Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, u vašem odsustvu gospođa Gordana Čomić je grubo povredila Poslovnik tako što mi je, protivno odredbi člana 106. Poslovnika, izrekla opomenu iako nisam učinio nijedan prekršaj koji je sadržan u tom članu.  
S tim u vezi tražim od vas jedno obaveštenje. Da li smo se vratili u Otomansku imperiju, u 1875. godinu? Zašto to pitam? Te godine je turski sultan hteo da napravi nešto što bi se zvalo parlament, da se prikaže zapadnoj javnosti kao poklonik demokratije, ljudskih prava i parlamentarizma.
Zaista je taj parlament i stvoren.
Kada god neki poslanik izađe za govornicu i nešto kaže što ne odgovara sultanu, predsednik parlamenta mu kaže - suz. Tako se to ponavljalo jedno 10-20 puta. Jedan engleski putopisac, koji je sedeo gore na galeriji, tamo je inače mesto i ovim odbeglima iz SRS, pitao je jednog turskog kolegu šta znači to suz. Onda mu je Turčin rekao da znači ćut. Znači, čim poslanik nešto kaže što ne odgovara vladajućoj većini odmah ćut. I taj parlamentarizam u Turskoj u istoriji je upamćen kao tzv. ćut parlamentarizam.
Sada vas pitam, gospođo Đukić-Dejanović, da li vi i vaša koleginica Gordana Čomić oživljavate doba Otomanske imperije i ponovo u Srbiji, u 2008. godini, uvodite ćut parlamentarizam?

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je gospođa Gordana Čomić danas u nekoliko navrata pomenula Republičku izbornu komisiju kao nadležno telo kome mi treba da se obratimo za zaštitu naših mandata, u skladu sa članom 226. tražim od nje jedno obaveštenje koje interesuje, verovatno ne samo narodne poslanike, nego i sve građane. Da li važi izveštaj RIK-a, koga su dobili svi narodni poslanici kada smo potvrdili mandate 250 narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije u novom sazivu, to je bilo negde, ako se ne varam, u junu?
Ako taj izveštaj važi, onda se postavlja pitanje na osnovu čega u Narodnoj skupštini Srbije sedi 19 građana, bez pravnog osnova i bez političkog legitimiteta? Ako je neko stavio van snage taj izveštaj na osnovu koga su verifikovani naši mandati, onda bih molio da me gospođa Gordana Čomić o tome na adekvatan način obavesti.
Što se tiče izjava koje stižu iz ovih tobože demokratskih redova, da SRS sprečava ulazak Srbije u Evropsku uniju, evo, da im dam obaveštenje, možda to nije u skladu sa Poslovnikom, ali mislim da nije loše da čuju.
Ne sprečava SRS Srbiju da uđe u Evropsku uniju, sprečavaju vas Holandija i Luksemburg. Oni nisu hteli da odblokiraju primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Oni vas ne žele zato što znaju da se iza priča o Evropi, o demokratiji, o evroatlantskim integracijama itd. kriju obične neznalice, kriminalci, bivši komunisti, bivši udbaši itd.
Prema tome, nemojte vi nama ovde da spočitavate da vas mi sprečavamo da uđete u Evropsku uniju. Uđite, što se nas tiče, što pre. Imate holandsku ambasadu, imate ambasadu Luksemburga, pitajte njihove ambasade koji su to razlozi da vi, i pored toga što ste isporučili ceo vojni, politički i policijski vrh, ne samo Srbije nego i svih srpskih država u Hag, i pored toga što iz dana u dan ispunjavate sve moguće i nemoguće naloge zapadnih sila, još uvek niste u Evropskoj uniji.
Jeste li rekli 2001 - samo da isporučimo Slobodana Miloševića, nema, gotova je saradnja sa Haškim tribunalom? Kažite ko je taj ko vas sprečava da vi iz DS-a i iz Socijalističke partije Srbije konačno uđete u Evropsku uniju?
Koliko znam, ne sedi ni holandski ni ambasador Luksemburga ovde. Pitajte njih šta im to smeta kod vas kad neće da vas puste u svoje društvo. Kakve veze mi imamo s tim?

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je da Tomislav Berluskoni čita Veliku Srbiju i da je mogao da pročita ono što sam napisao vezano za krivična dela koja je počinio.
