Poštovano predsedništvo, gospodo ministri, gospođe ministarke, dame i gospodo narodni poslanici, bio sam se spremio da postavim pitanja koja se pre svega odnose na statut Vojvodine, tačnije na zakon o nadležnostima. Naravno da sam hteo i da pitam – gde se zagubila autonomija Vojvodine u poslednje tri godine, kada će biti razmatrani u Skupštini Srbije predlog statuta i zakon o nadležnostima Vojvodine?
Hteo sam da pitam i – da li su ministri svesni i da li barataju informacijom koliko je budžet Republike Srbije, odnosno budžet Pokrajine Vojvodine oštećen zbog toga što je menjan završni račun NIS i ko je odgovoran za to? Ali, pošto ja toliko volim Vojvodinu, iz koje dolazim, nemam nameru da je ponižavam na način na koji je vi ponižavate, da u ovakvoj atmosferi pričamo o takvim stvarima.
Zbog toga bih se, pre svega, obratio gospodinu Ljajiću. Malopre ste konstatovali da je ono što je Čedomir Jovanović rekao tačno i da ova atmosfera u kojoj se nalazi naša država onemogućava naše priključenje EU. A zbog čega? Zato što smo imali slučaj, kada je uhapšen haški optuženik gospodin Radovan Karadžić, na Javnom servisu Srbije mi nismo čuli zbog čega je on uhapšen, zbog čega je on optužen, nego smo slušali kako doktor Dabić viskom leči pacijente i gde je voleo da popije rakiju i svira gusle.
Ono što nas interesuje, gospodine Ljajiću, a želimo zaista konkretan odgovor, godinama smo slušali da se Ratko Mladić nalazio 2000. godine ovde, 2001. onde, 2002, 2003, 2004, 2005. godine, a nijednu reč za to vreme, a i sama haška tužiteljica Karla del Ponte je govorila da se ne zna gde je Radovan Karadžić. Radovan Karadžić je uhapšen. Objasnite nam, jer zaista je javnost malo zbunjena, ukoliko smo godinama slušali da se pratio trag Ratka Mladića i da se kasni za njim, a godinama nijednu reč nismo čuli o tome gde je Radovan Karadžić, otkud sad to da smo uhapsili Radovana Karadžića, a i dalje tvrdimo da ne znamo gde je Ratko Mladić i ne možemo da ga uhapsimo?
Mi se zaista bojimo da postoji neki centar koji je držao i Radovana Karadžića pod svojim okriljem i da isto tako drži Ratka Mladića, da onemogućava Srbiji da ispuni one uslove koji su joj neophodni da bi pristupila Evropskoj uniji. Hvala.

Saglasan sam sa vama, gospodine ministre Ljajiću, i duboko sam uveren da nijedna institucija, pogotovo ona institucija na čijem se čelu vi nalazite, nema veze sa skrivanjem, odnosno držanjem u nekom podrumu i, kasnije, direktivom za poslednju prekomandu za te koji su u naše ime uradili određene stvari i po bivšim republikama zajedničke države. Ali, isto tako sam ubeđen da postoje oni čiji je interes da se nikada ne pronađu preostala dva haška optuženika.
Ono što vama ne ide u korist, gospodine Ljajiću, to je atmosfera o kojoj smo pričali danas ovde, koja postoji u Srbiji. Ono što je Čedomir Jovanović na veoma lep način opisao, umesto da smo puštali sirene u 12.00 časova, bolje bi bilo da smo pozvali one koji su nas 1999. godine bombardovali i pokušali da nađemo zajednički jezik sa njima, da im pokažemo da se Srbija promenila.
Nažalost, Srbija se promenila malo. Moramo učiniti sve da se promeni klima u ovoj državi i da se više ne slave alijasi ratnih, odnosno haških optuženika, da ne slušamo na koji način leče, gde sviraju gusle, već da slušamo o zločinima za koja su optuženi, da se Srbija već jednom suoči sa prošlošću, jer bez toga naravno da nećemo moći da napravimo nijedan korak napred.
Mi više nećemo imati pitanja, pretpostavljam ni po ovoj temi, a pogotovo o temi koju smo bili sami zakazali, o Vojvodini, znači o zakonu o prenosu nadležnosti, i već smo to, mislim, na najbolji mogući način obrazložili. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre...
(Predsednik: Izvinite, gospodine Maraš. Kolege poslanici, zaista bih vas zamolila da budemo tiši i da omogućimo da čujemo gospodina Maraša.)
Hteo sam da postavim dva pitanja u ime LDP. Prvo pitanje se odnosi na slučaj Kovačević. LDP je uputila pitanje Vladi, odnosno Ministarstvu inostranih poslova da li i na koji način su učestvovali u donošenju odluke Vlade da se, kad je u pitanju slučaj Kovačević, stavi oznaka tajnosti, odnosno na koji način je Ministarstvo inostranih poslova učestvovalo u ovoj aferi. Naravno, znate da je reč o aferi da se sto miliona dolara plati da bi se gospodin Kovačević mogao procesuirati u Srbiji.
Zakonski rok je istekao kada je trebalo da stigne odgovor koji smo u ime LDP postavili i nas samo jedna stvar interesuje - da li se iza ovog kršenja zakona krije želja Ministarstva inostranih poslova da sve ono što su učinili sakriju i da li će Vlada izvršiti pritisak na Ministarstvo inostranih poslova da nam da odgovor?
Drugo pitanje koje sam hteo da postavim se tiče Naftne industrije Srbije, tačnije, priče oko završnog računa. Moram da vas podsetim da je 30.06.2008. godine NIS, po rečima generalnog direktora, konstatovao da imaju dobit u prvih šest meseci preko sto miliona evra.
Gospođo predsedavajuća, molim vas, ako možete malo da utišate.
(Predsednik: Gospodo poslanici, još jednom molim za tišinu i molim da omogućite da parlament radi.)
U toku decembra 2008. godine, kada smo raspravljali o budžetu za 2009. godinu, ministarska finansija, a to je ponovila ovde i prošle nedelje, rekla je da računa na dobit koju je ostvario NIS. U martu 2009. godine NIS predaje završni račun u kome iskazuje dobit. Po rečima ministarke, koja je to ovde izgovorila pre nekoliko dana, tačnije u petak, novi vlasnik je tražio rok od 15 dana da se ispravi završni račun i tada su iskazali gubitak.
LDP, pre svega, interesuje ko je odgovoran što je NIS sa 20. mesta, među 500 najuspešnijih firmi u Evropi, postao gubitaš?
Ko je toliko nesposoban da za tri meseca firmu sa 20. mesta po uspešnosti u Evropi sroza na poziciju gubitaša? Ko je doneo odluku da se neraspoređena dobit iz 2007. godine od devet milijardi dinara ne slije u budžet Republike Srbije da bi se izgradile ili obnovile škole, bolnice itd, nego je doneo odluku da se gubitaši koji su dužni Naftnoj industriji Srbije za gorivo, poput Srbijagasa, Puteva Srbije, JAT-a, prebiju dugovi i da se faktički dobit koju je država Srbija trebalo da koristi, odnosno budžet Republike Srbije prebije na ove gubitaše?
Po čijem nalogu je Upravni odbor NIS-a doneo ovakvu odluku? Takvu odluku može da donese samo Vlada. Šta je radio Nadzorni odbor u NIS-u? Zašto nije kontrolisao šta rade vlasnici tj. država koja je stoprocentni vlasnik bila još uvek u 2008. godini? Šta radi rukovodstvo NIS?
