Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7009">Slobodan Maraš</a>

Govori

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Ministarstva, gospođo Čomić, vi ste ubedili sve građane Srbije, to je sigurno, da znate najbolje ovaj poslovnik. Ali, u nešto ste, takođe, ubedili građane Srbije, da ga ne primenjujete uvek na način koji odgovara poznavanju ovog poslovnika.
Molim vas da više ne upozoravate na stenogram, pošto u stenogramu i iz stenograma ćemo videti da ste upozorili gospođu Nadu Kolundžiju, koja zaista jeste dobacila gospodinu Iliću, tek kada je poslanik Markićević odreagovao.
Gospođo Čomić, član 27, zatim član 105. o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, član 106, ne morate izricati opomenu, upozorite, ali to ste uradili tek kada je poslanik Markićević reagovao. Tu je suština.
Ne primenjujete Poslovnik, koji veoma dobro poznajete, uvek po istim aršinima i prema poslanicima opozicije i pozicije. Verujem da gospođa Kolundžija ništa loše nije mislila. Nisam čuo tačno ni šta je dobacila, jeste dobacila. Naravno, gospodin Ilić, takav kakav jeste, odreagovao je i produžio svoju diskusiju pet minuta zbog te reakcije. Ne ulazim u to da se i delom slažem sa onim što je rekla gospođa Kolundžija da je gospodin Ilić bio četiri i po godine u Vladi, pa nije ukazivao na te probleme. Uopšte nije u tome suština.
Suština je u tome da ste upozorili gospođu Kolundžiju tek posle reakcije gospodina Markićevića. To nije odnos prema ovoj skupštini na način na koji nas vi ubeđujete već duže vreme da ga imate, da se prema svima ponašate isto i da striktno Poslovnik primenjujete. Molim vas da i vi uvidom u stenogram utvrdite to da ste reagovali tek kada je gospodin Markićević vas upozorio. Hvala.
Gospođo potpredsednice, javio sam se po Poslovniku. Pritisnuo sam svoje dugme ovde sa zahtevom da govorim o povredi Poslovnika - član 104. Ali, gospođo Čomić, ne treba vas da ubeđujem koliko imam razumevanja i poštovanja za vas, i kao osobu koja se bavi politikom, i vas lično. Sada niste u pravu, pogrešili ste, gospođo Čomić.
Član 103. stav 3: "Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika". Gospođo Čomić, vi ste po meni skandalozno rekli da niste razumeli šta je rekla gospođa Kolundžija, pa zbog toga niste reagovali.
U članu 106. piše da se opomena izriče narodnom poslaniku ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje. Ne piše sadržaj dobacivanja i vi to znate, nemojte insistirati sada na tome, bez veze gubimo sat vremena.
Svi se ovde slažemo da su ovo ekstremno važni zakoni. Pogledajte koliko je ljudi došlo iz Ministarstva, pogledajte šta radi ministar Dragin, maltene svakom poslaniku odgovara, aktivno učestvuje u raspravi. Ovo je krenulo odličnim putem, ali ovo sada što radite zaista niste u pravu.
Verujem da ćete dobiti aplauz svih nas, priznajte, pogrešili se. Gospođa Kolundžija je dobacivala, morali se da reagujete, a ne da čekate da poslanici na to ukazuju. Tu je greška i tu je vaš propust. Nadam se da ćete to prihvatiti.
Potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz ministarstva, gospodine Dragin, svi prethodnici moji ovlašćeni ispred drugih političkih partija su izneli puno toga s čime ste se i vi sami složili, sa čime će se verovatno složiti svi u ovoj sali i možemo o tome pričati verovatno danima. Nažalost, nismo u prilici tako nešto da radimo.
Moram skrenuti pažnju, kao član Odbora za poljoprivredu, na jednu nedopustivu stvar i koju, naravno, ne zameram vama iz Ministarstva, jer to nije vaš posao. Vaš posao je da dostavite zakone Skupštini, ali predsednica Skupštine je u obavezi da dostavi materijale svim poslanicima. Zaista mislim da je nedopustivo da od ovih 15 zakona ima zakona koje predsednik Odbora za poljoprivredu nije video.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, na član 79, koji sigurno znate, da Odbor mora da razgovara o određenim zakonima. Besmisleno je da oni dođu u skupštinsku salu, odnosno da počnemo da raspravljamo o njima, a Odbor ih nije video.
Predsednik Odbora nije dobio materijale u ruke. Mislim da je to nedopustivo i nadam se da je ovo poslednji put da se tako nešto događa. Potpuno imam razumevanje za želju da se ovi zakoni stave što pre u proceduru, da budu usvojeni i da, nadam se, počnu da se primenjuju.
Ovih 15 zakona koji se nalaze pred nama, moram da priznam i da mi iz LDP smatramo da je veoma dobro što su se našli sada pred nama, da je bilo lepe sreće našli bi se mnogo ranije, ali to ne zavisi od vas.
