Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, samo sam hteo da iskoristim priliku, pošto je reč o članu 3, da pitam gospođu ministarku. Kaže ovako, u 2009. godini izdaće se garancija Republike Srbije do iznosa od 130, jako velika cifra, poslovnim bankama u delu šest i pod tačkom 5), kaže, Javnom preduzeću "Srbijagas" Novi Sad, za refinansiranje dospelih obaveza, izgradnju gasovoda i punjenje potrebnog skladišta gasom "Banatski dvor" 170 miliona evra.
Hteo sam da vas pitam, pošto ste i vi deo Vlade koja je sa Ruskom Federacijom napravila taj sporazum oko Južnog toka, koji očito neće biti, jer bugarski predsednik se ponaša onako kako bi trebalo da se ponaša predsednik svake odgovorne države, i rekao je – nema Južnog toka dok ne ukinete posrednika u kupovini gasa.
Hteo sam da vas pitam da li je to prevencije radi ovih 170 miliona evra za izgradnju gasovoda odnosno punjenja skladišta gasa Banatski dvor, ili postoji neka obaveza koju je Ruska Federacija preuzela odnosno Gasprom, kada je u pitanju Banatski dvor, punjenje tog skladišta gasom, njegovo stavljanje u funkciju da bi mogla Srbija da ne bude u zimi kao prošle godine i kakav je ovo gasovod u pitanju. Hvala.

Malopre sam dotakao kroz onaj član 2. stav 2. pitanje ovih poznatih 7%. Međutim, nije samo tih 7% problem i to govorimo sve vreme, govorimo o jednoj neozbiljnoj, ali potpuno neozbiljnoj Vladi, odnosno neozbiljnom odnosu Vlade prema autonomiji Vojvodine. Moram da ponovim, statut Vojvodine se izgubio na putu od one zgrade do ove zgrade.
Zakon o prenosu nadležnosti, iako s vremena na vreme čujemo različite komentare onih koji su u radnoj grupi, nikako da stigne pred poslanike. Vi ste danas proverili, a duboko sam ubeđen da vi verujete da će se to desiti u toku maja. Garantujem da se to neće desiti u toku maja. Znači, taj zakon ćemo još da čekamo.
Ponavljam, iako smanjujete sredstva Vojvodini, iako nije ispunjena ustavna obaveza, nije u tome suština. Suština je u tome da obesmišljavate autonomiju, kao što se mesecima ovde obesmišljava Skupštinu, kao što obesmišljavate svaki aspekt ovog društva – tako obesmišljavate i autonomiju Vojvodine.
Molim vas, nađite načina da odgovorite, ne onako kako ste odgovorili gospodinu Pastoru. Bili smo svi članovi Odbora, pretpostavljam i svi novinari, zbunjeni odgovorom koji ste mu dali. Očito je samo gospodin Pastor shvatio da treba nastaviti, na najlepši mogući način rečeno, dogovore oko toga da li će biti ispunjeno tih 7%.
Na samom Odboru rekao sam – možda je rešenje, ne mora ništa da piše, neka gospodin Cvetković i gospodin Pajtić, kao što su kada je u pitanju budžet za 2009. godinu seli, popili kafu i dogovorili se da 90% mimo Zakona o privatizaciji od prodaje NIS-a slije u pokrajinski budžet, tako sada neka sednu, nađu rešenje i neka nas obaveste, kao i prošli put, putem saopštenja preko medija.
Znam da ste u nezahvalnoj situaciji. Verujte mi, mnogo bih više voleo da ste, zajedno s nama iz opozicije i s nama iz LDP-a, bili spremni i vi kao Vlada i vi kao ministarka finansija da podelite odgovornost, i kada je u pitanju i prošli budžet, i kada je u pitanju prethodni rebalans budžeta i kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta.
Nažalost, sve obesmišljavate. To sam vam rekao i onaj dan kada ste ovde govorili kada je bila rasprava u načelu. Građani su, osim pukih cifara, očekivali malo i nade – malo, ne mogu da kažem saosećanja, ali malo svetla, da će nakon svega ovoga, nakon ovog rebalansa, pa možda za godinu dana, dve godine, za tri, smo svi spremni da se odreknemo, svi u ovoj sali su spremni da se odreknu i verovatno svi u društvu su spremni da se odreknu, ali da znaju šta je to šta nas čeka.
Mi ne vidimo, a verujem ni građani ne vide, siguran sam da ne vide šta nas to čeka. Nama treba odgovorna vlada koja će dati put kojim treba da idemo. Vi se ovde vadite u obrazloženju na – svetsku ekonomsku krizu. Znam, to je politički opravdano, ali nema veze sa realnošću.
Ovo je pre svega, ovaj rebalans, posledica preduvanog budžeta za 2009. godinu i prethodnog rebalansa, onog linearnog povećanja penzija od 10%, kada niste vodili računa o najugroženijim penzionerima, ali ste imali tu obavezu. To smo vam rekao i onaj dan.
Gospođo ministarka, 11. maj je odavno prošao – smanjite Vladu, budite prvi primer, pravi primer kako se štedi. Očekujem, nadam se u toku dana, neki odgovor. Hvala.

