Član 107. Poslovnika, pogrešno iznošenje istine, neistine. Može, to je povreda dostojanstva Skupštine, ne možete građane potpuno pogrešno informisati koristeći Skupštinu kao paravan. To je povreda dostojanstva Skupštine, po meni, ali vi odlučujete. Član 107. nije pravo na repliku već povreda dostojanstva Skupštine i imam pravo da obrazložim kako je povređen Poslovnik.

Dakle, povređen je Poslovnik, član 107. tako što se iznose neistine. Koje su to neistine, sada ću reći. Dakle, dugove su pravili direktori bolnica, svih bolnica, ali je plaćano, iz Fonda je plaćano samo onim direktorima koji su bili politički podobni. Na primer, Klinički centar Srbije, koji su vodili kadrovi iz stranke koja je bila omiljena, su dobijali npr. 300.000 dinara za operacije gojaznih ljudi. Zašto? Zato što se direktor Kliničkog centra bavi time, a npr. samo 200.000 dinara za infarkt miokarda.
Da li smatrate da je to logično raspoređivanje sredstava? Tako kako su se tu raspoređivala sredstva, tako su se raspoređivala po celoj Srbiji. Svi oni direktori bolnica koji nisu bili podobni, nisu mogli iz Fonda da dobiju da plate troškove koje nisu oni stavljali u svoj džep, nego su lečili te ljude na terenu, nego su dobijali samo direktori i oni su ispali divni direktori onih bolnica koje nisu pravile dugove, zato što im je plaćeno za sve i svašta.
Oni ljudi na terenu koji su bili direktori iz drugih stranaka, nisu mogli da dobiju ni za osnovne stvari, kako bi pokrili zdravstvenu zaštitu ljudi.
Ministarka je jasno rekla, ovde niko nije stavio novac u džep. Sav taj novac potrošen je za zdravstvene potrebe ljudi širom Srbije i nemojte sada govoriti o tome, neki su bili zlatni, pa nisu imali dugove, nisu imali ni ugovorene radnike, naravno, kada im je odobravano da zapošljavaju koga su hteli.

Zahvaljujem se, poštovani predsedavajući. Reklamiram član 27. Poslovnika, znate sadržaj, da ne ponavljam i ne oduzimam vreme.
Osvrnuću se na drugi deo izlaganja kolege, koji se odnosi na nemili slučaj koji se juče dogodio, kada je kolega imenom i prezimenom definisao, odnosno otkrio ime i prezime jednog pacijenta, zajedno sa njegovom dijagnozom, njegovim patohistološkim nalazom i drugim detaljima koji su vezani za odnos poverljivosti između pacijenta i lekara.
Juče sam reagovala i smatrala sam taj slučaj završenim. Danas ne bih ponovo reagovala, da kolega nije i juče, nakon te naše intervencije, rekao da se ponosi time što uradio. I tada sam prećutala, a danas je on ponovo u svom izlaganju, umesto da se izvini Narodnoj skupštini i svima koje je to povredilo, on je pokušavao da tumači Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i da kaže da se procenjuje pretežni društveni interes. Dozvolio je sebi da on bude taj koji će procenjivati pretežni društveni interes.
Ovo je jedno jako složeno pitanje. Znam slučajeve širom Evrope, kada su poverenici za zaštitu podataka o ličnosti debatovali o tome da li se uopšte može izneti, recimo, ime HIV zaraženog pacijenta, čak i ukoliko to nosi opasnost da će zaraziti ne znam koliko osoba. Ovde apsolutno nije takav slučaj. Na kraju krajeva, nismo mi ti koji to treba da tumačimo, već Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.
Mislim i zahtevam da kolega da se izvini, prvo profesorima Univerziteta koji na mnogo bolji i na drugačiji način obrazuju buduće kadrove lekara, jer od toga zavisi zdravstveni sistem i to je osnova zdravstvenog sistema, da se izvini lekarima, jer većina lekara u Srbiji dobro zna da ovo nikada ne sme da uradi i da se izvini Narodnoj skupštini i svima nama zbog toga što kao poslanik svesno krši zakon i ponavlja u više navrata da dozvoljava sebi da krši zakon, što sve nas diskredituje. Hvala.

Da, predsedavajući, to je bilo sinoć i takođe sam bila prisutna, ali ovo se desilo danas i kolega koji je predsedavao Skupštinom nije izrekao opomenu i reagovala sam u odnosu na to.
Da, zahtevam da se Skupština izjasni o ovome.

Zahvaljujem.
Pomenuta sam direktno i potpuno sam pogrešno protumačena. Ni jednog trenutka, niti sam rekla, niti sam implicirala da kolega ima bilo kakvih problema u sopstvenom obrazovanju ili u njegovoj stručnosti. O tome nisam polemisala. Hvala mu što mi je dao priliku da u naredna dva minuta objasnim šta sam mislila kada sam rekla da treba da se izvini određenim kategorijama.
Dakle, profesorima Medicinskog fakulteta zato što je naneo štetu dostojanstvu profesorima, imajući u vidu da je kolega i sam profesor Medicinskog fakulteta. Očekujem da profesori Medicinskog fakulteta znaju da ne smeju poverljive podatke o pacijentima da iznose i da oni o tome uče naše mlade lekare koji će sutra nositi zdravstveni sistem. To je osnova znanja lekara. Zbog toga smatram da je kolega narušio dostojanstvo profesije profesora Medicinskog fakulteta i zbog toga sam očekivala da on njima duguje izvinjenje, kao i građanima Srbije.