Što se tiče vas, gospođo Gordana Čomić, vi ste protivno Poslovniku sa mnom poveli diskusiju. Makar da ste u toj diskusiji izneli ono što je istina, pa da vam čovek i oprosti.
Ali, vi se upuštate u pitanja koja očigledno ne razumete ili ne poznajete, ili namerno hoćete da obmanete građane Srbije. Jako dobro znam kako jedna država postaje član EU, nije to neka velika filozofija.
A što se tiče onoga što ste vi kazali, SSP sa EU neće stupiti na snagu sve dok ga ne ratifikuje i poslednja država članica EU. Krajem aprila kada je Božidar Đelić, u želji da EU dune u jedra Borisu Tadiću pred izbore 11. maja, potpisao SSP sa EU, istog dana Savet ministara EU dao je izjavu da se ratifikacija sporazuma u svim državama članicama suspenduje, dok glavni tužilac Haškog tribunala ne da pozitivan izveštaj o tome da Srbija u dovoljnoj meri sarađuje sa tom zločinačkom institucijom.
Prema tome, možete vi, gospođo Čomić, zajedno sa Tomislavom Berluskonijem, sto puta da izglasate SSP, on neće stupiti na snagu sve dok ga ne ratifikuje svih 27 država članica EU.
A to što vas oni ne žele u svoje društvo jer vide kakvi ste, da jedno pričate a drugo radite, da ste ojadili građane Srbije za ovih osam godina, nema oblasti društvenog života koja je krenula napred otkako je DOS došao protivustavno na vlast 2000. godine, taj problem nije za SRS, taj problem nije za građane Srbije, taj problem je za one koji su vam obećali - dajte samo da srušimo režim Slobodana Miloševića 2000. godine, odmah ulazite u EU.
Tu priču ponavlja Boris Tadić iz dana u dan - samo što nismo ušli u EU, evo danas, evo sutra, evo prekosutra, a ništa od toga nema. Ne da SRS želi ili ne želi ulazak u EU, nego EU vas ne želi, a vi se zapitajte zašto.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije jasno zašto gospođa Gordana Čomić ima neodoljivu želju da polemiše sa poslanicima SRS, a, s druge strane, takođe mi nije jasno zašto tu svoju ...

Očigledno je da onda vi, gospođo Gordana Čomić, zaista potrebujete jednu ozbiljnu medicinsku pomoć. Šta tu mogu.
Dakle, kažite mi šta je od onoga što sam rekao vezano za SSP sa EU nije tačno? Da li nešto ima što nije tačno? Rekao sam da će SSP ostati mrtvo slovo na hartiji sve dok ga ne ratifikuju svih 27 država članica EU, koje su jasno rekle da to ne žele da učine dok Serž Bramerc ne napiše izveštaj da Srbija u dovoljnoj meri sarađuje sa Haškim tribunalom. To se neće desiti sve dok vas Zapad ne natera da i poslednjeg Srbina, koji je držao pušku u ruci braneći srpski narod u zapadnim srpskim zemljama ...

Dakle, 2001. godine Zoran Đinđić, Haški tribunal, EU itd. rekli su, a vi me demantujte ako nisam u pravu, ''dovoljno je da se u Haškom tribunalu nađe Slobodan Milošević, kao navodno glavni krivac za raspad bivše Jugoslavije i haška priča nad Srbijom biće zatvorena''.
Sada je septembar 2008. godine, vi ste skoro sve vodeće srpske političare, generale, državnike, ministre, predsednike država, predsednike vlada, neke ste isporučili u Haški tribunal, neki su tamo ubijeni, neki su ubijeni čekajući suđenje, neki su se ozbiljno razboleli, članovi njihovih porodica su ubijeni itd, i haška priča ni do dan-danas neće biti završena.
Pitanje da li će biti završena kada se iscrpi taj spisak od 46, navodno, haških optuženika koje traži Haški tribunal. Ovih dana možemo jasno da čujemo od EU da ni isporuka svih haških optuženika neće biti dovoljna za ulazak Srbije u EU, sve dok Srbija ne uspostavi dobrosusedske odnose sa lažnom republikom Kosovo.

Objasnite mi samo kako ste došli do tih 45 sekundi, pošto ste mi dva puta prekidali govor i isključivali mikrofon.

Gospođo Čomić, očigledno imate neki ozbiljan problem, ali sam, nažalost, pravnik pa ne mogu da vam pomognem.
