Dame i gospodo narodni poslanici, moram da ukažem na jednu nedoslednost od strane predstavnika vladajuće većine, a pre svega predstavnika predlagača ovog zakona i Zakonodavnog odbora. Mi smo juče čuli obaveštenje da se amandman Vjerice Radete na član 3. Predloga zakona o ministarstvima ne prihvata zato što se u tom amandmanu nalaze, navodno, reči koje nisu u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije - haški kazamat. Na Zakonodavnom odboru čuli smo od predstavnika predlagača da je reč "kazamat" kolokvijalna, nije književna, ne poznaje je pravni sistem i da se zbog toga amandman gospođe Vjerice Radete oglašava pravno nemogućim.
Sad se suočavamo sa jednom drugom pojavom. Sad se koristi jedna reč koja, strogo uzev, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav celokupnu teritoriju Kosova i Metohije smatra delom teritorije Republike Srbije. U kuloarima sam čuo neko objašnjenje zašto se koristi termin "srpska područja", navodno iz nekih demografskih razloga. Ali, demografija onda nema veze sa teritorijom, onda je trebalo da kažete da će Ministarstvo za Kosovo i Metohiju posebnu brigu da posveti Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Kaže se da je to demografski problem, ali kada vi kažete "srpska područja", onda to postaje diskutabilno sa stanovišta Ustava, jer postavlja se pitanje zar srpska područja na Kosovu i Metohiji nisu i ona područja sa kojih su Srbi nasilno proterani, ne samo od 1999. godine, nego i od 1941. godine, pa i ranije? Zašto ta područja ne bi mogla da budu tretirana kao srpska, samo zato što tamo Srba privremeno nema, a nema ih zato što su bili žrtve genocida, zločina, proterivanja, masovnih ubistava itd.?
S druge strane, podsećam vas na još jedan termin koji takođe, strogo uzev, nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a nalazi se u Predlogu zakona o ministarstvima. Gospođa Pop-Lazić je to primetila na sednici Zakonodavnog odbora, odnosno mi smo razgovarali o tome, pa ću ja biti slobodan da nešto o tome kažem. Recimo, član 29. Predloga zakona o ministarstvima – Priprema, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa: "Ministarstva u okviru svog delokruga obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na pripremu, usvajanje, odnosno predlaganje tehničkih propisa." Ja zaista nigde nisam čuo i nigde nisam pročitao definiciju šta su to tehnički propisi. Da li su to propisi o tome kako se grade putevi, kako se prave mostovi, kako se beru višnje, šta su tehnički propisi?
Dakle, odbijate amandman gospođe Vjerice Radete gde se upotrebljava jedna reč koja apsolutno nije neustavna, koja nije ni nepristojna, čak je i masovno korišćena u književnosti - kazamat. Kažete, nije u skladu sa Ustavom. Onda vi sami prekršite Ustav i kažete - samo neka područja na Kosovu i Metohiji su srpska, a neka nisu. Onda koristite termin "tehnički propis".
Dakle, skrećem pažnju i vama, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, na potpunu nedoslednost Zakonodavnog odbora i predstavnika vladajuće koalicije u ovoj Narodnoj skupštini. Jedanput se mora zauzeti stav šta je kolokvijalno, šta nije kolokvijalno. Ako je kolokvijalno "haški kazamat", tek je kolokvijalno "srpska područja na Kosovu i Metohiji" kada Ustav Republike Srbije celokupno Kosovo i Metohiju tretira kao srpsko područje, odnosno područje Republike Srbije. To je razlog više da ovaj amandman gospodina Borislava Pelevića treba prihvatiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, dva advokata su pokušala da spasu trećeg advokata od odgovornosti, ali zaista postavljam pitanje vama, gospođo Đukić-Dejanović, dokle ćete trpeti ovo pravno i političko silovanje koje se sprovodi nad narodnim poslanicima od strane odbora Narodne skupštine Republike Srbije kojima stoje na čelu ljudi iz DS?
Možete da negodujete koliko hoćete. Evo, ja vas pitam, gospodo iz DS, da li smo mi od gospodina Boška Ristića otkako je počela sednica Narodne skupštine Republike Srbije sa ovim dnevnim redom dobili ijedan validan izveštaj? Jesmo li dobili?
Pre neki dan sam pročitao izveštaj u kome se, prvo, ne zna o kom zakonu raspravljamo, da li se zakon zove Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima ili se zove Zakon o ministarstvima, pa se ne zna ko je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, najpre je predsednik Odbora Vlatko Ratković, a u potpisu je predsednik Odbora Boško Ristić.
Evo, danas je ista situacija, čak i gora. I onda gospodin Boško Ristić, umesto da prihvati odgovornost na sebe i da kaže: ljudi, nisam ja za taj posao, očigledno mi ne ide od ruke, slabo se razumem u Poslovnik, u pravo – on kaže da je kriva stručna služba.
Kako je moguće da stručna služba uvek zakaže u njegovom odboru? Valjda ima stručnih službi i u drugim odborima Narodne skupštine i niko nema problem sa stručnom službom sem gospodina Boška Ristića. Da nije neka zavera protiv Boška Ristića, da ga neko možda ne mrzi? O čemu se radi?
Zaista postavljam pitanje vama, gospođo Đukić-Dejanović, vi ste najodgovorniji za zakonit rad Narodne skupštine. Zakonitost rada Narodne skupštine podrazumeva da i skupštinski odbori rade u skladu sa Ustavom, zakonom i, pre svega, u skladu sa Poslovnikom.
Pri tome, gospodin Boško Ristić neće sam da izađe, prvi, za ovu govornicu i da kaže: napravljena je greška – nego mi, narodni poslanici, moramo da otvorimo četvore oči kada čitamo izveštaje koji stižu iz njegovog odbora i da vidimo da se ne krije tu neki marifetluk, neka prevara, neka laž, neka neistina.
Mislim da je krajnje vreme da se vi, gospođo Đukić-Dejanović, zapitate kako funkcionišu odbori u Narodnoj skupštini Republike Srbije i postoji li neki pravni i politički mehanizam da se narodni poslanici, jednostavno, zaštite od ovog brukanja i od ove sramote.
Gospodine Boško Ristiću, koji su to pravnotehnički razlozi da se jedan amandman odbije, drugi prihvati, a i jedan i drugi amandman su po sadržini identični? Koji su to pravnotehnički razlozi kad i jedan i drugi amandman na potpuno istovetan način intervenišu u predlog zakona?
Kao što vam je sjajno objasnio moj kolega Petar Jojić, neće pisati u zakonu kada bude definitivno završen ...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam ... ovaj deo je predložio Božidar Delić, a ovaj deo je predložio gospodin čiji je amandman prihvaćen.
Dakle, to je, gospodine Boško Ristiću, apsolutno smešno. Najlakše je za vaše neznanje i vaše besmislice reći: postoje tamo neki pravnotehnički razlozi. Koji su to pravnotehnički razlozi, niko živi u ovoj skupštini ne zna sem gospodina Boška Ristića.

Poštovana gospođice Jovanović, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano za jučerašnju odluku Zakonodavnog odbora da amandman gospođe Vjerice Radete na član 3. Predloga zakona o ministarstvima ...

Nemojte mnogo da se nervirate, saslušajte šta narodni poslanici govore. Znam da je vama dosadno u Narodnoj skupštini, ali verujte, ovo o čemu govorimo i te kako ima značaja.

Dakle, juče je Zakonodavni odbor doneo odluku da amandman gospođe Vjerice Radete navodno nije pravno moguć zato što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Pre svega, Ustav Republike Srbije uopšte ne pominje instituciju o kojoj govori amandman gospođe Vjerice Radete. Pri tome, kada je juče predsednik Zakonodavnog odbora tumačio zašto amandman nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, nije uspeo da pogodi zvaničan naziv one institucije koju je gospođa Radeta sa pravom nazvala ''Haškim kazamatom''.

Zvaničan naziv te institucije, onako kako se ona sama naziva, jeste – Međunarodni tribunal za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na prostorima bivše SFRJ od 1991. godine. Tako se ona sama naziva. Skraćeno, na srpskom jeziku, za tu instituciju sa rogobatnim nazivom nema boljeg termina od ''Haški kazamat''.