Dalje, rekla sam da duguje izvinjenje lekarskoj profesiji, jer je lekarska profesija u Srbiji sastavljena od većine sjajnih lekara koji takođe znaju da treba da poštuju i poštuju poverljivost informacija koje im daju pacijenti. Verujem da je njihovo stručno i profesionalno dostojanstvo ovim narušeno, jer sada pacijenti u Srbiji mogu da pomisle – neću, kako da idem kod lekara, ako će oni sutra pred celom javnošću govoriti o mojim intimnim stvarima. Zbog toga sam smatrala da treba da se izvini lekarskoj profesiji, jer je grubo narušio lekarski kodeks, i Narodnoj skupštini, svima nama, jer je kao poslanik pokazao građanima Srbije da je izvan zakona, da dozvoljava sebi da tumači zakone na pogrešan način i da kaže da se ponosi što je prekršio zakon.
Dakle, to su bile moje teze i ni jednog trenutka, da ponovim, nisam dovela u pitanje njegov stručni integritet ili njegovo obrazovanje, koje poštujem.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, podržavam u punoj meri ove zakone koji su danas na dnevnom redu.
Kako je bilo moguće doći do ovakvih sistemskih rešenja, koja će osloboditi dugova, pre svega, zdravstvo Srbije? Dobrom saradnjom Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo finansija. Ministarka je i sama to više puta istakla i ja joj zahvaljujem na tome, jer to jeste ključ kada govorimo o ovim zakonima.
Šta je u ovim zakonima dobro? Pre svega, uvođenje reda u plaćanje. Dakle, oni koji vode bolnice neće više biti u prilici da prebacuju sredstva sa jednog računa na drugi i da tako premošćuju eventualne gubitke koje prave. Dakle, Zakon o budžetskom sistemu će se primenjivati i na zdravstvo i mislim da je to jako važno, jer će se time zaista uvesti red.
Ono što želim da naglasim je takođe da više neće biti moguće da zdravstvene ustanove budu blokirane zbog nekog duga u nekoj drugoj oblasti i da time budu u nemogućnosti da isplate plate zaposlenima. To više neće biti moguće i mislim da će to značajno unaprediti rad zdravstvenih ustanova i pružiti jednu sigurnost onima koji u njima rade.
Proširenje prava osiguranika je svakako nešto što pozdravljam, jer se ovde radi o kategorijama koje je zaista potrebno u potpunosti zdravstveno zaštiti. To su samohrani roditelji koji imaju decu ispod sedam godina, to je obavezna imunizacija, to su definitivno kategorije koje moraju uživati osnovnu zdravstvenu zaštitu i, naravno, skrining programi.
Centralizovane nabavke su sigurno nešto što će uštedeti zdravstvenom sistemu, a i Srbiji 20 do 40% sredstava koja su se do sada odlivala na ovaj način. One će omogućiti da nabavke budu sprovođene u jednom jedinstvenom sistemu. Da li će to biti uprava pri Ministarstvu zdravlja ili će biti pri Fondu, to je nešto o čemu se može razgovarati. Lično bih više volela da bude pri Ministarstvu zdravlja, jer mislim da su ministarstva, Skupština i institucije države ipak nešto što je pod većom kontrolom javnosti i volela bih da to bude tu.
Da se ne lažemo, u ovom delu biće koncentrisana ogromna moć i to jeste neki takođe potencijalni izvor korupcije i zato mora biti jako dobro kontrolisano. U svakom slučaju, jedinstvena nabavka će omogućiti da se korupcija smanjuje u bolnicama i da snabdevanje bude efikasno. Jedinstvene lekarske komisije, takođe, koje će određivati liste lekova i, naravno, ono što je najvažnije i o čemu smo danas ovde najviše govorili, to je preduzimanje duga zdravstvenih ustanova, odnosno bolnica. Već smo rekli da je napravljen dug od 13 milijardi dinara, što je ogroman dug i oko toga nema dileme, svi ćemo se složiti.
Kao što sam rekla, ove izmene i preuzimanje obaveza nije bilo moguće napraviti bez saradnje sa Ministarstvom finansija. Želim jasno da kažem da ministar finansija Mlađan Dinkić ne radi ovo prvi put. Godine 2004. je takođe kao javni dug preuzeo, doduše ne iz oblasti zdravstva, nego penzije koje su zatečene kao neisplaćene, preuzeo je staru deviznu štednju kao neisplaćenu i preuzevši je kao javni dug preuzeo je i obavezu da država isplati građanima ono što im duguje, a to je i uradila.
Ovoga puta na redu je zdravstvo i to u punoj meri pozdravljam. Zašto to nije moglo biti urađeno ranije? Mislim, pre svega, zbog toga što nije postojala saglasnost u Ministarstvu finansija da je to jedna od najvažnijih tačaka kako bi se stabilizovao zdravstveni sistem. Dakle, nisu odgovorni samo ministri zdravlja.
Kako su dugovi nastali, o tome smo takođe već govorili. Nastali su tako što su sigurno postojali neodgovorni direktori. Svi koji su bili neodgovorni, svi koji treba da snose krivičnu odgovornost, naravno da treba da snose krivičnu odgovornost. Takođe pozivam sve državne organe da to ispitaju, jer je zaista nedopustivo trošiti nešto što nemate.
Sa druge strane, svi znamo da zdravstveni sistem u Srbiji nema dovoljno para. Imamo 250 evra po glavi stanovnika. Imamo svega 6% budžeta koji se troši na zdravstvo. Znači, nemoguće je zadovoljiti sve zdravstvene potrebe stanovništva.
Našavši se u takvoj situaciji mnogi direktori su posezali, očigledno, za potrebom da ipak zadovolje potrebe stanovništva, nadajući se da će Fond ili država kad tad isplatiti te dugove. Ponavljam, oni ne treba da budu abolirani od odgovornosti, ali odgovornost treba ispitati.