Prvi put kada ste došli na Odbor za poljoprivredu, gospodine Dragin, nisam bio jedini poslanik opozicije koji je izrazio uverenje da ćete vi kao ministar dati sve od sebe. Igrom slučaja, ne želim da zloupotrebljavam to, ali mi se i poznajemo lično, i znam vaše kvalitete i duboko sam ubeđen da imate veoma veliku želju da uspete u poslu koji radite.
Nažalost, zahvaljujući nečemu o čemu je govorio i gospodin Ilić, a to je unazad nekoliko godina raspodela plena nakon izbora, ako mogu tako da kažem, odnosno podele ministarstava između političkih partija, nasledili ste jednu situaciju koju su ostavili ministri koji su se menjali.
Verujem da kada bi pitali bilo kog poljoprivrednog proizvođača, a i građane, ne bi znali da se odrede ko je manje učinio. Znam, najmanje je učinio gospodin Milosavljević, vaš prethodnik i partijski kolega. On apsolutno ništa nije učinio za poljoprivredu. Sramotno je što je opet ministar, ali da ne idemo sada u tom pravcu.
Što se tiče gospodina Bubala, posledice njegovog delovanja, i vi ste malopre govorili, a i prethodnici gospodina Bubala, gospodin Živkov, a pogotovo gospođa Ivana Dulić-Marković, učinili su dosta toga što je dovelo do ove situacije u kojoj se nalazimo– da imamo strahovite monopoliste, da imamo gospodu koja ima strahovito velike posede, da imamo raznorazna udruženja koja imaju pluseve, minuseve u nazivu…
Zato moram da kažem, problem je u tome što je Ministarstvo poljoprivrede iz vlade u vladu postojalo plen jedne partije i na taj način su se pokušavala određena obećanja ispuniti onima koji su dali podršku u izbornom procesu, kao i zadovoljiti potrebe onih koji su članovi određenih partija.
Duboko sam ubeđen da vi nećete načiniti greške i nadam se, ne mogu da kažem da sam duboko ubeđen, ali zaista se iskreno nadam da nećete načiniti greške vaših prethodnika i da nećete dozvoliti da naklonost ka određenoj partiji koja drži to ministarstvo bude presudna u mnogim stvarima kada je u pitanju ovo ministarstvo.
Ono što moram da vam zamerim, to je što ste dozvolili, i tu vas smatram odgovornim veoma, da budžetom za 2009. godinu Ministarstvo poljoprivrede, odnosno budžet Ministarstva poljoprivrede bude toliko umanjen. Sve mi je jasno, koliko partija u Vladi, koliko zahteva. Imamo jednoga, ali morali ste se boriti jače.
Mislim da bi imali podršku velikog dela javnosti, iz prostog razloga što nama više ovde ovi zakoni, duboko se nadam, imam duboku veru, da ne samo što su neophodni nama radi usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, suština bi trebalo da bude razvoj poljoprivrede.
Bojim se da ovi zakoni, odnosno situacija u kojoj se nalazimo, da se ovde radi o opstanku poljoprivrede. Znam da ste toga svesni, znam da ste puno na terenu i znam da puno razgovarate sa poljoprivrednim proizvođačima, i znam da pokušavate da nađete rešenja. Jako je teško, imate smanjen budžet, verujem da nemate ni veliku podršku od ostalih ministara kada je u pitanju vaša oblast.
Jedan ste od retkih ministara za koga mogu da kažem da ne bih voleo da sam u njegovoj koži u situaciji u kojoj se nalazi. Težak posao je pred vama. Za svaki zakon koji će dati nadu poljoprivrednim proizvođačima da može da se krene napred imaćete podršku LDP, kao i svaki put kada su pred nama zakoni koji su pre svega u javnom interesu svih građana.
Ima nekoliko stvari koje sam hteo da vam kažem. Problem je u tome što u Evropi, a to sam siguran da svi znate, poljoprivreda poslednjih pola veka se zaista razvija. Kod nas, naravno, nažalost, sasvim je drugačija situacija. Nekada je bio cilj povećanja proizvodnje hrane, a sada je cilj kontrolisanje viška proizvodnje i pre svega prekomernih troškova u očuvanju životne sredine. Nažalost, mi u Srbiju smo, i pored angažovanja jednog drugog ministarstva i pored vašeg angažovanja, još daleko od toga.
Ono što je meni još problematično, što bih voleo da kažem, a to je da mi je malo nelogično da bilo kakve subvencije zavise od, koliko sam dobro razumeo, a nadam se da jesam, od toga da li su poljoprivrednici, odnosno poljoprivredni proizvođači ispunili svoje obaveze prema državi.