Ko je odgovoran što će novi vlasnik, tačnije ruska strana, tužiti Upravni odbor Naftne industrije Srbije, pa zatim Srbijagas, pa Puteve Srbije, pa JAT? Ko je odgovoran što NIS kao gubitaš više nema rejting kod banaka, pa neće moći da dobija povoljne kredite, ili će možda Rusi doneti svoje pare, pa će na taj način smanjiti ulog države u strukturi imovine i možda postati stopostotni vlasnici NIS-a? Kako je ministar energetike, gospodin Škundrić, mogao da dozvoli da se preda završni račun bez Skupštine NIS?
Zbog toga LDP traži da Državna revizorska institucija, koja je osnovana i koja je plaćena da kontroliše između ostalog i rad javnih preduzeća, ne zaboravite prošle godine je NIS bio stoprocentno u rukama Republike Srbije, uđe u NIS, uradi kontrolu poslovanja, ispita opravdanost svih finansijskih aranžmana, obavesti o tome Skupštinu i kaže ko je toliko nesposoban da za tri meseca od NIS-a napravi gubitaša. Ko je odgovoran što je budžet Republike Srbije oštećen za više od 100 miliona evra? Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku moram samo da se nadovežem na ovo što je gospođa Tabaković pre mene govorila i u velikom delu onoga što je govorila moram i da se složim.
Tačno je da polovinu tih sporova su radnici već dobili i verovatno da postoji mogućnost da će dobiti još, ali to ne umanjuje potrebu poreske uprave za novim zaposlenima iz prostog razloga što smo u načelnoj raspravi spomenuli da veliki broj kvalitetnih kadrova se odliva i da sada čini i pokrajinsku administraciju i gradsku administraciju u Beogradu, a pretpostavljam i ostale lokalne i da će još veći problem biti kada lokalne samouprave preuzmu da rade poreze koje su u njihovoj nadležnosti.
Gospođo Dragutinović, ostalo je dosta toga nerečenog na onu temu koju smo pokrenuli u utorak, bez obzira što ste se nakon toga izjasnili da je tačno da je predat izveštaj NIS o završnom računu sa gubitkom, ali moramo da ovde neke stvari, kada je ta tema u pitanju, upoznamo javnost a najviše da upoznamo građane.
NIS od 2002. godine, zaključno sa završnim računom za 2007. godinu, prikazivala je dobit. Godine 2002. dobit je bila 6,1 milijarda, 2003. godine 6,6 milijardi, 2004. godine 2,4 milijarde, 2005. godine 3,9 milijardi, 2006. godine 6,27 milijardi i 2007. godine 5,26 milijardi. Zbog čega to govorim? Zato što u skladu sa propisima ova dobit se delila između države i NIS. Mi smo u toku prošle godine, tačnije u decembru, sklopili ugovor o prodaji i kupovini akcija NIS sa ruskim Gaspromom.
Gospođo Dragutinović, sigurno znate da neraspoređena dobit, zaključno sa 2007. godinom, kada je u pitanju NIS iznosi preko 9 milijardi dinara. Takođe sigurno znate da je članom 441. ugovora predviđeno, koji govori o korporativnom upravljanju, da od zaključenja transfera i sve dok je Republika Srbija akcionar u kompaniji, poseduje najmanje 10% akcija u akcijskom kapitalu NIS.
Strane su se dogovorile da će se korporativno upravljanje kompanijom obavljati u skladu sa principima predviđenim važećim zakonom i osnivačkim aktom.
Dakle, sve dok je Republika Srbija akcionar u kompaniji, poseduje najmanje 10% akcija u akcijskom kapitalu NIS. Potreban je pozitivan glas prodavca kako bi se donela sledeća rešenja odnosno odluke NIS, nezavisno od upravnog tela koje je zaduženo i u kojem sada ima većinu ruska strana, a to je usvajanje finansijskih i revizorskih izveštaja.
Zbog čega ovo govorim? Napomenuo sam to u utorak, a to je potvrđeno i od strane samog NIS, a potvrdila je i gospođa ministarka. Rukovodstvo NIS je predalo završni račun za 2008. godinu u zakonom predviđenom roku i iskazali su dobit, da bi nakon toga na nečiju intervenciju zatražen rok od još 15 dana da bi se izvršile ispravke u tom izveštaju i nakon toga je predat završni račun u kome je iskazan gubitak preko tri milijarde dinara.
O čemu je reč, gospođo ministarka, a pre svega je bitno da to znaju i građani Srbije? Skupština NIS je pre prodaje svog 51% Gaspromu donela odluku da će sva dobit koja bude ostvarena ...
Gospođo predsedavajuća, molim vas da ako možete malo da pozvonite, žao mi je što ovo ne interesuje moje kolege, ali mene ometa. Nemate nameru da pozvonite. Dobro, mogu i glasnije da pričam.
Sva dobit u 2008. godini je trebalo da se slije u budžet, takvu je odluku donela Skupština NIS, znači sva dobit ide u budžet Republike Srbije, a ovim dokumentom i prepravkom završnog računa, za koji želim da koristim teže reči šta je urađeno sa njim, Republika Srbija je izgubila.
Po rečima donedavnog direktora NIS gospodina Saramandića samo dobit u prvih šest meseci 2008. godine bila je preko 100 miliona evra, to je 123% više nego što je bilo predviđeno. I u trećem kvartalu je bilo dobiti i potpuno je nemoguće da se u četvrtom kvartalu prošle godine izgubilo preko 100 miliona evra i da NIS prikazuje gubitak.
Građani Srbije su na ovaj način debelo oštećeni, debelo je oštećen budžet o kojem vodite računa.
Zbog toga sam čitao da dok god 10% Vlada Republike Srbije poseduje u NIS bez nje ne može da se donese finansijski izveštaj, ne može da se uradi revizija. NIS je na intervenciju Rusa doveo neku njihovu revizorsku kuću, bez vašeg saglasnosti to nije moglo.
Predat je završni račun bez vaše saglasnosti, a to nije moglo da bude gubitak.
Danas čitamo u novinama da je NIS od onih sredstava koje su uplatili Rusi morala 50 miliona da izdvoji za penzije, a vi ste se odrekli dobiti koja je sigurno preko 30 miliona evra za 2008. godinu. Ko je dao to pravo?
Dosta mi je da pričam o NIS. Možete da se smejete, verujem da je to vama smešno, kao i mnogo toga do sada, ali činjenice su jedno, govorili smo šest meseci, nemojte ljudi to da radite na takav način.
Gospodin premijer je ovde rekao kada smo postavljali pitanja da ne razume zbog čega imam takav negativan stav prema tom ugovoru. Imam negativan stav prema onima koji sprovode taj ugovor. Neko je oštetio državu Srbiju, neko mora da odgovara za to.
Pričamo o ekonomskoj krizi koja nas sada potresa. Pa, mi proizvodimo deset puta veću krizu kod nas. Na koji način se raspolaže sredstvima?
Postoje veliki problemi kada je ovaj završni račun u pitanju. Rekli ste da ćete učiniti sve da se na najbolji mogući način on iskontroliše, a i vi i ja dobro znamo da svaki završni račun može da se fingira i sve da bude u skladu sa zakonom.