Zašto su još dugovi nastali? Zbog toga što smo se opredelili za solidarni zdravstveni sistem. Dakle, svi plaćaju i svi koriste u onoj meri u kojoj je to moguće. Nažalost, u Srbiji nisu svi plaćali doprinose, došlo je do poreske nediscipline i jednostavno Fond zdravstva se nije punio onoliko koliko je to bilo potrebno. U takvoj situaciji došlo je do velikih dugovanja i samog Fonda zdravstva prema bolnicama i prema dobavljačima.
Naravno ono o čemu su još neke kolege govorile, a to je da su lokalne samouprave sa zadovoljstvo preuzele osnivačka prava, one to treba da učine, jer treba da imaju svoj deo odgovornosti u pružanju zdravstvene zaštite građanima na lokalu. Ali, oni su smatrali da treba da samo dobiju nešto, a ne i da preuzmu odgovornost. U mom Leskovcu, to je jedan od prvih centara, odnosno prvih lokalnih uprava koja je požurila da preuzme osnivačka prava, ali naravno ulaganje u dom zdravlja nije onako kako bi trebalo da bude. Dakle, odgovornost dele i lokalne samouprave i naravno autonomne pokrajine.
Kakav nam je sistem? Sistem nam sigurno nije dobar i mnogi su se sa tim danas složili, ali sistem nam nije toliko loš, drage koleginice i kolege, koliko ste vi to danas govorili. Uverena sam da se građani neće u potpunosti sa vama složiti da je sistem baš tako loš. Mi imamo sjajno obučene, edukovane lekare, odgovorne lekare, koji dobro rade svoj posao, imamo sistem koji funkcioniše relativno dobro, imamo veliki broj spašenih života u Srbiji. Dakle, sistem je nešto što treba popravljati, ali on nije ni u kakvoj katastrofi.
Želim da kažem da je jako teška uloga biti ministar zdravlja i mislim da je i ministarka Đukić Dejanović toga svesna. Gotovo da ne postoji idealan sistem, ne gotovo, nego ne postoji idealan sistem u svetu. Mi svi dobro znamo da je i Barak Obama dobio izbore na tome što je rešio da menja zdravstveni sistem u Americi. Znači, gotovo da ne postoji sistem u kome će svaki korisnik njime biti zadovoljan. Ali, prebacivati odgovornost na ministre zdravlja koji su bili do sada, to je zaista neodgovorno i prema zdravstvenom sistemu i prema tim ministrima. Želim jako otvoreno da kažem da sve građane podsetim, tačno je gospođa Dejanović zatiče sistem koji nije dobar, ali setimo se kakav sistem je zatekao ministar koga ste svi danas prozivali. Dame i gospodo, u porodici imam hirurga i dobro se sećam kada je on morao da kupuje konce, privatno, od svoje plate, koja je bila pet maraka, jer su konci koji su bili u bolnici …
(Predsedavajuća: Vreme gospođo Plavšić.)
… Dakle, sistem koji je postojao pre toga bio je znatno lošiji nego što je sada, sada imamo 50% smanjenu smrtnost u oblasti kardiovaskularnih bolesti, prepolovljeno je umiranje u koronarnim jedinicama, za 13,7% je manja smrtnost od koronarnih bolesti, imamo 4.000 ugrađenih pejs mejkera samo u jednoj godini.
Želim da kažem još ovo, da Klinički centar u Nišu, ne bi bio Klinički centar u Nišu jer nije imao ni veštačku oplodnju, nije imao kardio hirurgiju i nije imao transplataciju. On danas sve to ima kao i bolnica u Leskovcu koja je najbolja bolnica u Srbiji.

Poštovane dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, mada nas ovoga puta nema baš puno u sali, ali nadam se da će i ostali pristići, na dnevnom redu su izmene Zakona o autorskim pravima.
Želim u startu da zahvalim kolegama koje su govoreći o ovom zakonu naglasile da je to predizborno obećanje URS. Verovatno ne bih počela govor sa takvom konstatacijom, ali obzirom da su se svi potrudili da to istaknu, želim da im zahvalim, imajući u vidu činjenicu da su govorili kao da su dobili "mesidž boks" od moje stranke. Da, to jeste predizborno obećanje URS i ne vidim ništa loše u tome da političari u Srbiji ispunjavaju svoja obećanja. To jeste cilj kada preuzmete odgovornost u određenoj oblasti.
Ovo nije samo predizborno obećanje URS. Želim da kažem da ova vlada radi kao tim, radi zajednički i da svaka stranka u ovoj vladi namerava da ispuni svoja predizborna obećanja. Razumem da to možda zvuči čudno. Razumem da neki poslanici, oni su tako i rekli, da govorimo, da radimo kao da će sutra biti izbori. Da, to jeste jedna od osnovnih ideja i moto ove vlade, a to je da sva predizborna obećanja u što kraćem roku budu ispunjena i da sve politike koje smo obećali građanima budu sprovedene. Mi to apsolutno doživljavamo kao kompliment.
Što se tiče brojnih primedbi koje su kolege imale na zakon, želim da kažem da postoje amandmani na ove zakone i da će neki od tih amandmana biti verovatno usvojeni, kao što se u dobroj praksi dešavalo i tokom prethodnih dana dok smo razgovarali o ekonomskim zakonima.
Jedan od mojih kolega je juče rekao da to kada se amandmani usvajaju, da to onda znači da zakon nije dobar i da Vlada nije pripremila dobar zakon. Upravo suprotno, kada se amandmani usvajaju u Skupštini, to onda znači da Skupština radi svoj posao, to onda znači da Vlada i Skupština imaju pravi odnos koji je definisan samom suštinom demokratskih procesa u našoj zemlji.
