Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Duliću, prvo bih hteo da kažem da je ovo prva reakcija Vlade na krizu u kojoj se zemlja nalazi dve godine. To je ono što je dobro.
Šta je loše? Sve osim toga. Loše je što ovde nije gospodin Cvetković, loše je što ste ovde vi sami, gospodine Duliću, sa više nego spornim kredibilitetom, što ste nam ponudili jedan skandalozan zakon i što mi sada o ovom zakonu razgovaramo po hitnom postupku u atmosferi koja je nedostojna prvo teme o kojoj govorimo, tih zidara, tesara, stolara, molera, svih onih koje ste nabrojali, a potom i nas kao ozbiljnih ljudi.
Gospodine Duliću, želim da vas pitam šta je bilo s radnom grupom koja je formirana odlukom premijera Cvetkovića 28. maja 2010. godine i koja je trebalo da radi na pripremi ovog zakona? Predstavnik Beograda nije pozvan ni na jedan sastanak te grupe, a po informacijama kojima mi raspolažemo ona se, zapravo, nikada i nije sastala formalno.
Drugo pitanje – zašto je izostala javna rasprava o ovom zakonu, ako je tako važna tema? Ako ste dve godine čekali da čujete da je pogođena građevinska industrija, ako dve godine niste hteli da čujete nas koji smo vam o tome govorili, zašto je sada izostala bilo kakva javna rasprava?
Tokom te javne rasprave možda biste mogli da čujete ono što je bio dužan da vam kaže neko u kabinetu ili u Vladi, da se ovim zakonom ponovo narušava pravni poredak naše zemlje i da je istovremeno ovaj zakon, baš kao i Zakon o planiranju i izgradnji, o kojem smo govorili pre godinu dana, zakon koji će proizvesti više štete nego koristi, iako je ambicija apsolutno opravdana - da se pomogne građevinskoj industriji.
Ono što je paradoksalno jeste zapravo činjenica da nas vi iz perioda dogovorne ekonomije, koja je uspostavljena kroz ad hok projekte raznih ministarstava, kojima se plaćala cena jedne široke koalicije, uvodite u fazu komandne ekonomije.
Vas ne obavezuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a toliko smo puno radili kako bi on što pre stupio na snagu. Vas ne obavezuju sporazumi o slobodnoj trgovini između zemalja Centralne i Istočne Evrope. Vas ne obavezuje Zakon o javnim nabavkama, a kada govorite o pravima koja su definisana u ovoj zemlji, vi ta prava tretirate kao prepreke u realizaciji nekih poslova, pa nam ovde u diskusiji kažete kako realizacija posla više neće trpeti razne komisije za zaštitu potrošača, niti će biti usporavana mehanizmima utvrđenim procedurama u javnim nabavkama.
Šta je ono što moramo ovde da kažemo otvoreno, gospodine Duliću? Da ste vi nama bili potrebni ovde kao ministar, ali pre svega sa inicijativom kojom bi se menjao loš Zakon o planiranju i izgradnji. Nije to sad rezultat samo vaše inicijative. Vi ste, s obzirom da ste deo Vlade, samo prva linija jedne pogrešne politike koja razara ovu zemlju. Govorim o ekonomskoj politici, o onoj koju sada prevodite iz dogovorne ekonomije u komandnu ekonomiju. Odakle vam, gospodine Duliću, ideja da se ovim zakonom Vladi daju ona prava koja Milošević nije uzeo 1996. godine, kada je oduzeo imovinu lokalnim samoupravama?
Prošle godine smo usvojili Zakon o planiranju i izgradnji, koji vrlo precizno definiše rokove i sankcije za lokalnu administraciju ukoliko ne postupa u skladu sa zakonom. Umesto toga, zbog toga što je nemoguće realizovati ovakav zakon, jer je on izvan svakog pravnog poretka, vi ćete postati, kao ministar i kao Vlada, jedini šalter od koga će zavisiti sudbina svakog ko se bavi poslovima građevinske industrije u zemlji.
Hajde da se vratimo na početak. U ovaj zakon smo ušli da bismo pomogli građevinskoj industriji. Da li smo pitali građevinsku industriju kakva joj je pomoć potrebna? Apsolutno ste u pravu kada govorite o zidarima, tesarima, o 200.000 ljudi koji su tu zaposleni. Petsto kompanija je prošle godine propalo. Ali hajde da vidimo da li je njima neko postavio pitanje zašto plaćaju tako visoku cenu i da li je ta visoka cena u Srbiji isključivo posledica poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima ili su ti poremećaji ogoleli sve one nelogičnosti koje postoje unutar same Srbije.