Tražimo da nam date odgovor na pitanje kako je moguće da se preko 100 miliona evra, koje je NIS imao kao dobit, sredinom prošle godine istopi, da preraste u gubitak, ko je naredio da se povuče završni račun koji je iskazao dobit? Da li je to razlog da bi se ispeglalo ovih devet milijardi dinara neraspoređene dobiti koja je postojala do 2007. godine?
Govorim ovo zbog poreza, na dobit se plaća porez. I tu je oštećen budžet Republike Srbije. Ko je dao saglasnost? Ponavljam, dok god imamo 10% kao Republika Srbija u NIS, bez naše saglasnosti ne mogu finansijski izveštaji, ne mogu revizorski izveštaji. Neko je dao saglasnost da se ošteti budžet Republike Srbije, jer je bio dovoljno neoprezan da se tako nešto dogodi.
Ne znam da li je sada možda intencija da se onima koji su podržali ovaj sporazum pokaže kako Rusi posluju? Nemam ništa protiv njih, oni rade u svom interesu, ali ko brani naše interese? Ko brani interese Republike Srbije? Vi ste jedan od odgovornih, kao ministar finansija. Podvlačim, to su milijarde dinara, koju dobit je imao NIS svake godine, a sada smo odjednom u gubitku. O kej, može da se posluje lošije, ali ne može da se istopi preko 100 miliona evra za tri meseca.
Gospođo Dragutinović, 2008. godina je ujedno bila i poslednja godina u kojoj će Republika Srbija, kao jedini vlasnik, da raspolaže tom dobiti.
Znači, mi smo se toga odrekli. Bojim se da će i kod ovih neisplaćenih 9 milijardi biti problem zbog ovog gubitka koji je iskazan.
Dalje, problem koji se postavlja: koji je bonitet NIS da ode kod bilo koje banke sada i da traži neki kredit, pošto je gubitaš? Naravno, vi ćete se složiti da će tražiti od Gaspromove banke, ali kakve će dobiti uslove? Sigurno neće dobiti uslove kao neko ko ima dobit, posluje pozitivno, nego kao gubitaš, malo lošiji uslovi će biti. Da li neko o tome vodi računa?
Još jednom moram da iskažem sledeću stvar: LDP nema ništa protiv ruske strane, imamo protiv one strane koja je nas zastupala na ovako loš način i koja to nastavlja. Prodali ste 51%, nikakvog razloga za tako nešto nije bilo, obećan vam je Južni tok, daj bože da ga bude, želimo da ga bude, jer je to u interesu građana Srbije. Ali, zbog čega sada ovo?
Neko mora da odgovara za to. Iz samog NIS-a je potvrđeno, znači, jeste gubitak, a hoćemo da čujemo kako je nastao. Mogu oni da peglaju šta hoće, imamo izjavu direktora koji je odgovorno tvrdio da se u prva tri kvartala poslovalo sa velikom pozitivom. Šta se moglo desiti - cena nafte je pala? Kakva je bila cena nafte početkom godine? Znači, ekstraprofit je bio. Premašeno je 123 puta ono što je bio plan. Sada odjednom gubitak.
Molim vas da nam, u skladu sa svojim ovlašćenjima, nadležnostima, odgovornostima, date odgovore na tako nešto, ali ne preko medija, molim vas, zato što mislim da, kao narodni poslanici koji smo pokrenuli ovu temu, treba da čujemo odgovore na ta pitanja.
Dosta je bilo da se pravdamo. O kej, svetska ekonomska kriza je i jako će nas pogoditi.
Gospodin guverner je jasno pre neki dan rekao da su i ove dve milijarde malo, a da će za sledeću godinu biti mnogo više. Sve to možemo zajedno da podnesemo. Svi smo građani ove države. Ali, ne na ovakav način, da se neko u ime države Srbije odriče profita, dobiti koju je imao NIS.
U čijem interesu i ko je naredio, da li novi vlasnik, da li novi vlasnik uz saglasnost sa nekim iz državnog vrha, ko odlučuje o tome da se povuče izveštaj u kome je iskazana dobit, da se preda novi u kome je iskazan gubitak i na taj način ošteti budžet Srbije, kroz tu dobit i kroz porez koji bi trebalo da se plati na dobit? Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarska, biću kratak ovaj put. Gospođo Dragutinović, očekivao sam, kad ste izašli nakon mene, iako ste hteli da kažete da je jedan amandman od vaše strane ocenjen kao vama najdraži, da ćete reći bar nešto.
Možda ćete reći - Maraše, vi lažete, ne govorite istinu, to nije tačno, ili ćete nešto drugo reći, pa ćete reći - da, to je tačno. Potpuno je nenormalno da smo mi u našoj državi, mi koji vodimo Vladu, očekivali da imamo dobit kao i prošlih godina, a sada nam je prikazan gubitak. Učinićemo sve da ispitamo kako se to desilo, ko je učinio propust, ko je dozvolio da se fingira izveštaj, da se naknadno šalje drugi koji ima gubitak.
Moram da podsetim sve, sigurno se svi sećate osmeha na licu direktora NIS-a kada je bio pitan kolika mu je plata. Znate zbog čega? Svake godine su imali dobit. Na osnovu toga su mogli 13. platu da isplate. Ove godine nema 13. plate. Naravno, nije mi žao što neće dobiti 13. platu, ali mi je žao što je republički budžet, po rečima ljudi koji su činili donedavno Skupštinu, oštećen za najmanje 30 miliona evra. Najmanje 30 miliona evra na osnovu dobiti iz NIS nije se slilo u republički budžet.
Predsednik Skupštine je vaš ministar energetike, gospodin Škundrić, pitajte njega. Nazovite ga, pitajte ga kako je to moguće, ako smo imali dobit tokom cele godine, koja je u prvom delu godine prelazila preko 100 miliona evra.
Moram da vas podsetim, prošle godine u jesen se NIS na listi od 500 evropskih firmi našla na 20. mestu po profiti koju ostvaruje. Ko radi u čijem interesu? Molim vas da nešto kažete. Ako nemate šta da kažete, molim vas, izađite i kažite - nemam šta da kažem.
Potpuno je katastrofalno što je tako, ali nema šta da vam kažem. Kažite mi da ne govorim istinu, ali nešto kažite, zbog vašeg digniteta, ne zbog mog, jer ja stojim iza svega ovog što sam rekao i što sam dosad govorio kad je NIS u pitanju, jer za sve postoje dokumenti, potpisani, overeni.
Nemam problem s tim. Vi očite imate, ali molim vas, izađite, kažite, preuzmite odgovornost, nešto kažite, a ne da nam govorite koji vam je najsimpatičniji i najlepši amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, malopre je gospođa predsedavajuća opominjala zbog buke koja se čuje u ovoj sali. Mislim da mnogo više dostojanstvo ove Narodne skupštine urušava tišina koja dolazi od vas, gospođo ministarka.
Molio sam vas dva puta da nam date odgovor na neka pitanja. Samo vi slobodno ćutite, ali nemojte da se iznenadite ukoliko ispod vašeg prozora u Kneza Miloša ili gde već, ispred Ministarstva finansija, budu demonstracije, ako budu nezadovoljni građani.
Vi ste malopre rekli – mi ovde pričamo o amandmanima, zato ne možete da odgovorite. Mi pričamo o životu. Pričamo o ovoj državi, pričamo o budžetu RS, ali ovde sedi ministarka finansija. Ako je jedini odgovor koji imate tišina, nemojte da vas iznenadi buka ispred vašeg prozora.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, hteo sam da vam se zahvalim što ste nakon mog trećeg poziva izašli da date odgovor, odnosno da potvrdite sve ono što sam naveo - da je ovakvom predajom završnog računa od strane novih vlasnika, podvlačim "novih vlasnika", oštećen budžet Republike Srbije.       