Znamo veoma dobro da je država ta koja, možemo reći, decenijama kasni u svom izvršavanju obaveza prema poljoprivrednim proizvođačima i znam da vi znate koliko je njihov položaj težak, znam da znate da, iako se priča o kreditima za poljoprivredu, veoma je teško doći do njih. Ima puno, sticajem okolnosti, znam i ljude koji su konkurisali i čekaju mesecima na pozitivan ili negativan odgovor. Konkurisali su za određene kredite i za određene projekte koji su vezani za poljoprivredu.
Šta bi još moglo možda da se uradi, da se olakša u ovakvoj situaciji položaj poljoprivrednih proizvođača? Možda mala izmena poreske politike, pre svega kad su u pitanju inputi u poljoprivredi koje proizvođač mora unapred da plati.
Možda ne bi bilo loše poljoprivrednom proizvođaču u neku ruku u prvu ruku olakšati ovu situaciju. Veliki je broj poljoprivrednika kojima je veoma teško, tu se svi slažemo i ne želim ovo da pričam kao bilo kakvu demagogiju, svi znamo, svima nam je generalno teško, ali poljoprivrednim proizvođačima verovatno najviše.
Hteo sam još samo jednu stvar, ne bih dalje da dužim. Vi ste malopre rekli, ako sam dobro shvatio, da je 330.000 poljoprivrednih gazdinstava registrovano.
Opštinski odbor LDP Palilula, isto tako Gradski odbor Niša, pa Vladičin Han, uputili su pismo vašem ministarstvu sa zahtevom da dobiju tačne podatke koliki je broj gazdinstava poljoprivrednih u njihovoj opštini, odnosno gradu. Odgovor koji je stigao, koji je potpisao pomoćnik ministra Miloš Milovanović, sa datumom 9.3.2009, kaže da se podaci formirane baze podataka registrovanih poljoprivrednih gazdinstava mogu koristiti samo za potrebe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ne mogu se upotrebiti u druge svrhe. Voleo bih samo ako možete da nam objasnite, ako nije tajna da imate 330.000 registrovanih, zašto je problem dobiti u određenoj opštini ili gradu podatak koliki je broj poljoprivrednih gazdinstava u toj opštini ili gradu?
Ostalo vreme kao ovlašćeni predstavnik ću koristiti u narednom periodu. Hvala.
Gospodine Dragin,  nažalost, sad ste mi dali povod za repliku. Ovo što ste citirali jednog velikog državnika mislim da vam ne služi na čast. Sad ću da vam kažem zašto.
Verujem da su građani siti, ja sam sit, da dajem stalno nešto državi i da država stalno nešto očekuje od mene da joj dam. Ajte malo da država nešto da građanima.
Dajte priliku da se radi, mislim u krajnjoj liniji. Nemojte tako. Vi ste sada pokušali, citirajući to što ste rekli, verujem nenamerno, ali pokazali odnos o kome pričamo stalno, koji Vlada ima prema građanima. Ne možete samo očekivati da se građani odriču, i odriču, i odriču i da budu strpljivi - ajde država malo nek se odrekne nekih stvari.
Spomenuli ste Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Moram da naglasim da nisam stručnjak za ovu oblast i naravno sam mnogo, mnogo slabiji u odnosu na sve vas koji tu sedite, pa i na kolegu koji je po struci pravnik, ali više zna od mene verovatno o ovoj oblasti.
Da mi objasnite član 3. Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, gde kaže – poljoprivredni proizvodi jesu: žitarice, industrijsko bilje, voće i povrće u svežem ili prerađenom stanju.
U Predlogu zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kaže – poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda.
Samo da mi objasnite, možda to najbolje ne razumem, ali gde se stoka izgubila u svemu ovome?
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ukazujem na povredu Poslovnika, član 104 - dostojanstvo Skupštine.
Gospođo predsednice, apsolutno je neodgovorno i neozbiljno da nam pretite članom 231, odnosno da tražite od nas, kao opozicije, da vam obezbeđujemo kvorum. To je krajnje neozbiljno i neodgovorno. Juče i prekjuče je cela Srbija mogla da vidi kako to izgleda. Bez obzira na ozbiljnost i kvalitet predsednika Administrativnog odbora i gospodina Ristića, koji su pokušali svojim izjavama da opravdaju ono što ne može da se opravda, da prebace odgovornost na poslanika koji je pokušao, iz svoje nemoći, da ukaže na povrede Poslovnika, koji je snimio šta se dešava u ovoj skupštinskoj sali, a i građani su mogli u TV prenosu da vide da poslanici ustaju, šetaju, a da se glasanje odvija stalno sa istim brojem, odnosno 127 kada je poslanica SRS ubacivala kartice.
Krajnje je neozbiljno da od nas očekujete da mi vama obezbeđujemo kvorum. Vi ste jutros dali pauzu pod izgovorom da je jedan odbor u toku, pa ne mogu da dođu poslanici. Ne možete da se skupite, a i bolje je da se ne skupite, jer način na koji radimo zaista vređa dostojanstvo ove skupštine.