Da se podsetimo, Skupština nije ovde produžena ruka Vlade, Skupština nije ovde da glasa po definiciji, odnosno skupštinska većina, za ono što je predložila Vlada. Skupština je ovde da unapređuje, poboljšava predloge Vlade i ona jeste zakonodavac, dakle, odgovorna za zakone koje donosi. Zbog toga je jako dobro da se amandmani u Skupštini usvajaju.
Što se tiče primedaba o usklađenosti zakona sa pravom EU, takođe, želim da naglasim da ovo sasvim sigurno nije Vlada koja će osporavati put naše države ka EU. Upravo suprotno, ovo jeste Vlada za čijeg mandata će biti započeti pregovori sa EU. Ova vlada neće učiniti ništa da to bude osporeno. Ovaj zakon svakako nije na tom putu. Ovaj zakon jeste upravo na putu evropskih integracija i olakšavanja poslovanja u Srbiji, ali i poštovanja autorskih prava.
Zašto ovaj zakon nije protiv autora? On definitivno nije protiv autora zato što će autori dobiti sređenu oblast u kojoj rade, zato što će dobiti više novca za svoja autorska dela i izvođenja i zato što će tačno znati koja su njihova prava i koji je deo novca koji njima sada pripada. Do sada to nije bilo tako. Do sada je ova oblast bila prilično neuređena uprkos postojanju zakona i postojale su nakon kontraverze. Neko je već naveo neke od njih, kao što je recimo "Egzit", a pomenula bih i jedan drugi sjajan festival sa juga Srbija, a to je "Nišvil", gde takođe izvođači sami izvode svoja dela, a nakon toga organizatori moraju da plate ogromne sume za autorska prava. Kako kaže jedan od organizatora – ispada da autori plaćaju sami sebi.
Takođe, moram da kažem da je bilo velikih sukoba između organizacija koje štite autorska prava i samih autora, da smo mogli po medijima, štampi, internetu da pratimo brojne rasprave na tu temu. Evo, dobila sam dozvolu od jedne grupe autora da mogu i da ih pomenem, a to je poznata grupa "Sars", koja izvodi svima dobro poznatu numeru "Buđav lebac", koja je, kako smo svi mogli da pratimo u medijima, za svoja autorska prava dobila 16,5 dinara naknadu, za numeru koju svi napamet znamo, koju znaju sva deca u Srbiji i koja se sluša preko svih medija. To je način na koji su štićena autorska prava. To nije dobro i to tako ne može da bude.
Oni su od organizacije koja je trebalo da štiti njihova prava dobili podatak da je njihova numera na jednom od beogradskih radija izvođena jednom, a od samog tog radija dobili su podatak da je ona izvođena više stotina puta, što znači da je postojao potpuni nered u tome koliki je broj izvođenja, kolike su naknade, ko ih ubira, kako se plaća autorima, koji autori dobijaju. Dakle, tu je vladao, mogu slobodno da kažem, jedan nered i haos koji će ovim zakonom biti u potpunosti otklonjen.
Sa druge strane, Unija poslodavaca takođe je imala brojne primedbe, smatrajući da apsolutno ne postoje uređena pravila o tome koliko naknadi treba da plaćaju i kome tu naknadu plaćaju, pa je bilo brojnih komentara sa njihove strane, bilo je i protesta od strane ugostitelja u Beogradu, koji su izražavali svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem.
Recimo, jedan predstavnik Unije poslodavaca kaže: "Građani nisu informisani dovoljno da bi se odbranili od bezakonja koje se sprovodi pod parolom zaštite autorskih i srodnih prava, reportoar koji zastupaju ovlašćene organizacije trebalo bi da bude javan, da svi znaju za koje tačno muzičke numere treba da plate naknadu. Ovako ispada da oni zastupaju svu muziku sveta, a to kome su, od kada postoje, uplatili tu naknadu, proglasili su poslovnom tajnom", kaže ovaj sagovornik.
Kada su ugostitelji protestvovali, jedna sagovornica, vlasnica jednog ugostiteljskog objekta je rekla ovako: "Mi svi puštamo, uglavnom, internacionalnu muziku, da puštamo domaću znali bismo, imali bismo bolji uvid, jer se plaća našim autorima i jednostavno smatramo da je to preveliki iznos i želeli bismo da dobijemo izveštaje gde taj novac ide".
Ovo su bili problemi zbog kojih je trebalo rešiti neka pitanja u ovoj oblasti. Kao što sam rekla, ovo nije zakon protiv autora, na protiv ovo je zakon za autore, koji poboljšava trenutnu situaciju za njih. Takođe, ovo jeste zakon koji je u korist privrede Srbije.
Za autore, autori će tačno znati koliko novca treba da dobiju, zato što ovaj zakon uvodi obavezu elektronskih košuljica, koji će svaki mediji u Srbiji morati precizno da vodi. Znaće se koliko koji mediji pušta koju numeru i koliko za to treba da plati. Svaki izvođač će moći da prati koliko je njegova muzika izvođena. Osim toga, RRA će biti u obavezi da od januara sledeće godine, vrši kontrolu ovih izvođenja i punu evidenciju, kako bi autori mogli da imaju potpuni uvid u čitavu ovu situaciju.
Ono što ovaj zakon donosi privredi, o tome smo već puno govorili, privredi se donosi to da se sada za male zanatske radnje u potpunosti ukida obaveza plaćanja tzv. muzičkog dinara. Smatramo da je to potpuno u redu. Zašto bi neki obućar u Lebanu plaćao naknadu za muzički dinar? On možda i ne sluša muziku. Ako je sluša, onda ona sigurno nije u svrhu obavljanja njegove delatnosti. Jer, složićete se, niko u obućarsku radnju ne dolazi da bi slušao muziku, niti muzika podstiče na bilo koji način njegovu delatnost. S toga smatramo da je potpuno besmisleno da male zanatske radnje, koje nemaju nikakve veze sa muzikom, plaćaju muzički dinar.