U Ustavu Republike Srbije ova institucija se uopšte ne pominje i amandman je apsolutno pravno moguć i nije protivan Ustavu Republike Srbije. Zadatak Zakonodavnog odbora je samo da kaže da li je amandman u skladu sa Ustavom ili nije. Amandman jeste u skladu sa Ustavom zato što nema nijedne norme u važećem Ustavu Republike Srbije kojoj je ovaj amandman protivan.

Juče smo čuli od predstavnika DS na sednici Zakonodavnog odbora da amandman treba odbaciti zato što, navodno, sadrži nekakve uvredljive izraze. To apsolutno nije tačno. U reči ''kazamat'' nema ničeg uvredljivog. Reč ''kazamat'' je reč koja na najbolji mogući način odražava šta u stvari ta institucija jeste – jedan veliki zatvor, jedno veliko mučilište i, nažalost, jedno veliko gubilište, jer su u haškom kazamatu mnogi Srbi izgubili glavu, umrli su ili su ubijeni pod vrlo sumnjivim okolnostima. Zaista, gospođa Vjerica Radeta nije mogla da pronađe bolji termin za ovu instituciju od reči ''Haški kazamat''.

Ja sam juče na sednici Zakonodavnog odbora skrenuo pažnju predsedniku Odbora na jednu činjenicu. Zvaničan način koncentracionih logora na teritoriji Nezavisne države Hrvatske, onako kako ih je Pavelićeva vlada nazivala, bio je ''sabirni'' i ''radni'' logori. To je jedan prilično nevin i bezazlen naziv. Iza tog naziva su se krili najmonstruozniji logori za masovno uništavanje. Nikome u domaćoj...

Vama je izgleda najvažnije vreme. Pa, vaše vreme polako ističe, nemojte da se sekirate.

Dakle, zvaničan naziv je bio ''sabirni'' i ''radni'' logori. Nikome u posleratnoj Jugoslaviji, kada je pisao krivično-pravne propise, nije palo na pamet da upotrebi taj zvanični, službeni ustaški rečnik i da za te logore kaže "sabirni i radni logori", nego su upotrebljavani oni nazivi koji su, u stvari, najadekvatniji – ''koncentracioni logori'' i ''logori za masovno uništavanje''.

Dakle, amandman treba prihvatiti i odluka Zakonodavnog odbora, koja je doneta juče, nije doneta u skladu sa Poslovnikom i ta odluka je, u stvari, protivna Ustavu Republike Srbije.

U skladu sa Poslovnikom, tražim obaveštenje od predsednika Zakonodavnog odbora, da obavesti narodne poslanike – šta je to u amandmanu suprotno Ustavu i zašto taj amandman ne treba prihvatiti?

Mi u SRS smatramo da amandman jeste u skladu sa Ustavom i pozivamo sve narodne poslanike koji imaju imalo nacionalne i patriotske svesti, koji imaju svest o tome da je, po Ustavu Republike Srbije, Srbija obavezna da štiti sve svoje državljane bez obzira na to gde se nalaze, da glasaju za amandman gospođe Vjerice Radete.

Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, zaista mi nije jasno zašto se  vi uvlačite u sve ovo? Pre svega, vi ste povredili član 100. Poslovnika koji kaže - da narodnom poslaniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika. Javio sam se za povredu Poslovnika mnogo pre nego što je gospodin Vlatko Ratković ovde došao sa zapisnikom sa sednice Zakonodavnog odbora.
Dalje, meni se čini da vi uopšte ne znate u čemu je suština problema. Mi smo, dakle, savesno došli u pola dvanaest na sednicu Zakonodavnog odbora. Kvorum nije uspostavljen do 12,00 sati. Inače, u 12,00 sati narodni poslanici su obavešteni, ako se ne varam od gospođe Gordane Čomić, da se sednica Narodne skupštine pomera za pola jedan zato što je u toku sednica Zakonodavnog odbora. U 12,00 sati nikakve sednice Zakonodavnog odbora nije bilo. Bio sam gore čak i posle 12,00 sati i niko me nije obavestio da je sednica pomerena recimo za pola jedan, ili za petnaest do jedan ili za jedan sat.
Apsolutno, ovo što je rekao gospodin Dragan Todorović pogađa suštinu problema. Opozicioni poslanici nisu znali u koje vreme se održava sednica Zakonodavnog odbora i bili su sprečeni da prisustvuju toj sednici. To je u stvari suština problema.
Dalje, uopšte mi nije jasno zašto vi nas terate da mi prihvatimo kao istinito ono u šta nismo mogli sami da se uverimo? Juče sam pokazao da je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu zapravo grubo obmanuo narodne poslanike, potpisao je izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, u kome se najpre kaže - razmatrao je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, pa je onda razmatrao Predlog zakona o ministarstvima, pa će taj izveštaj da nam prezentuje predsednik Odbora Vlatko Ratković, u potpisu predsednik Odbora Boško Ristić. Da mi iz SRS nismo ukazali na te besmislice, to bi tako prošlo.
Samo dan posle vi nas terate da verujemo na reč ljudima iz DS. Sada mogu da postavim još jedno dodatno pitanje. Nadam se da se niko neće naći uvređen.
Kako mi možemo da znamo da recimo gospodin Bajro Omeragić taj zapisnik nije potpisao naknadno, da ga nije potpisao u vreme ili već neki drugi poslanik? Voleo bih da mi se kaže, meni i ostalim poslanicima iz SRS koji su članovi Zakonodavnog odbora - u koje vreme je počela sednica Zakonodavnog odbora i zašto mi o tom novom terminu sednice nismo uredno obavešteni?
Ovo je po ne znam koji put da ukazujem da i Zakonodavni odbor i Odbor za pravosuđe i upravu u pisanju izveštaja, iz izveštaja u izveštaj, krše Poslovnik. Čak i da je bio kvorum za rad Zakonodavnog odbora, čak i da je bilo sve regularno, sve u skladu sa Poslovnikom, ono što nije u skladu sa Poslovnikom, to su ponovo - izveštaj Zakonodavnog odbora i izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu.
Zakonodavni odbor i Odbor za pravosuđe i upravu imaju suštinski različite nadležnosti.
(Predsednik opominje govornika na vreme).
Zakonodavni odbor treba samo da kaže da li su predloženi amandmani pravno mogući ili nisu, odnosno da li su u skladu sa Ustavom i zakonom ili nisu, a Odbor za pravosuđe i upravu se meritorno upušta u razmatranje amandmana - da li su korisni, da li su celishodni, da li su dobri, da li su loši itd. (Predsednik opominje govornika na vreme).
Dakle, ta dva odbora imaju potpuno odvojenu nadležnost. Međutim, ako pogledate izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, vi možete da donesete jedan vrlo jednostavan zaključak - da se i jedan i drugi odbor pozivaju na isti član Poslovnika, a Poslovnik u različitim članovima reguliše njihovu nadležnost. Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije kada je reč o Zakonodavnom odboru u članu 45. propisuje šta to Zakonodavni odbor radi. Kada je reč o Odboru za pravosuđe.