Moram da vas podsetim, samo još jedan sekund, gospodo iz DS, dve godine ste bojkotovali parlament u onoj zgradi, a primali ste platu. Poslednji ste u ovoj sali koji možete nekome da držite predavanje.
Član 103. stav 3. i član 27. Gospođo predsednice, za vreme mog govora je iz redova poslaničke grupe DS stiglo uvredljivih reči, galame itd. Podsetiću vas da za vreme govora narodnih poslanika i drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način itd. dok ugrožava slobodu govora. Mogu da prihvatim da to niste čuli, pošto sam video da pažljivo slušate, ali imate svoje saradnike koji su mogli da čuju tako nešto.
Gospođo predsednice, ukoliko sam rekao nešto što nije tačno, molim one koji su mi dobacivali da kažu šta je to što nije tačno – da li je u pitanju vremenski period od dve godine, godinu i po dana, okej. Gospodin Marko Đurišić klima glavom. Nadam se da će mi odgovoriti sa istim dostojanstvom kao i ja njemu.
Još samo jednu stvar sam hteo da kažem. Stvar je u tome što nismo mi protiv vas, nego protiv ovih glupih zakona, koje besomučno donosite i onda tražite od nas da vam dajemo kvorum. Izvinite molim vas, vi ste preuzeli odgovornost u ovoj državi, vi vodite Vladu, vi obezbedite kvorum, nemojte od nas to da tražite. Gospodin Ranđelović, profesor i doktor pravnih nauka, vam je malopre objasnio razliku.
Gospodo iz DSS-a, nije potrebno da aplaudirate kad ja govorim, jer vi ste se služili istim stvarima kao i DS, organizovali ste glasanje, odnosno referendum za Ustav dva dana i besomučno pokrali, zajedno. Tako da nema potrebe da aplaudirate, iste stvari ste radili kao i oni.
Ovo je replika. Pogrešno sam protumačen, gospodine Đurišiću. Vi, očito, mene niste najbolje razumeli. Nisam rekao kako ste vi trošili novac. Potpuno imam razumevanja i poštovanja za to što ste vi, ako ste bili u stalnom radnom odnosu u Skupštini Srbije, kad niste dolazili na zasedanja uzimali platu i davali u humanitarne svrhe.
To poštujem, ali nisam to izneo kao konstataciju na koji način ste trošili sredstva, nego sam izneo kao konstataciju da ste, iako ste bili u radnom odnosu, primali uredno platu, znači, prijavljeni u Skupštini. A gde ste vi te pare slali, to je vaša dobra volja. Poštujem ako ste davali u humanitarne svrhe, ali suština je u tome da ste isto to radili godinu i po dana. Znači, niste dolazili u Skupštinu iako ste bili u stalnom radnom odnosu, a primali ste platu. O tome govorim, gospodine Đurišiću.
Mislim da tu postoji razlika i nadam se da ste sad razumeli šta sam hteo da kažem. Znači, ne interesuje me način na koji ste pare trošili, već da ste primali platu za to što niste dolazili u Skupštinu.
Znam da znate veoma dobro, i vi i vaše kolege, parlamentarni život, kako u Srbiji, tako i u svim drugim zemljama. Opstrukcija je legitimni način delovanja, pogotovo u Skupštini. Mnogo je bolje da se političko delovanje odvija u Skupštini, nego na ulicama.
Način na koji vodite ovu skupštinu i način na koji vodite zemlju, polako hoće da prebaci politički život, odnosno sva dešavanja, na ulicu. Mislim da je to ono poslednje što nam treba. Način kako vodite, gospođo predsednice, ne samo vi, mislim i na vladajuću većinu, ovu skupštinu, državu, veliki je problem i moguće je da će prebaciti probleme na ulicu, što je poslednje što svi želimo.
Ne želimo, kao opozicija, da učestvujemo u odgovornosti, jer s nama ne želite da je podelite. Sami obezbeđujte većinu, sami donosite te zakone za koje mislite da će doneti dobrobit građanima, ali sam siguran, a i vi to znate, da građani znaju kuda ovi zakoni i ovakva politika vodi. Hvala vam.
Želeo sam samo da prokomentarišem ovaj amandman, koji je podneo kolega, odnosno da postavim pitanje:

Da li možda postoji pretpostavka da će, kao što je i sada slučaj, u nekom budućem periodu direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, ministar, pod čijim se nadzorom nalazi Nacionalna služba za zapošljavanje, Upravni odbor itd. biti iz jedne partije?

Da li postoji ikakva mogućnost da vi vršite i da učestvujete u kontroli rada, koje sprovodi Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, odnosno ova služba? Da li postoji mogućnost da na neki način i vi učestvujete, da zaista ne bude samo kontrola jedne partije u ovom segmentu?