Dakle, sve ovo što sam rekao je istina, a i vi znate da je to istina, ali lažno obmanjujete građane Srbije da je tobože SRS ta koja sprečava da Srbija uđe u EU. Vi jako dobro znate ko je taj koji sprečava. To sam vam danas nekoliko puta izneo i mislim da po tom pitanju više nema nikakve dileme, i više na to pitanje neću da se vraćam, a vama ako nešto nije jasno i posle tri puta ako vam čovek nešto kaže, onda tu ne mogu ništa.
Pošto ste rekli da Narodna skupština broji 250 narodnih poslanika, pitam vas, kao narodni poslanik u Skupštini Srbije, koji je bio na izbornoj listi 11. maja SRS-dr Vojislav Šešelj, koliko narodnih poslanika broji SRS u ovom trenutku i kako možete da objasnite činjenicu, ako kažete da ne broji 78, da može da dođe do razlike između faktičkog stanja i onoga što piše u izveštaju RIK, na osnovu koga su potvrđeni mandati?

Dame i gospodo narodni poslanici, dok ste vi gospođo Đukić-Dejanović bili odsutni, gospođa Gordana Čomić je načinila niz povreda Poslovnika Narodne skupštine, između ostalog, to radi i sad, dobacuje iza leđa.
Pre svega, povredila je član 96. Poslovnika, koji kaže sledeće - predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, kada predsedava sednicom Narodne skupštine, ako želi da učestvuje u pretresu, prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.
Gospođa Gordana Čomić je ovde pokušala da demantuje ono što sam rekao vezano za ulazak Srbije u EU. Nije sporno to što je ona iznela niz dezinformacija po tom pitanju, verovatno žena nije dovoljno upućena u to pitanje.
Problem je što je ona te informacije iznosila sa mesta predsedavajućeg, pa vam skrećem pažnju, gospođo Đukić-Dejanović, da skrenete pažnju gospođi Gordani Čomić, ako želi da kaže nešto što interesuje sve narodne poslanike, a ne tiče se Poslovnika, da to kaže za ovom govornicom, a ne da zloupotrebljava funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Potpuno mi je jasno da je vama, a i gospođi Nadi Kolundžiji zapao jedan neprijatan zadatak. Boris Tadić i Tomislav Berluskoni su jeli kiselo grožđe, a vama sad trnu zubi. Ali, niko vas nije terao da ulazite sa njima u koaliciju.
Meni su zaista zanimljive opservacije gospođe Nade Kolundžije oko toga šta u stvari znače čl. 225. i 226. Poslovnika i kako oni treba da se tumače. Nije bitno da li te opservacije prihvatam ili ne prihvatam. Jedino mi nije jasno da li je to tumačenje čl. 225. i 226. naučila od Nebojše Čovića ili Borisa Tadića.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da nema većeg moralnog pada u politici nego kada nekoga ko sebe predstavlja političarem moderne desnice brane poslanici vladajuće koalicije koji su članovi Socijalističke internacionale.
Ovde se ne radi o tome da poslanici SRS-a govore o nekom unutarstranačkom problemu. SRS je sva pitanja vezana za bivšeg zamenika predsednika SRS-a i poslanike koji su prešli kod njega rešila na svojim stranačkim organima. I, mi više stranačkih problema nemamo. Ovde se radi o tome da se dovode u pitanje osnovni principi demokratije i parlamentarizma. Zbog javnosti Srbije, moram da iznesem nekoliko činjenica. Mislim da će se s tim činjenicama složiti i poslanici vladajuće koalicije i poslanici opozicije.
Mi smo na prvoj konstitutivnoj sednici Narodne skupštine Srbije u novom sazivu verifikovali mandate 250 narodnih poslanika. Svi narodni poslanici su dobili Izveštaj RIK-a o sprovedenim izborima 11. maja i u tom izveštaju se navode imena svih narodnih poslanika, pripadnika određenih političkih partija koje su učestvovale na tim izborima.
U Izveštaju RIK-a nisam našao, možda nisam taj izveštaj dovoljno detaljno čitao, da je na izborima 11. maja učestvovala nekakva ''Napredna stranka'', ''Napredna Srbija'', ili već kako se ta grupacija sada naziva.