U redu, ponovo ću se javiti za reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, kad su vas predlagali za predsednika Narodne skupštine pročitao sam da ste vi neuropsihijatar, sada ispada da ste vi advokat, ali izgleda vrlo neuspešan advokat, zato što pokušavate da odbranite nešto što ne može da se odbrani.
Pre nekoliko minuta ste nam saopštili da ste vi u 12,00 sati rekli narodnim poslanicima da se sednica pomera za 12,30 časova zato što je u toku sednica Zakonodavnog odbora, odnosno da nije završena. U tom momentu sednice uopšte nije bilo, da biste nam pre nekoliko minuta pročitali, navodno iz stenograma, da je sednica počela u 12,15 časova. Ne treba vi da arbitrirate između poslanika većine i poslanika opozicije.
Vi treba da arbitrirate sami sa sobom. Da li je tačno da je Skupština morala da bude pomerena za 12,30 časova zato što je u 12,00 časova trajala sednica Zakonodavnog odbora, ili to nije tačno, nego je sednica Zakonodavnog odbora počela u 12,15 časova.
Uopšte mi nije jasno zašto vi uporno pokušavate da preuzmete odgovornost na sebe za nešto što predstavlja drastično kršenje Poslovnika. Gospođo Đukić-Dejanović, dva su principa na kojima počiva demokratija. Princip broj jedan - u demokratiji vlada većina. Princip broj dva, podjednako važan kao i prvi princip - ta većina vlada u skladu sa pravnim propisima, ne vlada kako ona hoće.
Da li ste vi napravili neku skupštinsku većinu? Ne znam, valjda jeste. Gledaoci koji prate zasedanje Skupštine Srbije mogu da dođu do istog zaključka do kojeg sam došao. Možda ste napravili neku većinu, ali je očigledno da je to klimava većina, da ta većina hramlje u obe noge, da se svaki dan postavlja pitanje - postoji li ta većina ili ne.
Recimo da postoji, recimo da je to stabilna većina, recimo da ste potpuno jedinstveni, zar ta većina treba da radi na ovaj način? Je l' vas nešto obavezuje? Je l' Srbija pravna država? Nama niko nije rekao, niko nas nije obavestio da smo mi po okupacijom, da je pravni sistem Republike Srbije suspendovan. Važi li ovaj Poslovnik ili ne važi.
Juče sam ovde pred kamerama pokazao da je gospodin Boško Ristić pokušao da obmane narodne poslanike. Niti znamo koji zakon se raspravlja, ni ko je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu. Danas vi, zaista to nisam očekivao, kažete u 12,00 sati da nema sednice zato što sednica Zakonodavnog odbora nije počela. Pet minuta kasnije kažete - dobila sam stenogram, sednica je počela u 12,15. Šta je sad tačno? Kome sad ovde da verujemo? Nemojte da dovodite Skupštinu Srbije i narodne poslanike u jednu situaciju koja je vrlo neprijatna.
Shvatam da ste vi dobar lekar, iz vaše biografije sam stekao utisak da ste stručni u svojoj oblasti, ali zaista mi nije jasno zašto pokušavate da se bavite advokatskim pozivom. Nije to baš tako jednostavan posao. Treba držati u glavi ceo pravni sistem. Čak i oni koji su advokati, kao što vidite, ne polazi im najbolje za rukom da odbrane nešto što nije u skladu sa Poslovnikom. Držite se vi vaše struke. Ako vam treba neki pravni savet, pitajte ili nas ili sekretara skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da obrazložim amandman narodnog poslanika Zorana Krasića. Jasno je iz dosadašnje rasprave da je član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi neustavan, da Ustav Republike Srbije ne predviđa funkciju prvog potpredsednika vlade, odnosno zamenika predsednika vlade.
Dalje, jasno je da je formulacija člana 2. neupotrebljiva i sa čisto praktičnog aspekta. Naime, predlagač zakona u stvari hoće ovim članom da jednom potpredsedniku vlade da neka ekskluzivna prava koja nemaju ostali potpredsednici. Sada se postavlja jedno sasvim logično i praktično pitanje, a šta ako sednici vlade pored predsednika vlade ne prisustvuje i taj ekskluzivni prvi potpredsednik, odnosno zamenik predsednika vlade. Kako će ta vlada da funkcioniše, odnosno kakav je praktični smisao uvođenja jednog ekskluzivnog zamenika predsednika vlade ako on ne prisustvuje sednici vlade.
Zatim, ovaj član Predloga zakona je rogobatan i sa čisto logičkog, odnosno jezičkog aspekta. Naime, i u raspravi načelnoj postavio sam to pitanje. Kako zamenik predsednika vlade može da pomaže predsedniku vlade u staranju o jedinstvu političkog delovanja vlade? Kako vi u svakodnevnom životu možete nekome da pomognete u staranju o nečemu? Ovo apsolutno nema nikakvog smisla, ni jezičkog, ni logičkog.
Kako može zamenik predsednika vlade, taj prvi potpredsednik, da pomaže predsedniku vlade u usklađivanju rada članova vlade? Na koji način? Takva odredba apsolutno nema nikakav smisao. Dakle, jasno je da ovakav predlog zakona, ako se usvoji sa ovim članom, apsolutno u suprotnosti sa članom 125. Ustava Republike Srbije.
U tumačenju pravne norme uvek se postavlja jedno prethodno pitanje - šta je hteo onaj ko je donosio propis, šta je htela Narodna skupština Republike Srbije kada je usvojila Ustav Republike Srbije i član 125. Htela je da vladu čine predsednik vlade, potpredsednici i ministri i da su pri tome svi potpredsednici vlade međusobno jednaki i ravnopravni. Zar vam se ne čini logično, da je Ustav hteo da kaže da treba da postoji iz određenih političkih ili praktičnih razloga prvi potpredsednik vlade ili zamenik predsednika vlade, to bi valjda pisalo u Ustavu. Kako to da se Narodna skupština 2006. godine, kada je usvajala Ustav, nije setila da treba da postoji zamenik predsednika vlade, pa onda dve godine kasnije dođemo do epohalnog zaključka da je takva funkcija ipak potrebna?
Jasno je da vi ovakvom formulacijom člana 2. Predloga zakona u stvari unapred kaparišete dodelu ove funkcije jednom budućem članu buduće vlade. Da ovo nije inspirisano željom da vlada bolje funkcioniše, da nema poteškoća u načinu na koji vlada radi, nego da vi na ovaj način pokušavate da sebe predstavite kao ljude od reči, vi ste obećali jednom vašem budućem koalicionom partneru da će on biti ekskluzivni prvi potpredsednik vlade ili zamenik predsednika vlade, i sada da biste se pokazali kao ljudi koji drže svoju reč, evo vi ste spremni da pogazite Ustav i član 125. Ustava Srbije i da jednom potpredsedniku vlade date neka ekskluzivna prava koja nema nijedan drugi potpredsednik vlade.
Neko od narodnih poslanika je već postavio i to pitanje. Šta ćemo sa tim famoznim tzv. zlatnim glasom? Pazite, iz onoga što piše u članu 2. Predloga zakona jasno je da predsednik vlade na tog zamenika svog može da prenese sva ovlašćenja izuzev dva, a to je da predloži izbor ili razrešenje člana vlade. Sad logično sledi iz ovakve formulacije da taj prvi potpredsednik vlade ima sva ovlašćenja koja ima i predsednik vlade, pa čak i taj famozni zlatni glas.
Znači, vi ne samo da diskriminišete građane Republike Srbije tako što jednom čoveku, predsedniku vlade, dajete pravo da ima dva glasa, nego vi to pravo širite. Sada će zlatni glas, pored predsednika vlade, da ima i taj ekskluzivni zamenik predsednika vlade.
Možemo da idemo i dalje u spekulacijama šta može da se desi. Šta recimo ako sednici Vlade ne prisustvuje ni predsednik Vlade, ne prisustvuje ni zamenik predsednika Vlade, da li taj zamenik predsednika Vlade može da ovlasti jednog od preostalih potpredsednika Vlade da vrši njegove funkcije? Pa čak i da on ima taj famozni zlatni glas, kuda će to Vlada Republike Srbije da ide?
Gde su granice u kršenju Ustava? Šta to još nekome treba da padne na pamet pa da shvati da ovako dalje ne može, da se ne možemo poigravati sa Ustavom Srbije, da se ne možemo poigravati sa političkim pravima građana.
Ustav je jasan, svi građani Republike Srbije su pravno i politički jednaki. Niko na izborima ne može da ima dva glasa, niko u vršenju svoje funkcije, pa i funkcija predsednika Vlade, ne može da ima dva glasa.
Svaki glas je zlatan sa stanovišta Ustava. Ne može nečiji glas da bude zlatan, nečiji da bude srebrni, nečiji drveni, jedan čovek da ima dva glasa, pet glasova itd. Voleo bih kada biste pokušali da u uporednoj pravnoj praksi pronađete primer za ovako nešto. Ne kažem da nije moguće teorijski, ali Ustav mora da precizira da nisu svi potpredsednici Vlade jednaki, da neki mogu da imaju više prava od drugih.
U našem Ustavu to ne piše. Piše samo ono što je shvatljivo svakom čoveku, koji čak i ne mora da bude pravnik. Vladu čine predsednik, jedan ili više potpredsednika i ministri, i to je sve. Da je Ustav hteo da kaže da treba da postoji zamenik predsednika Vlade, valjda bi to u Ustavu i pisalo.
Ne može se prihvatiti ni objašnjenje gospodina Boška Ristića da Ustavom nije zabranjeno da predsednik Vlade ima zamenika predsednika Vlade. Ako bismo takvo tumačenje prihvatili kada je reč o kategorijama i institucijama javnog prava, onda bismo zaista mogli predaleko da odemo.
Taj princip, ta maksima da je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, važi samo kada su u pitanju pojedinačna, subjektivna prava građana i pre svega subjektivna prava građana u oblasti građanskog prava, imovinskog prava. Tu građanin može da radi sve osim onoga što je izričito zakonom zabranjeno. To zna svaki pravnik.