Ne zaboravite koliko se ljudi nalazi pod tim ministarstvom, da ćemo sada imati 10.000 novih pripravnika.

Kada sve to pomnožimo puta dva ili puta četiri, onda shvatite šta je suština i ove službe, odnosno ko se nalazi na njenom čelu i pod kojim se ministarstvom nalazi. Hvala.
Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8, gde predviđam da se taj član 8. briše iz prostog razloga, kako sam i u obrazloženju rekao, što se ovim članom odstupa od zakonitog i prihvaćenog sistema normiranja u budžetskim zakonima, odnosno ovaj član unosi dodatnu nesigurnost i proizvoljnost u upravljanju javnim finansijama.
U obrazloženju koje sam dobio, oni koji su ga pisali kažu da je motiv Vlade kada je ovaj član stavljen bio potpuno suprotan, znači, da se unese sigurnost.
Gospođo ministarka, sigurnost se unosi pre svega ukoliko postoji neko poverenje, a bojim se da ni mi iz LDP, a ni većina građana nema poverenja da će u slučaju koji je predviđen ovim članom Vlada to preusmeriti na način koji je najbolji i za građane i za budžet itd.
Imamo toliko iskustva sa onim kako Vlada funkcioniše, imamo toliko iskustva sa ovim šta je sada predviđeno s Fondom solidarnosti, u koji će se ulivati ovo što ćete odbijati svima koji budu imali veću platu od 40.000 – 10% i nadalje, 100.000 – 15% itd. Kome dati to na upravljanje?
Tako isto planirate ukoliko na jednoj aproprijaciji bude viška da se prebaci na drugu, ali to će sve odlukom Vlade. Kao što je moj prethodnik rekao, mi to govorimo već danima, smanjite Vladu. Imate 12 ministarstava. Predali smo zakon u proceduru. Pođite od sebe, onda će građani imati malo više poverenja.
Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Radulović je s pravom podneo ovaj amandman i s pravom se i pozvao u svom obrazloženju amandmana, međutim, obrazloženje koje smo dobili od Vlade je veoma interesantno.
Kao što je spomenuo gospodin Radulović, postoji Zakon o budžetskom sistemu, postoje sankcije, ali kao i obično kada je u pitanju naše društvo, odnosno oni koji bi trebalo da primenjuju zakone, ti zakoni se ne primenjuju i nema sankcije.
Mi bismo jako voleli da neko ko je odgovoran za nešto i odgovara, ukoliko je učinio propust, ukoliko je učinio krivično delo ili tako nešto slično tome.
Kaže, ukoliko broj zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije prelazi broj zaposlenih; pa, imamo jedno ministarstvo čiji je ministar rekao da će otpustiti petinu, budžet je smanjen za 26% za to ministarstvo. To je 7.000 ljudi.
Voleo bih da građani znaju da kampanja koja je vođena protiv Skupštine, gde se govorilo da su naša primanja enormna, nas ima 250, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić pod svojim ministarstvom ima 35.000 ljudi - savetnici, savetnici savetnika, savetnici savetnikovog savetnika, pomoćnici, pomoćnici pomoćnika, zamenici, agencije, agencije i neagencije.
Pođite jednom od sebe, sve vreme to govorimo. Dajte primer, primenjujte zakone. Kada primenite zakone, kada dozvolite da Državna revizorska institucija radi svoj posao pa uđe u javna preduzeća, pa onda da vidimo kako mogu dva završna računa NIS, pa da vidimo kako sva javna preduzeća, između ostalog, u tome prednjači EPS, pa imamo i Telekom, pa NIS, posluju sa gubitkom. Doduše, Telekom ima manju dobit duplo, ali i to nešto znači.
Malo bi Vlada trebalo da povede računa o tome šta rade javna preduzeća. Malo bi da Vlada trebalo povede računa da smanji broj u svojoj administraciji. Ova zakonska odredba je u redu ukoliko bi se poštovala, ali i vi ste svedok. Znam da ste u veoma teškoj situaciji, kad jednom ministru da bi namirili njegovu partiju morate da dozvolite sve, i da se ponaša kao premijer, i da se ponaša kao portparol Vlade,, i ministar finansija, i ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Čovek je sam priznao da ima 35.000 zaposlenih pod njegovom ''šapom'', naravno, ne želim da uvredim.
