Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, član 27, a u vezi sa članom 104. Gospođo predsedavajuća, da li ste čuli kada je malopre predsednik jedne poslaničke grupe rekao za predsednika druge poslaničke grupe da ''povremeno gostujući u ovoj skupštini, viče i galami''? To je rekao za predsednika LDP-a, koji je juče u jednom momentu, uz zamenika jedne poslaničke grupe i šefa druge poslaničke grupe, bio jedini prisutan kada se pričalo o predlogu sudija za Ustavni sud, i vi ste ćutke prešli preko toga.
Gospodine Čolakoviću, ne znam zbog čega ulazite u polemiku sa LDP-om kada su u pitanju penzije. Vi ste bili u sistemu koji je uništio penzioni fond. Vi i ja dolazimo iz istog grada, kao i gospođa Čomić. Pitajte bilo kog sugrađanina na ulici – kakav je bio Penzioni fond Vojvodine dok ga Radovan Božović nije utopio u Republički penzioni fond, u rupu bez dna? Kako su živeli penzioneri u Vojvodini? Šta ste uradili 2008. godine vašom ucenom, kako smo bacili pola milijarde? Pitajte ministarku finansija šta je za amandman koji je podneo LDP rekla ovde pred novinarima (doduše, dok nisu bile uključene kamere).
Nije korektno, gospodine Čolakoviću, da se tako obraćate i da tako govorite o predsedniku jedne poslaničke grupe i predsedniku LDP-a. Mi o vama i vašoj poslaničkoj grupi nikada nismo govorili sa omalovažavanjem. Naše politike se razlikuju, ali razlika je u tome što mi pokušavamo da zaštitimo javni interes, a vi pokušavate da na nas svalite teret da smo mi protiv penzionera. Svi mi koji sedimo ovde imamo roditelje koji su penzioneri.

Član 104, gospođo Čomić. Gospodin Momo Čolaković je rekao veliku neistinu. Rekao je da je LDP rekao da su penzioneri teret. On je to uradio u svom poslednjem obraćanju.
Gospodine Čolakoviću, LDP nikad to nije rekao. LDP je rekao da ste vi teret, vas petorica. Vi ste, gospodine Čolakoviću, rekli u Skupštini Republike Srbije…

Gospođo Čomić, gospodin Čolaković je rekao u Narodnoj skupštini Republike Srbije da je veliki uspeh PUPS-a što je 1.500 penzionera ušlo u upravne odbore. A mi smo tada govorili, gospodine Čolakoviću, vodeći računa o interesu penzionera, da se zamrznu penzije na nivou na kojem su bile, a tada je evro bio 75 ili 80 dinara. Svaki penzioner zna da li je tada imao veću pravu vrednost ili sada.
Gospodine Čolakoviću, jeste li vi ovde došli da skrenete priču sa teme koja je na dnevnom redu?

Ako mi budete dozvolili. Znači, gospodin Čolaković je rekao da je LDP rekao da su penzioneri teret. Mi to nikada nismo rekli. Mi smo ovde došli da sa ministrom Dulićem pokušamo da neke stvari razjasnimo.
Gospodine Duliću, nemojte Novi Sad uzimati kao primer. Vi znate koliko je Zavod za izgradnju grada…