Kada su u pitanju instituti javnog prava, a ovo je ustavna materija, nema mogućnosti da se pravni propisi tako široko tumače i da sada možemo da radimo sve osim onoga što nam Ustav zabranjuje.
Ustav kada je hteo da precizira kako treba da izgleda Vlada, kako Vlada treba da funkcioniše, to u Ustavu i piše. Ne moramo mi sada naknadno da budemo pravni filozofi, pa da menjamo Ustav i da u Ustav stavljamo ono što u Ustavu ne stoji. Dakle, Ustav je potpuno jasan, Ustav je potpuno precizan. Ukoliko se usvoji ovakav predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, on će biti neustavan i Ustavni sud će imati obavezu da ga stavi van pravne snage. Ovo nije prvi put da se vladajuća većina poigrava sa Ustavom, da se poigrava sa pravnim propisima Republike Srbije.
Mi smo juče i danas pokazali da pojedini predsednici Odbora Narodne skupštine Republike Srbije ne čitaju Poslovnik, da ga nakaradno primenjuju, a neki su čak pokušali i da obmanu narodne poslanike tako što su u izveštaj stavljali netačne podatke. Da im mi na te netačne podatke nismo ukazali, to bi tako prošlo. Dakle, zaista nije momenat da se izigravaju narodni poslanici, da se igramo Ustavom, da se igramo zakonima i da urušavamo pravni poredak Republike Srbije.
Rekao sam i u načelnoj raspravi, ako već hoćemo da se pozivamo na neke uporedno-pravne primere, postoji u Velikoj Britaniji funkcija prvog ministra. Budući da je Velika Britanija država koja je po svom obliku vladavine monarhija, tamo je prosto i jezički neprihvatljivo da postoji neki predsednik.
Dakle, formalno u Velikoj Britaniji ne postoji predsednik vlade. Postoji jedan čovek čija je zvanična funkcija prvi ministar. Ta funkcija je nastala sasvim slučajno, ne zato što je neki jako pametan poslanik predložio da se to stavi u neki britanski propis, nego sticajem vrlo zanimljivih istorijskih okolnosti.
Već sam rekao, početkom 18. veka na čelo engleske države došla je nemačka dinastija iz grada Hanovera i taj prvi kralj iz te dinastije Džordž prvi, bio je Nemac, slabo je i gotovo nikako govorio engleski i neko je trebalo da mu prenosi šta je vlada odlučila na svojoj sednici. Taj koji mu je prenosio informacije kasnije je dobio naziv prvog ministra. Verovatno ste čuli da postoji u nekoj tamo zemlji neko ko je prvi, to je u stvari taj prvi ministar, ali pošto očigledno slabo poznajete ustavno pravo i ustavnu istoriju, vi ste se dosetili da izmislite prvog potpredsednika vlade.
Tamo postoji prvi ministar, ovde će da postoji prvi potpredsednik, to je otprilike to, što mi to ne bismo stavili u predlog zakona.
Bićemo kompatibilni sa tzv. evropskim standardima, postoji nešto slično u Velikoj Britaniji, s druge strane ispašćemo veliki politički lafovi, zadovoljićemo naše koalicione partnere, obećali smo im da će jedan od njih biti zamenik predsednika Vlade, mi tu reč držimo, čak i po cenu da pogazimo Ustav i da u zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi stavimo jednu odredbu za koju svaki običan građanin, koji čak i ne mora da bude pravnik, unapred zna da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o amandmanu gospođe Vjerice Radete, moram još jedanput da se osvrnem na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Naime, Ustav Republike Srbije je jasan što se tiče potpredsednika Vlade, može da ih bude jedan ili da ih ima više. Član 2. Predloga zakona – ovi što dobacuju, voleo bih da izađu za govornicu, pa da obrazlože ova genijalna rešenja sadržana u Predlogu zakona.
Ustav kaže, može da bude jedan potpredsednik ili da ih ima više. Pazite kako glasi član 2. - predsednik Vlade određuje jednog potpredsednika Vlade za prvog potpredsednika Vlade - zamenika predsednika Vlade. Kada se kaže ovako - predsednik Vlade određuje, znači on to mora da uradi.
Šta iz toga proističe? Da je suspendovan Ustav Republike Srbije, koji kaže u članu 125. da Vlada može da ima samo jednog potpredsednika, ne mora da ih ima više, može a ne mora. U Predlogu zakona se ne kaže da predsednik Vlade može da odredi, nego da određuje. Znači, mora da odredi.
Praktično, vi ste, ako usvojite ovakav Predlog zakona, suspendovali Ustav. Znači, u svim narednim situacijama Vlada će morati da ima više od jednog potpredsednika. To je još jedan razlog zbog kojeg ne treba glasati za ovaj predlog zakona, jer je on dvostruko neustavan. S jedne strane, na neustavan način uvodite instituciju, odnosno funkciju zamenika predsednika Vlade, koja Ustavom nije predviđena. S druge strane, suspendujete Ustav time što zapravo onemogućavate da Vlada može da ima samo jednog potpredsednika. Nadam se da je to jasno ovima koji su se smejali.
Što se tiče člana 3, neko ko smatra da je politički vrlo dalekovid, on je pokušao da spreči, odnosno da otkloni mogućnost da Vlada, zbog toga što se podele glasovi, ne može da donese bilo kakvu odluku. Onda taj neko, koji je vrlo dalekovid, smislio je ovakvu formulaciju: ''U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.''
Sada verovatno ova veštački skrpljena većina smatra, odlično, rešili smo sve probleme, ako i dođe do tih situacija da se podele glasovi, imamo mi svog predsednika Vlade, biće sve u redu. Šta, recimo, u slučaju da Vlada ima neparan broj članova, recimo ima 23 člana, a konkretnoj sednici Vlade prisustvuje 20 članova Vlade, dakle opet paran broj.
Na koji način će onda Vlada da prevaziđe situaciju, ako se glasovi recimo podele 10:10. Onda nema uslova iz člana 3. Predloga zakona, zato što član 3. insistira na tome da Vlada mora da ima paran broj članova. Šta ako ima neparan broj, a konkretnoj sednici prisustvuje paran broj? Na koji način ćete onda da prevaziđete eventualne nesporazume u vašoj koaliciji, koji su već sada evidentni.
Mislim da svi oni koji prate sednice Narodne skupštine, mogu već sada da vide ono što svi narodni poslanici vide, a to je da u ovoj budućoj vladi apsolutno nema bilo kakvog političkog jedinstva, jer da ga ima, zar biste se vi unapred obezbeđivali ovim veštačkim mehanizmima, da održite u životu jednu vladu koja ne može ni jednu najobičniju odluku da donese, glasovi se dele pola - pola, i onda kako da izađemo iz te pat pozicije, hajde da damo predsedniku Vlade da on ima pravo tzv. zlatnog glasa.
Šta je problem? Problem je u tome, naravno za ovo crveno-žutu koaliciju, što na njihovu veliku žalost Ustav Republike Srbije propisuje da su svi građani jednaki. Ne kaže se da je onaj ko je iz DS ima pravo dvostrukog glasa, onaj ko je iz SPS da ima pravo jedan i po glas. Svi građani imaju pravo na jedan glas.
Na svim mogućim izborima, prilikom svakog mogućeg biranja, prilikom donošenja bilo koje odluke: jedan čovek - jedna glas. Valjda je to jedno od fundamentalnih načela demokratije. Po čemu bi sada predsednik Vlade iz DS imao pravo na dva glasa? Zašto? Zato da se u životu veštački održi jedna vlada u kojoj nema političkog jedinstva.
Opet jedna neustavna odredba. Ne samo što je kratkovida, jer ako ste već hteli da prevaziđete tu situaciju da je Vlada blokirana zato što ne može da donese odluku, onda je trebalo da kažete - u slučaju da se glasovi podele, odlučujući je glas predsednika Vlade, bez obzira na to da li Vlada ima paran ili neparan broj članova.
Opet vam postavljam pitanje, šta u situaciju da Vlada ima neparan broj članova? U toj situaciji glasovi mogu da se podele pola-pola. Šta ćemo onda? Kako će onda da se donese odluka na toj sednici Vlade. Vi na to očigledno nemate odgovor.
Zaista ne znam u kojoj državi na svetu, ili da ne idemo dalje, evo gospodin Milivojević uporno pokušava da bude pametan, ali to mu ne polazi za rukom, u stvari ne znam, možda zaista ima u Rodeziji, ko zna, mada nisam pratio njihov pravni sistem, ali da ne idemo daleko, Rodezija je daleko, ima li ovakvog primera u nekoj zemlji EU? Ima li ovakvog primera, da ne idemo čak ni suviše daleko na zapad, evo, Boško Ristić je ovde pominjao, kaže, ima uporedno pravna praksa Slovenija i Hrvatska.
Sada od te dve velike zemlja jedna uopšte nije članica EU. Počinila je genocid nad srpskim narodom. Ova druga je ušla 2004. godine u EU, ali njene demokratske tradicije su prilično tanke. Kada se gospodin Boško Ristić već pozivao na tradicije Slovenije i Hrvatske, tu zaista ima nekog osnova.
U vreme Drugog svetskog rata, vlada NDH imala je predsednika vlade i potpredsednika. Po toj ustaškoj terminologiji, predsednik vlade se zvao poglavnik, a njegov glavni zamenik se zvao doglavnik. Sada vi u stvari uvodite ono što je bilo za vreme Drugog svetskog rata. Možda su to tekovine Hrvatske na koje se poziva gospodin Boško Ristić. Oni su imali poglavnika i doglavnika, a mi ćemo imati predsednika Vlade i zamenika predsednika Vlade. Da li su to te tradicije koje su tako blistave i koje su tako demokratske?