Očekujem da ćete, kao što ste sada imali spremnost da potvrdite ono što sam rekao, učiniti sve da se tako nešto ne dogodi. Nijednog momenta nisam rekao - da ste vi odobrili, samo sam rekao da je neko očito odobrio. Znači, nijednog momenta nisam želeo vas lično da upletem u sve to. Duboko sam uveren, kao što ste sada imali spremnost da potvrdite ono što sam rekao, da ćete imati spremnost da ovo do kraja ispitate i da ne dozvolite da republički budžet bude oštećen. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, onaj dan kada smo imali sednicu na kojoj su poslanici mogli da postavljaju pitanja premijeru i ministrima koji su bili prisutni, tada ste bili prisutni kada sam se ja obratio i vama i gospodinu Cvetkoviću pitanjem – da li je tačno pisanje u "Politici", da se prolongira formiranje zajedničke firme "Srbijagasa" i "Gasproma" za izgradnju južnog toka.

Danas je 1. mart. Po onom čuvenom dokumentu koji je potpisao predsednik Srbije, direktor "Srbijagasa" i ministar energetike, koji se valjda zove – Osnovni uslovi za osnovni sporazum na osnovu kog će biti osnovni ugovori itd, predviđeno je da se 1. marta 2009. godine, do 1. marta, osnuje zajednička firma između "Srbijagasa" i "Gasproma", da bi se gradio južni tok kroz Srbiju.

Danas je 10. mart, firma nije osnovana, prošlo je par dana od one sednice, nismo dobili odgovor ni na sednici, ni nakon toga. Zato vas molim da, ako možete, pošto ćemo se danas dosta družiti, da saznate od nadležnih zbog čega je odgođeno tako nešto.

Isto me interesuje kada je u pitanju Banatski Dvor – zašto je odgođen i taj posao? Zašto je odgođeno privođenje nameni skladišta ''Banatski Dvor''? Takođe je postojao rok u kome je to moralo da se počne, odnosno priča se i veoma je važno da znamo da li će građani opet da se smrzavaju zato što nemamo zalihe gasa?

Vi ste, gospođo ministarka, bili prisutni u ovoj skupštinskoj sali otkad ste ministar više puta. Sigurno ste čuli da su poslanici LDP bar u 50 navrata rekli sledeće – rudna renta koja je u Srbiji 3%, ukoliko se u ovoj skupštini izglasa onaj sporazum sa Rusima o prodaji NIS-a itd, neće moći da se podigne. U Sporazumu jasno piše –rudna renta ne može da se menja nikada više! Vi izjavljujete, pre neki dan na Kopaoniku, kako razmišljate o podizanju rudne rente.

Nama u LDP nije nikakav problem da vas s vremena na vreme podsećamo na neke stvari. Možemo uzeti stenograme, hiljadu puta smo skrenuli pažnju na neke stvari, kao i kada je u pitanju ovaj skandalozni ugovor sa "Gaspromom" o prodaji 51% NIS-a. Nije mi jasno zbog čega ova naknadna pamet. Zbog čega građane obmanjujete da je moguće podići rudnu rentu koja je sada 3%? Mi smo vam onda govorili – samo podignite onoliko koliko je u drugim državama, pa u krajnjoj liniji, kao u onoj državi sa kojom sklapamo sporazum.

Još nešto sa čime mislim da javnost nije dovoljno upoznata, a da biste vi morali da znate. Naftna industrija Srbije je predala završni račun u kome je iskazala dobit. Nakon toga, na nečiju intervenciju, tražili su, od onih kojima su predali, da im se produži rok od 15 dana da izvrše neke izmene u tom završnom računu. I šta se nakon toga desilo? U završnom računu je iskazan gubitak!

Zbog čega se država Srbija kroz završni račun NIS odrekla dobiti? O tome smo pričali pre nekoliko meseci. Sve to možete proveriti, vi ste ministar finansija, direktor poreske uprave je postavljen od strane ministra finansija, odnosno Vlade, dakle, možete sve to proveriti – da li je tačno da je NIS predao prvo završni račun u kome je iskazana dobit, pa su nakon toga tražili rok od 15 dana da isprave nešto u tom svom završnom izveštaju o poslovanju, a nakon toga su predali kao konačni završni račun u kome stoji gubitak? U čijem interesu? Dokle će se, kada je u pitanju ovaj posao sa NIS, na ovakav način raditi od strane naše vlasti, odnosno onih koji vode ova preduzeća, koji vode ovu državu? Čemu ti ustupci?

Ne kažem da ste vi odgovorni, ali vas molim da date odgovore na ta pitanja. Sigurno imate mogućnosti da dođete do tih odgovora. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, na početku moram da kažem da LDP ove izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i o poreskoj administraciji smatra neophodnim. Možemo ih podeliti u dva dela. Prvi deo možemo reći da je u neku ruku, malo korektna kozmetika, međutim, drugi deo koji se tiče radnih odnosa, odnosno koji reguliše radno-pravne odnose, a to je pre svega član 24, smatramo da je dobrodošao, malo zakasnio, odnosno prilično je zakasnio, ali veoma je dobrodošao iz prostog razloga što se zaposleni u poreskoj upravi na ovaj način izdvajaju iz Zakona o državnim službenicima, što je do sada bio veliki problem za zaposlene u poreskoj upravi.
Mi smo često govorili ovde da je položaj zaposlenih u poreskoj upravi potpuno neadekvatan poslu koji obavljaju, značaju koji imaju za državu, odnosno prikupljanju poreza i punjenja budžeta.
Moram da vam kažem da ste vi u vašem izlaganju napomenuli, gospođo ministarka, ako sam dobro pratio, da je pet godina neophodno za edukaciju zaposlenih. Znamo i vi i ja da je to bio kraći period u kom su zaposleni, njih pet-šest hiljada prošli obuku i smatramo da je taj korak koji je učinjen nakon 2000, kada je u pitanju poreska uprava, možda jedan od najznačajnijih koraka koji je nakon 2000. urađeni u državnoj službi. Osnovani su centri za edukaciju kroz koje je prošao veliki broj zaposlenih. Na osnovu toga smo i dobili veliki broj kvalitetnih kadrova u poreskoj upravi, veliki broj inspektora koji su mogli da se pohvale sa svojim znanjem. Imali smo i zaposlene u poreskoj upravi koji su vršili edukaciju privrednih subjekata i to veoma veliki broj tih edukacija je održan pogotovo kada je uvođen PDV.
Zaboravili ste jednu stvar da kažete, napomenuli ste da se na ovaj način otvara prostor da se veliki broj pripravnika primi u poresku upravu na mnogo lakši način, odnosno da zasnivaju radni odnosi na mnogo lakši način – šta je tu ključni problem, zbog čega kadrovi iz poreskih uprava odlaze?
Ključni problem, zbog čega odlaze kadrovi iz poreske uprava, jeste taj što su plate mizerne u poreskoj upravi i sad izmena ovog zakona, sistematizacija koja bi trebalo da usledi mora biti praćena i poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih.