Ovim će veliki broj malih zanatlija širom Srbije biti oslobođen ove obaveze i moći će da obavlja svoju delatnost, uz mogućnost da nešto i zaradi. Verujte, u mnogim krajevima Srbije, to je gotovo nemoguće.
Takođe, uvode se i promene kod ugostiteljskih objekata. To jesu oni objekti čija je delatnost povezana sa muzikom, u kojoj ljudi, između ostalog, i dolaze da bi slušali muziku, ili muzika doprinosi obavljanju njihove delatnosti. Ali, ovde se takođe uvode i kriterijumi koliko će se plaćati, u zavisnosti koliki je to objekat, koliko ljudi dolazi u njega, koliko ljudi praktično sluša tu muziku i konzumira, a isto tako, i u zavisnosti od toga gde se taj objekat nalazi. Ne mogu biti iste naknade za neki mali kafić u Lebanu, u mom kraju, ili neki veliki ugostiteljski objekat u centru Beograda.
Moram da vam kažem da, recimo, mogu da postavim i nagradno pitanje – koliko košta kafa u Lebanu? Verujte mi, iznenadili biste se. To ne prelazi sumu od 20, 30 ili 40 dinara, u zavisnosti od toga koji je objekat u pitanju. Prosto, nemoguće da jedan takav kafić površine, recimo, do 50 metara kvadratnih treba da plati, po sadašnjem zakonu, tri hiljade dinara za izvođenje muzike. Sada će to biti značajno smanjeno i objekti do 50 metara kvadratnih će plaćati 45% manje, skoro 50% manje nego što su plaćali do sada, i to je negde oko 1.700 dinara.
Ovo su neke najznačajnije novine koje zakon donosi. Duboko verujemo da je to, pre svega, za korist autora, ali isto tako i u korist privrede Srbije. Sa uverenjem da to zaista jeste od opšteg interesa URS će, ispunjavajući svoja predizborna obećanja, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reklamiram član 107. Poslovnika – povreda dostojanstva Narodne skupštine. Zahvaljujem vam, predsedniče, što ste reagovali u pravom trenutku, ali tek nakon što smo mi počeli da galamimo kako je kolega dobro primetio. Ne mogu da ne galamim kada se narušavaju osnovna ljudska prava ljudi u Srbiji. Zaista, ako smo došli dotle da lekar koji ne razume poverljivost između pacijenta i lekara brani zdravstveni sistem, onda se čini da nismo baš daleko stigli.
Jedan od osnovnih postulata lekarske profesije je čuvanje tajne. Čitati nečije ime sa onkološkom dijagnozom i patohistološkim nalazom pred čitavom javnošću Srbije je teško narušavanje ljudskog dostojanstva te osobe, čak i da imate njenu dozvolu. To je za svakog ozbiljnog lekara potpuno nedopustivo. Radila sam 20 godina u zdravstvu i nisam mogla da zamislim da nečiji problem ili dijagnozu podelim sa članovima svoje porodice. Mislim da je potpuno nedopustivo da se pred javnošću iznose takve stvari i dobro je što ste na to reagovali.
Želim da iskoristim priliku, ono što je kolega pokušao da prebaci prethodnim kadrovima u zdravstvu, kako je on rekao, volela bih da ministarka kaže kada su nastali ovoliki dugovi u Fondu zdravstva, jer sam vodila Odbor za zdravstvo od 2007. do 2008. godine i koliko se sećam tadašnjih izveštaja Republičkog fonda, gotovo da nije bilo dugova u zdravstvu. Kada su oni nastali? Da li je to u periodu kada je odgovornost nad Fondom zdravstva preuzela upravo stranka kolege koji je govorio pre mene?

Pozivam se na narušavanje dostojanstva Skupštine, član 107. Još jednom smo imali primer zloupotrebe Poslovnika.
Kako može narušavati dostojanstvo Narodne skupštine ministar koji je spreman da komunicira sa poslanicima i da uvek stoji ispred poslanika i objašnjava svoje zakone. Podsetiću vas da od svih zakona koje smo ovde u Skupštini doneli od formiranja nove Vlade 90% su zakoni koje je predložilo Ministarstvo finansija i privrede. To znači da se radi o veoma ozbiljnoj reformi čitavog društva, a pre svega u oblasti ekonomije, jer je ona najurgentnija u ovom trenutku. Sve vreme je ministar bio ovde i objašnjavao. Da ministar ne dolazi u Skupštinu, onda bi to bilo narušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Ne može biti narušavanje dostojanstva Narodne skupštine, ako ministar polemiše, diskutuje i obrazlaže zakone poslanicima.
Molim vas, da se o povredi Poslovnika staramo na taj način da dostojanstvo Narodne skupštine zaista bude zaštićeno, a dostojanstvo Skupštine jeste u tome da poslanici mogu da pitaju ministra. To je suština demokratskih procesa.

Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, javna preduzeća se osnivaju radi obavljanja delatnosti u oblasti javnog interesa. Dakle, javna preduzeća bi trebalo da rade u javnom interesu, recimo, u oblasti snabdevanja strujom, ili u poštarskom saobraćaju, ili u oblasti komunalnih usluga, ili u telekomunikacijama, u raznim drugim oblastima. Njihov cilj je, pre svega, da pruže efikasnu, kvalitetnu i najjeftiniju moguću uslugu građanima Srbije. To je posao javnih preduzeća.