Uopšte nije slučajno što se gospodin Boško Ristić pozvao na tradicije Hrvatske, na poglavnike i doglavnike. U ovoj novoj koaliciji, šta znam šta će da kažu Nišlije, znam šta će da vam kažu Vojvođani, u čije ime je hteo danas da govori Bojan Kostreš.
Dakle, u novoj koaliciji je i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pre izvesnog vremena lider te partije, koja nije mogla da uđe u parlament nego na leđima DS, u Zagrebu je prisustvovala nekakvoj, tako je bar prenela hrvatska televizija, obljetnici protjerivanja Hrvata iz Srijema. Trudim se da citiram hrvatskog reportera. Na toj objetnici je naravno prisustvovao i gospodin Nenad Čanak.
Sticajem okolnosti stajao je ispod jedne parole na kojoj je pisalo - Srijem Hrvatskoj. Tako da i te kako ima osnova na šta se poziva gospodin Ristić. Dakle, u njihovoj koaliciji su i oni koji bi u stvari hteli da Srem pripadne Hrvatskoj.
Plašim se, zaista, mi smo pre nekoliko godina morali da osnivamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, jer su nam okupatori hteli da otmu taj deo državne teritorije Republike Srbije. Sada u Vladu ulaze ovi koji bi hteli Srem da predaju Hrvatima.
Ne bih voleo da za nekoliko godina ili možda za nekoliko meseci dolazimo u situaciju, gospodine Milivojeviću, Kruševac je daleko od Srema, znam, vi se ne plašite, ali ne bih voleo da dođemo za nekoliko meseci u situaciju da zbog politike nove koalicije i Nenada Čanka moramo da osnivamo i ministarstvo za Srem, kao što smo morali da osnujemo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju.
Iz ove prilično nevine i bezazlene formulacije člana 3, kao što vidite, mogu da proisteknu vrlo dalekosežni zaključci. Da rezimiram, to je verovatno i gospođa Vjerica Radeta htela da kaže, ali pošto je prisutna na sastanku tima za odbranu našeg predsednika Vojislava Šešelja, eto dobio sam zadatak da umesto nje obrazlažem njen amandman.
Dakle, ona je verovatno htela da kaže da je član 3. neustavan, da je duboko protivan osnovnim načelima demokratije i da svi oni koji se danas pozivaju na tradiciju Slovenije, a pogotovo Hrvatske, očigledno nemaju nijedan bolji argument, jer da ga imaju ne bi smeli da kažu da su Slovenija, a pogotovo Hrvatska, nekakvi primeri za ugled kad su u pitanju vlada, ustavno pravo i uopšte pravni sistem Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo nije prvi put da, kada se nekoj većini u ovoj skupštini jako žuri da krši Ustav Republike Srbije, i evo, to se dešava i ovaj put.
U skoro svim zemljama sveta pravilo je: da bi zakon stupio na snagu mora da prođe određeni vremenski period od dana objavljivanja u zvaničnom službenom glasilu. Što se tiče Republike Srbije, Ustav je tu potpuno jasan. U članu 196. stav 4. stoji sledeće - zakon i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije, samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi. Podvlačim ovo gospodi iz vladajuće većine, naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Koji su to naročito opravdani razlozi? To su pokušali da nam objasne oni koji su zakon predložili. ''Polazeći od značaja Vlade kao nosioca izvršne vlasti i njene uloge da vodi politiku Republike Srbije, neophodno je što pre precizirati zakonske odredbe o položaju potpredsednika Vlade, koji zamenjuje predsednika Vlade i o načinu rada Vlade, koja ima paran broj članova.'' To su ti naročito opravdani razlozi, koji sprečavaju da se čeka osam dana, nego danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" mora da stupi na snagu ova nakaza, koju su njeni predlagači nazvali, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi.
Svi oni koji se imalo razumeju u pravo znaju da u pravnoj praksi postoje neki standardi šta se smatra da je nešto naročito opravdano. Recimo, naročito je opravdano ako bi čekanje od osam dana moglo da ugrozi bezbednost u državi, javni red i mir, živote, zdravlje i imovinu građana; ako bi se desilo nešto strašno što zahteva da zakon stupi na snagu ranije od onog standardnog roka od osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Sada pitam predlagače ovog zakona - šta će se to strašno u Srbiji desiti? Ako se poštuje ustavni rok za stupanje na snagu svakog zakona, pa i ovog nakaradnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, da li će propasti svet, da li će se desiti neka kataklizma u Republici Srbiji, da li će se desiti bilo šta strašno što zahteva da zakon stupi na snagu baš danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije"?
Smešno je, zaista je smešno da se pod naročito opravdanim razlozima iz Ustava smatra preciziranje zakonskih odredaba o položaju potpredsednika Vlade. Tako važan razlog da se insistira na suspendovanju ustavnog roka od osam dana? Zamislite, strašno će se desiti nešto u Srbiji ako se ne omogući da zakon stupi na snagu danom objavljivanja, a on precizira zakonske odredbe o položaju potpredsednika Vlade.
Koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku? I to je zanimljivo pitanje. Zaista ne znamo ko je pisao obrazloženje, ovo je zaista neki suvi genijalac. ''Donošenje ovog zakona po hitnom postupku od naročite je važnosti za funkcionisanje Republike Srbije i njenih institucija, što nije ostvarivo u situaciji kada je (pazite dobro) još na snazi Zakon o Vladi u neizmenjenoj verziji.'' A Zakon o Vladi u prvoj verziji donet je 2005, pa ste ga menjali 2007, a sada ga menjate ponovo 2008. godine.
Sada kada čovek čita, ko nije upućen malo u problematiku, kaže - u situaciji kada je još na snazi. Neko bi rekao - to je neki zakon donet još za vreme Kraljevine Srbije, pa sada dajte da ga promenimo, ipak je početak 21. veka; a ono zakon donet pre tri godine i već tri puta menjan.
Pa je l' vi znate, gospodo, kako važe i dokle važe zakoni u dobro uređenim parlamentarnim državama? Engleska i dan-danas ima propise koji su doneti u 13. veku. Da vas podsetim, to je vreme kada je sveti Sava hodio Srbijom, a vi kažete - neophodno je da stupi zakon na snagu maltene juče, zato što je na snazi zakon koji je donet još pre tri godine. Vi se sprdate sa pravnim sistemom, sa elementarnim pravnim pojmovima i vi hoćete u EU?
Šta smeta Velikoj Britaniji što i dan-danas ima na snazi pravne propise iz 13. veka? Je l' zato manje vredna država ili ste vredni vi koji zakone donosite svaki dan i pri tome...
(Srđan Milivojević, sa mesta: Propisi.)
Gospodine Milivojeviću, dali ste mi odličan razlog da vam kažem nešto pametno. Pošto ste vi veliki evropejac i veliki demokrata...
(PREDSEDNIK: Molim vas da ne ometate govornika.)
Ne, on mene uopšte ne remeti, on meni čak daje podsticaj da se setim nečega što sam već bio i zaboravio.
Gospodine Milivojeviću, Engleska ima nepisani ustav.
Dakle, nema ovo što mi imamo, Ustav Republike Srbije, ovako ukoričen, koji ste podelili narodnim poslanicima, a ne pridržavate ga se. Dakle, ima nepisani istorijski ustav.
Jedan deo tog nepisanog istorijskog ustava Engleske čini jedan dokument, jedan zakon, koji je donet 1215. godine. Četiri godine kasnije, sveti Sava je uspeo da izdejstvuje autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, čisto o nekim vremenskim korelacijama. Zakon je donet u vreme vladavine kralja, koga su Englezi nazivali Džon Leklend, a mi to prevodimo kao Jovan bez zemlje.
U tom zakonu iz 1215. godine nalazi se temelj i današnje britanske vlade i britanskog parlamenta, pa nikome nije palo na pamet u Engleskoj da kaže - zamislite, smak sveta će se desiti, mora da se menja tamo neki zakon iz 1215. godine. A vi doneli zakon 2005, promenili ga 2007, i sada ga menjate 2008. i, zamislite, mora da stupi na snagu juče, jer će se desiti nešto strašno, donet je, zamislite, još 2005. godine.
Sada, gospodine Milivojeviću, ako je vama ovo logično, ako je vama ovo opravdano, ako se vama ovo čini suvislim, molim vas, meni ne smeta što dobacujete iz klupe, čak je i zanimljivo, ali evo molim vas, izađite za govornicu Skupštine Srbije, sada je gledanost verovatno malo manja, zato što je počeo snimak suđenja Vojislavu Šešelju ili možda nije.
U svakom slučaju vas molim, verovatno milion do dva gledalaca prati sednicu Skupštine Srbije, izađite za ovu govornicu. Smatram vas za inteligentnog čoveka. Pošto predstavnik predlagača zakona u stvari nije tu, molim vas, izađite i objasnite koji su to naročito opravdani razlozi da ovaj zakon, ovakav kakav je, ova bruka i sramota od zakona, stupi na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Kakve će se strašne posledice, molim vas, desiti ako se poštuje ustavni rok od osam dana? Sada to ne vidim. Ko zna, možda mi vi otvorite oči, pa mi objasnite da je zaista opravdano da zakon stupi na snagu juče, a ne u roku od osam dana od dana objavljivanja. Ako biste to uspeli da mi objasnite i otkrijete genijalnost skrivenu negde u ovom zakonu, koju nisam uspeo da primetim, biću vam zaista duboko zahvalan.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek samom sebi kažem da me nijedna pravnička nepodopština iz DS ne može više iznenaditi, međutim, oni me ponovo ubede da je to ipak moguće.