Ono što želim da kažem je da gospodin Momo Čolaković nije govorio istinu kada je rekao da je LDP rekao da su penzioneri teret, povredio je dostojanstvo Skupštine i naše poslaničke grupe. A ono što živimo, pokazuje da nije u pravu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je, gospođo Kolundžija, što niste razumeli šta je gospodin Ostojić govorio. Gospodin Ostojić je posebno napomenuo da je mnogo veća šteta od donošenja ovakvog zakona – sukob sa Zaštitnikom građana. Vi vrlo dobro znate, ko je ušao u verbalni sukob, preko medija, sa Zaštitnikom građana. Kako kaže moj kolega, da prestanemo više da ga nazivamo njegovim ličnim imenom, gospodin Janković, je Zaštitnik građana, on je institucija.
Gospođo Kolundžija, kada je biran gospodin Janković za Zaštitnika građana, kao i gospodin Šabić, a ovde ima puno poslanika koji su bili i u prethodnom sazivu, vi znate čiji je to predlog bio, ali vrlo dobro znate da su i gospodin Janković i gospodin Šabić od strane vladajuće većine zadržani van sale da ne bi odgovarali na prozivke koje su stizale tada od jedne velike poslaničke grupe. Dakle, onda je sa njima brisan pod. Ko je ustajao u njihovu odbranu, kao institucije? Liberalno demokratska partija! A voleo bih da gospodin Janković, koji sigurno ovo gleda, i gospodin Janković može da potvrdi da je sutradan kontaktirao Poslanički klub Liberalno demokratske partije da zahvali na podršci, iako nit' je bio naš predlog, niti smo poznavali čoveka.
Šta je gospodin Ostojić hteo da kaže? Da je ulazak u sukob sa institucijom Zaštitnika građana samo nastavak oduzimanja nezavisnosti NBS, kao što je pre neki dan govorio gospodin Andrić, nastavak onoga što se radi sa DRI nekoliko godina, dakle, sve nezavisne institucije u ovoj državi, koje bi trebalo da budu u službi građana, sa njima vladajuća većina, na ovaj ili onaj način, polako ulazi u sukob ili im oduzima nezavisnost. To je ono što je hteo da kaže gospodin Ostojić.
Gospodine Mikoviću, vi se vrlo dobro sećate, opet, kažem, da je Zaštitnik građana, odnosno ta institucija, kada je bio u poseti BIA, trebalo bi da potvrdi šta je tražio, šta je napomenuo tada Zaštitnik građana – da treba onemogućiti BIA da ima uvid u protok, odnosno pozive koji idu i tako dalje. Prema tome, mislim da su sve te stvari poznate javnosti i ne vidim razlog zbog čega se sada ovolika prašina diže. Gospodin Ostojić je samo hteo da ukaže na to da je nepotrebno ulaziti u sukob sa Zaštitnikom građana, pogotovo što je gospodin Janković na taj način hteo da bude u službi građana. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nije gospodin Ostojić nego sam ja izgovorio reč "sukob". Vi ste, gospođo Kolundžija, rekli reč "sporenje" i mogu da prihvatim da sam se pogrešno izrazio. Ali, isto, kao što je i gospodin Ostojić rekao, moram da podsetim šta je dovelo do toga da amandman koji je predložio Zaštitnik građana, i koji je stigao i do opozicionih i vladajuće većine poslaničkih grupa, ne bude na dnevnom redu. To je to što je gospodin Ostojić rekao – kad je mogao da ga podnese, poštujući proceduru koja postoji, kad je zasedao nadležni odbor, to su stvari o kojima mi želimo da govorimo.
Podvlačim, rekao sam "sukob", a gospođo Kolundžija, pošto vidim da niste ovog momenta slušali, vi ste rekli "sporenje" i prihvatam da sam ja iskoristio pregrubu reč.

Žao mi je što kolega iz SPS nije razumeo šta smo govorili juče i danas. Slažemo se da evropska direktiva kaže da listinzi treba da se čuvaju, ali u svim evropskim zemljama listinzi su dostupni na isti način na koji je dostupan i sadržaj. Negde o tome odlučuje ministar, negde o tome odlučuje sud. Kod nas odlučuje sud o sadržaju. Tražimo isto tako nešto i za listinge.
Još jedna stvar, gospodine Radenkoviću. Veoma je neukusno to što ste rekli da smo mi zaštitnici Zaštitnika građana. LDP je uvek bila na onom mestu gde su bili ugroženi građani, gde su bila ugrožena ljudska prava. Podsetiću vas samo na 2007. godinu i Novi Sad, kada je bio organizovan marš onih koji pripadaju Nacionalnom stroju i kada su neke institucije ove države stajale iza njih. Tada je LDP bila sa građanima i uspela da spreči njihov marš.

Mislim da sve ovo što ste sada rekli, gospodine Radenkoviću, najbolje govori o tome da ništa niste razumeli prethodna dva dana šta je govorila LDP.