Poštovane dame i gospodo, poštovana ministarka, podneo sam amandman na član 5. razdeo 15 – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Suština je da se usluge po ugovoru, koje su predviđene za ovo ministarstvo sa 200 miliona smanje na 50 miliona.
Bez obzira na vreme, voleo bih da pročitam obrazloženje, pošto mislim da će građanima, kada ovo budu gledali u odloženom snimku, biti veoma interesantno kako zvuči obrazloženje – zbog čega se odbija amandman da se samozvanom premijeru, ministru finansija, ministru ekonomije, portparolu Vlade smanje ova sredstva?
Kaže – amandman se ne prihvata, imajući u vidu da je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, sada dalje kaže, u skladu sa svojim poslovima iz svoje nadležnosti, praćenje i analiziranje privrednog sistema u oblasti privatizacije, koordinacije poslova u vezi sa vlasničkim povezivanjem preduzeća sa investitorima, predlaganje pravaca svojinskog, organizacionog ili finansijskog restrukturiranja preduzeća, kreiranja strategije i mera ekonomske politike za upravljanje industrijskim razvojem, sprovođenje usvojenih programa i mera, ekonomske mere za poboljšanje opštih uslova i … trla baba lan do preksutra ovako piše u obrazloženju.
Kakvo je ovo obrazloženje? Suština je, lepo kažite – ne smemo da diramo Mlađana Dinkića, srušiće nam Vladu ako mu uzmemo bilo koji dinar. Vi ste kao njemu smanjili 26%.
Ukinite to ministarstvo. Spojite ga sa Ministarstvom finansija, tako je bilo nekada.
Samo pre par godina je bilo Ministarstvo finansija i ekonomije, pa se znalo ko šta radi.
Sada ministar ekonomije i regionalnog razvoja vodi Vladu, pojavljuje se kao portparol, premijer, obećava umesto vas, gospođo ministarka, pre neki dan. On je rekao da je on garant da se neće se dizati PDV.
Pitao sam ga – ko ste vi, kada možete tako nešto da garantujete? On je samo ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, doduše i potpredsednik Vlade, ali nije on taj koji o takvim stvarima odlučuje. Dvesta miliona dinara je na ovoj stavci usluge po ugovoru.
(Predsedavajući: Vreme.)
Rekli ste, gospodine predsedavajući, 15 minuta.