Ako sam dobro razumeo predstavnika predlagača, ispada da je donošenje zakona o ministarstvima neophodno zato što je trenutno funkcionisanje državnih institucija u blokadi, ne postoji vlada i ne postoje ministarstva, potrebno je doneti zakon da bi državni aparat uprave konačno mogao da funkcioniše. To nije tačno.

Vlada funkcioniše, iako je u tzv. tehničkom stanju, funkcionišu ministri, svaki dan se slikaju na televiziji, daju neke izjave o tome kako se Srbija koracima od sedam milja približava EU itd.

Navodno su to i razlozi za hitno donošenje ovog zakona. Biće smak sveta ako se sačeka osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" da se zakon objavi da bi stupio na snagu. Otprilike, to je smisao ovoga što smo danas čuli, uz jedno vrlo iscrpljujuće čitanje onoga što piše u Predlogu zakona, kao da su poslanici SRS nepismeni ili slabo pismeni, pa ne umeju sami da pročitaju šta piše u Predlogu zakona, nego treba predstavnik predlagača da nam to potanko objasni.

No, detalje mojih primedbi na Predlog zakona o ministarstvima ću da iznesem u načelnoj raspravi. Ono što bih sada hteo da kažem, to je da način na koji funkcionišu pojedini odbori Narodne skupštine je do te mere skandalozan da se takvo stanje više ne može trpeti.

Juče sam ukazao, a i moje kolege iz SRS, da Zakonodavni odbor već duže vreme ima jednu praksu koja nije u skladu sa Poslovnikom, a to je da Zakonodavni odbor ne treba da predlaže Narodnoj skupštini da neki zakon usvoji ili ne usvoji, nego samo da li je predlog zakona u skladu sa Ustavom ili nije.

Mi ponovo imamo izveštaj Zakonodavnog odbora, u kome se kaže: "Odbor je razmotrio Predlog zakona o ministarstvima i predlaže Narodnoj skupštini da ga prihvati u načelu". Opet nešto što nije u skladu sa Poslovnikom

Dalje, pravni osnov za podnošenje izveštaja nije izabran onako kako je trebalo. Pravni osnov za podnošenje izveštaja nije član 79. Poslovnika Narodne skupštine, nego član 45, koji propisuje koji su to poslovi kojima se bavi Zakonodavni odbor.

Na kraju, nešto što bi bilo smešno da nije tužno, a zaista je tužno. Evo o čemu se radi. Ovo je, navodno, izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu. Meni je žao što gospodin Boško Ristić nije ovde, on je sjajan pravnik, verovatno bi mogao da mi objasni nekoliko stvari. Prvo, da li gospodin Boško Ristić uopšte zna o kom zakonu mi danas raspravljamo i da li zna ko je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu?

Zašto ovo kažem? Ovo je izveštaj o razmatranju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Dakle, mi sada ne raspravljamo o Zakonu o ministarstvima nego o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Tako bar kaže gospodin Boško Ristić. Onda kaže: "Odbor Narodne skupštine za pravosuđe i upravu razmatrao je Predlog zakona o ministarstvima...", znači, više nije zakon o izmenama i dopunama nego samo zakon o ministarstvima, "...u načelu, koji je podnelo 122 narodna poslanika".

Onda se kaže: "Razmotrivši ovaj predlog, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati u celini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, u načelu". Onda ono što je najsmešnije: "Za izvestioca Odbora na sednici Skupštine određen je narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora". U potpisu: "Predsednik Odbora Boško Ristić". Dakle, smešno je, tužno je.

Ponovo skrećem pažnju i predsedniku Narodne skupštine i gospođi koja trenutno predsedava sednicom Narodne skupštine, zaista je sramotno, zaista je bruka da odbori, na čijem se čelu nalaze diplomirani pravnici, koji bi po definiciji trebalo da znaju ove stvari, funkcionišu na ovakav način.

Ne treba čovek čak da bude ni pravnik da bi video da ovi izveštaji ne da nisu u skladu sa Poslovnikom, sumnjam da bi deca u osnovnoj školi, kada bi se igrala u pauzi između dva školska časa, mogla da napišu ovakve izveštaje.

Sada vi očekujete da mi ozbiljno prihvatimo Predlog zakona o ministarstvima ili o izmenama i dopunama, ne znam više ni sam, sjajan zakon, kako su tu sadržana neka pravnička rešenja koja niko u svetu još nije izmislio, a vi niste u stanju da sačinite jedan bedni izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, niti znate ko je predsednik Odbora, ni o kom predlogu zakona narodni poslanici treba da raspravljaju.

Zaista mislim da je krajnje vreme da se rad odbora Narodne skupštine upodobi Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, jer ovo što se sada radi i što se radi u proteklih nekoliko meseci, mi smo na to više puta ukazivali, zaista je bruka i sramota za telo koje bi trebalo da bude najviši predstavnički organ vlasti u Republici Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, i bivši predsednik Narodne skupštine Oliver Dulić je ovde trenirao strogoću i kaznio me je zato što sam samo citirao naslov knjige predsednika SRS Vojislava Šešelja.