Onda će se kola slomiti na nekom od budžetskih korisnika o kom verovatno niko ne vodi računa. Gospođo ministarka, pođite od sebe, stoti put ponavljamo sa ove skupštinske govornice, smanjite Vladu. Dovoljno vam je 12 ministarstava. Predali smo zakon, molim vas pročitajte ga, pa razgovarajte sa onima koji su u vašem okruženju, premijerom i ostalim ministrima, pokažite da je Vlada spremna da podnese odgovornost kao i svi građani, da je Vlada spremna nečeg da se odrekne. Inače, ovakvi članovi zakona će ostati samo slovo na papiru, opet se zakon neće primenjivati, morate pokazati po sebi najbolji primer.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovaj amandman, odnosno ovaj član je sličan onome o kome smo malopre pričali. Radi se o nenamenskom trošenju sredstava iz budžeta, odnosno velikog broja korisnika koji koriste taj budžet, a postoji mogućnost da ga nenamenski koriste. Došli smo u situaciju da vas DSS upozorava šta mora da stoji u zakonu, odnosno da se, ne mislim ništa loše, predvide i neke sankcije i u samom zakonu o budžetu, jer zakon o budžetskom sistemu, a i kako ste naveli u obrazloženju, Zakonu o državnoj upravi, očito je da se dovoljno ne primenjuje.
Naveo bih primer, a opet je igrom slučaja vezan za jedno preduzeće. Donedavno direktor jednog javnog preduzeća je na pitanje – da li je tačno da je to javno preduzeće finansiralo jednu političku partiju, rekao – nije to moguće, imamo tri partije u upravnom odboru. Iz čega se dalo zaključiti, sami novinari su zaključili da je očito da se sve tri partije finansiraju, a ne samo jedna. Znam da sležete ramenima, ali činjenica je da je opštepoznato da javna preduzeća služe za finansiranje kampanja političkih partija, pa oni koji snimaju prvi film, a pojave se pored jednog od kandidata za predsednika ili u okviru političke kampanje jedne političke partije dobiju od jednog javnog preduzeća sredstva enormna, 400.000 evra da bi se pojavio logo na nekom budućem filmu. Inače, to je prvi film novog režisera.
Imamo situacije da određene televizijske situacije dobijaju sponzorstva u iznosu od 600.000 evra za neke emisije, da bi se pojavio logo tog istog javnog preduzeća.
Fakat je da se ovde nenamenski troše sredstva, fakat je da javna preduzeća posluju sa gubicima, fakat je da u tim javnim preduzećima ima izuzetno veliki broj zaposlenih i fakat je da niko ne odgovara.
Za propuste niko ne odgovara, za stanje u tim javnim preduzećima, odnosno za nenamensko korišćenje budžetskih i drugih sredstava.
Zbog toga ponovo podvlačim, dozvolite da Državna revizorska institucija funkcioniše, i sam predsednik Državne revizorske institucije bi morao malo da povede računa i da stavi akcenat na ono što građani od njega najviše očekuju, da kontroliše javna preduzeća.
Zbog toga svaki ovakav amandman, koji pokušava da unese, odnosno da predvidi sankciju u zakonu o budžetu, sasvim je opravdan, jer ostalim zakonima kojima je predviđena, davani su primeri malopre da neko prekrši Zakon o budžetskom sistemu, zakasni za 30 dana da dostavi budžet Republičkoj skupštini, nikom ništa.
Mislim da ovakvi amandmani imaju opravdanje, a da Vlada mora malo više odgovornosti da ponese.
Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je razumljiv amandman koji je podneo kolega potpredsednik Skupštine, odnosno kolega poslanik, gospodin Radojko Obradović.
Sam je lepo rekao šta je memorandum i šta treba da stoji u memorandumu, ali problem je u tome, gospodine Obradoviću, što ekonomske politike se kod nas menjaju svakog dana četiri puta. Šta će biti? Kako možete da očekujete memorandum od ove vlade, koja je sama sebi skočila u stomak na osnovu onoga što je rekla bar 30 puta u poslednjih mesec dana? Imam razumevanja tu za vas, jedino nemam razumevanja zašto se ne pokaže malo više odgovornosti, zašto se ne potraži saradnja, zašto se ne potraže saradnici i u opoziciji, zašto ne možemo zajedno da sednemo, jer svi imamo isti cilj, pretpostavljam, a to je da ova kriza, koja još punim intenzitetom nije došla, tzv. svetska ekonomska kriza, u ovu zemlju, bude prevladana i prebrođena na najbolji mogući način, na najbezbolniji način i sa što manje štete.
Svi se odričemo, neka se odrekne i Vlada, u krajnjoj liniji, neka se odrekne Vlada tog monopola da jedina sve zna, dođite da razgovaramo. Imali ste kada vam je trebalo da se obezbedi većina po bilo kom zakonu, kad kažem vi, Vlada, a i vi konkretno, običaj dođete pa porazgovarate sa poslaničkim grupama.
Hajde da nastavimo tu saradnju, pa možda jednog dana bude taj memorandum, u kome ćemo videti koja je ekonomska politika za ovu zemlju, što bi rekao jedan od kolega iz Odbora za finansije – memorandum jeste spisak lepih želja, ali memorandum je nešto što nama govori koji putem idemo.