Nikakve veze nema propast "Liman bradersa" sa činjenicom da je cena kvadratnog metra u Dubaiju pala 70%, a u Beogradu porasla za 10%. Nikakve veze nema kriza koja je započela pre dve godine sa činjenicom da mi imamo deficit od 200.000 stanova u ovom gradu. To, konačno, nikakvih dodirnih tačaka nema sa vašom ambicijom da mimo regulacionog plana, prostornog plana, generalnog urbanističkog plana, detaljnog urbanističkog plana napravite "Dulvil" na Voždovcu.
Ako to mora, hajde da o tome razgovaramo, ali onda moramo da kažemo – ne važi više Zakon o javnim nabavkama, suspendujemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, nećemo da idemo u EU jer nemamo snagu za nešto tako, sada ćemo ovde funkcionisati na drugim principima. I to je onda jedan jasan sistem, s kojim se mi ne slažemo, ali je jasan.
Mi smo bili krajnje dobronamerni. Pre dve godine smo predložili Vladi paket mera kojima se država mora suprotstaviti negativnim efektima poremećaja na međunarodnim finansijskim tržištima. Delom su se te mere odnosile na građevinsku industriju.
Osnovni je problem, gospodine Duliću, zapravo činjenica da vi zaobilazite jedinu temu za koju ste nadležni kao Ministarstvo i kao Vlada, a to je politika konkurentnosti. Ne možete vi, gospodine Duliću, da budete finansijer projekata u Srbiji, nemate para za to. Govorite o školama koje nisu okrečene, bolnicama koje su devastirane, o putevima koji su uništeni, mostovima koji nedostaju. Pa sve to nedostaje zato što nemamo para. Gde su danas te pare? Nema ih ni danas, i vi i ja to znamo.
Ako je Beograd, za koji je fiksirano 90% građevinske industrije, nesposoban da finansira započete projekte (kasa Direkcije je potpuno prazna, 60 miliona evra smo uzeli kredit, pre sedam dana je glasala o tome Skupština grada), kako će biti novca za te projekte o kojima govorimo, a o kojima zapravo ništa ne znamo?
Na pola smo građevinske sezone. Ovaj zakon važi do kraja naredne godine. Ti projekti treba da se naprave, da se procesuiraju, da se započne gradnja. Gospodine Duliću, to je previše jalova priča.
Hajde da se vratimo na suštinu i postavimo pitanje – šta ko ovde treba da uradi? Ko vama, kao vlasti, treba da pomogne da ne budete talac populizma i demagogije? Ko treba da kaže ''u pravu ste'' čak i kada se većina s tim ne slaže? Šesnaest verzija Zakona o planiranju i izgradnji je prošlo javne rasprave. Nisu svi bili vaši. U jednom trenutku ste se i vi time bavili. Doneli ste taj zakon. To je, pre svega, bio znak jednog političkog zaokreta same vlade.
Taj zakon nas je uveo u fazu u kojoj je Vlada možda učinila ono što je javnost od nje očekivala, ali javnost uvek ima očekivanja koja ne prati saznanje o šteti koja ta očekivanja prati. Tako je danas svako u Srbiji za veću platu, ali nije svako u Srbiji za NATO. Svako u Srbiji je za izvoz, ali nije svako u Srbiji da se promeni politika prema zemljama u regionu. E tu je nama potrebna jedna odgovorna politika, gospodine Duliću.
Tema konkurentnosti. Ništa nismo učinili da bismo popravili konkurentnost u ovoj zemlji, a mnogo toga smo učinili da bismo pogoršali klimu, pa je tako investiciona klima u Srbiji ravna černobilskoj atmosferi. Investirati u Černobil ili u Beograd, danas je isto. To nam govore investitori, oni od kojih vi bežite, gospodine Duliću.
Vi kažete da je država ozbiljan investitor. Mi ne mislimo tako. Jer, govorimo o srušenim putevima, srušenim mostovima, devastiranim bolnicama, školama, 200.000 stanova deficita. Nije država dobar investitor. Država nema šta da traži u biznisu. Nama država treba da stvara okolnosti u kojima će neko, u skladu sa svojim postupcima, imati korist ili biti sankcionisan za štetu koju stvara. I to je ono što smo od vas očekivali.