Hvala, neću više govoriti.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povrede člana 104. i 27. Gospođo predsednice, najmanje od svega sam očekivao da ćete vi učestvovati u pravljenju cirkusa od ove skupštine, što smo imali priliku da vidimo pre pola sata. Sve ovo što se sada događa, u trenutku kada treba da raspravljamo o rebalansu budžeta za 2009. godinu, mislim da ne priliči ovom domu u kom se nalazimo.
Molim vas da se pridržavate Poslovnika i da počnemo da radimo po temi zbog koje smo se okupili danas. Građani ovo da gledaju, a i svi mi ovde koji sedimo zaista se neprijatno osećamo. Morate da se pridržavate člana 2.7 i zaista da vodite računa o ovom poslovniku i da vodite ovu sednicu na način kako je to predviđeno.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovo što smo čuli u proteklih 20 i nekoliko minuta deluje neozbiljno. Naravno, ne želim da uvredim vas, gospođo ministarka, zaista imam poštovanje za trud i imam veru da radite sve iz najbolje namere.
Međutim, mi ovde nismo u prilici da vidimo premijera, nismo u prilici da vidimo ministra ekonomije, za koje mislim da bi bilo neophodno da sede ovde.
Šta je najveći problem? Nismo videli politiku, iako ovaj rebalans budžeta mora da bude politički objašnjen, a reći ću vam i zbog čega. Građani ovde očekuju i optimizam. Ovo što smo malopre čuli ne verujem da je u bilo kog građanina ove države, a i ni u jednog poslanika ovde ulilo optimizam.
Šta se dešavalo u proteklo vreme? Nedeljno ste menjali vaše predloge kako da Srbija preživi ovu ekonomsku krizu koju ste mesecima, pogotovo pred kraj prošle godine, ignorisali. Slušali smo kako optužujete MMF, ne konkretno vi, ali predstavnici Vlade, odnosno portparol Vlade, da je MMF pravio greške dok ste vodili razgovore sa njima.
Šta je meni ovde najviše problematično? Jedini koga ne dirate ste vi, Vlada. Sve može da se promeni, ali broj ministarstva ne može da se smanji. Mi smo juče, želeo bih da to pogledate pažljivo, predali zakon u proceduru, Predlog zakona o ministarstvima, gde predlažemo da se broj ministarstava prilagodi situaciji u kojoj jesmo. Nije isto kao 11. maja. Smanjite broj ministarstava, dajte pravi signal građanima da prvo krećete od sebe.
Mi smo čuli jednog ministra kako je rekao da će smanjiti za petinu svoje ministarstvo, kaže 7.000 ljudi će ostati bez posla. Čovek ima 35.000 ljudi u svom ministarstvu, odnosno u agencijama.
Njegovo ministarstvo je recimo ovim rebalansom smanjeno za 20%, budžet Republičke skupštine za 30%, a BIA za 10%. Šta radi ta BIA? Zašto nije uhapsila Mladića i Hadžića i oslobodila Srbiju tereta? Njoj ne smete da dirate budžet.
Veliki problem je što ne postoji spremnost kod vas iz Vlade da razgovarate sa opozicijom da podelimo odgovornost. Koliko puta je LDP bila spremna da razgovara s vama? Nudili smo ideje, nudili smo programe za ekonomski razvoj ove zemlje, gde mi vidimo probleme u ovom budžetu.
Ako smo govorili za rebalans 2008. i budžet za 2009. godinu da su rasipnički, da nisu razvojni, sada moramo da kažemo da je ovo recesivni budžet. Vi ćete ubiti srednju klasu na ovaj način. Sav teret ste prebacili na srdnju klasu ovog društva. Vi terate, vi destimulišete male i srednje privrednike. Terate ih jednostavno u sivu zonu na ovaj način. Bojimo se da ćete gurnuti zemlju u žestoku recesiju.
Vi ste, recimo, sada podigli akcize na gorivo. Zašto niste podigli akcize na cigarete. Srbija je zemlja u kojoj su cigarete najjeftinije. Je l' treba da se bojimo Filip Morisa ili bilo kog proizvođača cigareta. Podignite akcize na cigarete, nemojte se pravdati time da veliki broj građana puši. Pušiće manje, biće zdravije društvo. Podignite akcize.
Šta je sa Ustavom, članom 184, ako se dobro sećam, koji kaže najmanje 7% budžet Vojvodine? Pažljivo sam slušao šta ste vi juče govorili, nakon toga to i potvrdio u medijima štampanim, kako ste se vi izrazili kada je u pitanju budžet Pokrajine Vojvodina. Vi možete da živite u bajci i dalje, ali Ustav mora da se poštuje.
Mi smo se borili protiv ovog ustava, ali moramo na kraju da ga branimo od vas koji ste ga izglasali, 7% je obaveza po Ustavu, da iznosi budžet Pokrajina Vojvodina u odnosu na republički budžet. Vi kažete – u toku je prenos nadležnosti. Nije, gospođo ministarka, nema prenosa nadležnosti, nema Zakona o prenosu nadležnosti, nema statuta, nema vraćanja imovine.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Samo ako dozvolite, još 30 sekundi.
Zašto su nam javna preduzeća u gubitku?
Šta je sa završnim računom NIS-a? Zašto se nije dobit iz NIS-a slila u republički budžet. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovo je tema koja sigurno interesuje sve građane, odnosno ovaj zakon je predviđen kao zakon koji bi trebalo, u neku ruku, da smanji zabrinutost kod građana, tj. da otvori prostor ka novim zapošljavanjima, odnosno da reguliše ovu materiju. Naravno, to je samo jedan deo svega onoga što može da omogući da u našoj državi bude više radnih mesta.
Pažljivo sam slušao gospođu ministarku kada je davala uvodnu reč ispred Vlade. Mene najviše od svega brine kada vidim da postoji nacionalni akcioni plan za nešto, pa postoji i za ovo. Ono što me je iskustvo naučilo dok sam radio u jednom državnom organu, koje pripada Ministarstvu finansija, ovde ima još kolega koji su radili u istoj toj instituciji, bilo je nešto što i sada najavljuje ministar Dinkić. To je zapošljavanje 10.000 pripravnika, ako sam dobro razumeo.
Znači, mi smo u Poreskoj upravi krenuli da primamo pripravnike i, nakon pripravničkog staža, veoma dobro znamo kako se to sve završavalo. Sada je ista takva situacija – obećava se da će 10.000 pripravnika dobiti priliku, odnosno da će država subvencionisati njihovo zaposlenje na godinu dana, a nakon toga, sve zavisi od toga kako će se oni pokazati, takva će biti njihova sudbina.
Mislim da to jeste dobar pokušaj i da iza toga stoji dobra namera, ali bojim se da neće biti dobar rezultat. Mislim da bi najveći rezultat, kada je u pitanju zapošljavanje u ovoj državi, bilo smanjenje poreza i doprinosa na plate. Ministar Dinkić je pre neki dan rekao da bi to bio strahovit udar na budžet, ali mi smo već imali jedan takav udar u januaru, i sami znate kojim povodom, a ako bi taj udar bio, mislim da bi bio trenutan, mislim da bi se odrazio na nekoliko meseci, ali da bi otvorio prostor da mnogi poslodavci otvore nova radna mesta.
Mislim da je to i vama i svima nama ovde, a i svim građanima, ključna stvar u ovom trenutku. Najveći strah u ovom trenutku, kao što ste vi naveli, ili kada na drugom mestu građane pitate šta im je najvažnije, to je pitanje njihovog zaposlenja, odnosno prilike da se radi, prilike da dobiju šansu da rade. To je ono o čemu mi iz LDP-a sve vreme govorimo, da u ovoj zemlji ima malo šanse za svakog od nas, a pogotovo ima malo šanse za zaposlenje.
Nacionalna strategija postoji, a videli smo da ti akcioni planovi postoje i u drugim oblastima. Najgore od svega je što se, kada se donese akcioni plan ili strategija koju predloži Vlada, a usvoji Skupština, to nikada ne primenjuje, ili se ne primenjuje u potpunosti. Pretpostavljam da ste vi u saglasju s ministrom Dinkićem kada je u pitanju ova tema i razlog zbog kog sedite ovde je taj. Mnogo bi bolje bilo da je tu ministar Dinkić i da možemo s njim da porazgovaramo o ovoj temi, pošto je i ovaj resor, odnosno zapošljavanje, pod njegovom ingerencijom.
Bojim se da će zakon, kao i mnogi zakoni koje smo do sada doneli u ovoj skupštini, i u ovom, i u prethodnom mandatu, ostati samo slovo na papiru, odnosno neće doneti nikakve pozitivne efekte. Još jednom podvlačim, mislim da je to verovatno svima jasno, samo treba odgovornosti i hrabrosti za tako nešto. Mislim da je to prilika da povećamo broj radnih mesta, ako smanjite poreze i doprinose.
Voleo bih da je tu ministar Dinkić, jer je on prošli put rekao da garantuje da neće biti povećanja PDV-a. Pretpostavljam da je on taj koji može da odredi i da se spuste porezi i doprinosi na plate. Molim vas, pošto ste njegova koleginica, da izvršite pritisak na njega, jer se ovde postavio kao premijer i ministar finansija i ministar ekonomije, da učini sve što je u njegovoj moći da se smanje porezi i doprinosi na plate i tada ćemo imati više prilike za rad. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 15 dana od kada sam prvi put postavio pitanje premijeru Cvetkoviću koji je to ekonomski odnosno državni interes da javna preduzeća oglašavaju, reklamiraju ili sponzorišu jedan dnevni list, tačnije dnevni list "Pravda", koji je faktički stranačko glasilo jedne partije ovde u parlamentu.

