Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6974">Nikola Savić</a>

Nikola Savić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dobro. Da li ćete mi računati ovo vreme što ste vi govorili?
Hvala. Sada ste bili jasni. (Predsedavajuća: Molim.) Nadam se da mi ne zamerate.
Podneo sam amandman na član 36. Predloga zakona i tražio da se pomenuti član briše. Moram da ponovim neke reči koje su se čule danas puno puta u ovoj skupštini, i od poslanika SRS i od poslanika DSS.
Zbog čega sam tražio da se briše ovaj član? Naime, tražio sam da se "centar izvrsnosti" zameni "centrom izuzetnih vrednosti", da se vrati na ono staro, kako je bilo. Moram da kažem da nisam stručnjak za engleski jezik, doduše nisam stručnjak ni za srpski jezik, ali "centar izvrsnosti" meni apsolutno ne znači ništa. Zaista, ništa mi ne znači, a tek kako li je običnim građanima.
Smatram da je svakom laiku koji iole zna jezike jasno da se bukvalni prevodi s jednog jezika na drugi ne mogu vršiti. Isto bi bilo, recimo, kada bi se tamo u nekoj tehničkoj knjizi "elektromagnetno polje" prevelo kao "elektromagnetna livada".
Zaista mi nije jasno zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen, kada su mnogi amandmani koji sadrže ovu materiju prihvaćeni. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 46. zakona o izmenama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, kojim sam tražio da se ovaj član briše. Hoću da napravim razliku između prethodnih amandmana, koje su podneli SRS i još neke stranke, gde smo tražili da se članovi brišu. Prethodnim amandmanima tražili smo da se članovi brišu iz lingvističkih i leksičkih razloga, a ovde se radi o nečemu drugom i tražio sam da se ovaj član briše iz suštinskih razloga.
Smatram da se ovim članom koji je predviđen ovim izmenama zakona redukuju prava institucija iz oblasti naučnoistraživačke delatnosti. Takođe smatram da nema potrebe za nekim prevelikim arbitriranjem ministra u ovoj oblasti. Ovaj amandman treba prihvatiti pogotovo što on traži da se sačuva finansiranje posebnih programa i projekata, a u obrazloženju koje Vlada daje za neprihvatanje amandmana ovi projekti, odnosno njihovo finansiranje se svodi na neko sufinansiranje, a to nije isto. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o inovacionoj delatnosti, i to na 18. član ovog zakona. Amandmanom sam tražio da se ovaj član zakona briše. To sam tražio iz prostog razloga, što ovaj član zakona daje prevelika ovlašćenja ministru.
Ako pogledamo izmene i dopune zakona i osnovni tekst zakona, videćemo da je u članu 22. osnovnog teksta zakona u pet tačaka opisano šta treba da ispunjava koje privredno društvo. Međutim, ovim izmenjenim članom zakona vi sve ovo dajete u ruke ministra, na njegovu dobru volju.
Naravno, ministar treba da ima najveće odgovornosti i najveća ovlašćenja kada je u pitanju Ministarstvo i ovakve stvari, ali ministar nije čovek koji ima znanja iz svih oblasti, iz svih nauka i iz svih disciplina. Smatram da ovaj amandman treba da se prihvati iz prostog razloga što je i ministar čovek i može da pogreši. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 38. Predloga zakona o inovacionim delatnostima. Moj amandman glasi da se pomenuti član briše.
Na prvi pogled, kada se ne bi udubio u taj amandman, neko bi mogao da kaže da je ovo još jedan u nizu amandmana koje podnose SRS ili opozicione partije gde se traži brisanje člana. Međutim, malo boljim uvidom u sve ovo može se zaključiti da je moja namera bila upravo obrnuta.
Jednostavno rečeno, ovim amandmanom tražim brisanje brisanja. Znači, izmene i dopune zakona predviđaju brisanje. Evo o čemu se radi. To je 47. član osnovnog teksta zakona, koji se odnosi na javnost rada Fonda. Vi ste ovde predvideli da se briše poslednji stav ovog člana, a on kaže da Fond može uskratiti davanje informacije koja je propisana kao službena ili poslovna tajna.
Smatrao sam da svakako u zakonu treba da ostanu informacije koje se na određeni način mogu podvesti pod službene ili poslovne tajne. Vidite i sami, u samom nazivu Zakona o inovacionim tehnologijama, da se podrazumeva da tu ima stvari koje treba tretirati na specifičan i određeni način. Svima je jasno da su danas u svetu najstrože čuvane tajne upravo one koje se odnose na inovacije iz raznih tehnoloških oblasti, društvenih, zdravstvenih, bilo kojih. Onaj ko poseduje te informacije, praktično uvek ima više šanse da napreduje u svakom pogledu od svoje konkurencije.