Tri procesa velike privatizacije su, praktično, pratila srpsku tranziciju - privatizacija stambenog fonda, privatizacija u privredi i privatizacija zemljišta. Jedan je završen vrlo efikasno. To je privatizacija stambenog fonda. On nije bio komercijalan. Drugi proces, privatizacija u privredi, odvija se uz mnogo problema, zbog toga što se u njemu traže oni efekti koje prethodno nismo tražili u prvom procesu privatizacije, a to su pre svega komercijalni.
Mi privredu treba da prevedemo iz faze koja je nesposobna da nešto stvara u fazu koja je sposobna to da stvara. Nesposobna je zato što je bila državna, komandna. Treba da je prevedemo u fazu u kojoj će ona biti izraz privatnih inicijativa, domaćih i onih koji su uspešni. Ali, nažalost, one uglavnom potiču sa prostora izvan naše zemlje i njih sada terate ovim zakonom. To je naš osnovni problem.
Treće pitanje je pitanje Zakona o planiranju i izgradnji i štete koja je iz toga proistekla. Koliko će još vremena proći pre nego što promenite uredbu o kojoj govorite?
Paradoksalni su primeri. Hektar zemljišta na Novom Beogradu je Poreska uprava procenila na šest i po miliona evra, gospodine Duliću. "Herods" je prodat za milijardu i petsto miliona. Ne postoji nijedan investitor na planeti koji će danas doći i uložiti svoj novac u Beograd. Ne postoji nijedan građanin, Beograđanin, koji može da kupi stan po toj ceni.
Tako dolazimo do ovog zakona. Vlada daje novac koji nema. Vlada se bavi kontrolom, a nesposobna je da to radi, jer ni do sada nije bila sposobna da tako nešto radi. Vlada ruši pravni poredak, kao što je i do sada često radila i konfrontira nas sa Evropom i okruženjem.
A šta će se desiti ako na ovaj zakon odgovore druge zemlje oko nas sličnim zakonima? Da li možemo da pomognemo domaću privredu? Možemo, ali ne ovako. Da li možemo da smanjimo naknade za građevinsko zemljište? Da li možemo da smanjimo javnu potrošnju u zemlji? Da li možemo da budemo fer u zamrzavanju plata i penzija? Mi smo 2008. godine to predložili. Tada je evro bio 75-76 dinara, danas je 105.
Nije to sve vaša odgovornost, ali sve zajedno to nas, gospodine Duliću, dovodi do paradoksa. Jednu jako tešku situaciju rešavate zakonom koji ima pet ili šest članova, koji je imaginarna radna grupa pravila poslednjih mesec dana mimo bilo kakve javnosti. Zakon po hitnom postupku dolazi u Skupštinu, ali onda se suočavamo sa sledećim činjenicama - Vlada će nešto odlučiti, ali nema rokova u kojima će Vlada to odlučiti. Zašto nisu utvrđeni rokovi? Da li ovaj zakon stavlja van snage Zakon o javnim nabavkama? Imamo za neke poslove, a za druge nemamo. To je nemoguće.
Napisali smo nekoliko amandmana, predlažemo da ih usvojite. Prvi je amandman kojim će se obrisati član zakona kojim se isključuju javne nabavke. Ako je nešto sporno u javnim nabavkama, hajde da razgovaramo o tome. Ako se zloupotrebljavaju neka prava (i to su činjenice), ako se ulažu neopravdani prigovori da se usporavaju poslovi, hajde da vidimo kako ćemo to da rešimo. Ali nemojte od svoje vlade da pravite šalter od koga će zavisiti svako u ovoj zemlji, a to se ovim zakonom čini.
Da vidimo kako to izgleda u realizaciji. Devedeset posto građevinske industrije vezano je za Beograd. Koji to projekat Beograd kandiduje Vladi, a nije do sada? Tih projekata nema.
Vi kažete da će država biti investitor. Mi vam predlažemo da stvorite atmosferu u kojoj će se pojaviti privatni investitori. Dok je bilo privatnih investitora, građevinska industrija se razvijala. Ne možete vi, kao Vlada, u fokus svoje politike da stavite zidare, tesare, sve one o kojima ste govorili, a da izbrišete one koji su zapravo preduslov postojanja i zidara i tesara i molera i svega onoga što ste nabrojali. A to su investitori, to su ''of šor'' kompanije.