Dame i gospodo, URS se snažno zalaže za profesionalizaciju, departizaciju, depolitizaciju i za povećanje odgovornosti u javnim preduzećima. Smatramo da je ovaj proces potrebno dovesti do kraja. U ovom trenutku, zakon koji imamo pred sobom, veliki je korak u tom pravcu. Svi smo svesni toga da to nije idealan zakon, kao i brojni drugi zakoni, ali on jeste korak u dobrom pravcu.
Zašto se URS zalaže za departizaciju i za depolitizaciju u javnim preduzećima? Zbog toga što je suprotna onome što jeste svrha javnih preduzeća, u brojnim javnim preduzećima situacija nije takva. Da li je javni interes zapošljavanje stranačkih kadrova da li je javni interes zapošljavanje rođaka, da li je javni interes enormno visoka plata u nekom javnom preduzeću nekog direktora, da li je javni interes poslovanje suprotno interesima građana i da li je, na kraju krajeva, javni interes bahat odnos prema građanima kojima treba pružiti određenu uslugu?
Čvrsto stojimo na stavu da nije, ali na žalost, veliki broj građana u Srbiji se suočava upravo sa ovim. Ne samo to, nego građani Srbije, a često ni njihovi politički predstavnici ne mogu da dođu do tačnih podataka - koja su to javna preduzeća, kolika su primanja u njima, kakvo je njihovo poslovanje? To je ono što boli Srbiju i to je ono zbog čega ovaj zakon mora da bude donesen upravo sada. Na žalost, do sada to nije bilo moguće, a i te kako je bilo potrebno.
Dame i gospodo, zašto se još URS zalaže za potpunu departizaciju? Zato što smo i sami imali loše iskustvo u ovoj oblasti, zato što je i nama samima dosta onih koji su u naše ime, u ime naše stranke, u moje ime, na ovaj način upravljali javnim preduzećima. Želim jasno da kažem građanima Srbije da ja iza takvog upravljanja ne stojim. Sa sigurnošću znam da iza takvog upravljanja ne stoji ni jedan visoki funkcioner stranke URS.
Svi koji se bave politikom znaju da na raznim nivoima, u raznim stranačkim organizacijama, postoje različiti ljudi i da je uvek moguće da se takvo što desi. Zato se snažno zalažemo za to da to više ne bude moguće, da više ne bude moguće da se zloupotrebljava ili zaklanja iza stranke bilo ko svoj interes stavlja ispred javnog interesa. Tome mora doći kraj.
Pored ovoga, potpuno sam spremna da prihvatim i drugačije stavove, koji kažu da ne mora svako ko se bavi politikom da bude neko ko će raditi protiv javnog interesa. Takođe to mislim. Zbog toga želim da polemišem sa nekim stavovima koji su danas ovde izneti, a to je da će neko ko jeste javni funkcioner apriori raditi protiv javnog interesa. Mislim da je to jedna opasna teza koja se nas koji se sa najboljim namerama i u opštem interesu bavimo politikom, stavlja u situaciju da nas građani doživljavaju kao nekoga ko radi samo za sebe. To je ona teza koja postoji u Srbiji – svi su političari isti, svi rade samo za sebe, nijedan političar ne radi u interesu građana itd.
Mislim da je to jedna opasna teza koja, u krajnjoj liniji, demokratski poredak i demokratski sistem stavlja pod znak pitanja i nudi, ne znam koju alternativu.
Ne znam koja je uopšte alternativa u demokratskom sistemu moguća? Ali, šta čini suštinu demokratije? Procedure i pravila. Zbog toga ovaj zakon uvodi jasne procedure, pravila i kontrolu, tako da ne bude moguće da bilo ko zloupotrebi svoju poziciju. To je ono što je po meni najveći kvalitet ovog zakona.
Uprkos tome, kao što smo više puta naglasili, URS će ostati na stavu da nijedan stranački funkcioner ne može da se kandiduje za direktora javnog preduzeća, ni na republici ni na lokalu.
Dame i gospodo, koje su još prednosti ovog zakona? O njima smo već dosta govorili i samo ću ih kratko nabrojati, mislim da je to već rečeno. Pre svega, država se potpuno povlači iz upravljanja javnim preduzećima. Nema više upravnih odbora. Nema onih čuvenih upravnih odbora gde su se smeštali partijski kadrovi. Nadzorni odbori će biti mehanizam preko koga će država kontrolisati poslovanje javnih preduzeća. Mislim da je to neophodno. Mislim da osnivač mora da snosi odgovornost i mora da vrši nadzor nad onim ko radi u javnom preduzeću. Dakle, nadzorni odbori će biti kontrola države, kako ne bi kao do sada imali situaciju da ni država sama ne zna šta se dešava u nekim javnim preduzećima.
Dame i gospodo, svedoci ste toga koliko puta smo mi kao poslanici bili izloženi kritici javnosti. O poslanicima se sve zna. Zna se koji je naš jelovnik, šta je na meniju, kolike su nam plate, koliki su nam putni troškovi. Tako i treba da bude. Ovo je dom koji je potpuno izložen očima javnosti, jer smo mi predstavnici građana. To je jako dobro. Ali, nedopustivo je da mi ne znamo kolika je plata nekog funkcionera u javnom preduzeću.
Bila sam zapanjena kada sam viđala plate koje su petostruko više od ministarskih, od naših, od svih drugih, a da pri tom nismo tačno znali da li je to tako, nismo tačno nigde mogli da proverimo, obično su mediji dolazili na neki volšeban način do tih informacija. To više ne može da bude tako. Nadzorni odbori jesu oni preko kojih će država kontrolisati poslovanje javnih preduzeća i sve ono što se tamo bude dešavalo.
