Ovim amandmanom smo imali nameru da povećamo ukupna sredstva na poziciji Agencije za agrarna plaćanja, jer smatramo da se na toj poziciji u pravom smislu izdvajaju subvencije za poljoprivredne proizvođače. Smatramo da suma koja je planirana u iznosu od 16.815.000.000 je apsolutno nedovoljna da pokrije sve obaveze koje će Ministarstvo poljoprivrede imati tokom 2012. godine po osnovu isplata subvencija, i to onog dela koji će biti prenet iz ove godine u sledeću godinu, a i za plaćanje i servisiranje svih onih obaveza i subvencija i premija koje je neophodno izvršiti ili isplatiti u 2012. godini.
Želim samo da podsetim, pre svega poljoprivredne proizvođače, da, prema obrazloženju koje je dalo ministarstvo i koje se nalazi u ovom Predlogu zakona o budžetu, jasno se može videti da za sledeću godinu sa pozicije Ministarstva poljoprivrede, kao neizmirene obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima, biće preneto oko 7,5 milijardi dinara, a upravo taj iznos i ta cifra će opteretiti ovih 16.815.000.000 koji se nalaze na poziciji Agencije za agrarna plaćanja.
Želim da podsetim da će ostati neizmirena obaveza prema poljoprivrednim proizvođačima koji obrađuju više od 30 ha, znači, do 100 ha. To je najgrublji iznos. Onaj deo koji je neizmiren do one cifre do 30 ha, znači, najgrublji iznos je oko šest milijardi koji će se po tom osnovu preneti za sledeću godinu. Zatim, poslednji kvartal za mleko je takođe u iznosu od nekih 700 miliona dinara, prema onome što je ministarstvo dalo, i još neizmirene obaveze za genetsko unapređenje u stočarstvu, za osiguranje poljoprivredne proizvodnje, za tržišne podsticaje, za strukture podsticaje, znači, podizanje dugogodišnjih zasada i za razvoj i unapređenje organske poljoprivredne proizvodnje je još oko 700 miliona dinara.
Znači to je nekih 7,5 milijardi dinara, koje treba da se izmiruju tokom 2012. godine i zbog toga smo i u načelnoj raspravi rekli da ono što je predviđeno kao budžetska sredstva u razdelu 19. za potrebe poljoprivrede, potpuno nedovoljno jer su ta sredstva gotovo identična sredstvima u 2011. godini, a subvencije koje su predviđene kao sopstvena sredstva Ministarstva poljoprivrede su potpuno nerealno planirana i prosto ne mogu se ostvariti. Jer ako je svih ovih proteklih godina taj iznos bio na nivou nekih 10-11 milijardi dinara, a da u 2012. se ostvari iz sopstvenih sredstava iz sopstvenih prihoda Ministarstva poljoprivrede u iznosu 26 milijardi dinara. To je prosto ne realno i ne ostvarivo i to je samo zamajavanje poljoprivrednih proizvođača.
Iz toga smo mislili da će te imati razumevanja i da ako niste sami imali snage nego na predlog jedne opozicione stranke da prihvatite uvećanje upravo ove pozicije unutar agrarnog budžeta iz koje, na kraju iz te agencije se i isplaćuju, a vi to dobro znate upravo subvencije i premije poljoprivrednim proizvođačima, i da će te prihvatiti, znači uvećati taj iznos.
Nažalost niste to uradili, i samim tim ste, pre svega najdirektnije ugrozili poljoprivredne proizvođače i stoga želim da im, i kažem, pozovem i da ih obavestim da samo promenom ove vlasti dolaskom na čelo jedne stranke kakva je SNS, koja poljoprivredu stavlja u strateški položaj, stratešku granu privrednog razvoja Srbije mi ćemo rebalansom budžeta ono što smo predložili kroz ovaj amandman obezbediti našim poljoprivrednim proizvođačima. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću pre svega usmeriti ka agrarnom budžetu, jer mislim da zavređuje i da je vrlo bitno da upravo naši poljoprivredni proizvođači čuju šta je ova vlada za narednu 2012. godinu kroz budžet pripremila kao podsticajna sredstva za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i veću konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača na evropskom i svetskom tržištu.
I sam, kada sam prvi put čuo kolika je cifra agrarnog budžeta, sam se iskreno obradovao i ponadao da je stvarno ova vlada na kraju svog mandatnog perioda barem delimično ispunila neka obećanja koja je dala u predizbornom periodu, da će agrarni budžet biti najmanje u visini od nekih 400 miliona evra u prvoj godini vlasti. Međutim, kada se detaljnije pogleda ovaj agrarni budžet, ovako kako je koncipiran, onda se može konstatovati da se pokušalo isfingirati ciframa, da je stvarno agrarni budžet ozbiljno povećan i da će on doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje i populistički pokušati objasniti našim poljoprivednim proizvođačima da je, eto, zaboga, Vlada napokon shvatila da je i poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi jedna ozbiljna privredna grana i da treba više investirati u nju.
Međutim, kada se detaljno izanalizira po stavkama i po upravama i razdeli ono što predstavljaju u pravom smislu sredstva subvencija za poljoprivrednu proizvodnju i ono što je samo fiktivno postavljeno kao subvencija, a u suštini će se koristiti za neke druge namere, onda će se dobiti druga slika. Upravo ću pokušati da upoređujući ovo što je dato u budžetu za 2012. godinu i ono što je dato u rebalansu budžeta za 2011. godinu, upravo da i vama narodnim poslanicima i, pre svega, našim poljoprivrednim proizvođačima prikažem da je istina malo drugačija i da u suštini taj agrarni budžet, prema onim projekcijama koje se odnose na subvencioniranje poljoprivrede, nije gotovo ništa povećan, da je ostao u iznosu koji je bio i prethodne godine.
Evo, da pođemo od funkcije 420, gde se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo, lov i ribolov, gde su između ostalog prikazane i zarade onih koji rade. Neću se tu osvrtati koliki je broj ukupno uposlenih i koliko je radilo po ugovorima raznim, ali ono što se može odmah videti i primetiti jeste da su u budžetu za 2012. godinu u ovoj funkciji subvencije u odnosu na subvencije, ponovo podvlačim, u rebalansu budžeta gotovo za trista miliona manje. Ukupan iznos ove funkcije u 2011. godini je bio 4.079.000.000, a planirano za 2012. godinu je 3.949.000.000.
Znači, za nepunih 150 miliona je manja ova pozicija u budžetu za 2012. godinu, nego u 2011. godini, a sredstva ove funkcije će se koristiti za uspostavljanje sistema meterološko biološke službe izveštavanja u poljoprivredi, čime će se omogućiti pravovremeno sprovođenja elektrotehnički zaštitnih mera u cilju zaštite stabilnosti poljoprivredne proizvodnje, očuvanja prehrambene sigurnosti itd.
Dalje, sredstva ove funkcije će se koristiti za mere selekcije u stočarstvu, radi obezbeđenja i unapređenja genetskog potencijala stočnog fonda, unapređenja proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda itd. Onda, sredstva ove funkcije trebala bi da se koriste kao podrška nekomercijalnim gazdinstvima, onim gazdinstvima koja svojom proizvodnjom i tržišnim pozicijama nisu u stanju da prate trendove koje diktira tržište i koja na osnovu plasmana sopstvenih proizvoda ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo dohotka. Znači, sa ove pozicije treba da se finansira ovo što sam pročitao, a mislim da ste mogli da uočite da su planirana manja sredstva u 2012. godini nego u 2011. godini.
Sledeći je fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici. U obrazloženju, koje je dalo ministarstvo, a koje je napisano u obrazloženju budžeta, stoji da će se ovaj fond koristiti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje i da se on obrazuje radi podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje kroz subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, i to pre svega davanje kredita registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava. Znači, za davanje ili subvencioniranje pre svega kamata na kratkoročne i dugoročne kredite.
Takođe, u obrazloženju stoji da su izvori finansiranja ovog fonda sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu, sredstva prikupljena od otplate kredita i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.
U ovoj funkciji i ekonomskim klasifikacijama ukupno planirana sredstva su za nekih 250 miliona manja za 2012. godinu nego što su bila u 2011. godini. Za 2012. godinu planirano je 2.050.000.000, a u 2011. godini ova pozicija u budžetu je imala 2.333.000.000. Oni koji planiraju da apliciraju za kredite ili da koriste podsticaje kroz ove ekonomske klasifikacije i ovu funkciju, treba sami da vide koliko je ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede stvarno iskreno pristupilo u smislu povećanja sredstava.
Dalje, želim da ukažem na druge pozicije u budžetu i da navedem sredstva koja su planirana za Upravu za zaštitu bilja. Gledano kroz ukupno planirana sredstva, ona su uvećana gotovo za 100% i iznose negde 1.043.000.000, a prošle godine su bila nepunih 700 miliona. Ova sredstva bi trebalo da se troše za zaštitu bilja od zaraznih bolesti, štetočina, kontrolu sredstava za zaštitu bilja i đubriva u proizvodnji, unutrašnje i spoljnom prometu, kontroli primene sredstava za zaštitu bilja, proizvodnji i registraciji sredstava za zaštitu bilja, ishrani bilja, fitosanitarnom nadzoru, inspekciji, semena sadnog materijala i drugih poslova.