Verovatno je najbolji odgovor došao sinoć u jednoj televizijskoj emisiji, ali isto tako je i ova tišina koja dolazi od premijera Cvetkovića, odnosno neodgovaranje na pitanje, najbolji odgovor koji je to interes. Bićemo uporni da dobijemo odgovor na to pitanje.

Isto tako moramo da pitamo – ako već Vlada (pitanje je takođe upućeno premijeru Cvetkoviću) planira mere štednje, zašto ne počne prvo od sebe, zašto ne smanji broj ministarstava nego čeka kongres jedne partije koji će biti na kraju godine?

Zašto Vlada malo ne povede računa o tome da je jedno javno preduzeće oštetilo budžet Republike Srbije za oko sto miliona evra?

Dakle, Naftna industrija Srbije je predala završni račun u kome je iskazala dobit od 4,5 milijarde dinara. Nakon toga, po rečima ministarke finansija Diane Dragutinović, uz intervenciju novog vlasnika, zatražen je rok da se preda novi završni račun, u kome je iskazan gubitak od 3,5 milijarde dinara. To je ukupno 8 milijardi dinara. Ako znamo da je Upravni odbor NIS-a u 2008. godini doneo odluku da će se, za razliku od prethodnih godina, prvi put sva sredstva koja budu predstavljala dobit sliti u budžet Republike Srbije, možemo da kažemo da je budžet Republike Srbije oštećen za oko sto miliona evra. Ko će odgovarati za to?

Nama "ministar za sve" svaki dan šalje poruku da će raznorazne mere koje predlaže Vlada, a koje on kao portparol u ime Vlade iznosi javnosti, doneti boljitak u ovoj zemlji, odnosno da ćemo uštedeti mnogo.

Voleo bih da premijer Cvetković bar jednom odgovori na neko pitanje, odnosno da kaže ko je odgovoran, šta će država uraditi povodom toga što je budžet Republike Srbije oštećen za sto miliona evra zato što je Naftna industrija Srbije, umesto dobiti koja je ostvarila, sada u gubitku. Jedva čekamo taj dan da ovde raspravljamo o ekonomskim merama.