Da li je ''of šor'' kompanija domaća ili nije? Nije domaća. Pa, 90% građevinskih kompanija u Srbiji su u vlasništvu ''of šor'' kompanija zato što je to jedini način njihovog finansiranja, jer ih Narodna banka dovodi u poziciju iz koje ne mogu da funkcionišu. Ako uzimaju kredit, opterećeni su obavezama od 40% depozita u Narodnoj banci. Ako uzmu kredit od centrale te banke u inostranstvu, nemaju nikakvu obavezu te vrste. Zato imamo toliko puno ''of šor'' kompanija.
Ko će graditi po ovim projektima? Tužilaštva su puna prigovora na nekoliko kompanija koje postoje u Srbiji i koje rade sve poslove. U Beogradu je opšte mesto priča o tome ko je kandidat za srpskog Polančeca. Mi ne želimo u takvoj zemlji da živimo.
Dozvolite da vam pomognemo. Pre mesec dana smo vam poslali predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, i vama i svima drugima. Poslali smo vam predlog mera koji treba da usvojite da bi Beograd bio efikasniji. Tražili smo da se dopusti Beogradu da vodi Katastar. Nekada je to radio, danas nema mogućnosti za tako nešto. Vi centralizujete vlast u okviru svog ministarstva, a u okviru tog ministarstva nema mehanizama koji će efikasno odgovoriti na nešto tako.
Opet ćete vi biti krivi za ''Nuba invest''. Bićete krivi zbog toga što je neko dao koncesiju za auto-put, a nemoguće je napraviti auto-put u tako kratkom roku. Bićete krivi za koridor 11, koji ne postoji ni u planovima ali o njemu govori ministar Mrkonjić. Vi ćete morati da odgovarate za smešne najave master-planova i 20 milijardi evra koje će Srbija potrošiti u narednih 10 godina, a mi toliko treba da vratimo jer smo toliko dužni.
Zato vam predlažemo da prvo ovaj zakon odmah povučete iz procedure, da sednete i razgovarate sa onima sa kojima morate da razgovarate, to su vaši koalicioni partneri, uvažite interese javnosti o kojoj sada govorite, to je građevinska industrija, a da posle, kroz institucije koje postoje u ovoj zemlji, sprovedete te zakone kako bi oni bili u skladu sa pravnim poretkom.
Svaki tender koji isključite, biće minus i prepreka u procesu evropskih integracija naše zemlje. Pogledajte kako to izgleda, vi isključujete mogućnost zaštite nečijeg prava i kažete da zahtev za zaštitu nečijeg prava ne odlaže realizaciju ugovora. A šta ćete ako se ugovor realizuje, a sud potvrdi da je neko bio u pravu? Onda će neko reći – za to je odgovoran ministar Dulić.
Ja ne mislim da je to tako. Za mene je to Mirko Cvetković i on treba ovde da dođe. Premijer ove zemlje, koji je doživeo da bude treća vest u danu u kome ode i otvori srpsku izložbu u Šangaju. Prva vest je zločin u Novom Sadu, druga vest su neki šverceri nafte na Dunavu, a treća vest – Mirko Cvetković u Šangaju otvara srpsku izložbu. Kakva je to zemlja i kakva je to politika?
Ovde cela vlada treba da sedi. I ministar Dinkić, koji je potrošio pola milijarde u Boru, i predsednik Republike, koji je potrošio drugu polovinu u Boru, i treba da se pojave svi oni koji sad asfaltiraju po Srbiji a nemamo za lopatu asfalta, da vidimo kako ćemo da izađemo iz kala u kom se nalazimo, koji je posledica u velikoj meri činjenice da ne možemo da se koristimo onim sredstvima kojima smo se koristili u prethodnih 7-8 godina tranzicije.
Postoji puno primedaba na sam zakon, da ne ulazimo u tih 6-7 članova. Suština je u sledećem – uradili ste nešto mimo bilo kakvih konsultacija sa onima kojima se obraćate. Ne želim uopšte da pominjem ko su predloženi članovi ove radne grupe, mislim da nije fer sada pominjati tih nekoliko firmi. Možda su oni konsultovani, ne znam, ali nije konsultovana Privredna komora, nisu konsultovane institucije koje postoje u našoj zemlji. Oni treba time da se bave. Oni zajedno sa vama treba da izađu pred Parlament i kažu – ovo je predlog zakona, nešto mora ovako da se uradi.