Međutim, ono što je simptomatično, u okviru Uprave za zaštitu bilja najviše je povećana EK 424 koja se odnosi na specijalizovane usluge, i to u iznosu od 842 miliona dinara, a ova sredstva treba da se iskoriste radi izmirenja obaveza koje su vezane za dvogodišnje ispitivanje sorti u oglednom polju i laboratorijama u zemlji i inostranstvu za biljne vrste za koje se DUS – testovi ne obavljaju u Republici Srbiji i proširenje referentne kolekcije sorti. DUS – test se koristi, u suštini, kao test kojim se dokazuje uniformnost biljnih vrsti. Svako ko želi da se uradi taj test kao proizvođač semena, on sam finansira i plaća to. Zato mi nije logično da se u ovom iznosu, i ta sredstva su značajnije uvećana u odnosu na prošlu godinu, povećavaju u budžetu za 2012. godinu. Hajde da uzmemo da to nije tako strašno.
Ima nekih drastičnijih pozicija kroz koje se može videti kako su planirana i gde će se trošiti ta sredstva. Naveden je budžetski fond za vode Republike Srbije. Sredstva su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, s tim da na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP, sredstva se obezbeđuju od naknada za vode, naknada za korišćenje vodnog dobra, naknada za ispuštanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema vodne naknade, ostvarenih na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP. Sredstva ovog budžeta su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, a to su: uređenje vodotokova i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje meliocidnim sistemima, izgradnja održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima i ostali poslovi od opšteg interesa.
Sredstva ovog fonda, u odnosu na 2011. godinu, uvećana su za 5,5 milijardi dinara, i to, pre svega, uvećanjem sopstvenih sredstava ministarstva, s tim da EK 451 je uvećana za čak 3.200.000.000 dinara, a da ni reči u obrazloženju nije navedeno gde će se koristiti i za kakve namene ta sredstva. Ovo je, da kažem netransparentno prikazano, a i navođenje pojedinih pozicija, kao što su zgrada i građevinski objekti, sa iznosom od 4.505.000.000 takođe, je nešto što je sumnjivo, u smislu prikazivanja te pozicije.
Dalje, želim da ukažem na slično pozicioniranje budžetskih sredstava kod budžeta fonda za šume Republike Srbije, gde je takođe ovaj fond uvećan za gotovo 750 miliona dinara, i to opet primarno uvećanjem sopstvenog prihoda Ministarstva poljoprivrede.
Ono gde se najdrastičnije može videti odnos Vlade i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivrednim proizvođačima, to je prikaz sredstava u Upravi za agrarna plaćanja, jer se preko te uprave u najvećem delu isplaćuju podsticajna sredstva, znači, subvencije. Taj ukupni iznos planiran za 2012. godinu je manji nego za 2011. godinu. Nije to neko bitno i značajno umanjenje, ali je evidentno. Umanjenje za 2011. godinu je planirano 16.815.037.000, a za 2012. godinu je maltene identično.
Ali ono što je bitnije, to je šta je sve izmireno kao obaveze iz te agencije, koliko će biti preneto za 2012. godinu i jednostavno, kako će ova planirana sredstva pokriti sve te troškove koji se isplaćuju preko Agencije za agrarna plaćanja. To su pre svega subvencije inputa, znači, subvencije goriva ili ono plaćanje po hektaru i to goriva, zatim, sertifikovanog semena i veštačkog đubriva.
Ne izmirene obaveze po tom osnovu prema poljoprivrednim proizvođačima su oko šest milijardi, u izveštaju ste naveli da je ukupan iznos 14 milijardi 806 miliona,a da je isplaćeno samo osam milijardi 584, zaključno sa 28. novembrom 2011. godine. Znači, ostalo je ne izmirenih šest milijardi dinara.
Dalje, ostalo je ne izmireno oko 700 miliona za premije za mleko, ostalo je ne izmireno oko 750 miliona dinara za genetsko unapređenje u stočarstvu. To su sve sredstva koja treba da opterete ovu poziciju u 2012. godini. Jednostavno za to para neće biti, jer prema samo mojim najgrubljim proračunima, ono što je ne izmireno i ono što bi trebalo da se finansira, treba minimum na ovoj poziciji, znači, poziciji Uprave za agrarna plaćanja, trebalo bi da bude 28 milijardi dinara.
Sve u svemu, znači, zbog nedostatka vremena ostaviću nešto i da govorim po amandmanima, ali ono što želim da ukažem to je, da ovako projektovan agrarni budžet, jednostavno nije u skladu sa budžetskim zakonom, niti je od koristi za poljoprivredne proizvođače i na to ukazuje i upravo Fiskalni savet. Tako da na strani 12 u ovom izveštaju Fiskalnog saveta jasno stoji, da se neprecizno i nedovoljno transparentno su planirane potrošnje sopstvenih prihoda, što može ugroziti ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Veliki deo javne uprave, ministarstva, fondova, uprava i zavoda i slično, fakat ostvaruju sopstvene prihode od različitih naknada.
No, analiza Fiskalnog saveta je utvrdila da način na koji se ova sredstva koriste i kako su prikazana u Zakonu o budžetu nisu u skladu sa dobrom praksom upravljanja javnim finansijama, te to može da ugrozi ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Dalje, Fiskalni savet navodi da preko sopstvenih prihoda zaobilaze se ograničenja u planiranju budžeta u 2012. godini gde je neuobičajeno visok rast rashoda iz sopstvenih izvora budžetskih korisnika, gde je došlo do oštrog smanjenja rashoda budžetskih sredstava i oni uočavaju da su neke bitne ekonomske funkcije države, poput subvencija, znači prebačena su na finansiranje iz sopstvenih izvora, što smatraju da nije u skladu sa Zakonom o budžetu gde je slabija kontrola trošenja.
Tako da Ministarstvo poljoprivrede, uočavamo izuzetno visok rast planiranih isplata za subvencije u odnosu na 2011. godinu i to preko budžeta Fonda za vode Republike Srbije, Uprave za poljoprivredno zemljište, budžeta Fonda za šume gde su u suštini ta sredstva fiktivno, kao po osnovu subvencija, povećana za 15,5 milijardi. Faktički ovakvim prikazivanjem je nemoguće tačno predvideti koliko će biti rast izdvajanja za subvencije iz sopstvenih prihoda. U suštini ovakvim trošenjem se zaobilaze fiskalna pravila koja imaju za cilj smanjenja izdvajanja za zarade u odnosu na BDP.
Nažalost, zbog nedostatka vremena nisam uspeo sve prikazati ali na kraju želim da konstatujem da ovo fiktivno povećanje od 16,5 milijardi dinara neće ni po čemu značajno doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje, a ako se budu poštovale pozicije koje su prikazane u budžetu, u suštini po procenama našim, neće biti dovoljna ni za izmirenje onih osnovnih dugovanja. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo kroz naš amandman imali nameru da uvećamo ukupan iznos subvencija u poljoprivredi, i to pre svega u razdelu koji se odnosi upravo za agrarna plaćanja, da se iznos poveća za 10 milijardi dinara, da se skine sa pozicije razdela 20. funkcije 410 i ekonomske klasifikacije 621, tako da se izvinjavam za štamparsku grešku koja je usledila kod kucanja ovog amandmana. Greškom piše 624 ekonomske klasifikacije. Fakat, ona kao takva ne postoji.
Znači, namera nam je bila da značajnije uvećamo ukupan iznos subvencija, ceneći da našoj poljoprivrednoj proizvodnji treba obezbediti veća podsticajna sredstva, da bi ona ostvarila veće rezultate, da bi se pre svega kroz te subvencije ozbiljnije pomoglo svim poljoprivrednim proizvođačima, a pre svega onima koji imaju registrovana gazdinstva, ali i u bukvalno svim drugim koji se bave tom delatnošću. Gledano na ukupan broj uposlenih u našoj zemlji, u poljoprivredi je ipak najveći broj tih ljudi. Sa druge strane, smatramo da ukupno stanje u poljoprivredi je takvo i da ova vlast, pored svih datih obećanja, ni izbliza nije ispunila ono što je obećala, da treba značajnije uvećati ta sredstva subvencije.
Na kraju, kakvo je stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, mislim da je dobro i okvalifikovala EU i upravo davanjem ove preporuke za dobijanje statusa kandidata. Time je jasno podvučeno da u našoj zemlji treba unaprediti i oblast poljoprivredne proizvodnje, i to naročito tzv. ruralne poljoprivrede. Znači, stanje u tim ruralnim, seoskim sredinama je najlošije što se tiče poljoprivrede.
Na kraju, svi mi to i znamo i svakako i predstavnici ove vlasti znaju, ali, nažalost, malo su činili u proteklom periodu da se upravo tu unapredi ozbiljnije poljoprivredna proizvodnja. Zato i imamo jednu potpuno devastaciju naših sela, gde su ona u značajnom izumiranju, gde su procene da će u narednih do deset godina maltene nestati sa područja Republike Srbije blizu 500 selo. Evo, i prvi ovi preliminarni rezultati, koji su iskazani ili se iznose posle popisa, upravo i govore, može se reći, čak o izuzetno teškom stanju za naš narod i jednoj depopulaciji i izumiranju naše nacije, našeg naroda.
Mislim da je krajnje vreme došlo da se kroz značajne podsticaje u oblasti poljoprivredne proizvodnje, pre svega, u tim ruralnim sredinama, zaustavi konačno odliv stanovništva iz tih sredina, da se značajno unapredi socijalno stanje i ekonomsko u tim sredinama i svakako značajno podigne nivo poljoprivredne proizvodnje i u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu, jer to će onda i doprineti da ukupna poljoprivredna proizvodnja bude na većem nivou, većeg obima, a svakako i većeg kvaliteta.