Daću vam primer jedne od najvećih filijala u Srbiji, to je filijala Poreske uprave Novi Sad 2, gde po sistematizaciji postoji 40 inspektora koji treba da kontrolišu 13 hiljada poreskih obveznika, koji su preduzetnici. Na terenu je to malo drugačije, pošto ta filijala Novi Sad 2 obuhvata ceo Južnobački okrug i taj broj poreskih obveznika je veći.
Šta se desilo do Nove godine? Tri inspektora su napustila Poresku upravu u toj filijali, još su dva najavila odlazak.
Rekli ste u vašem izlaganju da se prenose nadležnosti na lokalnu samoupravu u pogledu nekih poreza itd, međutim mi smo to prošle godine pitali, odnosno ja konkretno, svega 47 opština je bilo osposobljeno u Srbiji da preuzme na sebe te obaveze. U velikom broju opština i gradova u Srbiji još nisu zaživele te lokalne poreske uprave. Šta će biti onog dana kada zažive? Plate će sigurno biti bolje nego u Republičkoj poreskoj upravi i tada možemo očekivati određeni odliv kadrova.
Mogu da vam kažem da veliki deo pokrajinskog aparata, u krajnoj liniji gradskog aparata u Novom Sadu, čine donedavno zaposleni u poreskoj upravi. Oni svi odlaze za boljim platama, svi odlaze za boljim položajem. Mislim da bi korektno bilo da poreska uprava ima isti tretman kao i Narodna banka, s tim što, za razliku od Narodne banke, poreska uprava niti ima svoje zgrade, a vozila koja teraju inspektori na terenu katastrofalna su itd.
Ono što je stvarno zabrinjavajuće, nemam ništa protiv njih, treba svi da imaju dobre plate, ali zaposleni u Gradskom saobraćajnom i u čistoći imaju veće plate od inspektora poreske uprave koji na terenu treba da kontroliše poreske obveznike koji imaju velik obrt sredstava, odnosno poreski obveznici koji su veoma jaki, potpuno je neprimereno da njih kontrolišu ljudi koji imaju 40 hiljada platu. Možete zamisliti kakva je to kontrola. Vi ste sami pre neki dan spomenuli da treba da se podigne položaj tih zaposlenih.
Ono što LDP vidi kao problem, to je da ja ipak vidim jednu neozbiljnost u pristupu kod izrade ovog zakona, na to ukazuje član 29. Nadam se da se slažete da će ili Vlada ili nadležni odbori, dok je još ovaj zakon ovde kod nas u Skupštini, morati da intervenišu. U članu 29. piše: "Ovaj zakon primenjivaće se od 1. januara 2009. godine, osim člana 24. u delu koji se odnosi na prestanak radnog odnosa po osnovu ocenjiva poreskog službenika, koji će se primenjivati po izvršenom ocenjivanju za 2009. i 2010. godinu, i u delu koji se odnosi na pravo poreskih službenika na službenu uniformu, radnu odeću i obuću, koji će se primenjivati od 1. januara 2011. godine." To znači da zakon već sada dobija retroaktivno dejstvo, razlozi za to nisu predviđeni u samom Predlogu zakona.
Takođe, u obrazloženju ste rekli da proces evropskih integracija, kao strateški cilj Republike Srbije, u velikoj meri, zavisi od rada državne uprave, kao nosioca izvršne vlasti. Čini mi se, ako se budu zasnivale naše evropske integracije samo na poboljšanju ovog dela državnog aparata, da ništa od tih evropskih integracija neće ni biti.
Nismo videli koji je optimalan broj zaposlenih u poreskoj upravi. Imamo podatak koji smo dobili, da je početkom 2005. godine 8.109 zaposlenih bilo, dok je na kraju 2007. taj broj bio 6.549.
Interesantno je da u tih 1.560 zaposlenih koji su prestali tada da rade u poreskoj upravi, na osnovu sistematizacije koja je bila sprovedena, 45% su zaposleni sa visokom stručnom spremom, 23% sa višom i 32% sa srednjom školskom spremom.
Nas u LDP interesuje taj podatak, verujem i ostale poslanike, koji je to optimalan broj u poreskoj upravi? Ono što me interesuje, voleo bih da čujem kad već pričam o ovom delu – kakve su obaveze najvećih privrednih subjekata prema državi, odnosno javnih preduzeća? Koje su to obaveze?
Danas smo čuli, imamo danas i na Odboru za finansije jednu temu koja će biti veoma interesantna, kada su u pitanju blokade itd, pa me interesuje da čujemo – kakve su obaveze tih najvećih privrednih subjekata prema državi, pošto su građani, a verujem i ostali poreski obveznici koji spadaju u mala i srednja preduzeća, preduzetnike itd, svesni jedne stvari, a to je da zakon ne važi isto baš za sve. Problem je taj što neki jesu zaštićeni, na ovakav ili onakav način. Ne kažem da to ide od vas, ali postoji sistem na osnovu kog može sve to da se ispravi.
Postoji ovde veliki broj pitanja koja možemo pokrenuti. Lepo je to i pohvalno, stvaranje uslova za jačanje kapaciteta same poreske uprave, ali mi ne znamo odgovore na neka značajna pitanja. Odgovore od vas na neka pitanja, ministarka, dobijali smo iz medija, iako ste proteklih meseci često bili u Skupštini, neke stvari smo saznavali iz medija. Mislim da to nije korektno.
Ovu priliku ću iskoristiti da vas zamolim, ako nije problem, da se ugledate malo i na vašu koleginicu iz Vlade, gospođu Malović, koja je mnogo više informacija delila sa samim poslanicima u skupštinskoj sali, a mnogo manje od toga smo saznavali iz medija.
Pre neki dan na Kopaoniku ste izjavili da je moguće obezbediti budžetske prihode na više načina i to kroz povećanje poreza, kao i povećanje renti i naknada za korišćenje izvora sirove nafte i povećanjem poreske discipline, odnosno boljom i efikasnijom naplatom već postojećih... i gasa, naravno.
(Nije mi bila namera da izostavim gas, naravno.)
Molim ministarku da nam kaže, u toku ove rasprave, zbog čega ste se tek sada setili da može da se podigne rudna renta koja je u Srbiji 3%? Zašto se ova vlada, kao i ona prethodna vlada, kojima je očito uzor ruska vlada, ne ugleda malo na nju? Voleo bih da kažete – podići ćemo rudnu rentu, ali vi sami znate da je to nemoguće, pošto smo potpisali sa Rusima Naftno-gasni sporazum, u kome stoji da ne može da se podigne rudna renta! Bilo bi dobro da građani Srbije znaju zbog čega su lišeni većih izvora prihoda na crpljenje nafte i ostalog prirodnog bogatstva iz Srbije na ovaj način, zbog toga što je renta svega 3%.
Kažete da niste sigurni, niste čuli da smo mi to predložili. Mi smo u ovoj skupštini i u razgovoru sa premijerom Cvetkovićem više puta napomenuli, napravili smo program, dogovor za budućnost u kome smo naveli kao jednu od važnih stavki, da se podigne rudna renta, pre nego što je u ovoj skupštini izglasan Sporazum. Podneli smo i Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti, između ostalog i zbog ovakvih stvari.
Mene, takođe, interesuje da li možemo da se pouzdamo u bilo koji podatak koji vi date, ne samo vi kao Ministarstvo finansija, ali i Ministarstvo finansija? Pojavljuju se stvarno dijametralno suprotni podaci o stanju budžeta i izvršenju budžeta za 2008. godinu promenama metodologije itd. Skidaju se sa sajta određene informacije koje su već okačene.