Nezabeleženo je u demokratskom svetu da se u bilo kom parlamentu nađe neka poslanička grupa koja u vreme sprovođenja izbora, uopšte, nije imala svoju političku partiju. Zaista je nenormalno u političkom smislu da prvi članovi jedne nove političke stranke, stranke u osnivanju, budu narodni poslanici neke druge partije koja je učestvovala na izborima.
Dakle, mi se susrećemo sa čitavim nizom paradoksa, na koje, naravno, očekujemo odgovor i mi, i narodni poslanici, ali i građani Srbije.
Na sednici Administrativnog odbora koja je održana u ponedeljak, poslanici vladajuće koalicije, pre svega, poslanici iz DS-a, pokušali su, na jedan nevešt način, da budu advokati ovog samozvanog vođe nekakve nove ''Napredne stranke''.
Ponovo se pokazalo nešto što smo već videli u istoriji. U istoriji srpskog parlamentarizma, krajem 19. veka, zaista je postojala jedna ''napredna stranka'', ali to je bila dvorska stranka kralja Milana. Ova nova ''Napredna stranka'', koja se sada formira na potpuno nelegalan i neustavan način, jeste dvorska stranka Borisa Tadića, tako da se istorija, nažalost, ponavlja.
Ovde se radi o tome da su mandati SRS-a ukradeni. U Izveštaju RIK-a stoji da je SRS osvojila 78 mandata. Izborna lista se zvala Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj.
Građani Srbije su na izborima 11. maja odlučili svojom voljom da toj izbornoj listi dodele 78 mandata. Srpska radikalna stranka danas ne traži ničije tuđe mandate, ne tražimo da nam date mandate koje je osvojila DS ili SPS ili DSS, nego mandate koje smo osvojili na potpuno legalan način 11. maja.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaku priču i svaku raspravu o predlozima ovih zakona treba početi sa informacijom, koju smo morali da dobijemo od predstavnika predlagača, koliko iznosi spoljni dug Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da od 2000. godine sve DOS-ovske vlade u raznim varijantama jedino što rade jeste da zadužuju Republiku Srbiju u inostranstvu. Po zvaničnim podacima, ali ne Vlade Srbije, nego Svetske banke, spoljni dug Republike Srbije iznosi oko trideset milijardi dolara. Po kalkulacijama i proračunima Svetske banke, Republika Srbija spada u red srednje zaduženih zemalja.
Što se tiče finansijskih aspekata svih ovih sporazuma, moje kolege iz Srpske radikalne stranke su o tome dovoljno rekle, ja bih samo da ukažem na nekoliko pravnih nedostataka svih ovih sporazuma.
Kada je reč o zajmu za dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja, ima jedna stvar koja mi je pala u oči, pa bi bilo dobro da nam ministar finansija objasni o čemu se radi. Naime, u aneksu ovog sporazuma, koji se zove - Domaće nadmetanje, dodatne odredbe, aneks (c) Učešće državnih preduzeća, piše: "Državna preduzeća mogu da učestvuju u nadmetanju samo ako mogu da dokažu da su pravno i finansijski nezavisna, da posluju u skladu sa privrednim pravom i da nisu zavisna institucija ugovorne strane. Dalje, takva preduzeća biće podložna istim zahtevima u pogledu ponude i garancija za valjano izvršavanje posla, kao i drugi ponuđači."
Šta proizlazi iz ovakve odredbe? Proizlazi da državna preduzeća Republike Srbije ne mogu da učestvuju u nadmetanju iz više razloga. Ovde se traži da državna preduzeća budu pravno i finansijski nezavisna. Državna, odnosno javna preduzeća u Republici Srbiji su preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Republika Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije u ime Republike Srbije je ta koja imenuje direktore javnih preduzeća, bira članove njihovih upravnih i nadzornih odbora. To znači da su državna, odnosno javna preduzeća u Republici Srbiji u startu, po slovu ovog sporazuma, isključena iz tržišne konkurencije.
Dalje, kada je u pitanju Sporazum o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji, član 5. je zaista nejasan i to sa pravničkog aspekta. Član 5. stav 2. glasi ovako: "Kao deo dokaza koje treba dostaviti u skladu sa članom 5. stav 1. tačka a), banci treba dostaviti mišljenje ili mišljenja zadovoljavajuća za banku od strane organa prihvatljivog za banku, gde će biti potvrđeno da je ovaj sporazum propisno odobren, ratifikovan i potpisan u ime primaoca i da je pravno obavezujući u skladu sa svojim odredbama."