Upravo mi iz tih razloga i smatramo da je neuputno i ove godine kroz ovaj rebalans izdvajati tolika sredstva za taj projekat "Fijat", jer ova država već više od tri godine finansira taj projekat a ozbiljnog rezultata nema, a i po najavama čelnih ljudi "Fijata" ozbiljnija proizvodnja, ne ozbiljnija, nego proizvodnja će početi tek negde od sredine sledeće godine. Kao što smo mogli čuti pre pola časa od uvaženog potpredsednika, očekuje se neki neto prihod izvozom automobila u toku 2012. godine, nekih milijardu i 400-500 miliona dolara. To će biti najveći izvoz.
Gospodine potpredsedniče, ova država je upravo iz poljoprivrede prošle godine izvezla sa ovakvim podsticajem, sa ovakvim stanjem, izvezla je evropsko i svetsko tržište ukupno robe u iznosu od preko 2,5 milijarde dolara i ostvarila neto prihod ili pozitivan devizni bilans u toj trgovini od gotovo milijardu i 500 miliona dolara. Toliko "Fijat" sigurno neće ni značajno narednih godina ostvariti prihode.
Dalje, mislim da je stvaranje zablude kod ovog naroda da će "Fijat" u odnosu na sve probleme koje ima u matičnoj zemlji i ta matična zemlja - Italija toliku snagu i upornost uložiti u tu proizvodnju i da ćemo mi kao država profitirati u tom poslu i da će "Fijat" dostići taj nivo proizvodnje i biti konkurentan nekim vodećim zemljama u Evropi, u proizvodnji automobila. Sami ste rekli da tu prednjače Slovačka, Češka, koje gotovo milion automobila godišnje sklapaju i iznose na tržište. Dalje i u Mađarskoj se takođe montira nekih 400-500 miliona automobila, a projekcija "Fijata" je za narednih nekoliko godina maksimalno do nekih 200 do 250 hiljada automobila.
Prema tome, ušlo se u taj projekat. Slažem se da ga treba finansirati, ali mislim da se krajnje neodgovorno ova vlast odnosi prema poljoprivredi, da je krajnje neozbiljno i neodgovorno ovako mali agrarnim budžet obezbediti u ovoj godini, a prilika je bila da se on uveća kroz ovaj rebalans i da tu šansu niste iskoristili. Čekamo novi budžet da vidimo koliko ćete u toj poslednjoj godini vlasti, gde ćete vi praviti taj budžet, odrediti u agrarni budžet i koliko ćete od tih silnih obećanja koja ste dali još 2008. godine, koliko ćete od svega toga ispuniti?
Ne smemo zaboraviti da je poljoprivreda i proizvodnja hrane i te kako konkurentna na Evropskom i svetskom tržištu i da naša zemlja može, uz samo malo veće povećanje subvencija, znači, podsticaja i podsticajnih mera, možda za godinu, dve taj ukupan devizni prihod koji se ostvaruje i sa ovakvim podsticajima.
Zabrinjavajuće je da je u nekim sektorima poljoprivredne proizvodnje stanje takvo kakvo jeste, pre svega u stočarskoj proizvodnji. Ako mi nemamo kvalitetnu stočarsku proizvodnju, naprednu i ako se ne promene ti odnosi u biljnoj i stočarskoj proizvodnji, u korist stočarske proizvodnje, mi ne možemo govoriti o napretku naše poljoprivredne proizvodnje.
Ako se pogledaju podaci koje je Privredna komora Srbije u septembru objavila, gde se iz naše zemlje izvozi svega, od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda, 2% je izvoz mesa i proizvoda od mesa, ali što je pogubnije, u našu zemlju je u tom periodu uvezeno, od ukupno uvezenih roba, ukupno 4% mesa i proizvoda od mesa. Znači, duplo više smo uvezli mesa i proizvoda od mesa nego što smo izvezli, iako, gledano na ukupne stavke i u izvozu i u uvozu, to je minorno, ali svejedno, treba da bude zabrinjavajuće i za ovu vlast i za sve druge koji se bave oblašću poljoprivredne proizvodnje.
Zato, u želji da promenimo stanje u tom resoru, mi smo i dali ovakav amandman. Nismo ni očekivali da ćete imati razumevanja i da ćete prihvatiti, ali nadam se da će upravo poljoprivredni proizvođači, kada dođe vreme novih izbora, a ono se neminovno približava, realno proceniti šta ste učinili i šta ste od svih datih obećanja ispunili.

Gospođo predsednice Skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, govoriću večeras o nečemu što dosadašnjoj raspravi nije spomenuo ni gospodin predsednik Vlade, niti jedan narodni poslanik koji je uzeo aktivno učešće u raspravi. Moja diskusija će se odnositi, pre svega, na rebalans budžeta i agrarni budžet i to, pre svega, iz razloga da o tome koliko će ova država opredeliti u agrarni budžet i te kako se interesuje najmanje 500, 600 hiljada ljudi u ovoj državi koji rade i žive od poljoprivredne proizvodnje ili najmanje 350, 400 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava ili u krajnjem onih 80, 90 hiljada gazdinstava koje redovno i dobijaju, znači, ostvaruju prava na subvencije ili subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje.
Prosto mi je neshvatljivo, ceneći da je ovde predsednik Vlade, kao najodgovorniji u Vladi, a u isto vreme i ministar finansija, da ni rečju ne spomene šta je ova država kroz rebalans budžeta omogućila ili koliko povećanje, a svakako su očekivanja poljoprivrednih proizvođača da ova država opredeli veći deo sredstava u agrarni budžet i obezbedi veće subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, jer smo imali i proteste poljoprivrednih proizvođača, upravo zbog neispunjavanja obaveze Vlade RS i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivrednim proizvođačima, u delu subvencija.
Međutim, kao što se moglo čuti, oni građani koji su, ako ih ima takvih, od početka pratili ovu raspravu, ni rečju nije spomenut ni agrarni budžet, ni naša poljoprivreda, ni naši poljoprivrednici. Ova država i ovaj narod živi ovako, ima ovakav standard i ovakve cene velikim delom upravo od te poljoprivredne proizvodnje. Na kraju, ova država i ovaj narod je imao i imaće i ove godine, a nadamo se i u narednim godinama kada se promeni ova vlast, da će imati mnogo veći devizni prihod upravo iz poljoprivrede i od izvoza i prodaje hrane, jer je ona i te kako danas značajna na svetskom tržištu.
Moram razočarati naše poljoprivredne proizvođače da i ovaj put, nažalost, ova vlada je izneverila dato poverenje poljoprivrednih proizvođača i nije ni za dinar povećala subvencije u oblasti poljoprivrede. Ne da nije povećala, nego je čak smanjen iznos subvencija. Ako se pogleda doneti budžet za 2011. godinu, na drugoj strani se može videti da stoji iznos od 20 milijardi dinara za subvencije u poljoprivedi. Ako se pogleda rebalans budžeta, na trećoj strani, EK 45 – subvencije za poljoprivredu, predlažu se rebalansom budžeta u iznosu od 19.785.378.000. Znači, za nekih cirka 215 miliona manje.
Da li je to stvarno ono što vi permanentno obećavate poljoprivrednim proizvođačima i govorite da je poljoprivreda strateška grana i da ova država i te kako brine o toj privrednoj grani i poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da ste i ovaj put izneverili njihovo poverenje i da će, nadamo se, vrlo uskoro na izborima i to procenjivati i okvalifikovati na pravi način.
Želim i ovog puta da podsetim, mada sam u nekoliko navrata tokom ove dve, tri godine iznosio, da ste upravo u vreme kampanje pred izbore, kada ste dobili ovu vlast i poverenje građana, obećali građanima da će agrarni budžet kada vi dođete na vlast biti 400 miliona evra, znači negde oko 40 milijardi dinara. Za sve ove godine niste došli ni blizu tog iznosa, nego su se iznosi subvencija uglavnom kretali negde ispod 20 milijardi dinara ili ovoga puta negde oko 20 milijardi dinara.
Istine radi, hoću da kažem da i ona sredstva koja su izdvojena iz budžeta u Razdelu 19, povećana za nekih 500 miliona dinara, ali ona se u ovom pregledu ne kvalifikuju u EK 45. Prema tome, ne možete ni reći da su subvencije povećane, iako je bilo i takvih informacija kada je objavljeno da je rebalans budžeta ušao u skupštinsku proceduru, nego je istina da onako kako je to projektovano i kako će sutra i revizor ocenjivati. Nadam se da je taj ukupan iznos subvencija smanjen.
Upravo očekivanja poljoprivrednih proizvođača su bila drugačija i pre tri dana smo imali proteste malinara i pre ne znam koliko, takođe proteste malinara i malo ću kasnije govoriti šta malina u ovoj državi znači i da li ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede treba da ima snage da proglasi tu voćarsku kulturu, čak i strateškom u odnosu na to koliki devizni prihod se ostvaruje upravo od prodaje i proizvodnje i prodaje malina.
Pre svega, želim da građanima kažem da ovakvom politikom kakvu ova vlast vodi u agraru mi imamo permanentno sniženje poljoprivredne proizvodnje, pre svega obima poljoprivredne proizvodnje i samim tim mesto da ostvarujemo mnogo veći devizni prihod od prodaje poljoprivrednih proizvoda, mi tapkamo u mesto, imamo nekakva mala povećanja tog izvoza, što znači da je to izuzetno vitalan sektor, privredni i da ako bi na pravi način se pomagalo, barem približno kako se poljoprivreda pomaže u zemljama koje su u tranziciji, u zemljama koje su u stanju kandidata za prijem u EU, kako ćemo nadam se i mi možda već od sutra biti. Poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi bi bila daleko kvalitetnija, daleko obimnija i ova država bi daleko veća devizna sredstva ostvarivala od izvoza poljoprivrede.