Reč je o onoj čuvenoj knjizi "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić", koja je rasprodata i koja je otvorila oči i domaćoj i svetskoj javnosti šta se u stvari dešavalo u Hrtkovcima i da iza te afere stoje Vesna Pešić, Nataša Kandić i ostali koji su hteli da izjednače Srbiju i Hrvatsku i da srpskom narodu natovare na vrat navodnu krivicu za genocid i proterivanje Hrvata iz Srema.

No, ovo što ste vi rekli, gospođo Čomić, naprosto nije tačno. Kao pravnik znam šta su greške u pisanju i računanju. Ovde se ne radi o tome da je neko pogrešio zapetu, da je pogrešio datum, da je pogrešio ovo ili ono slovo, ovde se radi o kardinalnim greškama.

Ne možete da mi kažete da je tehnička omaška kada se promaši ceo naziv zakona. Mi raspravljamo o Predlogu zakona o ministarstvima, a dobijemo izveštaj u kome se kaže - Odbor je razmatrao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Da li vam to liči na tehničku grešku u pisanju i računanju? Da li vam liči na tehničku grešku kada se promaši pravni osnov za donošenje izveštaja, pa umesto člana 45. iz izveštaja u izveštaj član 79. Da li je tehnička greška kada se kaže - izveštaj će na sednici Narodne skupštine da prezentuje predsednik Odbora Vlatko Ratković, a u potpisu predsednik Odbora Boško Ristić.

Nisu to nikakve tehničke greške. To je posledica jednog potpuno nesavesnog i neodgovornog odnosa prema poslu. Baš vas briga i za EU, i za evropske integracije, i za socijalno odgovornu vladu, i za penzije, i za radnike, smisao svega ovoga što vi, dame i gospodo, radite jeste da obezbedite neku zakonsku formu za koalicioni sporazum koji ste skrpili, da napravite nešto što će se zvati vlada, da zadovoljite ove ili one pojedince. Kakav crni Poslovnik, kakvi crni penzioneri, kakva crna EU. Ovo je dokaz kako se vi odnosite prema pravnom sistemu Republike Srbije. Zamislite da ovu sednicu Narodne skupštine posmatra neko od vaših prijatelja iz SAD, Velike Britanije, Nemačke itd. Šta bi mogao za vas da kaže? To su ljudi koji će da uvedu Srbiju u EU. Vi niste ni za neke urođeničke zemlje, koje su još daleko od civilizacije, a kamoli za EU.

Prema tome, gospođo Čomić, kažite vi vašim predsednicima odbora da se malo urazume, da malo počnu da čitaju Poslovnik. Što se tiče strogoće, imate šansu da trenirate na njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređeno je više članova Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Pre svega, gospođo Čomić, vi ste povredili član 104. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, jer ste pogazili dostojanstvo Narodne skupštine.

Vi vređate dostojanstvo. Vi vređate zdrav razum svakog narodnog poslanika kada kažete da su ovakve greške, koje su sadržane u izveštaju Odbora za pravosuđe i upravu, navodno tehničkog karaktera. To nisu tehničke greške. To su krupne pravničke omaške.

Umesto što ovde trenirate strogoću, bilo bi vam bolje da skrenete pažnju vašim predsednicima odbora da ovakve izveštaje više ne šalju narodnim poslanicima.

Mi kada bismo, gospođo Čomić, terali mak na konac, mi bismo mogli u stvari da kažemo da mi nemamo izveštaj ni Zakonodavnog odbora, ni izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, ne samo zbog ovih besmislica oko naziva zakona i predsednika Odbora, nego zato što je potpuno promašen pravni osnov za podnošenje ovih izveštaja.

Ponovo vam skrećem pažnju, a i predsednicima odbora, član 79. blage veze nema sa podnošenjem izveštaja. Član 79. reguliše kojom većinom se donose odluke na sednicama odbora. Član 45. je taj koji reguliše koji su poslovi Zakonodavnog odbora i šta taj Zakonodavni odbor u stvari treba da radi.

Prema tome, gospođo Čomić, nemamo validne izveštaje ni Zakonodavnog odbora, ni Odbora za pravosuđe i upravu. Postavlja se pitanje, ima li uopšte pravnog osnova da se nastavi rasprava o predlogu zakona za koji ne znamo tačno kako se zove dok ne dobijemo izveštaje koji su zasnovani na Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li je tačna jedna anegdota koju sam čuo, ali ako dozvolite prepričaću je u nekoliko rečenica.

Kada su bivšem ministru NDH, koji je izručen Socijalističkoj Jugoslaviji 1986. godine, Andriji Artukoviću saopštili da će biti streljan, on je navodno rekao predsedniku Sudskog veća - znači, ipak ćete me ubiti. Onda mu je sudija rekao - neću vas ja ubiti, samo sam potpisao presudu. Onda mu je Artuković rekao - gospodine sudija, nisam ni ja nikog ubio, samo sam potpisivao.

Kako je moguće da predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, Boško Ristić, ne može da pročita jednu stranicu izveštaja i da prostim, letimičnim pogledom utvrdi da li je to što on potpisuje tačno ili nije tačno. Da li vi, gospodine Ristiću, tako potpisujete svaki papir koji vam se poturi na potpis? Da li uopšte čitate? Da li znate šta potpisujete?

Potpis se i stavlja na neki dokument zato što onaj ko ga potpisuje potvrđuje da taj dokument ima neku verodostojnost, da ima neku težinu, da oni koji ga čitaju, treća lica, mogu sa ubeđenjem jednog razumnog čoveka da smatraju da je to što piše u izveštaju tačno.

Ovako vaše obrazloženje meni liči na to da se vi bukvalno igrate i sa Odborom i sa narodnim poslanicima, da vas baš briga šta piše u izveštaju, da li je to što piše tačno. Tu je moglo da piše da mi, recimo, danas raspravljamo o Predlogu zakona o lovu i ribolovu i vi biste to potpisali, i onda biste nam rekli - znate, to je tehnička greška.

Valjda je osnovni red, ako je zaista tehnička greška u pitanju, da se izađe za ovu govornicu i da se kaže - dame i gospodo narodni poslanici, došlo je do te i te greške, izvinjavam se, neće se više ponoviti. Vi biste prećutali da nisam pročitao izveštaj. Vi biste prećutali da ste potpisali jedan papir koji ne znači ništa, koji je bruka i sramota za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Znači, vi nemate dovoljno ni pravničke ni poslaničke savesti. Moraju poslanici da vas love, da čitamo svaki papir koji nam poturite, da bismo videli da li postoji neka greška.

Prema tome, gospodine Ristiću, vi ovakvim objašnjenjem u stvari vređate dostojanstvo Narodne skupštine i zdrav razum svakog čoveka, svakog narodnog poslanika.