Zaista mi je nejasno to da se ovde traži nekakav dokaz da je sporazum potpisan, kad je sporazum već potpisan. Nema tu šta posebno neko da dokazuje i da obrazlaže. Dalje, po međunarodnim konvencijama koje regulišu pitanje zaključivanja međunarodnih ugovora za drugu ugovornu stranu dokaz da je jedan međunarodni ugovor ratifikovan jeste tzv. instrument o ratifikaciji. Razmenom tih instrumenata svaka od ugovornih strana upoznaje se sa činjenicom da je ona druga ugovorna strana od strane svog nadležnog državnog organa ratifikovala taj međunarodni ugovor.
Ovde ispada da to nije dovoljno pa se ne traži samo da Narodna skupština Republike Srbije putem zakona ratifikuje ovaj međunarodni ugovor, nego se traži mišljenje koje je zadovoljavajuće za onoga ko je dao ovu donaciju da je taj ugovor zaista i potvrđen, odnosno odobren u Skupštini Republike Srbije. Ovde se ne kaže koji je to organ koji treba da da zadovoljavajuće mišljenje za banku o tome da li je taj sporazum ratifikovan u Republici Srbiji. Proizlazilo bi da je to Ministarstvo pravde, ovde to ne piše, ali mi smatramo da je zaista nepotrebno da međunarodni ugovor sadrži odredbu da nije dovoljna ratifikacija, nego da jedan državni organ dodatno treba da da zadovoljavajuće mišljenje o tome da li je ugovor ratifikovan ili ne.
Što se tiče zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za projekat Klinički centri A, gospođo ministre, skrećem vam pažnju na jednu, pored pravnih, vrlo upadljivu jezičku omašku.
Naime, mi smo više puta skretali pažnju da kada prevodite međunarodne ugovore ne možete da ih prevodite mehanički. Ne možete jedan međunarodni ugovor koji je zaključen na engleskom jeziku da prevedete na srpski jezik ali u duhu engleskog jezika, nego ga morate prevesti u duhu srpskog jezika i u duhu Ustava i važećih zakona Republike Srbije.
Gospođo ministre, skrećem vam pažnju, reč je o zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora za kliničke centre. Evo jedan dokaz kako vi... Ne vi lično, nego su ljudi koji su se bavili prevođenjem ovog ugovora zaista to radili na jedan vrlo mehanički način, nestručan način, verovatno misle da poslanici opozicije neće tako detaljno time da se bave. Na strani 48, raspored jedan - Informacije o projektu koje treba poslati banci i metod njihovog prenosa; Slanje informacija: određivanje odgovorne osobe; onda imate jednu tabelu, posle reči "kompanija" stoji bukvalno na ćirilici "kontakt person". Verovatno ste mislili na osobu koja je zadužena za kontakt sa onim ko je dao kredit, odnosno zajam, ali onda je to tako trebalo da piše, a ovako je ćirilicom napisan engleski termin. Zaista je neozbiljno. Samo oni najlošiji đaci u srednjoj školi pišu latinski jezik ćirilicom. Sada vidimo da to radi i Vlada Srbije, koja uopšte ne obraća pažnju na to kako se prevode međunarodni ugovori.
Ovo, gospođo ministre, zaista pada u oči, vama i meni je smešno, ali vam skrećem pažnju na tu činjenicu, ovde ima mnogo drastičnijih pogrešaka. Kada prevodite te međunarodne ugovore morate da imate u vidu terminologiju koju koristi Ustav Srbije, važeći zakoni i, naravno, morate da vodite računa o duhu srpskog jezika.
Dalje, Sporazum o finansiranju, Projekat "Regionalni razvoj Bora", na strani 32 je opet nešto što predstavlja normu koja diskriminiše naša javna preduzeća, učestvovanje javnih preduzeća. Vidite, između ostalog, kako nedosledno koristite terminologiju: u jednom predlogu zakona koristite termin "državna preduzeća", a u drugom predlogu zakona koristite termin "javna preduzeća", iako se i u jednom i u drugom slučaju u stvari radi o istim pravnim subjektima.