Svakako poljoprivredna proizvodnja je pod značajnim uticajem atmosferskih uslova, pre svega biljna proizvodnja, tako da u ovoj godini mi imamo evidentno smanjenje obima proizvodnje kukuruza iako je zasejano više od dva procenta površine nego 2010. godine, procene su da će ukupan obim proizvodnje biti oko šest miliona i 300 tona, što predstavlja manjak proizvodnje kukuruza za nekih 13 – 15% u odnosu na prošlu godinu.
Što se tiče soje, nje je zasejano za nekih 14% manje nego u 2010. godini i smanjena je proizvodnja za preko 20%, negde oko 23,1%. Dalje, šećerna repa takođe je zasejana na manjim površinama nego prošle godine, za nekih 9%, otprilike smanjen obim proizvodnje za oko 10%. Ovi podaci koje iznosim su apsolutno verodostojni i oni su iz izveštaja Privredne komore Srbije iz septembra 2011. godine. Tako da se ne postavlja sumnja u verodostojnost ovih podataka.
Takođe, želim da ovde istaknem i koliko se neodgovoran odnos ima prema organskoj poljoprivrednoj proizvodnji koja je sve značajnija na svetskom tržištu, znači organski poljoprivredni proizvodi iz organske proizvodnje su za 50 – 100%, a neki čak preko 100% veći po ceni koštanja nego iz konvencijalne proizvodnje, da u našoj zemlji gde imamo mogućnosti i resurse trenutno je pod organskom poljoprivrednom proizvodnjom negde 2.876 hektara, a 90% proizvedenih poljoprivrednih proizvoda se izvoze na tržište EU, SAD i Japana i gde svega oko 80 poljoprivrednih proizvođača se bave tom proizvodnjom, svakako sa podsticajem od svega 10 miliona dinara koliko se iz tog agrarnog budžeta izdvaja za organsku poljoprivrednu proizvodnju nemoguće je i zasnovati veći obim proizvodnje, ali da ova vlast ima odgovorniji odnos prema poljoprivrednoj proizvodnji onda bi sigurno te površine trebale da budu najmanje udesetostručene , a objektivno mogle bi biti i više.
Koliko je ovaj sektor vitalan, takođe želim da istaknem ceneći da su to ostvarili pre svega poljoprivredni proizvođači i prerađivači, tako da za sedam meseci, znači od januara do jula ove godine, izvozom poljoprivrednih proizvoda na tržišta van naše zemlje ostvaren je devizni prihod od dve milijarde 147 miliona dolara. Uvoz u istom periodu poljoprivrednih proizvoda je na nivou 662 miliona dolara. Znači, ostvaren je neto suficit u spoljno trgovinskom prometu od 822 miliona dolara. To za ovakvu privredu i za ovakvo stanje u državi i te kako je značajan, ali da imate ozbiljniji odnos prema tom sektoru to je najmanje moglo biti udvostručeno u ovih prvih šest meseci.
Šta predstavljaju glavne stavke u izvozu na svetska tržišta ili da kažem na tržišta u okruženju i evropskom, pre svega to su žitarice. Nažalost, ovde je neko i konstatovao već ranije da izvozimo najvećim delom sirovine žitarice i ukupnom izvozu čine oko 30%, zatim čini voće i povrće sa nekih 23%, šećer sa nekih pet procenata, a znamo da imamo pravo preferencionalnog izvoza u EU, negde oko 180 hiljada tona šećera. Ali ono što je porazno da u ukupnom izvozu poljoprivrednih proizvoda meso čini svega dva procenta, a nekada je Srbija na Evropska i svetska tržišta izvozila i za 50 i 70 tona mesa i različitih proizvoda od mesa, a sada ne možemo ni 1000 tona junećeg mesa, a imamo preferencijalni izvoz preko 8000 tona, ne možemo ni 1000 tona da izvezemo na Evropsko tržište.
Što se tiče voća i povrća, što se tiče malina, želim da kažem da prvo rod maline ove godine je oko 85.000 tona, a ukupno od izvoza maline je u ovom deviznom prihodu, ili deviznom skoru izvezeno negde oko 96 miliona dolara. Znači, samo od maline rolen, smrznute, 63, 64 miliona dolara i maline griz, smrznute 32,6 miliona. Mislim da malinari zaslužuju da im se izađe u susret ako se izlaze i namiruju zahtevi raznih stranaka kroz budžet, onda imaju i ovi ozbiljni poljoprivredni proizvođači pravo da traže da im se pomogne u ceni koja je niža na svetskom tržištu nego što je bila u proteklom periodu, ali da barem cenom pokriju ukupne troškove i nadam se dolaskom ozbiljne vlasti, a mislim da će to biti stranka kojoj ja pripadam, da će se drugačiji odnos imati i prema ukupnom poljoprivrednoj proizvodnji gde će ona apsolutno biti strateška grana, a isto tako i prema malinarima i svim drugim koji svojim radom doprinose značajnom deviznom prihodu u ovom sektoru, sektoru poljoprivredne proizvodnje.
Ono što želim još kratko da kažem, a što opet neodgovornom politikom je dovedena naša poljoprivreda, a to je da je ona nepripremljena, potpuno nepripremljena za dobijanje statusa kandidata u EU gde nam se daje mogućnost, tj. gde se daje mogućnost poljoprivrednim proizvođačima i korišćenje pristupnih fondova, pa naročito te pete komponente koja se odnosi na ruralni razvoj, znači za pomoć poljoprivrednim proizvođačima u tim ruralnim sredinama, gde jednostavno nismo ni edukovali poljoprivredne proizvođače, niti stvorili mnoge druge tehničke preduslove da bi sutra kada dobijemo taj status mogli da koristimo u potpunosti ta podsticajna sredstva, koja, procene su bi trebale da budu čak do 200 miliona evra.
Takođe, naša poljoprivreda nije pripremljena za stanje i situaciju koja nas čeka 2014. godine, kada ističe Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i kada se ukidaju carine na poljoprivredne proizvode gde će ostati samo sezonski i ukupne carine će biti negde na nivou 2,5-3%.
Naša poljoprivredna proizvodnja je potpuno nekonkurentna ili najvećim delom nekonkurentna sa poljoprivrednom proizvodnjom u EU. Imaćemo poplavu raznih poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji i teško će se naši poljoprivredni proizvođači odbraniti, a samo neodgovornošću nismo učinili napore, prvo, kod pregovaranja da se taj rok ili neke carine zadrže ili taj rok drugačije precizira ili u krajnjem, što je možda još više moglo da se učini, da se naši poljoprivredni proizvođači podsticajima pripreme da budu konkurentni na tom tržištu.
Na kraju, ceneći da treba još kolega iz moje posleničke grupe će da govori, želim vas, gospodine predsedniče Vlade da pitam, ove godine Vlada je donela odluku, tj. na predlog Ministarstva poljoprivrede da se otkupi 100 hiljada tona pšenice za republičke robne rezerve i to je bio sasvim dobar potez i Ministarstva poljoprivrede i Vlade, da se pomogne u kampanji žetve poljoprivrednim proizvođačima i da se na neki način stabilizuje tržište sa nekom cenom od 20 dinara sa PDV i to je i pozdravljeno i na Odboru za poljoprivredu. Međutim, ono što je nejasno, u ovom rebalansu budžeta nigde niste iskazali iz kojih je sredstava plaćena ta pšenica, jer je rečeno, iskreno se nadam da je i svim onima od koga je uzeta pšenica, tj. oni koji su prodali robnim rezervama, da su izmireni dugovi. To je iznos od 2 milijarde dinara. Budžetom to nije predviđeno bilo u poziciji u razdelu Ministarstva poljoprivrede, a nije takođe predviđeno ni u razdelu Republičkih robnih rezervi koje su bile tada u Ministarstvu trgovine, pa vas molim, radi javnosti, radi nas poslanika i svih da objasnite i da kažete iz kojih sredstava je isplaćena, otkupljena cena pšenice za republičke robne rezerve, da li su to budžetske rezerve. U krajnjem, vi najbolje znate. Ono što sam ja i moje kolege na Odboru za poljoprivredu primetili to je da u ovom predlogu rebalansa nema takve pozicije koja jasno ukazuje na utrošena sredstva za otkup pšenice za republičke robne rezerve. Zahvaljujem se.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SNS bi želeli da iznesemo svoje stanovište vezano upravo za stanje visokog obrazovanja, ali svakako i ovoga što je danas predmet rasprave a to je visina naknade za rad Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i naknade za rad u Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta.
Smatramo da ukupno stanje visoko obrazovanih ljudi u našoj državi nije adekvatno i da ono u narednom periodu mora biti značajno unapređeno tj .procentualno podignuto jer procene su da ukupno u našoj zemlji ima negde između 6,5 i 7% visoko obrazovanog stanovništva, što je značajno manje nego što je prosek u EU i da kroz obrazovni proces, pre svega, visoko obrazovanje ali i drugim merama, državnim merama, trebalo bi da se omogući da veći broj naših građana stekne visoko obrazovanje i u tom kontekstu posmatramo i raspravu danas u narodnom parlamentu o odlukama za naknadu za rad ovih tela i Ministarstva nauke.
Lično mi je žao što danas ne prisustvuju predstavnici Ministarstva prosvete i nauke, no Poslovnikom je tako određeno, da obzirom da je predlagač Administrativni odbor, znači skupštinsko telo, onda oni ovde nisu prisutni. Ali, mislim da u jednoj konstruktivnoj raspravi moglo bi se od nadležnih iz Ministarstva čuti šta je i samo ministarstvo uradilo u smislu unapređenja visokog obrazovanja a i šta su ova tela u proteklom periodu uradila takođe u smislu podizanja kvaliteta nastave i unapređenja visokog obrazovanja.