Uopšte ne mora da bude pravnik u pitanju. Dovoljno je da je čovek pismen i da vidi kakav ste vi to papir potpisali.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi poslanici SRS su na sednici Zakonodavnog odbora izdvojili mišljenje uglavnom iz istih razloga.
U detalje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi se neću za sada upuštati, ali moram da kažem jednu konstataciju koja je bila zajednička za sve one koji su izdvojili mišljenje, a to je, ukoliko bi se usvojio ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, Srbija bi se našla u jednoj vanustavnoj situaciji, u vanustavnom položaju, zato što bi Ustav RS bio drastično pogažen i, praktično, vladajuća većina bi mogla onda da radi sve što joj je volja, bez obzira na kristalno jasne ustavne norme.
Naravno, već sada vidim da se vladajuća većina smeje, njima je uvek sve smešno, zato što su neznalice, ništa ne znaju i misle da je dovoljno što imaju 126 poslanika, pa da menjaju ono što pravna nauka odavno zna.
Koliko vi znate najbolje se vidi na primeru kako rade odbori Skupštine Srbije. Gospođa Vjerica Radeta je pročitala kako glasi član 45. Poslovnika Narodne skupštine. Član je potpuno jasan. Jedino nije jasan onima koji imaju većinu u tom odboru.
Ako pogledate izveštaj Zakonodavnog odbora i ako pogledate izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu, videćete da se ta dva izveštaja apsolutno ni u čemu ne razlikuju. Formulacije su potpuno iste, a po Poslovniku ne bi smele da budu iste. Dakle, Zakonodavni odbor nije matični odbor za pitanje Vlade i državne uprave. Zakonodavni odbor ima samo jedan jedini zadatak, a to je da kaže da li su predložena zakonska rešenja u skladu sa Ustavom RS, pre svega, ili ne, odnosno da li su rešenja sadržana u Predlogu zakona pravno moguća ili ne. Zakonodavni odbor se ne upušta u to da li su rešenja celishodna, da li su ekonomična, da li su racionalna, da li su koherentna, ovakva ili onakva, nego samo da li su u skladu sa Ustavom ili ne.
Nažalost, ponavlja se jedna vrlo loša praksa u radu Zakonodavnog odbora, a to je da Zakonodavni odbor raspravlja o svemu i svačemu, samo ne o onome što je njegova jedina nadležnost, a to je da oceni da li je predlog zakona ustavan ili nije ustavan. Mi smo danas mogli da čujemo od predstavnika vladajuće većine razne priče o Predlogu zakona o Vladi i Predlogu zakona o ministarstvima. Najčešće te priče u naučnom smislu apsolutno nisu utemeljene, ali nije suština da se na Zakonodavnom odboru utvrđuje da li je Predlog zakona sa nekog aspekta političke celishodnosti dobar ili ne, da li on olakšava rad Vlade ili ne, nego samo da li je ustavan ili nije ustavan.
Danas je Zakonodavni odbor bio u jednoj situaciji da nije glasao o tome da li je Predlog zakona o Vladi ustavan ili nije ustavan, nego da li Zakonodavni odbor predlaže Narodnoj skupštini da ga prihvati ili ne prihvati. To nije zadatak Zakonodavnog odbora.
Kao što sam rekao, dovoljno je da uporedite dva izveštaja: izveštaj Zakonodavnog odbora i izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu. Apsolutno nema razlike u formulacijama. U izveštaju Zakonodavnog odbora kaže se ovako: "Odbor je razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i predlaže Narodnoj skupštini da ga prihvati u načelu". Dovoljno je samo poštovati terminologiju iz Poslovnika, ništa drugo, pa da se utvrdi da ovakva formulacija u izveštaju Zakonodavnog odbora apsolutno nije u skladu sa Poslovnikom.
Evo kako glasi izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu. Naravno, neću ga čitati u celini, ali ključna rečenica glasi ovako: "Razmotrivši ovaj predlog zakona, Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da u celini prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, u načelu".
Sada vi meni objasnite u čemu je razlika između ova dva izveštaja. Dakle, izveštaji su identični, pri čemu je Odbor za pravosuđe i upravu matični odbor za ovu oblast, a Zakonodavni odbor nije. Uopšte Zakonodavni odbor nije matični odbor ni za jedan predlog zakona. Njegov jedini zadatak, bez obzira na to da li je reč o Predlogu zakona o Vladi, o Predlogu zakona o poljoprivrednom zemljištu, o Predlogu zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, o svim tim predlozima zakona, jedan je zadatak Zakonodavnog odbora – da kaže da li je predlog zakona u skladu sa Ustavom ili ne.
Danas je na sednici Zakonodavnog odbora jednim veštim političkim manevrom izbegnuto da se stavi na glasanje da li je Predlog zakona u skladu sa Ustavom ili ne. Poslanici SRS, koji su izdvojili mišljenje, smatraju da Predlog zakona apsolutno nije u skladu sa Ustavom, i to ne samo da indirektno nije u skladu sa Ustavom, nego se direktno krši kristalno jasan član 125. Ustava RS. Naravno, kada počne rasprava u načelu mi ćemo to detaljnije da elaboriramo.
Ovoga puta skrećem pažnju i predsedniku Narodne skupštine, i predsedniku Zakonodavnog odbora, da ubuduće rad Zakonodavnog odbora usaglase sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine. Više se ne može desiti i ne sme se desiti da se, kao pitanje o kome se glasa na Zakonodavnom odboru, stavi predlog da li da se predloži Narodnoj skupštini da zakon prihvati u načelu ili ne, nego da li je predlog zakona pravno moguć, odnosno da li je u skladu sa Ustavom RS ili nije.
Da je tako postavljeno pitanje danas na sednici Zakonodavnog odbora, odnosno da je tako formulisan predlog za glasanje, pitanje je da li bi svi članovi Zakonodavnog odbora iz vladajuće većine glasali za ovakav izveštaj, jer mislim da neki od njih imaju makar malo pravničke svesti i znaju i oni sami da ovo što je danas predloženo kao Predlog zakona o Vladi apsolutno nije u skladu sa Ustavom, da je to jedan vrlo opasan predlog i da se na ovaj način Ustav Republike Srbije drastično gazi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na povredu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Naime, nije prvi put da se DS služi jednom vrlo opasnom pravnom i političkom tezom, a to je da je dozvoljeno sve ono što Ustavom nije zabranjeno. Ta teza, gospodine Ristiću, to biste vi kao pravnik trebalo da znate, ima smisla samo kada su u pitanju subjektivna prava građana. Dakle, građanin kao pojedinac sme da radi sve, osim onoga što je izričito zabranjeno Ustavom i zakonom.
Kada su u pitanju ustavne norme o organima vlasti, te norme imaju imperativni karakter, imaju kogentni karakter, mogu da se tumače samo onako kako glase i nikako drugačije. Tu nikako ne može da se primeni princip, dozvoljeno je zato što Ustavom nije zabranjeno. Ono što je ustavotvorac hteo da kaže o organima vlasti, pa i o Vladi, on je rekao i tu više nema apsolutno prostora da se to što piše u Ustavu menja, dopunjuje, tumači na jedan ili na drugi način.
Nesporno je, mi smo danas pričali o tome i na sednici Zakonodavnog odbora, da Narodna skupština o Vladi donosi zakon. Nikada mi poslanici SRS nismo rekli da ne treba i tu materiju rada Vlade, njene organizacije, urediti zakonom. Čak se i Zakonodavni odbor danas u svom izveštaju potpuno pogrešno pozvao na pravni osnov za podnošenje svog izveštaja, umesto da se pozvao na član 45. koji kaže da Zakonodavni odbor glasa o tome da li je predlog zakona u skladu sa Ustavom ili ne. On se pozvao, ako se ne varam, Vjerice, na član 79. koji nema blage veze sa nadležnošću Zakonodavnog odbora. U svakom slučaju, gospodine Ristiću, član 125. Ustava Republike Srbije je potpuno jasan.
Ovo što ste vi napisali u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi apsolutno ne stoji. To je jedna izuzetno opasna teza, jer danas-sutra vi biste mogli da donesete zakon o, recimo, osnivanju logora za političke protivnike. Nađite mi ustavnu normu koja kaže da tako nešto nije zabranjeno. Dakle, ako tu tezu, kada su u pitanju organi vlasti, budete primenjivali ovako kako je danas primenjujete u Srbiji će očigledno pojedinačna prava građana, političkih protivnika, biti dovedena u veliko pitanje.
Ko zna na šta će država da se izmetne i kako će državni aparat da funkcioniše. Možda vam padne na pamet da obrazujete i neki preki sud. Formiranje prekih sudova možda nije izričito Ustavom zabranjeno itd.
Dakle, gospodine Ristiću ta teza – dozvoljeno je zato što Ustavom nije zabranjeno ima smisla i vi kao advokat to biste trebalo da znate. Recimo, prilikom sklapanja ugovora, recimo, odredbe Zakona o obligacionim odnosima imaju dispozitivni karakter. Mogu stranke same da se dogovore o sadržini svog ugovora pa samo ako se o nečemu nisu dogovorile onda se primenjuje odredba Zakona o obligacionim odnosima, ali to su norme građanskog prava. Ovde se radi o normama javnog prava. Ustavno pravo je fundamentalna grana javnog prava i vaše tumačenje apsolutno nema smisla, vi u stvari kada kažete da nisu u pravu poslanici koji vam ukazuju na neustavnost predloga zakona na jedan vrlo grub način gazite dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.