Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, omiljena tema, i ne propuštam priliku da to istaknem u ovakvim trenucima, u stvari je naplata provizije, kao nagrada za uspeh koju ostvaruje onaj agent prodaje koji realizuje privatizaciju kao uspešnu.
To što član 25, inače, reguliše da se sredstva ostvarena u postupku privatizacije, koja se uplaćuju na uplatni račun Republike Srbije, u visini od 5% izdvajaju za naknade licima čija je imovina nacionalizovana i da će se isplata tih sredstava i kriterijumi za isplatu urediti posebnim zakonom, govori najmanje o dve stvari. Jedna je da je narod na izborima razmazio Vladu, jer je spreman da evidentiranje prava i upisivanje tog prava tretira samim delom povraćaja imovine.
Znači, ustanovljavanje imovinskih prava, prava na restituciju, kroz prijavljivanje i evidentiranje tog prava, nekome može da se dopadne, neko može da u to veruje, ali to još uvek nije stvarnost.
Potpuno nezavisno od toga što SRS ima poseban stav o restituciji, jer nije moguće ostvariti apsolutnu pravdu povraćajem imovine i nije moguće reći da je ona baš od tog trenutka koji ste vi ustanovili sticana na moralan, prihvatljiv, zakonit i još neki način, i to što smo mi protiv takvog načina ustanovljavanja prava na restituciju, meni daje za pravo da vas povodom člana 25. podsetim na aktuelnost potkradanja budžeta i njegovog nejasnog iskazivanja na prihodnoj strani i da podnesem amandman.
Amandman koji sam podnela glasi: ''Izveštaj o sredstvima ostvarenim od prodaje kapitala u postupku privatizacije, a pre isplate provizije u visini od 5% od ugovorene cene, određene Pravilnikom o visini posebne naknade'', a koju je gospodin Bubalo ozakonio, ''dostavlja se Ministarstvu finansija i nadležnim skupštinskim odborima u roku od sedam dana od zaključenja prodaje''.
Verovali ili ne, poštovani građani, ministar finansija, koji je nadležan za republički budžet, nema uvid u to šta su troškovi obavljenog procesa privatizacije koju sprovodi Agencija za privatizaciju. Agencije za privatizaciju nema u ovom budžetu, ni koliko troši, ni koliko ima zaposlenih, a raspolaže najvećom imovinom i najznačajnijim procesima u ovom društvu, ostavlja ljude bez posla, rasprodaje ogromnu imovinu, teško sticanu, a za to ne daje nikome izveštaj.
Ovim amandmanom tražim od Agencije za privatizaciju, koju je osnovala Vlada i koja nikome ne podnosi račune, da prekine tu praksu i da znamo koji su finansijski i pravni savetnici angažovani, koliko košta objavljivanje oglasa u stranoj i domaćoj štampi, koliko onoga što ne plati samo preduzeće u postupku privatizacije oduzme Agencija, pre nego uplati na račun budžeta Srbije, deo pripadajuće cene. Znači, po isplati svih troškova, Agencija zadrži sebi 5% i tek onda uplati budžetu.
Da ne izgledam dosadna i da ne bude da insistiram na nečemu što je nevažno, ja ću samo da vas podsetim o kojim je ciframa reč.
U zakonu o budžetu, čiji je prilog memorandum, ministar i Vlada su nam dali podatke da je od 2002. godine, zaključno sa devetim mesecom 2007. godine, prodajna cena ostvarena u milionima evra, od 2.521.000.000 evra, i to u realnom sektoru, bez preduzeća i finansijskih institucija, i to je već ona famozna, druga agencija.
Znači, od prodatih preduzeća, Vlada dostavlja izveštaj, vrednost je 2.521.000.000 evra. Dakle, 5% provizije, kao naknadu za uspeh, na tu cifru, govorim o Pravilniku o visini naknade koju je odredio ministar, Agencija za privatizaciju je do sada zadržala sebi. Jer, ovde piše, prodajna cena, nikakve kalkulacije i izmišljotine, konstrukcije, nego, kao i uvek, "Službeni glasnik" i jezik brojki, kako neki kažu – 126 miliona evra je Agencija za privatizaciju sebi zadržala para.
Da sada vidite odnos brojki. Jedna druga agencija, koju možemo da gledamo kroz budžet, a zove se Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, to je ona famozna "SIEPA", nad kojom gospođa Jasna Matić ima vlast, preko stranke G17 plus, ima 30 zaposlenih i ima budžetirana sredstva od 200 miliona dinara u ovoj godini. Dakle, 200 miliona dinara, na kurs evra od 80, i kada zaokružimo – jeste 2,5 miliona evra. Znači, Agencija koju vidimo u budžetu troši 2,5 miliona evra za godinu dana.
Znate li na koje poslove? Na usluge po ugovoru, izradu brošura i kvalitetnog promotivnog materijala, organizaciju visokokvalitetnih promotivnih događaja, prezentaciju privrednog potencijala Srbije na sajmovima i u inostranstvu.
Znači, ova agencija angažuje neke druge marketinške agencije, štamparske i slične usluge, da napravi promotivan materijal, da bi strane direktne investicije, ono što zovemo direktna ulaganja, grinfild i izvoz, došli u zemlju.