"Javna preduzeća su podobna da učestvuju u nadmetanju samo ako mogu da dokažu da su pravno i finansijski nezavisna, da rade po propisima privrednog prava i da nisu zavisna agencija vlade koja je ugovorna strana. Pored toga, ona podležu istim zahtevima u vezi sa nadmetanjem i garancijom za dobro izvršenje posla kao i ostali ponuđači." To znači da vi u startu eliminišete iz konkurencije javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija zato što Republika Srbija putem Vlade imenuje njihove direktore, članove upravnih i nadzornih odbora, a i finansijske veze između Republike Srbije i tih javnih preduzeća apsolutno niko ne dovodi u pitanje.
Na kraju, Sporazum o finansiranju, Dodatno finansiranje projekta energetske efikasnosti za Srbiju, strana 26.
Gospođo ministre, zaista bih voleo da mi objasnite Prilog na program 2, Domaće nadmetanje: dodatne odredbe, pa pod (a) - Registracija: "Nadmetanje nije ograničeno na prethodno registrovane firme". Da li to znači da u jednom nadmetanju po osnovu međunarodnog ugovora mogu da učestvuju privredni subjekti koji uopšte nisu registrovani ni u Republici Srbiji, niti u nekoj stranoj državi?
U običnom poslu oko renoviranja neke osnovne škole u Srbiji ne može da učestvuje privredni subjekt koji nije registrovan, a vi dajete mogućnost da u tržišnoj utakmici učestvuje subjekt koji uopšte nije registrovan!
Ponovo vam skrećem pažnju na terminologiju. Vi biste kao ministar finansija morali da znate da firma i preduzeće nisu jedno te isto. Firma je ime, odnosno naziv pod kojim preduzeće posluje u pravnom prometu; preduzeće je pravni subjekt, a njegovo ime je firma. Kao što svi mi imamo lična imena i prezimena tako i privatna preduzeća imaju svoja imena, a to su nazivi njihovih firmi. Ovo je moralo takođe da bude detaljno regulisano sporazumom.
Opet jedna diskriminišuća odredba za naša javna preduzeća: "Javna preduzeća su podobna da učestvuju u nadmetanju samo ako mogu da dokažu da su pravno i finansijski nezavisna." Nijedno javno preduzeće u Srbiji to ne može da dokaže i zaista mi nije jasno zašto iz ekonomske konkurencije, iz ekonomske utakmice isključujete javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, a na drugoj strani dajete šansu da u toj utakmici učestvuju, kako vi kažete, firme koje prethodno nisu registrovane.
Sumnjam da i u jednom drugom međunarodnom ugovoru koji međunarodne finansijske institucije zaključuju sa nekim drugim državama ima ovakvih odredaba.
Ove odredbe su vrlo nejasne, neprecizne i sa pravnog i sa jezičkog aspekta, i u meni bude sumnju da vi isključivanjem iz tržišne konkurencije javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija u stvari dajete šansu raznim tajkunima koji se već godinama bave asfaltiranjem ulica i puteva u Srbiji, odnosno izvođenjem drugih kapitalnih infrastrukturnih projekata. Time nanosite ogromnu štetu Republici Srbiji, ne samo ekonomsku nego i političku, zato što nas u inostranstvu doživljavaju kao jednu banana-državu u kojoj je dovoljno da se skupi pet-šest mafijaša i tajkuna koji imaju građevinske mašine i mogu da rade po Srbiji šta hoće. Vlada ne da ih ne sprečava, nego im zaključivanjem ovakvih međunarodnih ugovora čak pomaže u tim njihovim nelegalnim aktivnostima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja skromna pamet ne može da se uzdigne do tih filozofskih visina do kojih, očigledno, može da se uzdigne pamet gospodina Milenića iz G17 plus, ali ceo dan slušam predavanja koja nam drže gospoda iz vladajuće koalicije o Evropi i evropejstvu, pa sam ponukan i ja nešto da kažem na tu temu.
Osnivač Narodne radikalne stranke Nikola Pašić studirao je u Švajcarskoj i ideju političkog radikalizma preneo je u Srbiju iz francuske i švajcarske političke baštine.
Vođa srpskih radikala u Vojvodini Jaša Tomić bio je jedan od najsjajnijih intelektualaca toga doba. Ministar finansija Lazar Paču govorio je nekoliko svetskih jezika. Čak i u vreme Prvog svetskog rata uspeo je da očuva političku komunikaciju sa, recimo, ministrom finansija nemačke carevine. Predsednik jugoslovenske vlade između dva svetska rata dr Milan Stojadinović doktorirao je na Pravnom fakultetu u Minhenu.