Stalno podvlačimo, mi iz LDP, moramo da znamo put kojim idemo. Svi smo spremni da se odreknemo, svi i u svim političkim partijama, i svi građani su spremni da se odreknu, ako treba tri godine i pet godina, zbog onih koji dolaze za nama i zbog nas samih, ali da znamo gde to idemo. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, podneo sam amandman na član 15. i predložio da se stav 4. briše.
Član 15, prvi stav: "Deo prihoda direktnih i indirektnih korisnika budžeta Republike Srbije koji se iskazuje kao izvor 04 - Sopstveni prihodi budžetskih korisnika u visini od 40% koristiće se za finansiranje rashoda koji se iskazuje na izvoru 01 - Prihodi iz budžeta, u skladu sa ovim zakonom".
Stav 4: "Ukoliko Vlada, na predlog Ministarstva finansija, oceni da ograničenje iz stava 1. ovog člana ugrožava funkcionisanje budžetskog korisnika, donosi odluku o drukčijem rasporedu sopstvenih prihoda tog budžeta budžetskog korisnika".
Suština je u tome da Vlada mora da se meša u svaku poru ovog društva, u svaki segment života. Izađite malo. Donesite taj zakon o prenosu nadležnosti, vratite imovinu Pokrajini, lokalnim samoupravama, gradovima i mnogo manje će biti potrebe da se Vlada meša u život svih nas.
To je jedini razlog zbog koga smo podneli ovaj amandman, odnosno da se ovaj stav 4. briše. To smo radili i sa članom 8. iz istog razloga. Suviše se ovlašćenja daje Vladi. Vlada može po svom nahođenju, iz svog interesa određene stvari da radi.
Tačno je da ima gradonačelnika i predsednika opštine iz vladajuće većine koji su uplašeni za to kako će funkcionisati lokalne samouprave, odnosno njihovi gradovi i opštine. Ali, tačno je da ima gradonačelnika, odnosno predsednika opština, koji inače sede u ovoj skupštini, koji uopšte nisu zabrinuti, kojima je sve omogućeno.
Zbog toga Vlada ne treba da se meša u život običnih građana na ovakav način i treba da izađe. Svuda gde možete prenesite nadležnosti i vratite imovinu.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se zbog povrede člana 149. ovog poslovnika.
Nama kao narodnim poslanicima, a pogotovo nama kao poslanicima opozicije koji smo pisali amandmane, neophodno je da dobijemo obrazloženje zbog čega su ti amandmani odbijeni. Takođe nam je neophodno da čujemo i stav Odbora za finansije odnosno izvestioca Odbora za finansije, da čujemo koji su to razlozi zbog kojih je neki amandman odbijen, ali najvažnije od svega je mi očekujemo da dobijemo umnoženo ovde od Vlade obrazloženje zbog čega su određeni amandmani odbijeni.
Ne želim da opstruiram rad, jasno mi je da žurimo, ali imali smo vikend iza sebe, moglo je to sve da se naštampa i da se dostavi narodnim poslanicima. Ovako je malo teško, bez obrazloženja u rukama, braniti određene amandmane koje smo podneli. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, koleginica Judita Popović i ja dolazimo iz Vojvodine i morali smo da reagujemo na član 2. stav 2. i predložili smo da se briše.
Naš motiv je bio to što obesmišljavanje autonomije Vojvodine, a pogotovo obesmišljavanje autonomije Vojvodine u finansijskom smislu, ovim se stavom 2. u članu 2. potpuno valorizuje. Iako je ustavnim rešenjima određeno koliki treba da bude budžet AP Vojvodine, kroz ovaj stav 2, a kroz formu zabrane daljeg povećanja deficita, zapravo se onemogućava ispunjenje ustavne obaveze, a na taj način se prolongira donošenje statuta Vojvodine, odnosno usvajanje u Skupštini, kao i zakon o prenosu nadležnosti.
Gospođo ministarka, moram da iskoristim ovu priliku pa da vas podsetim da pre neki dan sam vas citirao šta ste izjavili u medijima, odnosno da ste rekli da 7%, koliko Vojvodini pripada odnosno po Ustavu iz budžeta, može da se nadomesti sopstvenim prihodima. Vi ste takvu izjavu dali u medijima.
Danas ste na Odboru za finansije na direktno pitanje gospodina Pastora – da li će biti amandmana Vlade koji bi rebalans budžeta doveo u sklad sa Ustavom, odgovorili da neće, odnosno da će se kroz memorandum, ako vas dobro citiram, a mislim da dobro citiram, rekli ste kroz memorandum i dva zakona koja će se doneti to pitanje nadomestiti, odnosno ispuniti.
Podsećam vas da sam postavio pitanje – kada će biti donet zakon o prenosu nadležnosti.