Postavlja se pitanje da li možemo ijednu informaciju da primimo kao tačnu, zdravo za gotovo, da je to tako kako vi kažete? Mnogo jasnije bi bilo da se izađe sa stavom da je situacija takva kakva jeste, kasa je prazna i da je svaka projekcija Vlade u proteklih šest meseci bila ili pogrešna ili da je debelo zakasnela. Takođe, najlakše je vaditi se na svetsku ekonomsku krizu, a kada smo govorili da moramo da se pripremimo za svetsku ekonomsku krizu, stigli su odgovori iz Vlade da je to širenje panike, i vi ste pre neki dan na Kopaoniku izjavili da je svetska ekonomska kriza došla brže u Srbiju zahvaljujući onima koji su upozoravali da ona postoji.
Vi ste, gospođo ministarka, nama ovde rekli da će stopa privrednog rasta u 2009. godini biti 3,5%. Rekli smo u raspravi koja je sledila kada je bio budžet da je to potpuno nerealno. Tada smo, takođe, opomenuti da pričamo ono što nije tačno, a sada je već izvesno da će BDP u 2009. godini pasti. Ono što je važno treba da znamo da ne možemo stalno da se krijemo iza svetske ekonomske krize. Mnoge stvari koje se sada događaju, to ste morali da predvidite još rebalansom, a ne budžetom koji smo donosili u decembru.
Poslednja stvar za koju mislim da je interesantna, čuju se predlozi da se skrati radno vreme i to je u redu. Samo, ko će da plati te troškove? U drugim zemljama u kojima je država u prethodnom periodu kada je bila jaka, poput Slovenije koja je to konkretno uradila, obezbedila fondove iz kojih će moći da isplaćuje za taj dan koji se ne radi, da li će država ovde snositi te troškove ili će sve to preći na poslodavce?
Ono što me interesuje kada je u pitanju to skraćenje radne nedelje, da li postoji šansa da nam država, odnosno Vlada pokaže na sopstvenom primeru da mogu da se smanje i troškovi?
Još jednom bi se osvrnuo na poresku upravu u kontekstu Zakona o otpisu kamate na dospele obaveze, na osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koji smo ovde usvojili 5. novembra 2008.
Sigurno znate da su poreske uprave širom Srbije dobile način na koji će to moći da rade tek 27. decembra, četiri dana pre isteka roka da im se otpišu kamate.
Druga stavka koja stoji u tom zakonu, možete da vrtite glavom koliko god hoćete, to je fakat na terenu, 31. marta ko plati te kamate koje su mu iz prethodnih godina njemu se otpisuje 75%. Da li znate da poreske uprave još uvek nisu dobile na koji način će to moći da rade?
Ponavljam, danas je 10. mart. Prolaze karavani, zaista, pored ove vlade. Pohvaljujemo izmene ovog zakona. Smatramo da su zakasnile, ali bolje ikad nego nikad, pre svega zbog tih šest hiljada zaposlenih u poreskoj upravi. Ovo samo treba da bude inicijalna kapisla za jednu kvalitetnu sistematizaciju, za obezbeđenje sredstava u budžetu koja će omogućiti da zaposleni imaju veće plate u poreskoj upravi, i u krajnjoj liniji za postavljanje poreske uprave kao jednog organa koji će biti potpuno nezavisan, kao što je u nekim drugim državama, koji će imati status koji mu pripada, a ne da direktor same poreske uprave, direktori regionalnih centara, direktori u filijalama moraju da budu zavisni od vašeg pomoćnika ili konkretno ministra finansija, ne mislim konkretno na vas, nego na period koji je iza nas, gde se mnogo toga po partijskoj liniji dešavalo.
Sve su ovo preduslovi da napokon stvorimo jednu poresku upravu u kojoj će se kadrovi i zadržavati. Još jednom vas molim da malo razmotrite sve te podatke koji se odnose na poresku upravu, odnosno na broj zaposlenih, na odliv zaposlenih i na ono šta se sprema kada budu lokalne uprave preuzele sve poslove koji su vezani za prikupljanje poreza, koji ostaje u lokalnoj samoupravi, kakav tek onda udar sledi na poresku upravu, neće imati ko da ubira poreze u ovoj državi i svaka ovakva izmena će faktički na kraju biti kozmetička. Hvala. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine premijeru, gospodo i gospođe ministri, pre nego što postavim pitanje hoću da skrenem pažnju na nekoliko činjenica koje su tokom ove rasprave bile evidentne. Prva i najosnovnija jeste, gospodine Cvetkoviću, da se, nažalost, i danas potvrdilo da vi ne znate šta je osnovni posao Vlade. Kritikovali  ste  poslaničku grupu LDP kada je sa vama razgovarala zbog toga što se malo više pričalo o politici; pretpostavljam da ste želeli da se više priča o računovodstvu ili o nekim ciframa.
Pročitaću vam član 123. Ustava – nadležnost Vlade: 1. utvrđuje i vodi politiku.
Gospodine Cvetkoviću, malo politike vidimo u svemu ovome, malo politike vidimo, pa bila ona i ekonomska, i malo politike vidimo da ste spremni da podelite odgovornost sa opozicijom i uopšte da podelite odgovornost i sa građanima. Imali smo priliku da čujemo od gospodina Markovića i još od nekih ministara priču da je ova vlada veoma štedljiva, ali očito je veoma neštedljiva prema samoj sebi.
Postaviću vam dva pitanja. Jedna oblast je problem gasa, odnosno problem Vlade, koja je verovatno najslabije u Evropi reagovala kada je u pitanju gasna kriza. Mi smo već prvog dana ostali bez gasa. Nastala je velika šteta za građane, nastala je velika šteta za privredu. Neke zemlje koje su imale rezervu i za nekoliko nedelja, poput Nemačke, proglasile su vanredno stanje u toj oblasti iz prostog razloga da bi mogle da pomognu svoju privredu. Naša vlada... Imam i stenograme sa odbora na kome je bio gospodin Škundrić, desetak dana nakon programa koji je LDP obznanio, a vezano za pomoć građanima i privredi povodom gasne krize, gospodin Škundrić je na tom odboru potvrdio da će i naša vlada da uradi nešto slično, odnosno da će pomoći privrednim subjektima i građanima.
Sada je kraj februara, još malo pa će građanima stići i računi sa onih 60% povećanja. Interesuje me kada ćete obznaniti, kada ćete reći koje su to mere koje će pomoći građanima i privredi zbog štete koju su pretrpeli usled gasne krize.
Takođe me interesuje da li je tačno ono što je danas objavljeno, žao mi je što nisu tu gospodin Škundrić ili gospodin Bajatović, moram vas da pitam – danas je u "Politici" objavljeno da su "Srbijagas" i "Gasprom" doneli odluku da odlože potpisivanje ugovora o formiranju zajedničke firme, što je bilo predviđeno za mesec mart, koji počinje za koji dan, pa bih voleo da mi u tom kontekstu odgovorite.
Druga stvar koja me interesuje, citiraću iz vaše uredbe koja se odnosi na kredite za likvidnost, odnosno na kratkoročne kredite. Znači, citat iz programa Vlade glasi: "Država daje dve milijarde dinara, a banke plasiraju 40 milijardi dinara kredita za likvidnost. Pola od tih sredstava će ići za finansiranje izvoza, a polovina od tih sredstava će biti krediti koje će dobijati dobavljači velikih trgovinskih lanaca".