U obrazloženju koje Vlada daje kaže se da je to na neki način u suprotnosti sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, smatram da ovaj zakon ne treba primenjivati na ovom mestu gde on nije neophodan. Jednostavno, imamo milion primera gde vi upravo nećete da primenite zakon o informacijama od javnog značaja.
Jedan primer smo videli jutros ovde u našem parlamentu kada je naš šef poslaničke grupe gospodin Dragan Todorović tražio da se dostave, pre svega javnosti Srbije, informacije o tome čiji je kapital i kojim novcem je kupljena kompanija "Novosti". Vi, naravno, to niste dostavili, ali zato u ovom zakonu, gde praktično ne da nije neophodno, nego je potrebno da postoje službene i poslovne tajne, to na neki način anulirate zakonom o dostupnosti javnim informacijama. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o divljači i lovstvu. Ovim amandmanom sam tražio da se u članu 40. ovog zakona posle stava 5. doda novi stav 6. Ovim stavom sam tražio da se kod donošenja odluke na davanje prava na gazdovanje lovištima vodi računa o građanima koji žive u neposrednoj blizini tih lovišta.
Naime, vi ste u ovom zakonu predvideli mnoge stvari i mnoge pojedinosti, čak ima i nekih stvari protiv kojih nemam ništa, međutim, kada su u pitanju građani koji žive u neposrednoj blizini ovih lovišta, zakon nije predvideo nikakve eventualne mogućnosti da oni ostvare neko svoje specifično pravo koje mogu da crpe iz te činjenice što se nalaze u neposrednoj blizini tih lovišta, lovnih područja. Naime, valjda su ti ljudi, odnosno građani, doduše ovde oni moraju biti u formi pravnog lica, najviše zainteresovani za sudbinu okoline, odnosno onoga što se dešava u njihovom neposrednom okruženju. Suština amandmana je bila u tome da sam tražio da se pod nekim jednakim uslovima izađe u susret građanima koji žive u tom okruženju.
Da iskoristim priliku i ovaj amandman da kažem da se za vikend, u subotu i nedelju, 20. i 21. marta, u selu Leskovik kod Niša, koje se nalazi na teritoriji opštine Crveni krst, održava međunarodni sabor lovaca. Učestvovaće lovci iz cele Srbije i pojedinih zemalja. Opština Crveni krst, niška opština, pokrovitelj je ove manifestacije, a SRS u toj opštini vrši vlast. Znači, na neki način smo dali i svoj doprinos ovoj manifestaciji. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o divljači i lovstvu, i to na 47. član ovog zakona. Amandmanom sam tražio da se posle stava 3. ovog člana doda jedna nova rečenica. Ova rečenica govori o tome da, kada je u pitanju lovna osnova, kompletna evidencija treba da se vodi na jedinstvenom obrascu koji treba da propisuje odgovarajuće ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo poljoprivrede.
Znamo da zakon propisuje i neophodne podatke koji moraju sa terena stići prema Ministarstvu, gde se ti podaci obrađuju. Mi znamo da u Srbiji ima veliki broj lovišta, veliki broj lovnih terena i veliki broj nacionalnih parkova. Ako bi svako od njih na terenu te podatke, koji su neophodni Ministarstvu, završavao na svoj način, to za njih možda i ne bi predstavljalo neki problem, ali bi za ljude u Ministarstvu koji rade statističke podatke ovo i te kako bio otežavajući problem.
Zato sam predložio ovaj amandman, koji suštinski ne menja ništa mnogo, ali na neki način pojednostavljuje ovaj zakon i olakšava sakupljanje podataka i statistiku. Želim da apelujem na vas, ministre, da usvojite ovaj amandman, koji sigurno neće da poremeti koncepciju zakona kako ste to vi predložili. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga carinskog zakona i ovim svojim amandmanom sam tražio da se u tekstu reč „ovim“ zameni rečju „carinskim“.
Smatrao sam da moj amandman i ono što njime tražim preciznije definiše tekst samog zakona, tako da jednostavno svima onima koji tumače i gledaju taj tekst bude jasno o čemu se radi. Međutim, Vlada je u svom obrazloženju navela da se ovaj amandman ne prihvata zato što se koristi ustaljena terminologija i višedecenijska praksa koja je prisutna i u drugim državnim organima.