Poštovano predsedništvo, gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik mislim da je veoma dobro što o ovoj temi ovako pričamo i da je veoma dobro da javnost vidi da u Skupštini Republike Srbije postoje teme o kojima narodni poslanici mogu da razgovaraju na način gde faktički svi vidimo isti cilj, svi imamo isti cilj i svi tom cilju težimo, a to je da jednu od najvažnijih nezavisnih institucija u ovoj državi učinimo efikasnijom.
Zbog čega to kažem? Srbija je verovatno jedina zemlja u okruženju, da ne govorim o Evropi, koja je tek ove godine dobila izveštaj DRI. Javnost treba da zna zbog čega je on značajan. Značajan je zbog toga što narodni poslanici i javnost jedino na taj način mogu da sude o završnom računu budžeta Republike Srbije.
Nažalost, završni račun budžeta Republike Srbije, iako je predat za 2008. godinu, još uvek nije bio tema u ovoj skupštini. Prethodnih godina, tačnije od 2002. godine, nije ni predavan, i to samo govori o izvršnoj vlasti. Izvršna vlast je izbegavala da uradi ono što je obaveza svakog pravnog lica u ovoj državi, a to je da podnese završni račun za prethodnu godinu. Svako ko se bavi bilo kakvim poslom zna kakvu sankciju snosi ukoliko ne preda završni račun.
Vrhovni poslodavac u ovoj zemlji, država, tačnije Vlada, ne podnosi završni račun budžeta od 2004, 2005, 2006, 2007, predala je za 2008, ali nažalost, nismo mogli o njemu da raspravljamo. Mogli smo da raspravljamo o izveštaju DRI o završnom računu, tačnije o nekih 25% koliko je kontrolisano budžetskih korisnika, odnosno ministarstava. Na osnovu toga smo mogli videti da postoje određeni propusti. O tim propustima ne želimo sada da pričamo. To je bila sada tema i verovatno će biti tema i u budućem periodu.
Ono što je za nas bitno je da povećavajući primanja u DRI jačamo tu instituciju. Koliko god to nekom možda zvučalo paradoksalno, to je istina. Sa primanjima koja su do sada imali predviđeni revizori bilo je nemoguće da se bilo ko ozbiljno prijavi na konkurs i da se zaposli u DRI. Ono što je dobro jeste da je Narodna skupština, odnosno da su poslanici Narodne skupštine koji se nalaze u Odboru za finansije preuzeli odgovornost da naprave izmenu i dopunu Zakona, odnosno da se poveća plata državnim revizorima.
Na Odboru za finansije smo o tome zaista više meseci razgovarali. Zbog čega Liberalno-demokratska partija nije potpisala, odnosno ja kao član Odbora za finansije nisam potpisao ovaj predlog vladajuće većine? Mislim da se to najbolje vidi iz onoga šta se desilo na poslednjem Odboru za finansije.
Mislim da moramo javnost upoznati s tim da se trenutno u proceduri nalazi veoma mali broj zakona. Sigurno će u narednom periodu, ukoliko Skupština ne bude radila, neki, u ime izvršne vlasti, krenuti opet u obračun sa Narodnom skupštinom govoreći kako ovde sede neradnici. Da bismo mogli bilo šta da radimo, moramo da imamo zakone o kojima ćemo da raspravljamo.
Moram da kažem da sam siguran da su svi poslanici u ovoj Narodnoj skupštini zadovoljni što je ovaj zakon sada na dnevnom redu. Mislim da oni koji sede u izvršnoj vlasti, odnosno Vladi, nisu zadovoljni. Nisu zadovoljni ni što postoji DRI. Sada ću da vam objasnim zbog čega je to tako.
Oni su dali mišljenje, odnosno izjasnili su se o amandmanima koji su podneti na ovaj predlog zakona i, kao što je rekao moj prethodnik, gospodin Vlajko Senić, u pitanju je bila očita trgovina. Podneti su predlozi da se za određen procenat (30, 40, 50) poveća plata državnim revizorima. Onda je neko u Vladi, ne verujem da je neko ko je birokrata, nego da je neko ko donosi ozbiljnije odluke u Vladi, doneo odluku da se prihvati neko srednje rešenje.