Gotovo svi znaju da su ovo idealni poslovi za ono što se zove – pranje para i politička podrška stranke, marketinške usluge, usluge štampanja i sve one stručne usluge za koje je teško dobiti materijalni dokaz za realizaciju tog posla. Čime ta agencija opravdava svoj učinak, odnosno ovaj trošak?
Mi imamo, takođe iz memoranduma, brojku o ostvarenim stranim direktnim investicijama od 3,5 milijardi evra, ali, od toga je 90% prihoda, u stvari, privatizacija i prodaja, a ne strane direktne investicije, grinfild i one za koje plaćamo ovu agenciju. Znači, svaki trošak mora da ima svoje opravdanje.
Šta je Agencija "SIEPA" radila? Plaćala je dve do 10 hiljada evra po jednom radnom mestu, dok Dinkić nije uzeo da se i on o tome pita, preko Ministarstva na čijem je sada čelu.
Moje insistiranje na preglednosti troškova i na dostavljanju računa za ovaj posao nije motivisano nikakvim drugim razlozima, sem principijelnim razlozima odgovorne političke stranke, koja je dužna da utiče na ovu politiku.
Znači, savremene kapitalističke države, koje više ne insistiraju na isključivosti jednog sistema koji se zove liberalni i državni kapitalizam, ovakav ili onakav, u svojim državnim sistemima i u svojim ekonomskim sistemima ustanovljavaju institucije koje se zovu razvojne banke, spoljnotrgovinske banke za izvoz-uvoz i određene institucije koje se bave tehnološkim poslovima. To radi Japan, to radi Kina, to rade sve privrede koje računaju dugoročno na razvoj. Znate zašto? Zato što je davno shvaćeno da tržište, za koje je Adam Smit mislio da je savršeno i da njegova ruka vodi sve, ima nesavršenosti koje mora država, svojim činjenjem, da ispravi. Znači, tehnološki razvoj, izvoz jedne privrede i razvoj jednog društva.
Mi od toga bežimo. Mi formiramo paradržavne institucije koje troše mnogo, nad kojima, mahom, nemamo uvid, ili krišom podržavamo izvoz, kroz neke paradržavne organe. Znate zašto? Jedan bugarski ekonomista i teoretičar je izneo jednu poraznu tvrdnju – zemlje u tranziciji organizuju izbore, imaju višepartijske sisteme, glasaju za neke stranke, a onda stranka koja dobije najveći broj glasova formira vladu.
Onda se pojavi Svetska banka, Međunarodni monetarni fond i finansijeri, koji kažu koji ekonomski program ima ta vlada.
Na jedan vrlo vidljiv način, mi smo poligon za realizaciju ovakve tvrdnje, jer ispada da se realizacija naše ekonomske politike svodi na privatizaciju, bezrezervnu, nekritičku, a ne znamo ni iz kojih razloga to imamo, kao krupan sistemski problem, nego imamo i problem trošenja budžetskih para, za koje niko ne želi, a uporno tražimo, da nam dostavi račune.
Mislim da je moja priča o 5% provizije kao naknade za uspeh, koju Agencija, koju ne vidimo u budžetu, zadržava, nedopustiva praksa. Jer, ako neko od 2002. godine, a 2001. nije sadržana u ovom izveštaju, potroši 126 miliona evra, to je dve i po Beočinske fabrike cementa, koje su prve prodate u privatizaciji. Samo da se zna redosled veličina. Znači, 126 miliona evra je potrošio neko za koga ne znamo koliko zapošljava ljudi, koga angažuje za usluge koje im posebno plaćamo.
Mislim da je ovo i vreme i mesto da mi to tražimo, pogotovo što u ovoj državi sledi vreme kada će krediti, uzeti sa periodom mirovanja dok je na vlasti DOS, vrlo brzo početi da stižu na naplatu, ne samo kao otplata kamate, nego i kao otplata glavnice.
Znači, krediti koju su počeli da pristižu 2001, 2002. godine i dalje, nemaju više onaj period koji će nekoj novoj vlasti otežati posao vršenja vlasti.
Razlog da je svaki dinar koji u budžet treba da uđe, po prirodi stvari, državni prihod, između ostalog je i sledeći.
Zar mi treba da brinemo o obavezama koje vi namećete? Zar se, zaista, ova vlast rukovodi onim – posle mene, makar i potop. Valjda postoji neko, ako niste vi i vaši direktni potomci dužni da živite posle vašeg odlaska sa vlasti, valjda imate neke daleke rođake, ili malo obraza, da biste mogli sutra da kažete – uradili smo sve, a efekti su takvi kakvi su. Ali, vi nećete da uradite ono što je minimum odgovornosti prema jednoj funkciji koja se zove: vršenje državne vlasti. Vi nećete da uradite minimum toga.
Prozivaju nas javno, dajte da o tome pružimo podatke.
Agencija za privatizaciju potrošila je 126 miliona za prodaju preduzeća. Koliko je iz stečajnog postupka za prodate slike, zgrade, izdate, prodate, prihodovala Agencija za sanaciju i stečaj banaka?
Vi znate da su najveće cifre, na stotine miliona, prihodovane u oblasti finansijskog sektora. Rekla bih vam i te podatke, ali ih u memorandumu Vlada ne iznosi i samo se opisno, doduše, ne visokoliterarnim stilom, dotiče ove teme. Ali, nadam se da će biti prilike da težinu i tih podataka, u koje uopšte nemamo uvid, jednoga dana iznesemo pred javnost. Hvala.