Nadzorni odbori neće biti partijski odbori, oni će biti kontrola države, ali stručna kontrola države, jer postoje jasni kriterijumi za to ko će moći da bude član nadzornog odbora. To će morati da budu stručni ljudi, iskusni ljudi, kvalivikovani ljudi, odgovorni ljudi. Uvodi se i dodatan mehanizam kontrole, a to je jedan član nadzornog odbora koji će biti potpuno nezavisan stručnjak i, naravno, jedan član nadzornog odbora koji je zaposlen u javnom preduzeću.
Direktori će biti birani preko konkursa, i na lokalu i na republici. Konkursi će biti javni. Svaki građanin će moći da zna šta su uslovi i neće se više dešavati da potpuno nekvalifikovani i nestručni ljudi vode neka javna preduzeća. Javnost u radu, kao što sam rekla, jako je bitan mehanizam zaštite. Javnost u građanskom društvu mora da kontroliše sve i ona je taj sistem koji čini da bude nemoguće, da nešto bude nedostupno očima javnosti.
Mehanizmi razrešenja direktora, direktori će moći da budu razrešeni ukoliko loše obavljaju svoju funkciju ili ne obavljaju svoju funkciju u korist svih građana Srbije.
Dame i gospodo, profesionalizacija, odgovornost, kontrola, rad u javnom, a ne ličnom interesu, to je ono iza čega snažno stoji URS.

Ne bih da polemišem, jer se u velikom delu slažem sa vama. Nisam ni na jedan način pomenula ni vas, niti vašu poslaničku grupu, niti sam samo vas imala u vidu. Govorila sam o jednom načelnom stavu gde sam polemisala da želimo da izbegnemo taj kliše da ljudi koji se bave politikom rade protivno javnom interesu. To se nije odnosilo na vas.

Meni je zaista pomalo dosta ove diskusije…
(Predsedavajuća: Član Poslovnika? )
Član Poslovnika 107. – narušavanje dostojanstva Narodne skupštine.
Zaista mislim da nije uredu da se poslanici, koji se već dva dana pozivaju na Poslovnik i stalno vas prozivaju i sve nas da očuvamo dostojanstvo Skupštine, da iznose uvredljive primedbe na račun poslanika.
Nisam nikakav zastupnik gospodina Rističevića. Smatram da se on vrlo često ne primereno izražava u Skupštini, ali ne može to dati pravo nikom drugom da kaže da se podsmešljivo izražava o njemu. Hajde da se svi držimo istih argumenata. Mislim da je rečeno jedna ključna reč u prethodnoj diskusiji, a to je u granicama mogućnosti. To je ono o čemu mi ovde pričamo.
Ustav svima garantuje pravo na rad. Da li stotine hiljada ljudi koji ne mogu da rade danas mogu da se pozovu na Ustav? Mogu da se pozovu. Ono o čemu pričamo je da postoje mogućnosti u okviru mogućnosti, kako je rekla koleginica. To je ono o čemu se ovde radi. Mogućnosti nikada nisu bile manje zato što je ova godina u kojoj je izbegnut bankrot države. Dakle, hajde da svi budemo solidarni, kao što sam rekla, u Požarevcu, u Leskovcu, u Nišu. O Požarevcu, Leskovcu i Nišu, ovih dana dok pričamo o budžetu, nismo čuli skoro ništa. Zaista uvažavam autonomiju Vojvodine. Uvažavam slobodu i pravo svih da se bore za svoj kraj, ali moramo da vodimo računa o celoj državi Srbiji.
Mislim da je građanima Srbije već pomalo dosta da kada govorimo o budžetu Republike Srbije, zaista danima sam ćutala, evo dva – tri dana, danima pričamo samo o Vojvodini. Nije Vojvodina jedina tema u Srbiji. Ima mnogo teških tema u Srbiji i dajte da otvorimo i te teme. Budžet je taj koji određuje kako ćemo živeti u narednim godinama i on je konsolidovan tako da možemo da preživimo narednu godinu. Molim vas da svi mislimo o tome.

Zahvaljujem.
Zaista nije lako posle ove serije replika govoriti i vratiti se na temu, ali, verujte, mene pomalo zamara ovo ko je za šta kriv i ko je kada i šta radio. Zaista mislim da dugujemo, pre svega, mladim ljudima u ovoj zemlji da malo bacimo pogled u budućnost. Jer, da parafraziram onu izreku o ekologiji, mislim da tako važi za državu – mi je jesmo nasledili od naših predaka i zaista je dugujemo svojim potomcima i pozajmili smo je, praktično, od njih. Tako da, mislim da smo sa rebalansom budžeta završili ovu raspravu na temu šta je kada bilo i kako je bilo i zašto je bilo, i da je budžet prilika da jedna zemlja pogleda makar godinu dana unapred. Pa, hajde da to uradimo.
Takođe želim da apelujem da u ovoj raspravi probamo da nađemo šta je ono oko čega smo svi saglasni i šta je ono oko čega se slažemo. Mislim da smo se svi složili oko toga da je ovo prvi budžet u poslednjih 10 godina, možda i više, koji se donosi na vreme, koji je dovoljno vremena bio u skupštinskoj proceduri, koji je dovoljno vremena bio dat na uvid javnosti i da je to nešto što je bitno različito od prethodnog perioda.
Zašto je to važno? Zato što je svako ko je zainteresovan, imao priliku da da primedbe na budžet, da učestvuje u raspravi o budžetu i da na neki način taj budžet menja ili da ukrsti argumente oko toga šta je u njemu dobro a šta u njemu može biti bolje.