Mene veoma interesuje da li bi neko mogao, u ime vladajuće većine, da nam kaže zbog čega je Vlada odabrala predlog SNS da se poveća za 40%, a ne predlog vladajuće većine ili jednog od članova Odbora za finansije iz vladajuće većine, koji je, pretpostavljam u ime svoje poslaničke grupe, podneo predlog za 50%; ili jedne poslaničke grupe koja je podnela predlog takođe za 50%; ili poslanika koji je podneo predlog za 30%? Šta je to što je u Vladi presudilo da se prihvati predlog da se poveća za 40%?
Duboko smo ubeđeni da ne postoji spremnost Vlade da podrži rad... Ne da podrži, čak mislimo da postoji spremnost Vlade da opstruira rad Državne revizorske institucije, jer ono što dobijamo kao izveštaj DRI ide uz završni račun Vlade.
Da bismo ikako mogli sledeće godine pričati o budžetu za 2011. godinu, mi moramo raspravljati i o tome kako su trošene pare 2008. i 2009. godine, moramo dobiti izveštaj DRI o tome, moramo dobiti završni račun od strane Vlade. Vladi to, naravno, ne odgovara. Možda sam u zabludi, ali iskustvo nas uči poslednjih godina da je lakše iščupati povećanje plata za bilo koju delatnost u ovoj zemlji, nego dobiti izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije.
Još jednom molim, ako ima nekog da u ime vladajuće većine kaže da li imaju saznanja o tome šta je one koje je vladajuća većina birala da vode ovu državu, odnosno izvršnu vlast, šta je inspirisalo Vladu da prihvati po nekima kompromisno rešenje, po nekima da trguje oko ovoga? Po meni, u pitanju je krajnja neozbiljnost, neodgovornost i nespremnost da se zaista i suštinski posvetimo kontroli budžeta.
Jedini ko može da kontroliše na pravi način kako se troše pare iz budžeta Republike Srbije to je ovaj parlament. Da bi taj parlament to mogao da radi, mora da ima završni račun, mora da ima izveštaj Državne revizorske institucije. Ukoliko DRI ima četiri zaposlena, ili pet, ne možemo ni očekivati potpuniji izveštaj nego što je onaj koji smo dobili za 2008. godinu. Da bi bio bolji u 2009. godini, moraju da se prime novi zaposleni. Da bi se primili novi zaposleni, preduslov je da se podignu plate.
Mi smo sada u ime Narodne skupštine ovde učinili sve i zaista su sve poslaničke grupe saglasne da mora da se podigne plata onima koji tamo rade zato što je to, podvlačim, jedna od najvažnijih institucija u ovoj državi. Ali, ako ima nekog ko bi mogao dati odgovor, u ime vladajuće većine, šta je to presudilo da se prihvati amandman, koji je mogao bilo ko da podnese, ali igrom slučaja podnela ga je Srpska napredna stranka...? Naravno, nemam ništa protiv, ali me interesuje šta je to inspirisalo Vladu da prihvati njihov amandman, a ne amandman člana Odbora za finansije koji je ispred svoje poslaničke grupe podneo predlog ili nekih drugih poslaničkih grupa? Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da izrazim veliko zadovoljstvo zbog toga što je ovaj predlog izmena i dopuna zakona došao na dnevni red, iz prostog razloga što je u prethodnom periodu, kada je god bilo postavljeno pitanje rada Državne revizorske institucije, Liberalno-demokratska partija insistirala da se, između ostalog, popravi i materijalni položaj onih koji rade u DRI, počev od predsednika, pa sve do poslednjeg revizora koji će raditi u DRI. Smatramo da smo velikim delom i mi doprineli da se ovo danas nađe na dnevnom redu.
Međutim, hteo bih da podsetim kolege koji je put Državna revizorska institucija prešla do ovog momenta. Znači, od donošenja Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji do formiranja, odnosno do izbora članova Saveta prošlo je preko dve godine, pa nakon toga porođajne muke od godinu i po dana da se dobije poslovni prostor u kom bi se radilo, pa onda opet porođajne muke oko prijema novih zaposlenih, odnosno revizora. Naravno, nijedan nije primljen, iz prostog razloga što uslovi koji su bili ponuđeni onima koji bi konkurisali za državne revizore nisu bili uslovi koje bi mogao da prihvati bilo ko ko se ozbiljno bavi ovom temom.
