Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne mogu a da ne primetim da ste vi i vaša ekipa koja je radila na ovim udžbenicima, pre svega na analizi amandmana koje su podneli narodni poslanici, uložili veliki napor i to govori i činjenica da ste usvojili veliki broj amandman, među kojima je, naravno, veliki broj amandmana SRS.
Ne čudi me što je usvojen ovako veliki broj amandmana na ove zakone, jer prosvetni radnici su obrazovani ljudi i oni su ovde te amandmane pisali, sa idejom da se zaista popravi ovaj zakon. Činjenica da ste usvojili ovoliki broj amandmana, automatski ne znači da su zakoni dobri.
Pre svega, imam primedbe na ovaj zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Neću da kažem da zakon nije potreban, i te kako je potreban. Njegova osnovna mana i osnovni nedostatak je u tome što je on iz jedne krajnosti, koja nije bila dobra, otišao u sasvim drugu krajnost, koja je još gora.
Kako ide izdavačka delatnost danas u Srbiji? Naime, svaki izdavač danas u Srbiji angažuje autora koji će da radi na određenom udžbeniku. S njim sklapa ugovor. Autor, nakon sklopljenog ugovora, piše tekst.
Posle toga, kada tekst bude gotov pronalazi se recenzent i kada taj posao bude gotov, onda se sve to tehnički uobličuje i udžbenik se štampa i stavlja u promet.
Naravno, svaki profesor, svaki nastavnik, svaki učitelj ima pravo, prema ovom zakonu, da shodno svojoj proceni preporučuje svojim učenicima koji će udžbenik koristiti.
Međutim, moram da napomenem ovde da se mnogo manje pažnje obraća na neke druge stvari, a ne na samu suštinu i kvalitet udžbenika, što je veoma važno.
O ovim stvarima sam govorio nešto više i u načelnoj raspravi. Zaista ću morati i ovde da pomenem, a ponovo ću se zadržati na udžbenicima istorije, jer istorija je, pre svega nacionalna istorija, pamćenje jednog naroda i jedne države. Udžbenici istorije, istorijski atlas i istorijske čitanke moraju da budu u skladu sa nacionalnim stremljenima jedne država.
Kao što sam na početku rekao, nemam ništa protiv toga da se donese ovaj zakon. Nemam ništa protiv toga da postoji konkurencija i da se razbijaju monopoli u ovoj oblasti. Imali smo prilike da vidimo da su godinama jedni isti izdavači i, što je još gore, jedni isti autori pisali udžbenike iz određenih predmeta. Tako da neki drugi ljudi, koji su možda bili i kvalitetniji i kompetentniji za sve ovo, nisu mogli da se ubace u ovaj posao.
Moram da primetim da ovo što danas imamo u ovoj oblasti više liči na divlji zapad nego na jednu tržišnu utakmicu među izdavačima. To možda ne bi bilo toliko strašno da se perfidno danas ne manipuliše najosetljivijim stvarima kada su u pitanju udžbenici, a pogotovo kada je u pitanju nacionalna istorija. Posledice udžbenika istorije mogu biti pogubne i po narod i po državu.
Ovde pre svega mislim na udžbenike pojedinih privatnih izdavača. Gospodine ministre, morate nešto da preduzmete da sredite stanje bar kada su udžbenici istorije u pitanju. Udžbenik nacionalne istorije nije isto što i bilo koji drugi udžbenik. Nemam ništa protiv, neka se državni i privatni izdavači takmiče u tome ko će napraviti bolji, raznovrsniji udžbenik iz bilo kog drugog predmeta, ali udžbenik istorije mora da ima poseban tretman i on pre nego što se pusti u promet, što uđe u upotrebu, mora da prođe veliki broj skenera i saglasnost većeg broja stručnih ljudi, pre svega, iz ove oblasti.
Neće biti strašno, recimo, ako naša deca ne nauče, a o tome nešto je govorio i kolega Šami, ili pogrešno nauče neke teoreme iz matematike, neku matematičku formulu, geografski pojam itd. Ne nauče dovoljno neki strani jezik, pa neće biti čak strašno ni to da naša deca ne nauče sve padeže. Znam iz iskustva da u nekim delovima naše zemlje ljudi ionako ne barataju najbolje padežima.
Biće, verujte mi, i strašno i tragično ako deca ne budu znala ko smo, šta smo i odakle smo. S obzirom kakvih sve udžbenika imamo i sa kakvim udžbenicima se sreću naša deca, od ovoga preti ne možda sutra ili u neko dogledno vreme, ali u nekoj perspektivi opasnost.
Privatni izdavači školskih udžbenika preuzimaju tuđa idejna rešenja i preuzimaju delove udžbenika ili kompletne udžbenike koji se koriste u drugim zemljama, kao što je recimo Hrvatska, Slovenija, a i Nemačka. Jedan takav primer, pominjao sam ga u načelnoj raspravi, jeste udžbenik istorije za šesti razred osnovne škole. Neću ovde pominjati autore, jer sam te autore pominjao kada je bila načelna rasprava. Pomenuću samo izdavača, izdavač je Izdavačka kuća "Klet". Ona je navodno iz Beograda, alu suština je u tome da je to jedna slovenačka, bolje rečeno nemačka firma.
Moraću zaista opet ovo, o čemu sam govorio, da potkrepim nekim primerima iz ovog udžbenika. Nemam ništa protiv izdavačke kuće pomenute, niti protiv autora, slično je i sa nekim drugim izdavačkim knjigama. Na strani 19. govori je lekcija ruske kneževine i samo jedna stranica je posvećena Rusiji kada je u pitanju ova knjiga, a govori se o celokupnoj evropskoj istoriji.
