko je učinio to krivično delo, pod kojim okolnostima, da bi na kraju nadležni sud mogao da izrekne odgovarajuću sankciju. O tome se radi.
Nemojte da zaboravite još jednu stvar, to znaju pravnici, u Zakoniku o krivičnom postupku stoji jedna odredba koja otprilike glasi ovako - ako do javnog tužioca dopre glas da je učinjeno neko krivično delo, on je dužan da preduzme korake iz svoje nadležnosti. To znači da građani čak ne moraju da podnesu krivičnu prijavu. Dovoljno je da on čuje da je izvršeno neko krivično delo.
A, evo, sednica Narodne skupštine i danas i u petak i prethodnih dana je najbolje meste gde je nadležni javni tužilac mogao da se upozna sa svim okolnostima i činjenicama vezanim za ta krivična dela. Ne tražim od vas da vi nama objašnjavate kako se menjaju mandati, to znaju svi poslanici SRS.
Od vas tražim da se izjasnite, odnosno da objasnite narodnim poslanicima da li ćete stenogram sa današnje sednice, koji sadrži dokaz, odnosno priznanje Tomislava Nikolića da je izvršio krivična dela, da dostavite nadležnom javnom tužiocu.

Gospođo Đukić-Dejanović, Narodna skupština Republike Srbije je mesto gde se donose zakoni i gde ti zakoni moraju da se poštuju i da se sprovode.
Ovde nije pitanje da li sam nečim zadovoljan ili nezadovoljan, to je vaša ili moja lična impresija, ovde se radi o tome da sam, shodno članu 226, postavio konkretno pitanje - da li ćete da obavestite nadležnog javnog tužioca da je građanin Tomislav Nikolić priznao da je izvršio krivično delo krađe mandata SRS.
Ne morate vi da dostavljate javnom tužiocu stenogram mog izlaganja, nego stenogram sa izlaganjem Tomislava Nikolića. On je ovde priznao da su ostavke kod njega, da on raspolaže tim ostavkama, što je suprotno Ustavu i da ne želi da ih vrati SRS.
Dakle, od vas tražim da nam date odgovor na pitanje da li ćete sa tim činjenicama da upoznate nadležnog javnog tužioca ili ne? Uopšte nije bitno da li sam zadovoljan vašim odgovorom ili nisam zadovoljan. Samim tim što sam se javio ponovo jasno vam je da nisam zadovoljan, ali tražim od vas da se pred Narodnom skupštinom izjasnite da li ćete, kao predsednik Narodne skupštine, upoznati nadležnog javnog tužioca sa činjenicom da je jedan građanin danas priznao da je izvršio krivično delo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam stao juče, vezano za mandate koji su ukradeni SRS.
Dakle, na sednici Administrativnog odbora poslanici DS su pokušali da odbrane poziciju ovog naprednjačkog kralja Tomislava, ali u tome nisu uspeli. Naime, čitava teza ovih odbeglih poslanika, koji su ukrali mandate, jeste u tome da su građani 11. maja na izborima glasali baš za njih pojedinačno.

Da biste mogli da saznate šta to imam novo da kažem morate me najpre pustiti da kažem, ne mogu da govorim iz trbuha, možda neki od vas mogu, ja ne mogu.
Ukazujem na to da je povređena 7. i 10. Božija zapovest. Sedma Božija zapovest kaže – ne ukradi, a 10. Božija zapovest kaže – ne poželi ništa što je tuđe.
Mi u SRS smo verujući ljudi. Slava SRS su Sveta tri Jerarha i mi smatramo da iznad ovih ljudskih zakona i Poslovnika postoji jedan Božiji zakon i pre svega se na njega pozivamo.
Dakle, na sednici Administrativnog odbora je lansirana teza da su građani Republike Srbije 11. maja na izborima glasali neposredno za kandidate koji su se nalazili na pojedinim izbornim listama, te da shodno tome mandati pripadaju ne političkim strankama koje su podnosioci izbornih lista nego samim kandidatima. To nije tačno.
Građani su na izborima glasali za izbornu listu. Izborna lista naša se zvala Srpska radikalna stranka-dr Vojislav Šešelj i brojala je 250 kandidata. Prvi na listi kandidata bio je baš predsednik SRS dr Vojislav Šešelj, po kome se inače lista zvala.
Stranački organi SRS, kao i svih ostalih stranaka, doneli su odluku...