Nadam se da neki ministri koji dolaze u ovu salu, nakon preraspodele, a nadam se pre kongresa jedne političke partije, više neće biti ministri, da će se smanjiti broj ministarstava i da će na taj način Vlada pokazati kako se štedi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, nije nama, gospođo predsedavajuća, samo vreme problem, nama je problem i što ministar koji je od strane Vlade ovlašćen da sedi ovde nije prisutan, tačnije ministar gospodin Dinkić, potpredsednik Vlade, vrhovni skijaš itd. Gospođa Kalanović je svakako stručna i za ovu oblast, ali nije ona ta koja nam može dati odgovore na pitanja koja je i sam ministar otvorio tokom rasprave. Malopre sam čuo kada se gospođa ministarka obratila koleginici iz SRS i rekla da će gospodin ministar stići za pola sata. Pola sata je prošlo i stvarno mi je krivo što ministar nije tu.
Hteo sam da govorim o nekim stvarima koje su vezane, između ostalog, i za ovaj zakon naravno. Hteo bih da podsetim bar kolege iz Ministarstva, kolege ministra Dinkića koje sa njim sede u Ministarstvu, da vam je jedna od turističkih organizacija 12. 5. 2008. godine uputila pismo. U tom pismu je stajalo da su upoznati sa tim da se priprema novi zakon o turizmu i interesuje ih kad će Ministarstvo objaviti zvaničnu informaciju o tome i pozvati sve zainteresovane subjekte da daju svoje predloge i sugestije.
Dana 19. 5. vi im odgovarate i kažete sledeće: "Što se tiče Zakona o turizmu, javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim aktivnostima vezanim za izradu njegovih izmena i dopuna koje se sprovode u skladu sa važećom regulativom. Planirane izmene Zakona o turizmu koje se tiču statusa lokalnih turističkih organizacija biće zasnovane na Strategiji turizma." Naravno da nijedna javna rasprava po ovom pitanju nije održana, niti je ijedna od preko sto turističkih organizacija bila pozvana da razgovara.
Vi ste, gospodo iz Ministarstva, prilikom izrade (sami ste to naveli u obrazloženju) Strategije razvoja turizma Republike Srbije u cilju analize trenutnog stanja u turizmu održali sedam radionica širom Srbije, sa 290 učesnika. Obavili ste 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i razgovore sa ministarstvima zdravlja, kulture, i nauke i životne sredine. Malo kasnije ću vam postaviti pitanje zašto niste razgovarali i sa Ministarstvom prosvete, odnosno sa ministrom Obradovićem, i to iz jednog veoma konkretnog razloga.
Pretpostavljam da ovih 760 ispitanika koje ste nahvatali na granicama nije bilo nezadovoljno uslugama kakve se nude u Srbiji, već im verovatno ništa nije bilo jasno jer dolaze iz Evrope (oni koji dolaze iz Evrope) u zemlju koja se nalazi u Evropi i treba im viza, dolaze u jednu razrušenu zemlju. Pretpostavljam da je iz tog razloga postojalo nezadovoljstvo, ali ne uslugom koja se nudi.
Zbog čega sam spomenuo ministra Obradovića i Ministarstvo prosvete? Udruženje hotela i restoratera Srbije "Hores", Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije (UBKMS), kao i JUTA obraćali su vam se više puta, a obraćali su se vašem ministarstvu, kao i Ministarstvu prosvete, sa inicijativom za dopunu i izmenu Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Zbog čega?
Ministar Obradović je potpisao jedan pravilnik gde je predvideo da se odeljak Nastava u prirodi briše i izbrisao ga. JUTA i ove dve organizacije koje sam spomenuo su u pismu, kojim su pokušali da korespondiraju sa vama i dobili su na kraju odgovor da će to biti razmotreno, ali ništa od toga nije učinjeno, ukazali na neke veoma bitne stvari: da, prema iskustvima i istraživanjima o trenutnoj socijalnoj karti stanovništva Srbije, više od 85% roditelja ne može svoju decu da odvede u banje, na letovanje ili zimovanje duže od sedam dana. Recimo, da je cena 2.500 dinara po osobi, četiri osobe, sedam dana, 7.0000 dinara. To znači da 85% porodica u Srbiji, a pre svega njihova deca, jedino uz pomoć škola, specijalizovanih agencija i objekata izgrađenih za ove namene mogu da borave u klimatskim mestima i na taj način ostvare navedeni edukativni, socijalni, zdravstveni i svaki drugi cilj.
Moram da vas podsetim da je nakon Drugog svetskog rata postojala tendencija, a bila je nastavljena u poslednjih 30 godina, da se određeni objekti sistematski bave organizovanjem boravka dece u prirodi, pa je u poslednjih 30 godina i veliki broj hotela prilagodio svoje objekte za te namene. Pročitaću vam sledeće podatke. Nekoliko značajnijih destinacija, u čijim se objektima u kontinuitetu dugi niz godina unazad realizuje program nastave u prirodi: Zlatibor - 17 objekata, kapacitet 1.800 kreveta i 350 zaposlenih, Divčibare, Tara, Rudnik, Goč, Sokobanja, Vrnjačka Banja, Ivanjica, Fruška gora itd.
Samo ovih nekoliko, znači desetak mesta, ima kapacitete od 9.500 ležajeva i preko 1.835 zaposlenih. Pošto je ministar Obradović mislio da se obriše, a vaša vlada aminovala, nastava u prirodi, dolazimo do cifre, kada uzmemo i one koji rade u turističkim organizacijama, one koji se bave nastavom u prirodi, saobraćajnim firmama itd., da oko 3.300 radnika može ostati bez posla i ličnih primanja.
Šta je dalje važno? Na taj način će se smanjiti PDV na usluge smeštaja i prevoza, izračunato je, za oko 400.000.000 dinara godišnje, smanjenje poreza i doprinosa po osnovu zarade je u iznosu od preko 550.000.000. Naglašavam da mi je žao što nije tu ministar Dinkić, jer je predvideo da zaposli milione pripravnika u narednom periodu na godinu dana, a ljudi ostaju bez posla permanentno.
Ova nastava u prirodi... Moram da vam kažem iz ličnog primera, išao sam na "Letenku" i "Testeru" na Fruškoj gori, generacije pre mene su išle, moje ćerke sada idu i od sutra to više neće moći, a to su objekti koji, kao i na drugim mestima, funkcionišu već desetinama godina i neko je sada smislio da to pređe u neke druge ruke. Kao što ste na brzinu smislili da promenite Zakon o privrednim komorama, odnosno te izmene i dopune, tako je neko i ovo na brzinu smislio da nešto materijalizuje.
Gospodin Dinkić je u odgovoru gospodinu Ostojiću rekao da se niko nije nadao da će za vreme otkad on vodi Ministarstvo, odnosno od kada njegovi ljudi vode sektor turizma riliv sredstava sa trista i nešto miliona dolara skočiti na gotovo milijardu. Evo, on obećava da bi u narednih par godina to moglo i da se duplira.
Hteo sam da ga pitam kako je moguće da očekuje da njemu neko poveruje. Obećao je hiljadu evra po akciji. Mislim da svaki građanin u ovoj državi zna da je to bila to šarena laža, da ne iskoristim drugu reč. Obećao je izvoz "fijata" u Rusiju. Jako bismo voleli da se to desi, kao i ovih hiljadu evra, ali to se, naravno, neće desiti, a neće se desiti ni ovih dodatnih milijardu dolara od turizma.
Suština je u tome što svaki put kada se učini da će biti izbora neko pokušava jeftinom demagogijom da privuče što više birača na svoju stranu.
Ne bih više dužio, samo bih hteo još jednom da citiram gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je danas, a vi ćete mi, predsedavajuća, dozvoliti, mešao mnoge teme dok je govorio, pričao je o ekonomskim merama, o privrednim komorama i o zakonu o turizmu; između ostalog, na primedbu gospodina Ostojića, koji nije kritikovao, kako je rekao gospodin Dinkić, radi kritike, nego argumentovano rekao da ovim zakonom o turizmu izvlačimo odnosno uplićemo državu, jer mora da pomogne, a kada su u pitanju privredne komore izvlačimo državu, tržište će samo da odluči o svemu tome.
Gospodine Dinkiću, hteo bih da vam kažem – izađite jednom sami na tržište, sami izađite na izbore, pa pokažite i ostalima, recimo i privrednim komorama, kako to izgleda. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, problem za vas je u tome što ste vi mogli malopre 20 minuta da pričate ovde, ali sve što vi govorite proteklih nedelja, meseci, to jedno drugo demantuje. Vi ste stalno u nekoj koliziji sa onim što govorite.
Drugo, meni uopšte nije jasno ko ste vi. Da li ste vi premijer ili ministar finansija? Malopre ste rekli – ja vam garantujem da nećemo povećavati poreze. Da li je to u vašoj ingerenciji? Mislim da nije. Vi kažete – lansiraćemo projekat, deset hiljada pripravnika ćemo zaposliti. Šta je sa onim hiljadama što ostaju bez posla? Danas sam izneo primer, potpisom vašeg kolege Obradovića ukinuli ste, pošto je već priča o turizmu, nastavu u prirodi. Od tri do pet hiljada ljudi će ostati bez posla zbog toga. Vi nama pričate o deset hiljada pripravnika.
Šta radite dalje? Etatizujete turizam, a otvarate tržište za privredne komore. To ste vi danas rekli. Kad se već igramo tržišta, izađite vi jednom na tržište, ali sami, pa ćete videti kako će građani oceniti vašu politiku.
Vi ste danas od nas tražili da vam verujemo da ćete uspeti u narednih par godina da duplirate milijardu dolara, koliko je prihod Srbije od turizma. Ko može vama da poveruje više? Hiljadu evra po akciji, "Fijat" izvozimo, Rusija, sve što proizvedemo izvozimo, sleti bager u toku izborne kampanje negde u sneg, vi se pojavite i kažete – ovde će biti skijalište, ovde će biti žičara. Dokle više, gospodine Dinkiću?
Kažete, ko je mogao da predvidi? Imali smo rebalans budžeta i upozoravali smo vas mi iz opozicije, mi iz LDP-a konstantno, na ekonomsku krizu. Bili smo narikače. Šta ste uradili rebalansom budžeta? Povećali penzije? Povećali ste rashode, strahovito, ove države. Imali smo budžet u decembru. Šta ste onda uradili? Nemojte mi reći da u decembru niste znali da postoji ekonomska kriza i kakvi efekti mogu da budu. Nemojte se vaditi na Ameriku, Englesku i na prodaju automobila.
Gospodine Dinkiću, u martu je skočila prodaja automobila u zapadnoj Evropi za 40%. Znate li šta će da se desi? Svi će polako da počnu da se dižu, neko brže, neko sporije, ali da se dižu iz ove ekonomske krize, jedino će Srbija da nastavi da propada. Efekti svetske ekonomske krize još uvek se nisu osetili kod nas, efekti ekonomske krize se osećaju zbog vas i vaše vlade.