Možda bih i mogao da prihvatim ovo obrazloženje Vlade, da je Vlada dosledna ovim principima u svakoj situaciji i na svim poljima. Međutim, znamo kako se Vlada ponaša kada su u pitanju principi ove vrste, znamo da se donose zakoni koji se menjaju svake godine; imamo tekst zakona, a nakon toga vršimo izmene, pa opet izmene. Jednostavno, smatram da je ovaj amandman trebalo prihvatiti. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju. S obzirom na to da se radi o veoma važnom i značajnom zakonu, smatram da bi možda celishodnije bilo da se pristupilo donošenju potpuno novog zakona. Naime, i u obrazloženju za donošenje ovog zakona se kaže da su se mnoge okolnosti promenile u odnosu na period od pre desetak i više godina. Osnovni tekst ovog zakona je donet 1998. godine i posle toga su tri puta vršene izmene i dopune ovog zakona. Dakle, mi u SRS smatramo da je bilo neophodno doneti potpuno novi zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju.
Ovim zakonom se, kao što kažete, pre svega želi popraviti nepovoljan položaj domaćih u odnosu na strane prevoznike. Moram da kažem da bih voleo da to zaista tako i bude. Nisam siguran da je glavni i odgovorni motiv ovog zakona upravo to. Zbog čega nisam siguran? Pre svega, kao što se analizom samog zakona može primetiti, osnovni motiv njegovog donošenja je bilo nešto drugo. Šta je to bilo? Kao i kod svih sličnih zakona, ovde je najbitnije da se ustanove novi prekršaji i da se poveća raspon novčanih kazni. To isto ste uradili i u Zakonu o bezbednosti saobraćaja.
Pored ovih stvari, ovim zakonom se nameće i suvišno administriranje u obavljanju poslova, i to ne samo kod onih struktura koje čine logistiku u prevozu, nego se to dodatno administriranje nameće i neposrednim izvršiocima prevoza, samim vozačima, tako da oni pored svoje osnovne funkcije, a to je vođenje računa o bezbednosti upravljanja vozilom na putevima, moraju da vode računa i o novim administrativnim stvarima koje ih odvlače od njihove osnovne funkcije.
Neki članovi zakona predviđaju pogrešan redosled popunjavanja pojedinih obrazaca. Imamo takav slučaj u članu 1. ovog zakona, gde stoji da se putni list potpisuje, overava i zaključuje pre postavljanja autobusa za ukrcavanje putnika u polazištu. Naravno, ovde govorim o prevozu putnika, a ne o prevozu robe.
Međutim, iz iskustva znamo da se vrlo često dešava da neko od prijavljenih putnika u zadnjem trenutku odustane od putovanja ili se jednostavno ne pojavi. Takođe, iskustvo nam govori da, recimo, putnik koji dolazi iz drugog mesta u odnosu na ono gde se nalazi polazište, može iz opravdanih razloga da kasni, a u međuvremenu svoj dolazak najavi vođi puta ili ljudima koji su zaduženi za to.
Takođe znamo da se vanlinijski polasci vrlo često organizuju u terminima koji su neposredno pre ponoći i onda ovakva, opravdana ili neopravdana, kašnjenja mogu dovesti do toga da se polazak datumski pomeri za jedan dan. Recimo, ako je autobus trebalo da krene u pola dvanaest, a zakašnjenje je nešto više od pola sata, prelazi se već u naredni dan i onda to automatski stvara probleme u tom administrativnom smislu.
U vezi s ovim sam podneo jedan amandman i nadam se da će ovde prisutni predstavnici Vlade i Ministarstva razmotriti taj moj amandman i usvojiti ga.
Dalje, u članu 3. ovog zakona prevelika pažnja se posvećuje tzv. dnevniku putovanja. Između ostalog, kaže se da se dnevnik putovanja popunjava čitko, hronološkim redom, za svaku vožnju i svaki deo prevezenog puta. Koliko znam, prevoze se putnici i roba, a put se prelazi, pa mislim da ovo terminološki nije ispravno. Ne treba da stoji ''prevezeni put'', nego ''pređeni put''.
To nije jedini nedostatak ovog člana. Neka i bude ''prevezeni put'', ali pitam ovde predstavnike predlagača – šta se podrazumeva pod pojmom ''svaki deo prevezenog puta''­? Da li to znači da, ako se roba ili putnici, recimo, prevoze iz Prijepolja do Varšave, pojedina rastojanja između svih pređenih mesta kroz koje se prolazi predstavljaju delove prevezenog puta?