Nisam to rekao zbog toga. Ovde je na ovoj slici data je slika simbola Rusije, a to je Hram Vasilija Blaženog na Crvenog trgu u Moskvi. Ali, ispod ove slike ne stoji naziv Hram Vasilija Blaženog nego stoji naziv Hram Hrista Spasa u Moskvi.
Mogao bih da shvatim da je u pitanju neka crkva u nekoj manjoj zemlji, ali ipak ovo je slika koju maltene svakodnevno možemo videti na našem TV, jer nema neke informativne emisije da makar po jedna vest ne stigne iz Rusije, iz Moskve i da na našim ekranima ne vidimo ovo. Ne verujem da je ovo baš toliko slučajno.
Malopre sam to uočio, prethodna strana, a onda je ovde posebno izdvojeno i kaže - unija, objašnjavaju deci šta je unija, pazite deca šestog razreda, kaže, unija predstavlja ujedinjene hrišćanskih crkava pod vrhovnom vlašću rimskog pape.
Zaista mislim da nije neophodno za decu u šestom razredu da uče o tome šta je unija, šta je unijaćenje. Imam 50 godina, završio sam fakultet, kroz svoje celokupno školovanje nigde se nisam, verujte mi, susreo sa pojmom unija, a verujem i većina vas koji su stariji od mene ili određeni broj godina mlađi od mene. Ne znam kako je to danas.
Kada sam već kod ovog udžbenika, na strani 123. ovog udžbenika obrađuje se nastavna jedinica - sveštenstvo, i onda vidite, slika rimskog pape, slika katoličkog monaha, slika katoličkog manastira u Mađarskoj. Valjda svi dovoljno znamo da smo mi pravoslavna zemlja, većinski pravoslavna zemlja, izvinjavam se.
Da ne nabrajam dalje, ima još mnogo tu nekih stvari, recimo na strani 150, prošli put sam govorio, nalazi se slika pape Honorija Trećeg, za koga se tvrdi da je krunisao Stefana Nemanjića Prvovenčanog i uz tekst o tome kaže se - nakon pomenutog krunisanja ugled Srbije jako je porastao i Srbija je tada stekla svojevrsno međunarodno priznanje.
Zaista moram da kažem ovde pred narodnim poslanicima da sam mislio da su ove reči novijeg datuma. Nisam znao da ove reči datiraju još iz vremena Nemanjića. Mislim da nije baš tako da je neko ovde pokušao da okrene istoriju naopako.
Postoji problem i sa drugim udžbenicima. Ne bih hteo da budem toliko maliciozan pa da kažem da autori ovog udžbenika nisu znali ili ne poznaju toliko istoriju, nego mislim da je pre svega u pitanju ovde prevođenje jednog stranog udžbenika.
Naravno to je bilo najlakše, najbrže prevesti, odnosno prevede se, daju se slike, daju se ilustracije i na taj način se ostvari onaj zadatak koji je dobijen od strane izdavača.
Ne želim ništa da kažem protiv autora i izdavačke kuće, jer možda udžbenik i nije loš kada je u pitanju država Slovenija ili država Nemačka, ali kada je u pitanju država Srbija, on je potpuno neprimeren, a pre svega i štetan.
Gospodine ministre, moram da vam kažem, vi možda nosite i bolje i skuplje odelo od mene, ali ako bih sada obukao vaše odelo, verujte, u vašem odelu bih izgledao samo smešan. Tako i mi, izučavanjem tuđe istorije, koja nije primerena nama, mi možemo ispasti samo smešni, i pred samim sobom i pred drugima.
Nije problem samo u ovim udžbenicima istorije, naravno on je najveći i najočigledniji, već taj problem se javlja i sa ostalim udžbenicima.
Kao što sam rekao, odomaćilo se prepisivanje, odnosno prevođenje udžbenika iz drugih zemalja, pre svega Hrvatske i Slovenije, i kao što to radite sa evropskim zakonima, to ste doslovno primenili u praksi kod udžbenika.
Tako jedna od izdavačkih kuća, koja sada konkurenciju optužuje da neovlašćeno preuzima tuđa idejna rešenja i delove udžbenika je Izdavačka kuća "Kreativni centar". Isto se tvrdi za Izdavačku kuću "Eduka", u čijem udžbeniku za prirodu i društvo traka koja prikazuje određeni vremenski period preslikana je iz udžbenika drugog izdavača i postavljena naopako.
Vodeći hrvatski izdavač udžbenika "Školska knjiga" u Srbiji nastupa pod imenom "BIGZ", pa je udžbenik tehničkog obrazovanja za peti razred osnovne škole ova dva izdavača potpuno istovetan, ali u srpskoj verziji udžbenika, to sam takođe pomenuo u načelnoj raspravi, saobraćajac koji reguliše saobraćaj na raskrsnici je u hrvatskoj, a ne u srpskoj uniformi.
Slično je i sa udžbenicima iz ostalih predmeta. Recimo negde su samo zamenjeni nazivi ličnih imena i geografskih pojmova. Tako je u jednom udžbeniku naseljeno mesto Županja, znamo svi da je to u Hrvatskoj, zamenjeno nazivom jednog naseljenog mesta iz Srbije - Lazarevac.
Što je još gore od svega, završiću, jer mi vreme polako ističe, u školama se koriste i udžbenici koji nisu odobreni od strane Ministarstva prosveta, a izdavačke kuće kojima je pre svega motiv profit, zato sam i podnosio amandmane na ovaj zakon, uveravaju i direktore škola, i profesore i nastavnike - da je procedura u toku i da je to svršena stvar.