Gospodine ministre, kao što je rekao kolega Ostojić, nemate razloga da sve ovo lično shvatate. Rezultati su ono što je merilo. Za to je jedino Duško Radović mislio da nije tako.
Kažem vam, posle svega ovoga što se dešavalo u proteklih godinu, dve dana, politike koju ste vodili sa mesta na kome se i dan-danas nalazite, bilo bi lepo da kada drugima predlažete da izađu na tržište izađete i sami, pa da vidite da li građani imaju poverenja u ono što vi govorite. Na neka pitanja koja smo postavili nismo dobili odgovor. Nas koji smo vam postavili pitanja nazvali ste politikantima.
Objasnite nam, gospodine ministre, kako je moguće da ministarka finansija kaže da je moguće da će se povećati porezi, kao krajnja mera. Vi kažete da nema šanse da se povećaju, pričamo o PDV-u, ministarka Dragutinović kaže da ćemo oporezovati sva primanja koja su veća od određenog iznosa. Posle tri dana izlaze mere koje govore da se to neće dogoditi. Kažete – jedinstveni smo u Vladi, radimo super kao tim. Svaki dan dolaze različiti signali iz Vlade, različite izjave iz Vlade. Očito se namećete kao portparol Vlade, kao premijer, kao ministar finansija, kao ministar ekonomije, potpredsednik Vlade. Čekamo samo da nastupite kao ministar unutrašnjih poslova za one koji ne misle kao vi.
Građani jako teško žive. Ovo nije demagogija. Ovo je fakat. Znam da i vi to znate. Znam da imate verovatno veoma dobru nameru da učinite da građani žive bolje, ali to vam ne uspeva. Jedino što vam uspeva je sjajan marketing.
Šta je sa javnim preduzećima, gospodine Dinkiću? Jedva čekam da dođe dan da Državna revizorska institucija uđe u javna preduzeća, pa da vidimo koliko se plaća pojavljivanje pored predsednika u izbornoj kampanji, da vidimo koliko se plaćaju šestominutni prilozi na jednoj televiziji preko računa javnih preduzeća. To su stvari o kojima ćemo tek govoriti. Danas je trebalo da pričamo o turizmu. Vi ste pokrenuli priču o ekonomskim merama i to je dobro, ali prestanite da zamajavate narod.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, hteo bih da postavim jedno kratko pitanje.

Pre nekoliko godina jedna vlada je dala koncesiju za autoput Horgoš-Požega jednoj firmi. Druga vlada koja je došla nakon nje raskinula je tu koncesiju. Pokušavali smo godinama i mesecima, i mi i ostale kolege, da dođemo do svih podataka iz ugovora koji su dati firmi kojoj je data koncesija. Nismo bili u mogućnosti sve da vidimo.