Ako je to tako, a iz zakona zaista ne mogu da vidim da li je tako, ako vozač i može otprilike u našoj zemlji da zna sva ta mesta i rastojanja, u stranim državama će sigurno imati problema da se snađe kada su u pitanju nazivi mesta, njihova rastojanja i sve ostalo.
Ako ovako ostane, da bi to sve uneo u dnevnik putovanja, u svakom mestu treba da se zadrži da bi se upoznao s tim koje je to mesto, pogotovo kada su u pitanju mala mesta i relacije kojima prvi put prolazi. Naravno da to ne može da se radi drugačije nego da zaustavi svoje vozilo. Smatram da u dnevnik putovanja treba uneti samo polaznu destinaciju, sve granične prelaze preko kojih se prelazi i, naravno, konačnu destinaciju.
Član 4. propisuje da se izdate putne liste sa spiskovima putnika čuvaju dve godine, računajući od dana njihovog popunjavanja. Uopšte mi nije jasno zbog čega se moraju dve godine čuvati ove liste spiskova putnika koji su prevezeni na određenoj destinaciji.
Znamo da, barem sada, svi putnici koji putuju u inostranstvo poseduju, i to je uslov da bi putovali tamo, biometrijske pasoše. Kada stignu na granični prelaz, na svakom graničnom prelazu postoje elektronski čitači barkoda na pasošu, automatski skeniraju i uzimaju sve podatke o putniku, to se čuva u bazi računara i na taj način se to obezbeđuje. Ako su nekome i interesantni ti podaci, sigurno nisu subjektu koji vrši prevoz putnika. Njemu je najvažnije da te putnike na bezbedan način preveze do željenog mesta i da, naravno, autobus bude pun, kako on bi imao ekonomsku računicu.
Možda su ti podaci interesantni MUP-u, ali je MUP ionako zadužen za granične prelaze. Tamo su njihovi ljudi i oni rade ove poslove, te podatke mogu da uzmu iz tih kompjutera, odnosno iz te baze podataka na graničnim prelazima. Znači, jednostavno, ovo treba izbeći.
Dalje, u članu 5. stoji da se zabranjuje domaćem i stranom prevozniku obavljanje međunarodnog javnog linijskog ili vanlinijskog prevoza putnika drugim vozilom osim autobusom.
Smatram da ovakva odredba ne bi trebalo da stoji u ovom zakonu. Praktično, mi nekom ko možda nije u stanju da nabavi autobus, a želi da se bavi ovim prevozom, uskraćujemo pravo da odrađuje svoj posao. Naravno, znamo da je trenutno ekonomska kriza, znamo da autobusi uglavnom idu poluprazni i smatram da bi trebalo dozvoliti da se kombijima vrši taj linijski prevoz.
Recimo, ja dolazim iz Niša, znamo da je Sofija bliža Nišu nego što je to Beograd, ali da ne uzimamo taj primer. Zašto, recimo, ne dozvoliti vlasnicima kombija ili minibusa da prevoze putnike od Šapca do Bijeljine ili od Loznice do Zvornika, gde je rastojanje malo?
Članom 6. predviđaju se uslovi za stručnu osposobljenost direktora ili odgovornog lica, a u članu 7. se predviđa obrazovanje komisije za polaganje stručnog ispita i program polaganja tog ispita.
Ovde se opet vidi da je u pitanju dodatno administriranje, od kojeg neće imati koristi oni kojima je ovo namenjeno. Naprotiv, oni će imati samo štetu, a korist će imati oni koji organizuju i sprovode te ispite. Jer, znamo da ti ispiti i te kako koštaju, a oni ove ljude u njihovoj navodnoj edukaciji ničemu neće naučiti. Nešto slično imali ste i u predlogu zakona o bezbednosti saobraćaja, ali, iako je taj zakon odavno donet, još uvek nisu doneta određena podzakonska akta koja prate taj zakon. Vidimo da se polaganje vozačkih ispita i dobijanje vozačke dozvole i dalje vrši po starom postupku, prosto iz razloga što donosite zakone koji u stvarnosti ne mogu biti primenljivi.
Ovde su neke od mojih kolega govorile o tzv. godišnjem kontingentu dozvola. Samo da kažem nešto o tome.