Da li je to tako, gospodine Cvetkoviću? Da li ćemo imati kontinuitet u politici koju su vodile prethodne vlade, i jedna i druga Koštuničina vlada, koje su imale zaštitnički, odnosno favorizujući odnos prema velikim trgovačkim lancima, konkretno prema "Delti"? Da li će se od ovih para finansirati kupovina "Merkatora"?
Pazite, dobavljači, kojima je "Delta" dužna trista-četiristo miliona evra, sada će dobiti priliku da uzmu kredite. Opet favorizujemo, po ko zna koji put, velike sisteme, velike trgovačke lance i, naravno, na prvom mestu kompaniju "Delta".
Voleo bih, to ću da preciziram još jednom ako je potrebno, da znam da li će se na ovaj način, time što će se dobavljačima dati krediti, finansirati nečija nesposobnost da plati svoje dugove? Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo predstavnici Vlade, gospodine Cvetkoviću, čuli smo od gospodina Škundrića na tom odboru da su u oktobru naručene velike količine mazuta. Vi ste i onda znali da će biti gasna kriza. Ne postoji niko ko se ozbiljno bavi politikom a da nije znao da postoji sukob između Rusije i Ukrajine, finansijski sukob. Dozvolili ste, kao predsednik Vlade, da mi ostanemo bez gasa prvog momenta kada su ovi zavrnuli slavinu.
Vi ste lepo ispričali šta je bilo u prošlosti, šta će biti u budućnosti, šta je u sadašnjosti; lepo ste vi sve to za devet minuta i 30 sekundi ispričali, stvarno je to milina slušati, ko želi da se opusti, ali tu nema trunke života, nema trunke istine.
U oktobru je naručen mazut, to je gospodin Škundrić priznao, jer se znalo da neće biti gasa. Danima su nas ubeđivali da će sve biti u redu, da se taj spor neće odraziti na nas. Naš veliki prijatelj "Gasprom" je drugim zemljama, iako u Nemačkoj i Austriji ima skladište, davao gas; nama nije davao gas, nego smo morali da kupujemo po komercijalnim cenama, koje su mnogo veće.
Kada će biti završen Banatski Dvor? Ulazimo u mart, nema puno vremena da se tehnički osposobi. Niste mi odgovorili na pitanje, decidirano sam ga postavio – da li je tačno ono što piše u današnjoj "Politici", da su "Srbijagas" i "Gasprom" dogovorili da se ne potpiše sada u martu, kada je predviđeno, nego da se na neko vreme odloži osnivanje zajedničke firme za pravljenje Južnog toka, zbog kog smo prodali Naftagas, kako je rekao gospodin Dinkić (koji, nažalost, nije tu) za 400.000.000, a on je vredeo četiri milijarde evra 2007. godine, ako sam ga ja dobro razumeo? Prodali smo ga za 400.000.000, zbog Južnog toka. Danas piše da su direktori "Srbijagasa" i "Gasproma" odlučili da se ne formira ta firma.
Samo govorim o tome da vi ovde, ne mislim konkretno vi, ali generalno Vlada ne govori istinu, ili nešto hoće da prećuti.
Nemojte me pogrešno shvatiti, znate da vas u narodu često karakterišu kao Deda Mraza, a gospođa ministarka finansija je sebe okarakterisala kao Harija Potera, odnosno da bi volela da bude Hari Poter – to su izmišljeni likovi, odnosno likovi koji bi trebalo da ispunjavaju želje, ali bojim se da će na kraju ove bajke u koju vi vodite Vladu doći zli vuk i pojesti sve jariće, da ništa od ove priče neće biti i da će građani Srbije veoma brzo videti... (Isključen mikrofon.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se zbog povrede člana 104, ali isto tako i zbog želje da vam predložim da postupite u skladu sa članom 98. st. 2, kao što je gospodin Batić malopre rekao.
U nedelji koja je prethodila onoj pauzi, kada smo birali delegacije, kada smo birali RIK, vladajuća većina je uspela u nameri da od ovog parlamenta, gospođo potpredsednice, napravi "kaljugu", svesno. To isto radite i ove nedelje, potpuno ste svesni da neće biti funkcionisanja parlamenta dok ne rešite problem.
Pokušali ste da na Administrativnom odboru, koji ste zakazali, a koji zbog kvoruma nije održan, prebacite odgovornost na opoziciju tako što ste dali signal nekome iz vladajuće većine da ne dođe na Administrativni odbor.
Mi iz LDP-a i ove nedelje smo pokazali punu spremnost da radimo na onome što pokušavate da uradite sa ovim poslovnikom. Podneli smo amandmane sa željom da taj poslovnik bude mnogo brži put ka onome šta želimo i vi i mi.
Dozvoljavate da drugi dan u ovoj nedelji ne radimo ništa, ne raspravljamo o onome što je tema. Siguran sam da kod svih postoji spremnost da raspravljaju o predlogu promene Poslovnika koji je vladajuća većina predložila, ali to mogu da rade samo onda kada budu imali čistu situaciju. Čistu situaciju će imati kada se održi Administrativni odbor.
Ne želite to da uradite. Verujem da je to strategija da od ovog parlamenta napravite živo blato. Računate da ćete i sa tim poslovnikom imati jedno jako oružje kada je u pitanju opozicija.
Imao sam već prilike da vam to kažem, ponoviću sada, smatram da će to oružje koje ste odabrali biti bumerang i da će se to vratiti protiv vas, da će biti udarac koji će biti upućen vladajućoj većini koja zbog ove nespremnosti da preuzme odgovornost da reši bilo koji problem sve svaljuje na opoziciju. Danima slušamo kako opozicija opstruiše. Pa, šta je ovo sa Administrativnim odborom, nego opstrukcija vladajuće većine? Svesno dovodite ovaj parlament do toga da svako ko gleda i učestvuje u radu može slobodno da se postidi.
Nema potrebe za tim. Preuzmite odgovornost, rešite problem. To sam rekao i one tamo nedelje, ne možete žmuriti i čekati da nešto samo od sebe prođe. Neće proći. Preuzmite odgovornost, rešite problem, da možemo da se bavimo životnim pitanjima koja su bitna za građane. Ovako sve više tonemo. Ako je to vaša strategija, to je u redu, a ako to nije vaša strategija, onda veliku grešku pravite. Bojim se da će oružje koje ste izabrali kada menjate ovaj poslovnik biti bumerang, da će se vratiti protiv vas i da će vas udariti. Ne zaboravite da će izbori biti kad-tad i vi možete biti opozicija.

Poštovane predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 104. stav 1, narodni poslanici su dužni da čuvaju dostojanstvo Skupštine. Dostojanstvo Skupštine može da se naruši činjenjem ili nečinjenjem.
Gospođo predsednice, vi ste više puta pokazali fleksibilnost, ali nekoliko puta ste pokazali i nespremnost da reagujete u situacijama kada je dostojanstvo Skupštine, zaista, bilo narušeno. Podvlačim, vaše nečinjenje. Jer, mi smo svašta slušali u ovoj sali prethodnih dana, dok vi niste bili prisutni, a takođe smo slušali svašta sada. Prvi put, verovatno, u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma se pet sati priča o delegacijama Skupštine, a pet sati će se, verovatno, pričati o sastavu RIK-a.