Mi smo na Odboru za finansije dosta pričali i moram da kažem da je zahvaljujući predsedniku Odbora za finansije i predsedniku Saveta DRI zaista ostvarena dobra saradnja između ovog nezavisnog tela i Odbora za finansije. Često smo se sretali, više puta je tu bilo različitih mišljenja, ali smo se i mi u Odboru i sami predstavnici DRI saglasili da je neophodno dovesti u materijalni položaj zaposlene u DRI da bi ljudi bili motivisani da se prijave da rade. Već je bio raspisan konkurs; od nekoliko stotina njih koji su se prijavili svega jedan čovek je ispunjavao uslove, ali da radi za platu od 50.000 do 60.000, to bi zaista bilo ravno nipodaštavanju samog sebe, iz prostog razloga što bi u privatnom sektoru ta plata mogla da bude i do deset puta veća. Naravno da ne možemo izjednačiti državni i privatni sektor, ali kada je u pitanju DRI smatramo da bilo koja plata i materijalna nadoknada koju budu dobili za rad koji obavljaju, a u javnom interesu i u interesu građana ove države, nije velika.
Mislim da je u proteklom periodu došlo pomalo do zamene teza. Kada je predstavljen prvi izveštaj DRI odmah su krenuli napadi na Državnu revizorsku instituciju zbog načina na koji je objavila taj svoj izveštaj. Međutim, sve je urađeno u skladu sa propisima. Oni su ga predali predsednici Skupštine gospođi Slavici Đukić-Dejanović i održali pres-konferenciju. Nije bilo nikakve potrebe da prvo upoznaju nas iz Odbora. Tu je krenula mala polemika, pre svega iz vladajuće većine, zbog čega je to urađeno na takav način. Faktički, umesto samog izveštaja, za koji smo svi razumeli da je izveštaj koji... Mislim, i u samom izveštaju stoji da nema zaključka, odnosno da ne može da se zauzme stav iz prostog razloga što je mali broj budžetskih korisnika kontrolisan.
Tada je velika većina poslaničkih grupa dala podršku DRI, sve u nadi da ćemo imati priliku da raspravljamo o izveštaju DRI u roku od nedelju dana, dve nedelje, tri nedelje, pet nedelja. Gospodin Radojko Obradović iz Demokratske stranke Srbije je o tome dosta govorio; tu je i predsednik Odbora za finansije koji će sigurno napomenuti da smo mi kao Odbor za finansije predložili vama, gospođo predsednice, da se na plenarnoj sednici raspravlja o preporukama DRI.
Nažalost, to nije prihvaćeno i urađeno je nešto što je dovelo opet do zamene teza. Jedna poslanička grupa je predložila da u predviđenom danu jedna od tema bude izveštaj DRI. Tada smo faktički, umesto budžetskih korisnika kod kojih su ustanovljene zloupotrebe, više vodili računa o tome, odnosno neke poslaničke grupe su se, da ne budem grub, više bavile Državnom revizorskom institucijom.
Nezavisnost se ne stiče samo kroz ekonomsku sigurnost, ali se stiče i kroz ekonomsku sigurnost. Da bi Državna revizorska institucija bila nezavisna, zaista mora da bude finansijski adekvatno nagrađen svako ko radi u njoj, jer taj posao koji se radi u DRI je jedan od najznačajnijih poslova u državi.
Nažalost, država Srbija je jedna od poslednjih zemalja gde je državna revizorska institucija zaživela, ali ja zaista imam veru i nadu da će DRI iz godine u godinu svoj rad unapređivati, da će svaki izveštaj biti sve bogatiji i bogatiji podacima i da će sve više i više kontrola budžetskih korisnika biti obavljeno u narednim godinama.
Mi smo kao LDP tražili od predsednika Državne revizorske institucije da mu jedan od prvih poslova bude kontrola javnih preduzeća, da mu jedan od prvih poslova bude kontrola političkih stranaka. Nadamo se da ćemo tu naići... Koliko imamo informacije, Državna revizorska institucija je krenula sa kontrolom javnih preduzeća, ali očekujemo da će isto tako krenuti i sa kontrolom političkih stranaka.