Kako to druge zemlje rade? Podižu svoju konkurentnost. Vi treba da izvršite pritisak da se spuste naknade za građevinsko zemljište, da izvršite pritisak da se vrate prava lokalnoj samoupravi da bi nešto mogla da radi. Nemoguće je, gospodine Duliću, ono što ste vi sugerisali, izdavati lokacijske dozvole bez prethodne potvrde o vlasništvu, je l' tako? Znači, ne započet postupak, nego potvrda o vlasništvu.
To je sada rasprava koju nema puno smisla voditi na ovakav način, ali smo mi zaista želeli da pomognemo ovde u Beogradu. Tražili smo reformu Sekretarijata za urbanizam. Nismo mi doveli u Beograd čoveka iz Kraljeva, DS je to uradio, koji se ne snalazi u tim institucijama i koji, zapravo, funkcioniše tako što svaki dan započne pisanjem neke ostavke.
Ne možete vi sami to da radite. ZIG nema novac da vrati dugove Elektroprivredi. Nema novaca da isplati plate svojim zaposlenima. Firme koje su bile stubovi privrednog razvoja ove zemlje, naši investitori, ako postoje u Srbiji, oni su već vezani za neke projekte koji su blokirani. Njima treba pomoći da se ti projekti reaktiviraju. To je mnogo korisnije od prebacivanja težišta na lokalne samouprave, koje sada treba da organizuju projekte i koje same nisu sposobne za nešto tako.
U ovoj raspravi, očigledno, niko drugi ne želi da učestvuje. Mi imamo puno toga da kažemo, zato što je naš cilj efikasno ministarstvo koje vi vodite, lider u Vladi.
Tačno je to što ste rekli, tačne su cifre koje ste nabrojali, tačno je koliko je važno da one idu u građevinsku industriju. I nije građevinska industrija u problemu zbog vas, ali ste sami ovde.
Vratite taj zakon i pomozite da donesemo neki bolji, da donesemo sistem mera koji će učiniti efikasnim vašu politiku. Ne možete izolovanim potezom to rešiti. Ne postoji energija koja ovu situaciju može iz apsolutnog minusa preokrenuti u potpuni plus. Šta ćemo sa poreskom politikom?
Šta ćemo sa režimom plaćanja nadoknada za građevinsko zemljište? Šta ćemo sa obavezama koje te firme imaju jer su prezadužene? Šta ćemo sa državom, koja duguje mnogima? Najveći dužnik je država. Ko će dati kredit neophodan, recimo, za modernizaciju tehnološke opreme kojom te firme raspolažu? Nijedna banka. Država to ne može da radi.
Još samo da vam pomenem nekoliko amandmana. Predlažemo vam, prvo, da se distancirate od ideje kojom potpuno uništavate pravni poredak zemlje preuzimajući na sebe nadležnosti lokalnih samouprava, uz tu opštu konstataciju da će, ako nešto ne uradi lokalna administracija, to uraditi Ministarstvo. Ako ne uradi, mora da odgovara. Takav je zakon.
Vi imate pravo inspekcije. Podnesite prijave. Podnosili ste prijave na Voždovcu. Ako ne funkcionišu prijave, ne valja sud, pogrešili smo u reformi sudstva. Ali moramo to da radimo. Inače, ako krenemo na ovakav način, vi ćete izdavati dozvole, vi ćete definisati kriterijume, vi ćete dati novac koji nemate, vi ćete odlučiti koje firme su te koje mogu da rade a koje ne mogu i vi ćete biti jedini krivac.
Gde je problem? Problem je što ta šteta, koja se tako stvara, prevazilazi dimenzije bilo kog pojedinca. Nama ništa ne znači to što će jednog dana neko reći - to je Dulić pogrešio, stvarno nisam znao. Nama je mnogo važnija činjenica da je ovaj zakon potpisala Vlada, da je ovaj zakon posledica Vladine ambicije da preduzme konkretne mere kako bi se suprotstavila negativnim efektima krize u kojoj se nalazimo… (Predsednik: Vreme.) …i posebno nam je važna ambicija Vlade da iz dogovorne pređemo u komandnu ekonomiju. Jer, na takav način se vraćamo na kraj osamdesetih godina, a to je ono što, svakako, ne treba da radimo.