Obzirom da su na nekim mestima objavljeni nekakvi podaci, upravo o aktivnosti i doprinosu ovih tela, upravo ceneći dignitet tih tela i pogotovu ljude koji se nalaze u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, a i Akreditacionoj komisiji, jer se radi pre svega o uglednim profesorima naših univerziteta ili uglednim naučnoistraživačkim radnicima iz naučnih instituta, svakako priličan broj tih koji predstavljaju članove ovih tela su i naši akademici i apsolutno smatram da su vrlo kompetentni ljudi da rade svoj posao u ovim telima i da su ga oni i u proteklom periodu kvalitetno određivali, ali se takođe slažem da u okviru ove rasprave, možda je trebalo od strane Ministarstva i tih tela da bude pripremljena jedan izveštaj o proteklom radu na osnovu koga se može ili moglo bolje procenjivati njihov rad.
Ono što je evidentno i što je saopšteno iz tih tela i samog ministarstva, to je da je dosad, što se tiče rada, znači Komisije za akreditaciju, akreditovano 13 univerziteta i to osam državnih i pet privatnih univerziteta, da je ukupno akreditovano oko 112 fakulteta, 65 visokih škola, strukovnih studija i pet visokih škola akademskih studija.
Na ovih 112 fakulteta je akreditovano nekih 1205 studijskih programa i to osnovnih studija, master studija, doktorskih studija i specijalističkih studija. Ovi podaci svakako su od značaja za visoko obrazovanje u našoj državi i značajan rad i trud je učinjen da se izvrše ove akreditacije, međutim, i sam, kao univerzitetski nastavnik smatram da akreditaciono telo, pre sveta akreditaciono telo a i ovaj nacionalni svet bi trebalo dalje da prati, da li svi ti fakulteti koji su se akreditovali i dokumentovali da ispunjavaju uslove za obavljanje obrazovnog pa i naučnoistraživačkog rada u celosti primenjuju to sve u procesu obrazovanja, to što su i prijavili.
Mislim da apsolutno ima saznanja da na priličnom broju fakulteta se to što je akreditovano u celosti i ne sprovodi i da tu ima prilično odstupanja pa se iskreno nadam da u narednom periodu, upravo i jedno i drugo telo, obzirom da su novoizabrani, znači određen broj novih članova, gde bi bio, odnosno Nacionalni savet proširen, a i u Akreditacionoj komisiji su izabrani novi ljudi, i ja apsolutno ne sumnjam da su kompetentni za svoj posao, da izvrše određene provere, na kraju, za dobar broj fakulteta i univerziteta i doći će period reakreditacije, znači, ponovno prijavljivanje i sagledavanje i ispunjenost uslova.
Ono što želim danas da iznesem ovde, da na nekim fakultetima i visokim školama se ne realizuje u praksi na način na koji su se obavezali prilikom procesa akreditacije.
Na nekim fakultetima i visokim školama, i dalje se upisuje već broj studenata od broja koji je odobren procesom akreditacije. Studenti se upisuju u odeljenja van sedišta za fakultete i visoke strukovne škole, a one nisu, odnosno koje nisu dobile akreditaciju.
Dalje, studenti se upisuju na studentske programe koje nisu dobile akreditaciju. Znači, ima i toga, iako je ministarstvo kod upisa ove godine posebno upozorilo studente i iznelo spisak upravo akreditovanih i univerziteta i fakulteta, ali i dalje mislim da ima nekih institucija koje upisuju studente, a da nisu dobili još akreditaciju.
Dalje, studentski programi se ne realizuju prema kurikulumu koji je bio prijavljen ili odobren u procesu akreditacije. Nastava na pojedinim predmetima se ne odvija prema silabusima koji su prijavljeni i odobreni u procesu akreditacije.
Dalje, veličina grupa za predavanja i vežbe nije u skladu sa standardima kvaliteta. Na fakultetima i visokim školama, broj i struktura nastavnika i saradnika se razlikuje od onoga ko je prijavljen i odobren u procesu akreditacije.
Broj studenata upisanih na doktorske studije, a one su kao novi oblik obrazovanja, faktički uvedene, nije u skladu sa, pre svega, brojem kompetentnih nastavnika i mentora.
Nastavnici koji ne ispunjavaju standarde u pogledu potrebnog broja objavljenih radova u časopisima sa tzv. (ne razume se) liste, se angažuju kao nastavnici i mentori u nastavnom procesu na doktorskim studijama, što nije u skladu ni sa zakonom, a što svakako nije od interesa za te mlade ljude koji se opredeljuju za doktorske studije i sutra treba da predstavljaju naš novi naučni potencija.
Dalje, ono što je takođe primećeno to je u okviru praćenja rada i ocenjivanja studenata, da se u praksi u dobrom broju visoko-obrazovnih ustanova kontinuirano ne prati i ocenjuje rast studenata tokom nastave i takođe da se na adekvatan način ne prati pohađanje nastave od strane studenata. To postoji kao obaveza uvođenjem bolonjskog procesa.
Ocenjivanje studenata se ne obavlja organizovano prema unapred donetim rashodima i najčešće se dalje ocenjivanje vrši u tzv. ispitnim rokovima i samim izmenama Zakona o visokom školstvu uveden je još jedan ispitni rok kao redovan roka, iako znamo da oni koji su prešli na bolonjski proces u suštini ocenjivanje treba da bude tokom nastavnog procesa i samo završni deo ispita da se finalizuje u konkretnom ispitnom roku.
Ono što je takođe primećeno i što treba u krajnjem narednom periodu da se proveri od ovih tela o čijim naknadama danas razgovaramo, to je što se tiče nastavnika i saradnika da se u nastavu ne uključuje onoliki broj nastavnika koliko je prijavljeno u procesu akreditacije i da je najčešće došlo do smanjenja broja saradnika i nastavnika u odnosu na broj predviđen rešenjima o akreditaciji.
Svakako, u skladu sa tim, treba i proceniti na koji način to utiče na realizaciju procesa nastave i na prosečno opterećenje nastavnika i saradnika. Na nekim fakultetima se angažuju i novi nastavnici i saradnici, a da nema njihove prave ocene kompetencije za izvođenje nastave i proveru te kompetencije.
Sve u svemu, ima mnogo elemenata koji bi trebali u narednom periodu da se provere, vezano i za nenastavno osoblje, materijalne resurse, samovrednovanje nastavnog procesa ne sprovodi se na pravi način, na dobrom broju fakulteta i ti rezultati nisu javni na tim obrazovnim ustanovama.
Ono što želim dalje da kažem, a što sam u ovom parlamentu otprilike pre nekih dva meseca javno izneo u formi poslaničkog pitanja i pismeno sam to poslaničko pitanje postavio, upravo se delimično odnosilo i na ne sprovođenje normi akreditacije na fakultetu na kom radim, to je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departmant za veterinarsku medicinu, gde se u obrazovnom procesu, zbog neadekvatnog odnosa rukovodstva škole, pre svega dekana, ne sprovodi ono sve što je akreditovano i posle toga sam imao, i danas dan imam lično neprijatnosti, utoliko što mi je žestoko zamereno, a i zaprećeno, da će mi biti prekinut radni odnos. Iskren da budem i očekujem da se to možda desi ovih dana na tom fakultetu jer nema realnog i ozbiljnog sagledavanja svega onoga što sam sam i grupa nastavnika sa tog departmana što je iznela i uputila i rektoru i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje i predsedniku Pokrajinske vlade.
Želim ponovo sa ovog mesta uputim pitanje predsednici Skupštine jer imam saznanja da još ništa konkretno nije urađeno. Jednostavno želim i da kažem onima koji me osuđuju da neću odustati od svih tih zahteva koji su izneti pre svega sa željom da nastavni proces na onome što sam sam lično učestvovao u osnivanju tog studija bude degradiran i ne sprovodi se u skladu sa izvršenom akreditacijom. Sa druge strane, i sve ono što sam u okviru svog poslaničkog pitanja izneo, a što se odnosi na zloupotrebe funkcije i položaja dekana i određene korupcionaške ili kriminalne radnje, insistiraću da se one u celosti ispitaju i da ljudi na fakultetu i šira javnost to sazna, ne plašeći se da može da mi se desi da i kao nastavniku koji već 10 godina radi na tom fakultetu upravo zato što se to nekome nije svidelo mi bude prekinut radni odnos.
Na kraju želim još jedanput da podvučem da smatramo da treba da se odredi naknada za sve ljude koji su uključeni u ova tela, i Nacionalni savet za visoko obrazovanje i naknadu za rad u Komisiji za akreditaciju.
Priklanjamo se mišljenju određenog broja poslanika da je možda, u odnosu na sadašnje vreme, ta naknada možda i visoka. Sami smo predložili jedan amandman, da se izvrši određena korekcija. Ti ljudi koji treba da rade jedan izuzetno važan i državni posao treba da imaju i naknadu i ceneći da će to u narednom periodu raditi odgovorno i kvalitetno. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, ja odustajem od rasprave, obzirom da je govorio i predsednik moje stranke i gospodin Pelević. Dugo smo već i raspravljali i suštinski je sve rečeno ispred stranke. Hvala vam.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih hteo da uputim poslaničko pitanje određenim nadležnim inspekcijskim organima i to pre svega Ministarstvu prosvete i nauke, Ministarstvu finansija, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Javnom tužilaštvu i da zatražim informacije od njih o ovome što će biti izneto.
S obzirom, da neću u vremenu koje imam na raspolaganju moći sve izneti, pismenim putem sam zatražio odgovore na poslaničko pitanje.