U zakonu stoji da se ove dozvole dodeljuju jednom godišnje. Nije mi jasno zbog čega se to ograničava na jednom godišnje. Treba iznaći mogućnost da to bude više puta, najmanje dvaput godišnje, jer neko ko je, recimo, osnovao transportnu firmu samo deset dana od roka kada su izdate te dozvole, treba da čeka punu godinu da bi ostvarivao svoju delatnost. Da li neko ima baš toliko novca da ga uloži i da mu onda godinu dana bude mrtav kapital?
Naravno, znate da ljudi, ako ulažu svoj novac u ostvarivanje prevoza, to obično rade pred turističku sezonu, kada je frekvencija putnika najveća. Ovim ograničenjem, da se dozvole daju samo jednom godišnje, njemu praktično može da propadne cela turistička sezona i, badava, pare ne može da povrati. Dalje, u zakonu se još predviđa rok u kome treba doneti propise, ali mislim da i ova stavka neće biti ispoštovana, kao što je to bilo i u mnogim drugim zakonima.
Na kraju, da završim, kod navođenja razloga za donošenje ovog zakona kažete da to radite pre svega zbog toga što želite da izbegnete da domaći prevoznici budu u podređenom položaju u odnosu na strane. Ako je to zaista tako, zbog čega onda ne smanjite cenu goriva, jer znamo da je cena goriva najveća od svih zemalja u našem okruženju? Samo smanjivanjem cene goriva biste pomogli domaćim prevoznicima.
Na osnovu svega što je do sada rečeno, stiče se utisak da je i ovaj zakon, kao i Zakon o bezbednosti saobraćaja, pre svega donet iz razloga da se povećaju kazne i na taj način vrši punjenje budžeta. Opet se poseže za onim proverenim sredstvom – najlakše je udariti vozača po džepu. Jednostavno, vozač nema kud. On može i da doda gas, ali od vas ne može da pobegne. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije i to na razdeo 60 ovog zakona. Moj amandman se odnosi na više i univerzitetsko obrazovanje i to pre svega na specijalizovane usluge u oblasti ovih ustanova, sa posebnim akcentom na međunarodnu saradnju studenata i lektora.
Naime, amandmanom i ovaj član zakona predviđa da se za ove namene izdvoji 150 miliona dinara, a i tražio sam da ta suma bude za 50 miliona manja, odnosno da bude 100 miliona dinara.
Što se tiče same međunarodne razmene studenata i lektora, da se razumemo, protiv toga nemam ništa, međutim smatram da u vreme ove ekonomske krize treba da vodimo računa o svakom dinaru. Hvalite se, ne samo ovde, nego i na drugim mestima, da ste ukinuli vize, pa smatram da ako ste već ukinuli vize, što će od sutra ili prekosutra da stupi na snagu, da makar iznosi koji su naši studenti, profesori, lektori i ostali saradnici u visokom obrazovanju davali za plaćanje viza prilikom dobijanja u ambasadama stranih zemalja, makar će imati manje potrebe da izdvajaju svoj novac i to je još jedan razlog više da se ova sredstva smanje.
Ova sredstva ste mogli usmeriti i na drugačiji način. Jedan od načina je da ova sredstva koja sam precizirao da se uštede, mogla su se uložiti u infrastrukturu u visokom obrazovanju koja je kao što znate u katastrofalnom stanju.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 22. Predloga zakona o budžetu i to tako da se reč "investitorima" u stavu 7. ovog člana briše.
Naime, hoću da podsetim o čemu se radi u ovom članu. Ovde se radi pre svega o sredstvima kojima Ministarstvo vera preko NIP finansira projekte crkvama i drugim verskim zajednicama. Jednostavno smatram da je reč "investitorima" ovde apsolutno nepotrebna, jer su stvari jasne same po sebi i bez svega ovoga.
Međutim, u obrazloženju zbog čega se ovaj amandman ne prihvata, ovde se kaže da postoji jedna uredba prema kojoj crkve i verske zajednice predstavljaju izuzetak kada je u pitanju ova materija o kojoj je reč ovde u ovom članu zakona. Smatram da država ne treba da se meša na ovakav način u ovu materiju, jer to će samo štetiti i crkvama i verskim zajednicama.
Evo, recimo, uzmite primer da neko, neki izvođač radova neke investicije kao vernik, bilo koje konfesije, želi da izvede radove nekoj konfesionalnoj zajednici tako što će kao gest dobre volje ili pripadnosti toj svojoj konfesiji se odreći od provizije, od svoje zarade, nego praktično samo će da radi da pokrije materijalne troškove. Međutim, pošto vi niste prihvatili ovaj amandman, to jednostavno neće biti moguće i od toga će imati samo štetu verske zajednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 23. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije i to tako da se ovim amandmanom traži da se on izmeni.