Ono oko čega se takođe svi slažu jeste da ovaj budžet ima viziju i da ta vizija jeste održiva – stabilnost, kroz oporavak privrede, ali isto tako i kroz socijalnu odgovornost.
Nema onog u ovoj državi ko neće reći da je smanjenje deficita hrabar i odgovoran potez. Nisam čula nikoga ko kaže da je loše da deficit bude prepolovljen u periodu od nekoliko meseci sa 7,2% na 3,6%. Naravno, ima onih koji su zabrinuti oko toga da li će to biti ostvarivo i to jeste bila tema o kojoj smo razgovarali. Znate šta, nisam ekonomski stručnjak i čak i ako uzmete najcrnje prognoze najvećih kritičara koji kažu da će biti 4,2%, dobro, biće ali to je još uvek 3% manje nego što je bio pre samo dva meseca. Da li je to najveća kritika ovog budžeta? Duboko verujem da nije.
Oko rasta koji je projektovan na 2% i na čijoj se projekciji praktično zasniva ovaj budžet nema polemika. Da, taj rast će biti ostvaren. Svi kažu, pa i sam ministar finansija se slaže sa tim da je to zato što smo nažalost u prošloj godini imali katastrofalan pad. Svi oni koji su kritikovali održivost ove projekcije rekli su da nema ni Evropa toliki rast, pa nema zato što nije imala toliki pad u prethodnom periodu. Dakle, saglasni smo oko toga da će rast biti 2% i taj rast zasnovan je u najvećem delu upravo na rezultatima koje će "Fijat" imati u narednoj godini i moram da vas podsetim da je to investicija koju su mnogi kritikovali u prethodnom periodu. U ovoj Skupštini sam slušala te kritike. To jeste investicija oko koje su se mnogi kasnije otimali i slikali, ali kada smo trpeli kritike u ovom parlamentu URS su bili oni koji su branili tu investiciju i koji su duboko u nju verovali. Ona će nam sada doneti rast o kome pričamo, i naravno poljoprivreda u koju ovaj budžet dodatno ulaže.
Mislim da se svi slažu oko toga da privreda mora da se pokrene, da mora da bude dinamičnija i ona će biti dinamičnija ukoliko i plaćanja budu tekla na vreme. Država je generisala kašnjenja i neplaćanja i set zakona koje usvajamo sa ovim budžetom doprineće da se to više ne dešava. Država preuzima odgovornost u ovom delokurugu poslovanja koji treba da dovede do ekonomskog rasta.
Možemo da polemišemo oko toga ko je odgovoran za to da li je RZZO nezavisan ili zavisan od ministarstva i kako je to bilo, ali ono što je činjenica je da niko ne može da ospori da je to bio odgovoran potez države koja će preuzeti sve obaveze na sebe kada su bolnice u pitanju, koja će dozvoliti bolnicama da dođu do daha, da počnu da se ozbiljno bave svojim poslom i da zdravstveni sistem funkcioniše onako kako treba da funkcioniše na dobrobit pacijenata. Država će preuzeti ovaj dug da bolnice slobodno rade. Nabavke će biti centralizovane, što znači da će se na vreme odgovoriti svim potrebama bolnica i domova zdravlja, ali uz značajno ograničavanje mogućnosti korupcije u čitavom ovom sistemu, gde će se takođe ostvariti i dodatne uštede.
(Predsednik: Izvinjavam se. Samo da vam kažem da je upravo isteklo vaše vreme. Dozvoliću da završite.)
Kritičari budžeta sa jedne strane kažu da će građani teže živeti, a sa druge strane kažu – otpuštajte ljude. Ovo je budžet koji stoji između toga. Ovo je budžet koji je socijalno odgovoran, budžet koji će omogućiti razvoj, budžet koji je napravio jedan, ne volim reč radikalan, ali korenit zaokret u pravcu daljeg razvoja Srbije. Ujedinjeni regioni Srbije snažno stoje iza ovog budžeta. Hvala.

Reklamiram povredu Poslovnika. Član 107. – narušavanje dostojanstva Skupštine usled navođenja javnosti na pogrešne zaključke. Ne razumem kakve veze ima Mlađan Dinkić, kao ministar finansija, sa nekim ko je prao Šarićev novac. Mislim da dovođenje takvih stvari u vezu apsolutno dezinformiše javnost i navodi na pogrešne zaključke. Moguće je da neko bude predložen, ne znam o kome se gospodinu radi, ne poznajem ga, na osnovu nekih svojih referenci, a da naknadno izvrši bilo kakvo krivično delo.
Mlađan Dinkić, tadašnja stranka G17 plus, niti URS nisu nikada stajali iza bilo kakvih kriminalnih dela, niti su bilo kada bili povezani sa bilo koje izvršiocima krivičnih dela. Želim da to javnost ima na umu. Ako se ne varam, stranka kojoj vi pripadate imala je mnogo pripadnika koji su završavali u zatvorima, ali to ne znači da ste vi kriminalizovana stranka. Molim vas da ne pominjete ime predsednika jedne parlamentarne stranke i da ga ne dovodite u vezu sa kriminalnim krugovima. Hvala.

Koleginica mi se direktno obratila. Prvo i prvo, Mlađan Dinkić 2008. godine nije bio ministar finansija. Potpuno izvrćete činjenice i koristite netačne informacije da biste obmanjivali javnost.
Ponavljam još jednom, vaša osnovna teza je netačna. Mlađan Dinkić 2008. godine nije bio ministar finansija. Bilo je u ovoj skupštini stranaka koje su na ovaj način komunicirale sa nama govoreći da je G17 plus stranka lopova. Oni su sada daleko ispod cenzusa. Ne preporučujem vam ovakav način političke borbe.
(Olgica Batić, sa mesta: Pravo na repliku.)