Pre svega, to je jedan od osnivača veterinarskoj studija na Novosadskom univerzitetu i prvi potpisnik Elaborata opravdanosti osnivanja tog studija, moram ovim putem da se obratim navedenim ministarstvima i njihovim inspekcijskim organima, da preduzmu određene mere da se studije veterinarske medicine očuva i zaštiti, pre svega od samovolje dekana Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Milana Krainovića, kao i da se utvrde njegove zloupotrebe položaja i ovlašćenja u finansijskom poslovanju i raspolaganju imovinom.
Studije veterinarske medicine Novosadskog univerziteta su počele 2000. godine i to u obliku departmana veterinarske medicine na Poljoprivrednom fakultetu i školske 2010-2011. godine na departmanu svih pet godina studija, ukupno studira veterinarsku medicinu na negde oko 648 studenata. Po broju studenata, znači koji studiraju trenutno na Poljoprivrednom fakultetu gde je departman za veterinarsku medicinu ima najveći broj studenata i od ukupnog broja studenata na taj departman otpada oko 22%. U normalnim okolnostima u odnosu na iznete rezultate ili činjenice za očekivati bi bilo da rukovodstvo fakulteta, a pre svega, dekan posveti adekvatnu pažnju i da podršku tom studijskom smeru.
Međutim, od momenta dolaska 2004. godine na mesto dekana Poljoprivrednog fakulteta Milana Krainovića, odnos prema veterinarskom studiju iz godine u godinu se pogoršava, problemi se gomilaju i što je najgore studentima se ne pružaju adekvatni uslovi studiranja i to pre svega, u izvođenju teorijske prakse i klinički vežbi.
Takođe, on najdirektnije utiče na kadrovsku politiku i sprečava prijem nastavnika na pojedine predmete i pogotovo prijem mladih asistenata i saradnika u nastavi, tako da na velikom broju predmeta nema izabranih asistenata za izvođenje nastave, a na nekoliko predmeta se angažuju i nastavnici sa veterinarskog fakulteta iz Sarajeva.
O ovome što ću izneti kao poslanička pitanja, usmeno je obavešten i državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, gospodin Radivoje Mitrović, od strane mene i još dvojice profesora sa departmana za veterinarsku medicinu.
Ono što tražimo kao razjašnjenje to je pre svega da je Uredbom o normativima i standardima uslova rada Univerziteta i Fakulteta delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, veterinarske studije su članom 8. te uredbe svrstane u šestu normativnu grupu i po tom osnovu se tim studijama određuju normativne i nastavne grupe za predavanja i vežbe i po tom osnovu se i finansiraju i plaćaju nastavnici, saradnici na tim studijama. Nastava na drugim departmanima tog fakulteta spada u četvrtu normativnu grupu.
Međutim, od dolaska na mesto dekana gospodina Krainovića, departman za veterinarsku medicinu apsolutno mu nisu dozvoljeni da se određuju normativi i standardi broja nastavnika i saradnika po nastavnoj grupi kojoj pripada, tj. šestoj. Takođe, nije vršeno ni plaćanje nastavnika ili saradnika. Stoga tražimo da dekan i nadležne službe se izjasne gde su se prelivala i trošila sredstva kojima je plaćena veterinarska medicina i zašto nije dozvoljen prijem nastavnika i saradnika na departman.
Dalje, taj studiji ima veoma malo prostora na raspolaganju, što se tiče, pre svega vežbaonica, to je laboratorija i predavaonica, a da u isto vreme na tom fakultetu se izdaje preko 500 m2 poslovnog prostora u ulicama Maksima Gorkog i u glavnoj zgradi, pa stoga tražim objašnjenje od dekana, po kojoj odluci organa upravljanja i od kada se izdaje taj poslovni prostor raznim privatnim licima i firmama, koliko se ubira mesečno prihoda i koliko je u proteklim godinama ostvaren taj prihod. Takođe, tražim informaciju kako se evidentiraju i troše ta sredstva za izdati prostor i koje organizacione jedinice raspolažu sa tim sredstvima.
Da li mogu još pola minuta da iskoristim?
(Predsedavajući: Zahvaljujem. Dozvolio bih vam ali Poslovnik ne da.)
Onda obaveštavam da sam i pismeno uputio zahtev i tražim od nadležnih organa koje sam spomenuo da ispitaju sve navode u pismenom postavljenom poslaničkom pitanju i izveste i mene i druge poslanike.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, ja bih hteo da takođe učestvujem u raspravi po ovom amandmanu. Smatram da upravo povećanje ovih administrativnih taksi će u suštini uticati nepovoljno pre svega na semenske kuće koje proizvode semensko bilje, jer se odnosi u suštini na Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti. U krajnjem, ovo povećanje taksi će povećati i cenu inputa pre svega u ratarskoj proizvodnji, jer mi imamo nekoliko naših semenskih kuća. Poslednjih godina se pojavio veliki broj stranih kompanija koje plasiraju svoje seme i mislim da se neopravdano povećavaju takse na neke ovde uzanse, a svakako vezano i za upis u registar a i, pre svega, za licence ili produžetak trajanja licenci.
Mislim da naša država, a pre svega Ministarstvo poljoprivrede, treba da i kroz upravo ove administrativne takse pomaže pre svega primarnu poljoprivrednu proizvodnju i nastoji da olakša, da upravo cena koštanja inputa bude manja nego što je i trenutno, a kroz ovo se šalje poruka da u suštini je državi važno da što više para se prilije u budžet Republike, a da u suštini celokupan teret nabavke tih poljoprivrednih inputa pada na primarnog poljoprivrednog proizvođača.
Sve bi to bilo u redu da je država i maksimalno ažurna u isplatama onoga što treba da se isplati iz budžeta, pre svega primarnim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je to sa izuzetnim kašnjenjem, ali i prethodnih godina, u suštini, poljoprivredni proizvođači nisu dobijali podsticajna sredstva, pre svega za zasnivanje primarne poljoprivredne proizvodnje u nekim normalnim i optimalnim rokovima koji bi bili njima od koristi. Tako da ovo uvećanje taksi može samo još dodatno da napravi još veće nezadovoljstvo, pre svega kod ljudi koji se bave ratarskom poljoprivrednom proizvodnjom.
Mislim da je i prilika da, bez obzira što razgovaramo o nekim konkretnim amandmanima, ali da ministar možda i danas iskoristi priliku da kaže poljoprivrednim proizvođačima, pre svega proizvođačima žitarica, šta ih može očekivati ili šta ih očekuje po pitanju pre svega otkupne cene pšenice i da li je država donela odluku o otkupu, pre svega za republičke robne rezerve, pošto je to sad u resoru trgovine a trgovina je u okviru Ministarstva poljoprivrede. Jer, ako je doneta odluka bila o zabrani izvoza žitarica upravo zbog bojazni da ukupne količine pšenice u robnim rezervama neće biti dovoljne do nove žetve, u međuvremenu se valjda došlo do preciznijih podataka da ima dovoljno pšenice u robnim rezervama i ta uredba je ukinuta, ali, očekivanja su od proizvođača pšenice, pre svega, da država i otkupi, jer je to bila neka praksa, određene količine za svoje potrebe i kroz to da barem opredeli nekakvu cenu koja će biti neki reper za proizvođače.
Jer, svesni smo da upravo proizvođači pšenice su se strašno opekli u odnosu na prošlu godinu. Cena koju je i država ponudila kod otkupa pšenice, a i kasnija događanja na našem a i na svetskom tržištu, svesni smo da je ta cena više nego udvostručena.
S druge strane, država nije ipak obezbedila dovoljne količine, ili dovoljan javni skladišni prostor, znači u javnim skladištima, da bi svi oni koji žele da sačekaju neko vreme oko prodaje pšenice da mogu svoju pšenicu da lageruju i da kroz to dobiju određenu subvenciju. Sami ste pre izvesnog vremena rekli da nekih 70.000 tona skladišnog prostora je trenutno na raspolaganju, da se još neka javna skladišta licenciraju, ali sve u svemu, to ni jednu desetinu, maltene, proizvedene pšenice u ovoj godini neće moći da obezbedi za skladištenje. I dalje će najveći broj proizvođača morati da se snalazi sam ili da prodaje, ili da na drugi način skladišti tu pšenicu.
Prosto bih želeo i kao predsednik Odbora za poljoprivredu da zatražim od vas da se javno izjasnite. Prvo, da li će država otkupljivati za republičke robne rezerve pšenicu? Sa druge strane, šta su vaše procene oko neke realne cene koštanja pšenice?
Vi ste i dobili od Odbora za poljoprivredu…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, član 106. važi i za mene i za vas. Dakle, pet minuta se bavimo temom, koju ni na koji način ne možemo da dovedemo u vezu sa amandmanom, pa vas molim o temi dnevnog reda i o amandmanu koji je trenutno u pretresu.)
Izvinjavam se. Svakako sam svestan da sam odstupio i završiću. Obzirom da sam samo hteo da kažem da je Odbor tražio upravo ovu informaciju od Ministarstva, a do današnjeg dana one još nisu stigle. Ipak bi naša javnost trebala to da sazna. To je bio moj razlog ove diskusije.
Svakako, želim još jedanput vezano za amandman da podvučem, da nije dobro da se u ovom obimu povećavaju takse, jer će to direktno opteretiti, pre svega, cenu koštanja semenskog bilja i da bi trebalo predlagač da razmisli da li može da ostane pri prethodnom rešenju, tj. da se u ovom obimu ne uvećavaju ove takse. Hvala.

Gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, svoju raspravu ću, pre svega, locirati na izmenu Zakona o ministarstvima. Pre svega ću govoriti o onome što ste učinili vezano za oblast poljoprivrede, tj. spajanje Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva za trgovinu.        