Gospođa Nada Kolundžija, kao najodgovornija trenutno u vladajućoj koaliciji koja sedi u Skupštini, kao i gospodin Ružić, koji je trenutno tu, a deo je te vladajuće većine, kao šefovi poslaničkih grupa, osim što čekaju da ovaj problem sam od sebe prođe, moraju nešto da urade.
Ovo traje četiri dana i verovatno će trajati još 44 dana. Čujemo besmislene stvari, čujemo i uvrede, čujemo i argumente, ali vi morate nešto uraditi.
Da li je vaša reakcija pismo direktora RTS-a? Da li je vaša reakcija tišina o merama Vlade, koja nije ni sa kim iz opozicije razgovarala o merama – kako Srbija da izađe iz ove krize? Doneli su danas neke mere, čije ćemo rezultate tek videti, ali ovo što se dešava u ovoj sali vi možete da sprečite, možete da rešite. Čekajući, žmureći nad problemom koji postoji, dezavuišete ovu skupštinu i mislim da na mnogo jači način rušite dostojanstvo Skupštine što puštate da četiri dana ovo traje, s izgledom da se ne završi nikada. Problem neće sam od sebe nestati, problem mora da se reši.
Bilo je slučajeva kada ste pokazali sposobnost da rešite probleme. Ja vas molim da date sve od sebe da rešite probleme koji postoje u ovoj skupštini. Vi znate zbog čega postoje. Građani su taoci. Vi ste videli kakve su reakcije javnog mnjenja na ovo što se dešava u Skupštini, ali, verujte, jednog dana, jednog trenutka će se okrenuti protiv vas. To je sigurno. Vi ste najodgovorniji, vi ste većina. Molim vas, reagujte na neki način, pokušajte da rešite problem.
Imamo predlog delegacije, imamo amandmane i imamo zahtev da se vrate mandati, imamo tišinu da se ne vrate mandati. Imamo poziv na Ustav i s jedne i s druge strane i to će trajati, verovatno, dok se ne raspusti ova skupština ili se ne raspišu novi izbori. To nikome trenutno nije u interesu, iz prostog razloga što je Srbija u jako teškoj situaciji, a možda je to i jedino rešenje.
Ako mislite da će ovo samospaljivanje, ako ga vi tako doživljavate, ja se izvinjavam što to slobodno tumačim, da će ovaj rat, verbalni, koji postoji između dve poslaničke grupe, samo njima štetiti, mislim da duboko grešite, jer šteti dostojanstvu Skupštine, šteti opštoj ideji parlamentarizma i izbora, šta će ljudi sledeći put da biraju.
Ja se izvinjavam što sam prekoračio vreme, ali mi iz LDP-a smo se juče dva puta javili. Ovo je prvi put da se danas javljamo, ali zaista imamo želju da radimo svoj posao. Čeka desetina zakona na usvajanje, a imate spremnost da se radi na tome. Ja vas molim da pokušate da rešite problem. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ružiću, potpisao bih gotovo sve ono što ste rekli, osim onog dela gde izražavate nadu da će gospodin Konstantinović zakazati Administrativni odbor. Sve ostalo bih potpisao. I dalje ne vidimo spremnost da se problem reši. Mislim da je to najveći problem.
Gospođo Kolundžija, da me pogrešno ne shvatite, zaista mi je draga što sam bar isprovocirao da se javi neko iz vladajuće većine, da pokažete neku nameru da rešite problem. Jasan je Ustav, jasan je Zakon. Ne ulazim u to čiji su mandati.
To je problem koji vi treba da rešavate. Kada LDP bude bio vladajuća većina i desi se takav problem, onda ćemo mi rešavati taj problem. Ovaj problem morate vi da rešite, preuzeli ste odgovornost da ga rešite.
Malopre je gospodin Ružić rekao da pet miliona dinara košta jedan dan, ali, onda se ne zakazuje sednica koja će imati, efektivno, tri sata rada, zato što su televizijski prenosi raznoraznih događanja, onda se ne zakazuje sednica kada se zna da će se raspravljati o Poslovniku, jer su podneti takvi predlozi za skupštinske delegacije koji ne odgovaraju jednoj poslaničkoj grupi, koja je, voljom građana, najveća opoziciona poslanička grupa. Onda ne zakazujemo sednicu, jer rezultat onoga što vidimo jeste da se obesmišljava postojanje Parlamenta, ili prenosa rada Parlamenta, a to je ono što je zloupotreba.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste ipak ovde prvi među nama i zaista biste mogli voditi računa o tome da se, ako već ne postoji dogovor o nečemu i ako postoji neka pretpostavka, a prethodna tri dana su bila gotovo identična ovom danas, ne zakazuje sednica dok se ne reši problem. A, problem može da se reši, podvlačim, samo treba da postoji volja da se taj problem reši i, naravno, sposobnost.
Naravno, mi se više nećemo javljati, jer smo hteli da ukažemo da tišina i nečinjenje, po ko zna koji put, s ove moje leve strane, i čekanje da problem sam od sebe prođe, ruši dostojanstvo Skupštine.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članovima 225. i 226, a u isto vreme mogu da reklamiram član 104. stav 1.
Svedoci smo proteklih nekoliko dana, rekao bih slobodno i proteklih nekoliko nedelja, da kulminira neodgovornost i nesposobnost vladajuće većine da vodi ovu skupštinu, a u krajnjoj liniji da vodi državu. Postoji spremnost da se pred svakim problemom samo zažmuri i da se čeka da taj problem sam od sebe prođe, a nespremnost da se sa nekim problemom uhvati u koštac i da se taj problem reši.
Mislim da se to veoma dobro manifestuje i onda kada vi vodite ovu skupštinu, gospođo Čomić. Pažljivo sam pratio, posle gospođe Dušanke iz SRS, a i posle još jednog poslanika te partije koji je govorio vi ste govorili ravno pet minuta; obrtali ste iste rečenice tri-četiri puta, pokušavali da uzmete vreme da bi se sve ovo razvuklo do petka, da bi u petak bilo glasanje. Jer, vi ne znate šta da radite, vi nemate nikakav plan. Ne mislim konkretno vi, vladajuća većina nema nikakav plan. Imamo desetine evropskih zakona koji čekaju, odnosno zakona koji bi trebalo da doprinesu ubrzanom približavanju Srbije EU, koji se čekaju ili u Vladi ili ovde. Imamo statut Vojvodine koji čeka prateći zakon o nadležnostima i razvlači se već nekoliko meseci ovde u Skupštini.
Mi imamo danas situaciju da ispred... Zaista ne želim da zloupotrebljavam muku onih ljudi koji su danas bili, već je o tome govorio kolega Nikolić iz DSS-a, ispred Skupštine Srbije, ljudi koji su nekada radili u Robnim kućama "Beograd" i koji samo traže da se zakaže Odbor za privatizaciju i da pokušaju da dobiju neke odgovore, sa nadom da će neko pokušati da reši njihove probleme. Takođe smo danas imali i Odbor za industriju. Na njemu su bili predstavnici sindikata metalskog kompleksa sa konkretnim zahtevima. Jedan od tih zahteva, zbog toga sam se javio u skladu sa članovima 225. i 226, jeste - ko će i na koji način snositi, odnosno pomoći da se niveliše šteta koju su imali zbog gasne krize?
Tako, u skladu sa članovima 225. i 226, postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću kada ćemo dobiti odgovor ko će i na koji način obeštetiti industriju ove države, u krajnjem kontekstu i metalni kompleks koji je imao strahovite gubitke zbog gasne krize? Hvala.