Ne smeta meni, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, slobodno neka dobacuju.
Dakle, organi SRS, a tako je bilo i sa svim drugim podnosiocima izbornih lista, doneli su odluku kojim kandidatima sa izborne liste će biti dodeljeni mandati. Ne postoji neposredna politička i pravna veza između građana koji glasaju i kandidata na listi. U svakom demokratskom društvu ...

Evo, samo još jednu rečenicu, ali moraću da se javim ponovo.
Dakle, između građana koji glasaju i kandidata na izbornoj listi postoji nešto između. To nešto između zove se politička stranka koja je podnosilac izborne liste. Ona je donela odluku kojim kandidatima će da pripadnu mandati. Nisu o tome neposredno odlučivali građani.

Ne znam zašto ste Slavice Đukić-Dejanović tako nervozni. Govorim o temi ...

Mislim da ste nervozni, i te kako govorim o onome što je na dnevnom redu.

To je manje od pet minuta. Dakle, na dnevnom redu je danas demokratija u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim gde sam stao.
Dakle, između građana koji glasaju i između kandidata na odgovarajućim izbornim listama postoje političke stranke koje donose konačnu odluku o tome kojim kandidatima sa izborne liste će biti dodeljeni poslanički mandati i tako je bilo i u SRS. Mi smo na sednici Administrativnog odbora skrenuli pažnju na tu činjenicu da su mandati vlasništvo SRS, kao podnosioca izborne liste SRS-dr Vojislav Šešelj.
Na sednici Administrativnog odbora ovaj samozvani vođa stranke koja još nije formirana, a koja će se navodno zvati Napredna stranka, rekao je da su ostavke date njemu lično, ne SRS, da on ne zna gde su te ostavke, da su ostavke navodno izgubljene i da mandati ostaju kod poslanika koji ih trenutno uživaju.
Blanko ostavke su svi poslanici SRS dali SRS, a ne Tomislavu Nikoliću lično. Tomislav Nikolić je u to vreme bio zamenik predsednika stranke i šef poslaničke grupe, ali su ostavke date SRS. Neovlašćenim iznošenje i tobožnjim gubljenjem ostavki koje su bile stranačka imovina, Tomislav Nikolić je sebe upisao u listu ovejanih kriminalaca.
Tobožnjim gubljenjem ostavki Tomislav Nikolić je počinio najmanje četiri krivična dela - krivično delo krađe iz člana 203. Krivičnog zakonika, krivično delo prevare iz člana 208. Krivičnog zakonika, krivično delo uništenja i oštećenja tuđe stvari iz člana 212. Krivičnog zakonika i krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika.
SRS smatra da je krajnje vreme da nadležni državni organi počnu da se bave ovim pitanjem, jer je u pitanju klasičan kriminal. To više nije pitanje SRS, mi nemamo više unutrašnje probleme. Ovo je sad pitanje za nadležno tužilaštvo, policiju i sud, da procesuiraju ova krivična dela.
Imam jedan savet za gospodu iz DS...