Kroz ovakvo postupanje je jasno vaše opredeljenje da i dalje poljoprivredu ne stavljate u prioritetnu privrednu granu u ovoj državi, iako se za to tu i tamo deklarativno izjašnjavate, od predsednika Vlade pa do pojedinih ministara ili nekih analitičara koji vas podržavaju. Međutim, u praktičnom smislu, ništa konkretno ne radite.
Ovakav gest predsednika Vlade i vladajuće koalicije da se Ministarstvo poljoprivrede spoji sa Ministarstvom trgovine upravo govori da apsolutno nemate ozbiljne namere da se okrenete poljoprivredi kao značajnom privrednom resursu i da se u ovoj situaciji, kada je na svetskom tržištu hrana tražena roba i kada je cena hrane otišla i do 30%, a s druge strane, ova država ima resurse da značajno uveća proizvodnju hrane i da umesto tih milijardu i 100-200 hiljada dolara, koji su ostvareni kao spoljnotrgovinski suficit u 2010. godini, možda za godinu-dve dana udvostruči, pa i utrostruči taj prihod.
Zagovarate da baštinite ostvarenja i tradiciju EU. Ovako postupanje nije u skladu sa gledanjem Evropske unije, jer zemlje EU upravo stavljaju poljoprivredu u vrh piramide, i što se tiče odnosa i što se tiče finansiranja. Ako se od ukupnog budžeta EU, koji iznosi negde oko 130 milijardi evra, oko 55 milijardi evra koristi u okviru zajedničke poljoprivredne politike, onda to upravo govori koliko sama EU vodi računa o poljoprivredi i koliko investira u nju.
S druge strane, mi smo svedoci, a pre svega poljoprivredni proizvođači, da smo pre dva i po meseca imali ovde, u ovom zdanju, usvajanje budžeta i da su kroz taj budžet za poljoprivredu opet opredeljena mala sredstva, iako su se neki trudili da objasne i da kažu da su te 22 milijarde povećanje čak za neke dve milijarde dinara u odnosu na to što je bilo u 2010. godini.
Međutim, da li svesno ili nesvesno, a mislim da je ipak svesno, prećutana je jedna činjenica, koja je otkrivena prošle nedelje na Odboru za poljoprivredu, da je 3.100.000.000 dinara ostao neizmiren dug iz prošle godine prema poljoprivrednim proizvođačima i subjektima koji dobijaju subvencije.
Ako se to odbije od ove 22 milijarde, onda je to nekih 19 milijardi dinara čime će novi ministar raspolagati u smislu subvencioniranja poljoprivredne proizvodnje, a to je za nekih milijardu i po dinara manje nego što je bilo u 2010. godini. Iskreno se nadam da će uskoro biti rebalans budžeta i da će se kroz rebalans povećati ta sredstva, ali i to govori o vašem odnosu prema ovom važnom privrednom subjektu.
Dalje, još da kažem da se ovo spajanje ne može objasniti time da su slična rešenja u drugim zemljama. U drugim zemljama je negde za poljoprivredu vezana, recimo, ekologija. Tako je u Slovačkoj, Španiji, Švedskoj, uz poljoprivredu i ekologija. Ili ruralni razvoj, što je i kod nas u krajnjem, kako je recimo to u Poljskoj. No, u svakom slučaju, ovakvo vezivanje faktički ni u jednoj zemlji EU ne postoji.
Objašnjenje koje je dato, pre svega od predsednika Vlade u jednoj televizijskoj emisiji, da se spajaju trgovina i poljoprivreda zato što će sad tu biti Republičke robne rezerve, koje će sad da intervenišu kad imamo suficit nekih poljoprivrednih proizvoda na tržištu i da će se, s druge strane, kada postoji deficit tih poljoprivrednih proizvoda, ti proizvodi plasirati na tržište, to je objašnjenje za malu decu. Tu funkciju Republičke robne rezerve u svim onim proteklim godinama nisu na pravi način obavljale, nego, nažalost, mnogo toga trulog i prljavog ima u tim Republičkim robnim rezervama, za šta nema snage da se istraži.
S druge strane, imamo Zakon o javnim skladištima, gde ova država i ova vlast imaju obavezu da obezbede mnogo veći broj javnih skladišta u kojima će se upravo skladištiti roba poljoprivrednih proizvođača i da oni skladištenjem te robe čekaju povoljniju cenu na našem ili stranom tržištu.
U ovom predlogu obaveza novog ministarstva za poljoprivredu i trgovinu apsolutno se ne pominju javna skladišta, kao i da ne postoji zakon o tome, dok se temeljnije obrazlaže šta Republičke robne rezerve treba da rade. Podvlačim da bi Republičke robne rezerve trebalo da obavljaju određene funkcije u smislu tržišnog regulisanja poljoprivrednih proizvoda, ali one to nisu radile i, naprotiv, ni javnost, a ni mi poslanici mnogo toga ne znamo u pravom smislu kakvo je stanje u Republičkim robnim rezervama.
Samo ću izneti jedan primer, da je krajem 2009. godine došla jedna informacija, a tražena je od Odbora za poljoprivredu, da je u tom periodu, znači pred kraj 2009. godine, bilo negde oko 370 različitih privrednih subjekata koji su dugovali Republičkim robnim rezervama, a ta dugovanja su se kretala negde između 10 i 15 milijardi dinara. To je tada bilo dve trećine agrarnog budžeta.
Mislim da to ni danas nije bolje i zato apelujem, pre svega na medije, ali i na Poverenika za informacije od javnog značaja da se potrudi, sazna i obavesti javnost kolika su dugovanja Republičkim robnim rezervama i kolikog broja privrednih subjekata i koliko je to novaca, pa tek onda da se objašnjava šta će i kakvu funkciju Republičke robne rezerve sad u novom ministarstvu obavljati.
Mislim da će se to teško od vas ostvariti, jer sam ja kao predsednik Odbora za poljoprivredu u dva-tri saziva Skupštine pokušavao da dobijem informacije upravo o stanju potraživanja i to je stalno zamagljivano ili stizalo pod ''strogo poverljivo'', a ne znam za koga može biti strogo poverljivo ko i koliko duguje ovoj državi. Tako da sa ovog mesta i koristeći ovu raspravu molim da se malo detaljnije istraži ovo stanje tamo i da se na pravi način definiše i buduća funkcija Republičkih robnih rezervi.
Ono što još kratko, ceneći da treba još mojih kolega da govori, želim da kažem, jeste da stavim primedbu na spajanje Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva prosvete.
Mislim da je to loše rešenje, pre svega za nauku u Srbiji i za naučnoistraživačke ustanove. Ministarstvo prosvete ima velikih problema, ima nedostatak novčanih sredstava. Ove godine je krenuo novi istraživački ciklus, gde je napokon sad već bivši ministar Đelić uspeo da obezbedi nešto preko pet milijardi dodatnih sredstava za naučnoistraživački rad. Kakva je sigurnost da će ta novoizdvojena sredstva u pravom smislu biti i usmerena za istraživački rad i da će u tom pravcu biti i iskorišćena? Da ne bude da se iskoriste tako da se izmire ili podmire nekakvi zahtevi koji se već mesecima unazad iznose prema Ministarstvu prosvete.
Možda je bilo osnova da se neka druga ministarstva pripoje Ministarstvu prosvete, recimo, zašto ne, Ministarstvo za sport, a da nauka, kao jedna značajna oblast, ostane samostalna i da ima svoj budžet. Evo, za sada toliko.

Poštovana gospođo ministre, poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, svoju raspravu usmeriću pre svega na izmene Zakona o popisu poljoprivrede.
Kao narodni poslanik i kao predsednik Odbora za poljoprivredu, u više navrata sam za ovom govornicom iznosio probleme u poljoprivrednoj proizvodnji i govorio o stanju naše poljoprivrede, no, nažalost, za sve ove godine koliko sam poslanik, a i predsednik Odbora, vlasti i vlade koje su vodile ovu državu nisu značajnije uticale da se stanje u poljoprivrednoj proizvodnji promeni.
Iskreno da kažem, žao mi je što ove godine taj popis nije realizovan, jer bi se upravo kroz statističke parametre moglo na pravi način sagledati stanje u našem agraru, ali uvažavam i činjenicu da ova država nema para, da je to zamašan posao i da je to, po meni, primaran razlog zašto se taj popis odlaže za sledeću godinu.
Mislim da tu i naša vlada i država mogu da izgube, jer ako bismo dobili status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji upravo statistički podaci koje država ima su neki pokazatelji i neko početno stanje u korišćenju pristupnih fondova. Upravo poljoprivreda bi trebalo u tom periodu, tj. u periodu dobijanja statusa kandidata i pogotovo pristupanja EU, da ima i najveći benefit od našeg članstva u EU.
S druge strane, možda je i dobro što se neće realizovati, jer su svi ti pokazatelji jako niski i onda bi ta polazna osnova bila loša.
Iskoristiću podatke koje su objavili Privredna komora Srbije i Republički zavod za statistiku da bih kroz ovu raspravu izneo neke podatke koji su relevantni i koji potvrđuju moju ocenu da je ukupno stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji i agraru loše, da naši poljoprivredni proizvođači, u krajnjem, loše žive i da su naši građani, koji su korisnici i konzumenti poljoprivrednih proizvoda, takođe osiromašeni i da se iz godine u godinu smanjuju količine poljoprivrednih proizvoda koje naši građani konzumiraju.
Krenuću pre svega od stanja u našim selima jer gro naše poljoprivredne proizvodnje ipak se odvija u selima, znači, tamo su najveće površine poljoprivrednog zemljišta. Ali, sumorna je slika naših sela i poljoprivrede u našim selima, jer su upravo ti proizvođači najviše pogođeni i, nažalost, tamo danas ima najviše gladnih ljudi.