Ono što je zanimljivo takođe u ovoj temi jeste to da smo mi jedna, slobodno mogu reći, od retkih zemalja, čak i na Balkanu, koja nije imala priliku kada je usvajala budžet za ovu godinu da raspravlja o izveštaju za prethodnu godinu, da vidimo kako su trošene pare i kako možemo da damo svoj glas za predlog budžeta, recimo, za 2010. godinu. Nismo bili u prilici da raspravljamo o izveštaju za 2008. godinu, 2007. godinu, 2006, 2005, 2004. i 2003. godinu, kako su trošena sredstva.
Da bismo mogli da usvojimo bilo kakav ozbiljan predlog zakona o budžetu neophodno je da osim izveštaja DRI, koji bi bio sastavni deo završnog računa budžeta... Možemo da raspravljamo jedino na taj način, znači, da znamo kako su trošene pare, da bismo mogli damo glas kako će to biti trošeno u budućnosti.
Državna revizorska institucija je, mogu da kažem, doživela određen vid pritisaka koji su stizali pre svega kroz medije, ali to je uvek slučaj sa svim nezavisnim telima, da trpe pritisak određenog dela u društvu. Uspela je da kontroliše određen broj budžetskih korisnika, između ostalog i ministarstva. U tim ministarstvima su konstatovane nepravilnosti. Zaista imam veru da će sve te nepravilnosti biti otklonjene. Pre svega, konstatovane su nepravilnosti u vezi s javnim nabavkama i mislim da je to nešto čime bi trebalo da se pozabave u DRI u budućnosti.
Još jednom da ponovim, Liberalno-demokratska partija je od samog starta insistirala da se materijalni položaj zaposlenih u DRI, bez obzira na to ko je na njenom čelu i ko čini Savet, drastično poboljša, ali isto tako da se povećaju plate revizorima. To što će predsednik Saveta DRI imati sada značajnije veću platu nego što je imao ne znači da će DRI bolje raditi, da će biti primljeni kvalitetni kadrovi, nego svi revizori koji budu zaposleni u DRI, nakon objavljenog konkursa, zaista moraju da imaju adekvatan materijalni položaj.
Iako je bilo razgovora na Odboru za finansije da bi bilo dobro da se zaposle mladi ljudi u DRI, smatramo da bi bilo dobro da se primaju mladi ljudi u DRI, ali nikako ne bi mogli biti nosioci revizije. Moramo primati najkvalitetnije kadrove kada je u pitanju DRI, a mladi ljudi koji budu radili kao pripravnici ili kao pripravnici počnu pa kasnije budu primljeni treba da idu u taj revizijski postupak nekoliko godina, pet ili deset, da bi mogli samostalno da rade reviziju.
Zbog toga još jednom kažem da smo zadovoljni što će se popraviti materijalni položaj zaposlenih u DRI, ali nismo zadovoljni što se položaj samih revizora, ne onih koji čine Savet, nije drastičnije popravio, odnosno zbog čega nisu još više plate. Nadam se da će u budućem periodu doći do novih izmena ovog zakona, da će se još više popraviti materijalni položaj, ali se isto tako nadam da ćemo u skorijoj budućnosti imati izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu.
To kažem zbog toga što je Republika Srbija, moram da ponovim, zemlja koja je na poslednjem mestu na Balkanu po sledećim stvarima – to je parlamentarna kontrola budžeta. Ostale države, čak i one koje su mnogo složenije od same Srbije, kao što je recimo BiH, mnogo pre dobijaju priliku da raspravljaju o predlogu budžeta, o završnom računu za prethodnu godinu i o preporukama državne revizorske institucije na plenarnoj sednici.
Nadam se da će Državna revizorska institucija u periodu koji je pred nama obaviti veći broj kontrola, da će imati priliku da zaposli što veći broj kvalitetnih ljudi i da će iz toga jedinu korist imati javni interes, odnosno građani ove države. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, 15. aprila sam postavio pitanje ministru Oliveru Duliću, na koje sam dobio odgovor. Ono što mene kao poslanika LDP-a čini veoma zadovoljnim, to je da se u odgovoru koji sam dobio od ministra Dulića potvrđuje ono što sam postavio kao pitanje, odnosno što sam naveo kao razlog za nefunkcionisanje izdavanja lokacijskih dozvola, iza čega stoji građevinska industrija u Beogradu.