Kazaću prilikom sledećeg javljanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Čomić je, u svojstvu predsedavajućeg Narodne skupštine, povredila član 106. Poslovnika Narodne skupštine, jer mi je izrekla opomenu bez bilo kakvog pravnog osnova.
U mom prethodnom izlaganju niti sam prišao govornici bez dozvole predsednika, odnosno predsedavajućeg, niti sam govorio pre nego što sam zatražio i dobio reč, niti sam i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu, niti sam prekidao govornika u izlaganju ili bilo kome dobacivao, nisam nikoga ometao ili na neki drugi način ugrožavao slobodu nečijeg govora.
Nisam iznosio činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, a takođe nisam upotrebljavao ni psovke niti uvredljive izraze, a konačno, nisam ni nekim drugim postupcima narušavao red na sednici, niti sam postupao protivno odredbama ovog poslovnika.
Dakle, izrečena mi je opomena, a da za to nema pravnog osnova u Poslovniku Narodne skupštine. Meni nije jasno, gospođo Čomić, zbog čega ste vi nervozni kada mi govorimo o otetim poslaničkim mandatima SRS. Niko nije oteo mandate DS ili SPS, mandati su oteti SRS. Valjda je naše legitimno pravo da sa svim činjenicama i okolnostima koje se odnose na ta četiri krivična dela koja sam maločas spomenuo upoznamo građane Srbije, jer to građane Srbije i te kako zanima.
Da ste me pustili da završim do kraja videli biste da sve ovo što sam pričao, a i moje kolege iz poslaničkog kluba SRS, jeste u stvari, pre svega, u interesu DS i vaše koalicije. Zašto? Kad budete vrlo brzo sedali za pregovarački sto sa Tomislavom Nikolićem, pošto ćete verovatno praviti neke političke dogovore, moj vam je ljudski savet - sklonite sa stola sve skupocene predmete, satove, nakit, skupoceni escajg, itd, jer ako je Tomislav Nikolić mogao da pokrade stranku čiji je bio zamenik predsednika, i ako je mogao da pokrade stranku u čije ime je bio šef poslaničke grupe, šta će tek da uradi sa vama?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, u vašem odsustvu gospođa Gordana Čomić je grubo povredila Poslovnik tako što mi je, protivno odredbi člana 106. Poslovnika, izrekla opomenu iako nisam učinio nijedan prekršaj koji je sadržan u tom članu.  
S tim u vezi tražim od vas jedno obaveštenje. Da li smo se vratili u Otomansku imperiju, u 1875. godinu? Zašto to pitam? Te godine je turski sultan hteo da napravi nešto što bi se zvalo parlament, da se prikaže zapadnoj javnosti kao poklonik demokratije, ljudskih prava i parlamentarizma.
Zaista je taj parlament i stvoren.
Kada god neki poslanik izađe za govornicu i nešto kaže što ne odgovara sultanu, predsednik parlamenta mu kaže - suz. Tako se to ponavljalo jedno 10-20 puta. Jedan engleski putopisac, koji je sedeo gore na galeriji, tamo je inače mesto i ovim odbeglima iz SRS, pitao je jednog turskog kolegu šta znači to suz. Onda mu je Turčin rekao da znači ćut. Znači, čim poslanik nešto kaže što ne odgovara vladajućoj većini odmah ćut. I taj parlamentarizam u Turskoj u istoriji je upamćen kao tzv. ćut parlamentarizam.
Sada vas pitam, gospođo Đukić-Dejanović, da li vi i vaša koleginica Gordana Čomić oživljavate doba Otomanske imperije i ponovo u Srbiji, u 2008. godini, uvodite ćut parlamentarizam?