Ono što je možda još pogubnije jeste depopulacija, tj. značajno smanjenje broja stanovnika koji žive u selima i bave se poljoprivrednom proizvodnjom. Procene su demografa da će u narednih deset godina doći bukvalno do izumiranja oko 1200 sela. Od ukupno 4800 sela, oko 1200 sela će gotovo da izumre. To potkrepljujem podacima da u preko 700 sela ne živi više od 100 stanovnika. U 352 naselja živi manje od 50 stanovnika, a u 350 sela živi između 50 i 100 stanovnika. Ako se ovom broju doda još 500 naselja koja su po popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika, upravo je to tih 1200 naselja kojima preti izumiranje.
Smanjenjem broja stanovnika smanjuju se i proizvodni kapaciteti. Procene su da danas u našim selima ima preko 40.000 raznih stočarskih objekata koji su korišćeni za stočarsku proizvodnju. Procena je da zbog smanjenja broja stanovnika i velikog broja starog stanovništva godišnje u našim selima ostaje neobrađeno do 600.000 hektara. Dakle, od ukupno 4.200.000 oko 600.000 hektara svake godine se ne obradi.
Ono što je još pogubniji parametar, to je pad stočarske proizvodnje. U državama sa razvijenom poljoprivrednom proizvodnjom bruto dohodak od stočarstva u ukupnom dohotku poljoprivrede treba da bude na nivou od minimum 60%, a kreće se i do 70%. Kod nas je obrnuta proporcija – kod nas su prihodi od stočarstva između 30 i 40%, a iz ratarske proizvodnje između 60 i 70%.
Ukupan broj našeg stočnog fonda je došao na nivo koji je ova država imala 1990. godine, a ja ću to potkrepiti brojkama koje je objavio Republički zavod za statistiku. Dakle, 1996. godine je u našoj zemlji bilo 1.335.000 goveda, 2007. godine 1.087.000, a 2010. godine ispod milion. Samo broj krava, muznih grla, smanjen je za protekle dve godine za 150.000 ili 200.000 i iznosi 400.000 ili 450.000, a nekada je to bilo između 700.000 i 800.000.
Broj svinja u Republici Srbiji 1996. godine je bio 4.344.000, a 2007. godine je 3.830.000. Godine 2010. je sigurno još za stotinak, a možda i više hiljada manje. Broj ovaca 1996. godine je bio 1.832.000, a 2007. godine 1.600.000. Broj konja je drastično pao, ali se može pravdati, jer je izvršena industrijalizacija i mehanizacija i konj više nije radna životinja, ali je više nego prepolovljen. Godine 1996. je bilo 53.000 konja, a 2007. godine svega 19.000 hiljada. Godine 2010. možda nije ni 15.000.
Broj živine je takođe smanjen, mada živina kao stočarska vrsta može relativno brzo da se oporavi, ali i tu je prisutna stagnacija. Godine 1996. je bilo 22.806.000, a 2007. godine 16.420.000; gotovo pet ili šest miliona jedinki je manje u živinarskoj proizvodnji u Republici Srbiji za ovih 10 ili 11 godina.
Dalje, ono što je takođe normalno za očekivati kada je smanjen broj stoke, to je da je smanjena količina proizvedenog mesa. To smanjenje je takođe evidentno, tako da je 2008. godine proizvedeno oko 440.000 tona mesa, što je za oko 200.000 tona manje nego 1990. godine, znači, manje gotovo za čitavu jednu trećinu.
Svakako da je to umanjenje uticalo da mi od zemlje koja je bila izvoznik mesa na svetsko i evropsko tržište postajemo iz godine u godinu uvoznik mesa.
Tako smo sredinom devedesetih godina izvozili oko 50.000 tona mesa, odnosno ostvarivali smo devizni prihod od 450.000.000 dolara samo na izvozu mesa. U tom izvozu Srbija je učestvovala sa 30.000 tona. Poslednjih godina izvozimo između hiljadu i dve hiljade tona mesa na evropsko tržište.
Mi za ovih poslednjih sedam ili osam godina ne možemo ni izbliza da ispunimo onu kvotu koju imamo odobrenu od EU; imamo dozvolu da bez carinskih preferencijala izvozimo juneće meso, oko 8.100 tona, a naš izvoz je ispod hiljadu tona junećeg mesa. To je nešto što je poražavajuće za poljoprivredu i Vladu ove države koja je imala takav odnos prema poljoprivrednoj proizvodnji.
Svakako, smanjenje ukupne proizvodnje mesa uticalo je i na smanjenje potrošnje mesa kod našeg stanovništva. Ta potrošnja nije smanjena samo zbog smanjene proizvodnje, mi možemo podmiriti naše potrebe, potrošnja je smanjena i zbog visoke cene mesa i pada životnog standarda naših građana. Smatra se da je prosečna potrošnja mesa po stanovniku u našoj zemlji negde na nivou od 36 do 40 kilograma.
Ja ću vam izneti kolika je potrošnja u nekim drugim zemljama EU, pa i u zemljama u susedstvu. Prosečna potrošnja mesa u Evropskoj uniji je 87 kilograma, znači, godišnja potrošnja po stanovniku, a kod nas je do 40 kilograma. U Mađarskoj je to 92 kilograma, u Slovačkoj 66 kilograma, u Češkoj 73 kilograma, u Bugarskoj 62 kilograma, u Litvaniji 49 kilograma, u Rumuniji 47 kilograma i u Sloveniji 90 kilograma po glavi stanovnika, tu mislim na potrošnju mesa. Svakako, SAD ima najveću potrošnju, oko 115 kilograma, a u Austriji je oko 105 kilograma. Pogledajte, poštovani narodni poslanici i kolege, gde se mi nalazimo i kakav nam je standard i potrošnja tako važne namirnice kao što je meso.
Dalje, ono što je takođe problematično u našoj zemlji sa aspekta ukupne poljoprivredne proizvodnje i plasmana poljoprivredne proizvodnje, to je korišćenje prerađivačkih kapaciteta. Mi smo u nekim vremenima imali respektabilnu prehrambenu industriju...

Svakako ću da dovedem, gospođo Čomić, dozvolite mi samo, prekidate me, nisam ni rekao. Svakako ću govoriti o poljoprivrednim proizvodima, neću govoriti o automobilima, nego ću govoriti o proizvodnji …

Verujem da vašim ušima ne prija ovo što govorim, ali nažalost …

Nisam smetnuo s uma poslovničke odredbe, uvek sam se trudio da budem u okviru Poslovnika, pa i vas molim kao predsedavajuću, jednaku među nama, da takođe poštujete mene i moju ličnost …

Gospođo Čomić, ja se zahvaljujem. Završio sam raspravu, a narod će procenjivati vaš odnos kao predsedavajućeg prema ovoj temi o kojoj raspravljamo i onome o čemu sam ja govorio. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u proteklih mesec i po dana područje zapadne Srbije bilo je zahvaćeno velikim poplavama a naročito područje opštine Ljubovija, Loznica i Bogatić, pretrpeli su prilične štete od poplava.
Ja sam ispred Odbora za poljoprivredu, kao predsednik tog odbora, 6. decembra uputio dopis Vladi i Ministarstvu poljoprivrede da izvesti Odbor za poljoprivredu, upravo o obimu poplavljenog područja, naročito poljoprivrednim gazdinstvima i poljoprivrednom zemljištu.
Međutim, do današnjeg dana nije stigao nikakav odgovor Odboru, ni od Vlade ni od poljoprivrede. Upravo iz tih razloga ja koristim ovu mogućnost i ovim putem još jednom da postavim određena pitanja Vladi i Ministarstvu poljoprivrede, vezano za poplavljena područja i štete koje su nastale na tom području, tako da, tražim od Vlade i Ministarstva poljoprivrede da nas izvesti tačno koliki je broj naseljenih mesta, a koja su poplavljena u ovim navedenim opštinama, a svakako tu treba uzeti u obzir i opštinu Prijepolje, jer i tamo je isto tako bilo poplava od izlivanja Lima, ali veći obim poplava je bio izlivanje Drine u Ljuboviji, Loznici i opštini Bogatić.
Znači, da nas izveste koliki je broj naseljenih mesta poplavljen, koliki je broj domaćinstava poplavljen i naročito koliki broj poljoprivrednih gazdinstava. Zatim, kolike su površine poljoprivrednog zemljišta poplavljene, koliko je uginulo životinja na poplavljenom području i svakako, da nas izveste koje mere su preduzete na tim poplavljenim područjima i koje mere se i dalje preduzimaju.
Prema nekim informacijama iz sredstava informisanja, veliki broj građana upravo na tom području i dalje ima velike probleme, nemaju nekih osnovnih stvari, kao što je ogrev, da bi naložili svoje peći i sušili svoje poplavljene sobe, stambene prostore. Trebalo bi da nas izveste koje mere se i dalje preduzimaju i naročito da li su i koliko nadoknađene štete poplavljenim domaćinstvima na ovim područjima i takođe, da li Vlada i Ministarstvo planira da upravo poplavljena poljoprivredna gazdinstva u narednom periodu oslobodi određenih poreza, dažbina državi i da se tim domaćinstvima pomogne u uspostavljanju prolećnih zasada, jer na tim područjima, ako je posejana pšenica, ona je dobrim delom i uništena ili neki drugi zasadi, da li se planira u tom smislu da se obezbede potrebni inputi za zasnivanje poljoprivredne proizvodnje.
Nadam se da nećemo čekati ovoliko vremena, obzirom da su slična pitanja već bila upućena Vladi i Ministarstvu poljoprivrede. Podvlačim, do današnjeg dana Odboru za poljoprivredu, nije stiglo. Zahvaljujem.