Da vas podsetim, osamdesetih godina jedan od retkih intelektualaca u ondašnjoj Jugoslaviji koji je imao hrabrosti da progovori o tim autentičnim političkim vrednostima kao što su demokratija i parlamentarizam bio je baš predsednik SRS dr Vojislav Šešelj.
Toplo vam preporučujem, gospodine Mileniću, da pročitate otvorena pisma Hamdiji Pozdercu i Branku Mikuliću kada je pola vaših političkih lidera sedelo u redovima ondašnjeg Saveza komunista Jugoslavije o tome da se Vojislav Šešelj još osamdesetih godina kao otvoreni politički opozicionar zalagao za političke vrednosti Velike Britanije, Francuske, SAD i tako dalje.
Ne radi se ovde o tome da je SRS protiv političkih vrednosti Zapada. Ne radi se ovde o tome da mi negiramo bogatu evropsku kulturu. Mi smo njihov sastavni deo. Mi ovde ukazujemo na jednu činjenicu, na koju su ukazali vodeći politički teoretičari baš liberalnog Zapada, da se demokratske države, nažalost, kod svoje kuće ponašaju na jedan način, a u odnosu prema malim narodima i malim državama na drugi način.
Nije SRS protiv politike saradnje sa bilo kojom državom i bilo kojom međunarodnom organizacijom. Mi smo samo protiv toga da u EU ulazimo pod nekim drugim uslovima u odnosu na druge evropske narode i države.
Kao što niko nije postavljao uslov Slovačkoj, Sloveniji, Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj itd. da se odreknu jednog dela svoje državne teritorije, takav uslov ne treba da se postavlja ni Srbiji. Iza cele te priče o Evropi i evropejstvu kriju se, u stvari, evrofoliranti, a jedina evropska vrednost koju oni uistinu priznaju jeste evro.
Budući da ste pomenuli Karađorđa, jedan Karađorđev biograf zapisao je – kada su mu doveli nekoliko Srba koji su pobegli na stranu Turaka i borili se protiv srpskih ustanika, Karađorđe je rekao: posecite ih jer više vole Turcima nego svojoj braći Srbima. Da je Karađorđe danas živ, mislim da bi i vama rekao to isto.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, već je mesec i po dana kako javnost u Srbiji vlastima postavlja dva osnovna pitanja. Prvo pitanje je ko je i pod kakvim okolnostima lišio života, odnosno ubio Ranka Panića, a drugo pitanje je ko je i pod kakvim okolnostima uhapsio prvog predsednika Republike Srpske dr Radovana Karadžića?
U Srbiji se desilo nešto što je u političkom smislu mnogo teže nego protivpravno hapšenje Radovana Karadžića. To je izjava doglavnika Ivice Dačića da Radovana Karadžića nije uhapsila policija, odnosno pripadnici MUP-a Republike Srbije.
Da je ovakvu izjavu dao, recimo, jedan engleski ministar unutrašnjih poslova, francuski ili nemački, on bi bio, verovatno, ili istog dana razrešen funkcije, ili bi bio nateran da podnese ostavku. Samo, nažalost, u ovoj i ovakvoj Srbiji ministru unutrašnjih poslova pođe za rukom da kaže da je jednog građana uhapsio neko drugi, a ne policija i da on dan-danas obavlja tu istu funkciju.
Ivica Dačić je rekao, onako, nekim zamagljenim jezikom, da ga nije uhapsila policija nego da su ga uhapsile neke bezbednosne službe. Kada je rekao bezbednosne službe, verovatno je mislio na Bezbednosno-informativnu agenciju.
Postavlja se sledeće pitanje – da li Bezbednosno-informativna agencija ima pravo da hapsi građane Republike Srbije, odnosno, da li u Republici Srbiji ijedna druga institucija, izuzev policije, sme da hapsi građane?
Da ne bismo nagađali, da čujemo šta kaže zakon. Vlada Zorana Đinđića je 2002. godine predložila Narodnoj skupštini Republike Srbije zakon koji se zove Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji. U tom zakonu jasno piše šta Bezbednosno-informativna agencija, tzv. BIA, sme i može da radi.