Nakon toga, kada je formirana ova poslednja vlada, Vlada Mirka Cvetkovića, mi smo bili u prilici da čujemo da su sve odredbe tih ugovora na strani Republike Srbije, da neće biti nikakvih problema i da slobodno možemo da raskinemo ugovor. Znači, mesecima smo najavljivali da ćemo raskinuti ugovor sa koncesionarom.

Šta se sada desilo? Austrijski sud je doneo odluku gde je prihvatio navode i žalbe koje su podneli koncesionari. Koliko smo upoznati, iznos koji koncesionar traži od Republike Srbije je 17 miliona evra. Šta država Srbija čini po tom osnovu? Da li je neko reagovao? Da li je neko od nadležnih ministara reagovao? Ko je sve vreme zagovarao da treba raskinuti ugovor na način na koji je urađen, odnosno zašto se niko nije žalio u ime Republike Srbije i da ospori ovaj iznos od 17 miliona evra u ovo vreme u kada pokušavamo svi da štedimo?

Mislimo da je veoma neodgovorno da oni koji su u obavezi da se žale u ime Srbije to i ne učine. Zbog toga molim odgovor u najkraćem roku. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poslednjih sedam do osam dana dva puta postavljao isto pitanje premijeru Cvetkoviću, u nadi da ću dobiti odgovor – koji je državni interes i koji je tržišni interes, na koji način može da objasni zbog čega se pare iz budžeta Republike Srbije, preko javnih preduzeća uplaćuju jednom dnevnom listu? Zbog čega se pare poreskih obveznika koriste na takav način da se jednom dnevnom listu sa mizernim tiražom, koji apsolutno kontroliše Aleksandar Vučić i čiji je glavni i odgovorni urednik Predrag Popović, uplaćuju izuzetno velike sume za oglašavanja i reklamiranja?

Prošli put smo mi postavili pitanja vezana i za ''Lutriju Srbije'', ko je monopolista i za ''Telekom'', ko je monopolista? To, naravno, nije kraj.

– Pitamo, koji je interes grada Beograda da se reklamira u tom istom listu?

Mi isto imamo svoje članove Veća u Gradskoj upravi Beograda. Mi smo i tamo postavili pitanje.

Dobili smo izveštaj u vezi toga koja su sredstva utrošena u poslednjih šest meseci. Pošto smo pod velikom tenzijom da moramo da štedimo i to sa pravom, ja moram da postavim pitanje premijeru Cvetkoviću – da li on ima informacije koliko lokalne samouprave, tačnije gradovi, tačnije grad Beograd koristi za oglašavanje po raznim medijima, ali suština je koliko troši sredstava za dnevni list „Pravda“ da bi se oglašavao?

Ja ću vam reći, po dokumentu koji smo dobili od Sekretarijata za finansije grada Beograda, da je za period od 1. oktobra 2008. godine do 31. marta 2009. godine dnevnom listu „Pravda“ uplaćeno šest miliona 569 hiljada za oglašavanje. Da ne mislite da je prvoaprilska šala, već sledećeg dana 1. aprila, u dnevnom listu „Pravda“ – na sedam strana grad Beograd se oglašava.

Pitam premijera Cvetkovića – koji je to interes da se grad Beograd ovako oglašava, šta se plaća ovim? Dakle – šta se očekuje od dnevnog lista "Pravda", na sedam strana, 1. aprila? Imamo jučerašnji broj, opet se Grad oglašava. Jedini oglašavač u "Pravdi" je grad Beograd.

Po novom zakonu koji smo usvojili u Skupštini Srbije nema više zakonskih uslova da se oglašava u novinama, kako grad tako i javna preduzeća, dovoljno je da se oglase na svom sajtu i u ''Službenom glasniku''.

Moram da pitam premijera Cvetkovića – šta radi Državna revizorska institucija? Naravno, nije pod njegovom ingerencijom, ali pitam sve nas – da li Državna revizorska institucija treba da uđe u javna preduzeća, da kontroliše na koji način su donete odluke i zbog čega su donete odluke da se ova sredstva koriste? Isto tako, šta rade budžetske inspekcije?

Znači, ovih sedam listova u "Pravdi" 1. aprila, oglašavanje oko milion dinara, zbog čega?

Šta to država očekuje od "Pravde", od jednog lista sa mizernim tiražom? Da li se na taj način pravi neki dogovor ili sklapaju neki dogovori, ili se plaćaju neke usluge osobi koja kontroliše taj list, a to je Aleksandar Vučić?

Zbog toga očekujem od premijera Cvetkovića da nam zaista da odgovor najbrže u najkraće mogućem roku, inače ćemo svaki put da postavimo ovo pitanje dok ne dobijemo odgovor, da li ovde, da li putem saopštenja – da li iko kontroliše na koji će javna preduzeća da troše budžetska sredstva i ko kontroliše to, na koji način Grad i zbog čega se oglašava u jednom ovakvom dnevnom listu?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre verujem da u onom metežu i gužvi koji je postojao u utorak mnogi od vas nisu čuli pitanja koja sam postavio, pretpostavljam da premijer nije hteo da ih čuje, a verovatno uz veliku saglasnost svih medija koje sam spominjao da rade sa Agencijom savetnika predsednika Srbije, odnosno agencijom gospodina Srđana Šapera.