Vi ste na Presu, nakon verovatno konsultacija, pošto sam pažljivo slušao, rekli da će njegova primena biti od 1. juna. Potpuno je svejedno da li će biti od 1. maja ili 1. juna, bitno je da kolač, a koristim vaše reči, počne da se troši.
Gospođo ministarka, sa stopostotnom sigurnošću mogu da kažem da nikako neće početi da se primenjuje zakon o prenosu nadležnosti od 1. juna, jer on neće biti donet do tada. Zato postoje razlozi koje verujem da možda vi ni ne znate, ali neko zna i zbog toga se sve vreme prolongira.
Nešto što sam želeo, a opet je usko vezano za Vojvodinu, a što smo mi iz Odbora za finansije dobili danas na odboru, to je pismo koje je stiglo od Privredne komore Vojvodine, gde su na sastanku u Privrednoj komori između ostalih prisustvovali i Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine i Centralna asocijacija proizvođača mleka.
Kažu da su sa vama imali sastanak, s vama, s premijerom, gospodinom Dinkićem, odnosno da ste upoznati, izvinjavam se, a da je gospodin Dragin bio s njima na sastanku. Oni su molili da se ovim rebalansom budžet predviđen za poljoprivredu ne dira.
Moram da vas podsetim da ste budžetom za 2009. godinu drastično umanjili budžet poljoprivredi za nekih 20 i nešto procenata. Sada ponovo skidate 4,5 milijarde, koliko znam, ako grešim u kojoj stotini miliona vi ćete me ispraviti. Ne grešim? Dobro je.
Šta je bitno? Stav 3. u tom pismu kaže ovako – oni posebno ističu da je poljoprivreda jedina privredna oblast koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a da postoje i dalje izrazito velike obaveze budžeta prema poljoprivrednicima iz 2008. godine.
Znam da biste vi želeli svima da udovoljite, u tom smislu da svako ministarstvo, a pogotovo ovo Ministarstvo za poljoprivredu, dobije adekvatna sredstva na osnovu kojih bi moglo da nastave, pa i svaki naš poljoprivrednik sa svojom delatnošću, odnosno da ne bude u teškoj finansijskoj situaciji. Međutim, vi ovde direktno udarate na seljaka, direktno udarate na sve građane kroz ovaj rebalans, ali udarate žestoko i na seljaka.
Ima puno toga o čemu ćemo pričati u vremenu koje je predviđeno za LDP. Samo želim da vas podsetim na nešto. Gubitak Javnog preduzeća NIS za 2008. godinu je preko tri milijarde dinara. Gubitak EPS-a za 2008. godinu je 9,5 milijardi dinara. Gubitak Telekoma, tačnije upola manja dobit u 2008. godini. Zbog čega? Sigurno se sećate da smo kupili Telekom Republike Srpske, pa sad je došlo vreme da se delovi plate.
Gospođo ministarka, problem je u tome što niko ne odgovara za ovakve propuste, što javna preduzeća posluju sa gubitkom, a to se posle prevaljuje na račun građana.
Siguran sam da i vi znate da ovo što pričam nije demagogija i da nije pokušaj zarada nekih političkih poena jeftinih, uvek smo pokušavali da lepo sarađujemo. Više puta sam istakao i sada imam duboku veru da vi želite na najbolji mogući način da obavite posao za koji ste plaćeni i na koji ste izabrani, ali očito to vam ne uspeva, ne samo vama, nego celokupnoj Vladi.
Morate dati odgovore građanima Vojvodine, ne samo kada je u pitanju tih 7%. Tih 7% je nažalost naša tužna činjenica da postoji u Ustavu. Vojvodini pripada, naravno, mnogo više, ne mislim u količini novca, nego u odnosu koji ima republička vlast prema Vojvodini.
Ali, kako se ponašate i prema onim nesretnicima dole u Novom Pazaru, koji seku prste sami sebi, nije ni čudo kako se ponašate i prema onima koji su malo bogatiji. Bojim se da ćemo uskoro svi doći u priliku da imamo veliki problem kako da preživimo.
Ovaj rebalans budžeta će se teško odraziti na sve građane Srbije. Molim vas da u toku rasprave kasnije nam date odgovore na ta pitanja: kako ćete rešiti pitanje ustavno od 7%, šta će biti sa poljoprivrednicima, zbog čega ovo smanjenje, i kada ćete ispuniti svoje obaveze iz 2008. godine prema poljoprivrednicima, kada će neko odgovarati u tom javnom preduzeću, koje je očito sveta krava u ovom društvu pa može da pravi gubitke, iako su potpuni monopolisti.
Naravno, postoje razlozi zbog čega EPS može da ima gubitak zato što mu ne plaćaju neki, ali dokle će i ti da se štite? Moramo ukinuti monopole, mora Državna revizorska institucija da radi svoj posao. Molim vas odgovorite na ova pitanja. Hvala vam.