Član 1 – obrazuje se Bezbednosno-informativna agencija kao posebna organizacija. Da vas podsetim, posebne organizacije u Republici Srbiji su, recimo, Republički hidrometeorološki zavod, Republički geodetski zavod, pa onda one silne agencije koje ste osnovali posle 2001. godine, kao što su, recimo, Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ili Republička agencija za energetsku efikasnost.
Ako u Republici Srbiji Republički hidrometeorološki zavod sme da hapsi ljude, ako Republički geodetski zavod sme da hapsi ljude, onda verovatno sme da hapsi i BIA.
Međutim, ne sme da hapsi. Građane u Republici Srbiji sme da hapsi samo MUP, i to pod onim okolnostima koje su striktno propisane Ustavom i zakonom.
Dalje, ''Agencija obavlja poslove koji se odnose na zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom''.
Da li piše igde da BIA sme da hapsi, i to da uhapsi čoveka 18. jula, pa da 21. jula zvaničnici obelodane da je čovek uhapšen? Tri dana se nalazi u nekakvom pritvoru, niko ne zna kakvom i gde, pri tome mu oduzmu laptop i čitav niz disketa na kojima se nalazi materijal vezan za dešavanja u Republici Srpskoj, odnosno BiH, u periodu od 1991. do 1995. godine.
Dalje, ''Agencija u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji, i u vezi sa tim preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa donetih u skladu sa zakonom''.
Pitanje za doglavnika Ivicu Dačića – ako ga nije uhapsio MUP, nego ga je uhapsila BIA, kako je moguće da je dr Radovan Karadžić podrivao ili rušio Ustavom utvrđeni poredak Republike Srbije? Na koji način je Radovan Karadžić, kao lekar i kao neuropsihijatar, ugrožavao bezbednost u zemlji? Kako se on to bavio organizovanim kriminalom i krivičnim delima s elementom inostranosti? Kako se bavio unutrašnjim i međunarodnim terorizmom itd.?
To su polja delatnosti BIA-e. Pri tom, BIA sme samo da prikuplja podatke o tim delatnostima, da prati, da, eventualno, prisluškuje telefonske razgovore, ako dobije odobrenje nadležnog suda, ali nema pravo da hapsi.
Prema tome, doglavnik Ivica Dačić treba da kaže ko je, zapravo, uhapsio Radovana Karadžića. Ako je tačno da ga nije uhapsio MUP, a nije mogla da ga uhapsi BIA, bar ne na osnovu zakona, jer, kao što vidite, Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji tako nešto ne predviđa, onda se postavlja pitanje da ga, možda, nije uhapsila neka strana služba bezbednosti? Doduše, on je rekao – neka služba bezbednosti, nije rekao da li domaća ili strana. Da li ga je uhapsila neka domaća paravojska, neka privatna detektivska agencija?

Dešava li se ovako nešto u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, u SAD, da čoveka uhapsite, da ga tri dana držite, potpuno nezakonito, u nekom pritvoru, niko ne zna ko ga je uhapsio, i da ga onda isporučite Haškom tribunalu za koga je i malom detetu u Srbiji jasno da nije nikakav sud, da nije nikakva pravna institucija, već jedna organizovana banditska mašinerija za uništavanje svih onih Srba koji su se tokom devedesetih godina borili za slobodu srpskog naroda?!
Ovde se postavlja još jedno pitanje. Čak i da je Radovan Karadžić uhapšen od strane nadležnih organa, a nije, postavlja se pitanje tehnologije hapšenja. Evo šta kaže Ustav Republike Srbije, član 27: ''Svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost. Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom''.
Stav 2. istog člana: ''Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obaveštava o razlozima lišenja slobode, o optužbi koja mu se stavlja na teret, kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti lice po svom izboru''.
Radovanu Karadžiću je puna tri dana onemogućeno da se bilo kome javlja, a da ne govorimo o početku stava koji kaže – lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa. Evo šta vam piše u članu 1. Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koja je, navodno, uhapsila Radovana Karadžića – Bezbednosno-informativna agencija obrazuje se kao posebna organizacija.

Slavice Đukić-Dejanović, ja vam zahvaljujem. Pošto ste vi, verovatno, kao i svi mi narodni poslanici, dobili Ustav Republike Srbije, ja vam ga ovom prilikom neću dati, ali pošto očigledno ni vi, a ni vaš ministar doglavnik Ivica Dačić ne znate šta piše u Zakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji, ja ću vam ga ostaviti, pa u slobodno vreme čitajte.