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je gospođa Gordana Čomić danas u nekoliko navrata pomenula Republičku izbornu komisiju kao nadležno telo kome mi treba da se obratimo za zaštitu naših mandata, u skladu sa članom 226. tražim od nje jedno obaveštenje koje interesuje, verovatno ne samo narodne poslanike, nego i sve građane. Da li važi izveštaj RIK-a, koga su dobili svi narodni poslanici kada smo potvrdili mandate 250 narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije u novom sazivu, to je bilo negde, ako se ne varam, u junu?
Ako taj izveštaj važi, onda se postavlja pitanje na osnovu čega u Narodnoj skupštini Srbije sedi 19 građana, bez pravnog osnova i bez političkog legitimiteta? Ako je neko stavio van snage taj izveštaj na osnovu koga su verifikovani naši mandati, onda bih molio da me gospođa Gordana Čomić o tome na adekvatan način obavesti.
Što se tiče izjava koje stižu iz ovih tobože demokratskih redova, da SRS sprečava ulazak Srbije u Evropsku uniju, evo, da im dam obaveštenje, možda to nije u skladu sa Poslovnikom, ali mislim da nije loše da čuju.
Ne sprečava SRS Srbiju da uđe u Evropsku uniju, sprečavaju vas Holandija i Luksemburg. Oni nisu hteli da odblokiraju primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Oni vas ne žele zato što znaju da se iza priča o Evropi, o demokratiji, o evroatlantskim integracijama itd. kriju obične neznalice, kriminalci, bivši komunisti, bivši udbaši itd.
Prema tome, nemojte vi nama ovde da spočitavate da vas mi sprečavamo da uđete u Evropsku uniju. Uđite, što se nas tiče, što pre. Imate holandsku ambasadu, imate ambasadu Luksemburga, pitajte njihove ambasade koji su to razlozi da vi, i pored toga što ste isporučili ceo vojni, politički i policijski vrh, ne samo Srbije nego i svih srpskih država u Hag, i pored toga što iz dana u dan ispunjavate sve moguće i nemoguće naloge zapadnih sila, još uvek niste u Evropskoj uniji.
Jeste li rekli 2001 - samo da isporučimo Slobodana Miloševića, nema, gotova je saradnja sa Haškim tribunalom? Kažite ko je taj ko vas sprečava da vi iz DS-a i iz Socijalističke partije Srbije konačno uđete u Evropsku uniju?
Koliko znam, ne sedi ni holandski ni ambasador Luksemburga ovde. Pitajte njih šta im to smeta kod vas kad neće da vas puste u svoje društvo. Kakve veze mi imamo s tim?

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da Tomislav Berluskoni čita Veliku Srbiju i da je mogao da pročita ono što sam napisao vezano za krivična dela koja je počinio.
Što se tiče vas, gospođo Gordana Čomić, vi ste protivno Poslovniku sa mnom poveli diskusiju. Makar da ste u toj diskusiji izneli ono što je istina, pa da vam čovek i oprosti.
Ali, vi se upuštate u pitanja koja očigledno ne razumete ili ne poznajete, ili namerno hoćete da obmanete građane Srbije. Jako dobro znam kako jedna država postaje član EU, nije to neka velika filozofija.
A što se tiče onoga što ste vi kazali, SSP sa EU neće stupiti na snagu sve dok ga ne ratifikuje i poslednja država članica EU. Krajem aprila kada je Božidar Đelić, u želji da EU dune u jedra Borisu Tadiću pred izbore 11. maja, potpisao SSP sa EU, istog dana Savet ministara EU dao je izjavu da se ratifikacija sporazuma u svim državama članicama suspenduje, dok glavni tužilac Haškog tribunala ne da pozitivan izveštaj o tome da Srbija u dovoljnoj meri sarađuje sa tom zločinačkom institucijom.
Prema tome, možete vi, gospođo Čomić, zajedno sa Tomislavom Berluskonijem, sto puta da izglasate SSP, on neće stupiti na snagu sve dok ga ne ratifikuje svih 27 država članica EU.
A to što vas oni ne žele u svoje društvo jer vide kakvi ste, da jedno pričate a drugo radite, da ste ojadili građane Srbije za ovih osam godina, nema oblasti društvenog života koja je krenula napred otkako je DOS došao protivustavno na vlast 2000. godine, taj problem nije za SRS, taj problem nije za građane Srbije, taj problem je za one koji su vam obećali - dajte samo da srušimo režim Slobodana Miloševića 2000. godine, odmah ulazite u EU.
Tu priču ponavlja Boris Tadić iz dana u dan - samo što nismo ušli u EU, evo danas, evo sutra, evo prekosutra, a ništa od toga nema. Ne da SRS želi ili ne želi ulazak u EU, nego EU vas ne želi, a vi se zapitajte zašto.