Vi u stavu 1. ovog člana kažete – nalog za izvršenje ukupnih zadataka za realizaciju NIP zajednički izdaju funkcioner u čijem je razdelu i ministar zadužen za NIP. Ovo kada se pogleda, naizgled lepo zvuči. Eto, obezbeđena je dvostruka kontrola nad sredstvima NIP, pare koje se troše su transparentne, ali ovo, kako ste stavili u ovom zakonu, nije suština to.
Moram da kažem da je ovaj stav u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i sa određenim zakonima. Međutim, obrazloženje koje je dala Vlada pri odbijanju ovog amandmana govori da je suprotno. Međutim, vi prelazite preko svega ovoga. Vama to uopšte nije važno, važno je samo da ova vlada, odnosno oni koji kontrolišu pare iz budžeta i pare ovog naroda, njima je važno da stave šapu na svaki dinar koji se troši i da od svih tih sredstava koja se izdvajaju imaju odgovarajuću proviziju.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 34. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije. Mojim amandmanom tražio sam da se stav 5. ovog člana briše.
Da bi bilo lakše da se vidi zbog čega sam to uradio, zaista ću morati da pročitam ovaj stav 5. ovog člana, u kome se kaže – ukoliko se zakonom odredi maksimalni broj zaposlenih u lokalnoj administraciji i za nepoštovanje predvidi obustava transfernih sredstava, predlog za obustavu dostavlja Ministarstvu finansija.
Želim da kažem pre svega građanima Srbije da je ovaj stav i ovo što stoji u ovom stavu u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije i u suprotnosti sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu. Na ovaj način vrši se diskriminacija prema građanima Srbije. Zbog čega? Jednostavno, moramo da znamo svi da su transferna sredstva nešto što je neotuđivo pravo i opština i gradova, a naravno i kroz opštine i gradove, građana Srbije.
Zato mi u SRS smatramo da niko nema pravo i ne sme da obustavlja transferna sredstva građanima i zbog toga smatramo da bi Vlada trebalo da razmotri ovaj amandman, da ga usvoji, ali s obzirom da imamo loše iskustvo, čisto sumnjamo u to.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona o zaštiti topografije integrisanih kola. Ovaj amandman sam podneo pre svega iz razloga što smatram da u zakonu ne treba da stoji reč "savesnost".
Naime, svi dobro znamo da je savesnost jedna nemerljiva kategorija i da od takve jedne nestalne nemerljive kategorije ne sme da zavisi da li će se nešto rešavati na ovaj ili onaj način.
S druge strane, ono što predstavlja savesnost za jedne, za druge može predstavljati nešto sasvim drugo, nesavesnost i obrnuto. Iz tog razloga apelujem na ovu vladu da prihvati ovaj amandman, jer ovo rešenje koje je predviđeno ovim amandmanom ostavlja ogromne mogućnosti za zloupotrebu, a ovo nije prvi slučaj da pravite zakone gde nisu dovoljno definisane neke norme i gde možda i namerno ostavljate mogućnost za određene zloupotrebe. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu da se član 2. pomenutog zakona briše.
Naime, vi ste ovim članom 2. u ovom zakonu predvideli da preduzetnik može vršiti eksploataciju mineralnih sirovina. Srpska radikalna stranka smatra da ovakvo rešenje nije dobro zato što je praksa pokazala da je u ovoj oblasti moguće vršiti korupciju i raznorazne zloupotrebe. Da je to zaista tako, pokazuje primer eksploatacije šljunka i peska, gde dolazi do ovakvih slučajeva.
Korupcija možda jeste veliki, ali nije jedini problem koji se javlja kod eksploatacije svih prirodnih dobara. Naime, veliki problem prilikom eksploatacije prirodnih dobara nastaje kada oni koji ih eksploatišu ne poštuju standarde zaštite životne sredine.
Imamo mnogo takvih slučajeva, što može biti pogubno i po društvo i po sredinu u kojoj se eksploatacija vrši.
Imamo, takođe, slučajeve da se ne poštuju neke druge norme, neki drugi standardi; putna infrastruktura strada prilikom eksploatacije, a oni koji vrše eksploataciju ne trude se da tu putnu infrastrukturu održavaju. Smatramo da je ovaj problem izraženiji kada su u pitanju preduzetnici.
Pošto vidim ovde smetnju na vašem ekranu, ne znam da li imamo prenos na RTS-u. Završavam sa ovim amandmanom.