Postavio sam pitanje premijeru Cvetkoviću, zamolio sam ga da nam najkasnije za dva dana da odgovor – koji je to politički, komercijalni i tržišni, bilo kakav, razlog zbog kog se državne kompanije, kompanije čiji je osnivač Republika Srbija reklamiraju u jednom listu koji ima mizeran tiraž? Koji je to interes da se monopolista, kao što je "Lutrija Srbije" reklamira u istom tom listu, u listu "Pravda"? Da li zbog toga što jedna proevropska vlada, što jedna proevropska politika ima potrebu da se reklamira u novinama koje su potpuno suprotne od politike koju je vodila ova vlada i u kom pravcu ide ova država?

Voleo bih da čujem, takođe, od gospodina Cvetkovića da li je u međuvremenu razgovarao sa direktorom "Telekoma", gospodinom Radujkom? Da li ga je pitao, da li je gospodin Radujko razgovarao sa svojim akcionarima, da li je razgovarao sa Upravnim odborom kada je doneo odluku da se preko firme Srđana Šapera reklamira u listu "Pravda"?

U krizi u kojoj živimo, gde pokušavamo svi da štedimo, državna preduzeća pod kontrolom Vlade i pod kontrolom Agencije koju vodi Srđan Šaper reklamiraju se u jednom takvom listu, čiji je kontrolor Šešelj. Bio je Šešeljev megafon 18 godina, pa ga se veoma lako i odrekao. Koji je to interes za javna preduzeća? Koji je to interes za građane? Koji je to interes da se javna preduzeća reklamiraju u dnevnom listu koji uređuje čovek koji je u vreme vanrednog stanja uređivao novine koje su jedine zabranjene u Srbiji?

Danas kada na sednici Vlade treba da se skine oznaka tajnosti sa slučaja "Kovačević", nadam se da neće biti nova oznaka tajnosti stavljena na ovaj slučaj. Zaista bih molio premijera Cvetkovića da nam u najkraćem roku u ovom zdanju ili putem zvaničnog saopštenja da odgovore, da se ne bi desilo da opet pokuša da preko onih medija za koje nisam jednu reč rekao, a očito su pod kontrolom agencije Srđana Šapera, saznamo odgovore.

Na kraju, hteo bih da kažem da poslanici LDP ni danas neće biti više u ovoj sali, iz prostog razloga što nam neorganizovanost i nesposobnost vladajuće većine da organizuje rad u ovom parlamentu ne dozvoljava da sedimo u ovoj sali. Mesta koja su predviđena za LDP nisu slobodna i niko drugi osim vladajuće većine nije kriv što ne možemo tri dana da radimo.

Proteklih meseci smo slušali razne izgovore da ne radimo zbog jedne poslaničke grupe. Mislim da je sada svima jasno da ne radimo zbog nesposobnosti vladajuće većine, koja nije u stanju da obezbedi funkcionisanje Narodne skupštine. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da postavim pitanja, pre svega, premijeru gospodinu Cvetkoviću. Javna preduzeća u ovoj državi prijavila su gubitak za 2008. godinu od nekoliko milijardi dinara.
Smanjena su sredstva iz budžeta koja idu prema fakultetima, prosveti; nema para za lekove, za zdravstvo; uvode se novi porezi, povećava se PDV, a mi u toj situaciji imamo višemilionske oglase u jednom dnevnom listu, oglase koje daju javna preduzeća koja je osnovala država.
Hteo sam da postavim pitanje gospodinu Cvetkoviću da li je upoznat sa tim da se tri javna preduzeća, poput MTS - mobilne telefonije, Telekoma, Lutrije Srbije, oglašavaju u dnevnom listu "Pravda"?
To su jedini oglašivači u tom dnevnom listu, u dnevnom listu koji ima mizeran tiraž, u dnevnom listu koji vodi antievropsku politiku, u dnevnom listu koji kontroliše Aleksandar Vučić, u dnevnom listu čiji je glavni i odgovorni urednik Predrag Popović, isti onaj koji je bio glavni i odgovorni urednik lista "Nacional", koji je zabranjen za vreme vanrednog stanja.
Hteo sam da postavim pitanje – da li gospodin Cvetković zna da je vlasnik "Nacionala" bio Dušan Spasojević Šiptar, da je taj Predrag Popović, koji je i glavni i odgovorni urednik tog lista "Pravda" danas, najavio za 12. mart 2003. godine ubistvo premijera Đinđića?
Hteo sam dalje da pitam – da li gospodin Cvetković ima informacije da li je dnevni list "Pravda" izmirio sve svoje obaveze prema državi, kada država može takve milionske oglase da oglašava u tom listu?
Dalje sam hteo da pitam premijera Cvetkovića da li zna da sve tri kompanije koje sam pomenuo na najbliži mogući način sarađuju sa kompanijom Srđana Šapera, savetnika predsednika Borisa Tadića? Duboko smo ubeđeni da predsednik Boris Tadić ne zna za sve ovo, da se njemu sve ovo radi iza leđa, jer je nemoguće da neko finansira list "Pravdu", koji vodi antievropsku politiku, koji se bori protiv zvanične politike države Srbije, i to parama države.
Građane interesuje, ako smo u tolikoj krizi, ponavljam, ako nema lekova, nema para za fakultete, kako onda ima para da se oglašavaju javna preduzeća u tom dnevnom listu, o kome smo, mislim, dovoljno rekli. Ako nam neki ministar iz Vlade, odnosno premijer Cvetković u roku od dva dana ne da odgovor kako je moguće da se javna preduzeća (koja su, inače... ne konkretno ova, ali je generalno veliki gubitak iskazan) oglašavaju u dnevnom listu "Pravda", za milionske iznose, znači, svakog dana ćemo da postavljamo ova pitanja, svakog utorka i svakog četvrtka, dok ne dobijemo odgovor.