S obzirom na to da sam postavio pitanje kako je moguće da funkcioniše jedan zakon koji je donet prošle godine u avgustu, a koji je, evo, devet meseci nakon toga bez svih zakonskih akata u proceduri, u samom odgovoru Ministarstvo, odnosno ministar mi govori da je…

Gospođo predsednice, izvinjavam se, ako možete malo, zaista mi je teško da govorim...

(Predsednik: Gospodo poslanici, molim vas da omogućite gospodinu Marašu da ga čujemo.)

Znači, u odgovoru koji sam dobio od Ministarstva potvrđuje se da nisu doneti svi podzakonski akti i da je u prelaznim i završnim odredbama predviđeno da će se tamo gde nisu doneti podzakonski akti primenjivati stari zakon. To dovoljno govori o ažurnosti, kompetentnosti i spremnosti jednog ministarstva da se nosi sa ovakvom temom. Najbolje bi bilo gospodinu ministru da se ugleda na svog stranačkog kolegu, ministra poljoprivrede, koji kada donese ovde zakon pripremi i podzakonske akte na osnovu kojih bi zakon mogao da funkcioniše.

Nadalje sam naveo u svom pitanju da je pitanje katastra veoma veliki problem, koji kontroliše ministarstvo kojim rukovodi gospodin Dulić. Dobio sam odgovor da će Vlada, odnosno Ministarstvo preispitati sam zakon i da će, pošto su primetili da postoji problem kod katastra, krajem 2010. godine krenuti, nakon inspekcijskog nadzora, u eventualnu promenu zakona.

Zbog toga danas postavljam pitanje premijeru Cvetkoviću. Mislim da nije dovoljno da se ministar Dulić na ovaj način pravda, odnosno izvinjava zbog toga što zakon ne funkcioniše na najbolji mogući način i zbog toga što on nije za devet meseci doneo sve podzakonske akte, tačnije 13 podzakonskih akata. Mi želimo da čujemo, kao LDP, šta će premijer Cvetković preduzeti povodom toga. Da li će se hitno krenuti u izmene i dopune Zakona o prostornom planiranju i izgradnji?

Moram da kažem da je činjenica da je Direkcija za izgradnju Beograda tražila pozajmicu od grada, odnosno pomoć od četiri milijarde dinara, odnosno četrdeset miliona evra, zbog toga što investicija u Beogradu nema, što gradnje nema i što Direkcija za izgradnju Beograda nema sredstava pomoću kojih može da funkcioniše. Sredstva koja imaju oni ulažu za neke druge stvari koje su neophodne da bi grad funkcionisao.

Liberalno-demokratska partija je protiv toga da se traži i da se daje pomoć na ovaj način, već insistiramo, kao što smo insistirali u načelnoj raspravi kada se donosio ovaj zakon u oktobru mesecu prošle godine, da se promeni zakon, da se zakon prilagodi tako da može da funkcioniše i da se donesu sva podzakonska akta.

Ovaj zakon o kome govorimo je neprimenljiv. Iz odgovora koji je gospodin Dulić poslao meni kao poslaniku (pretpostavljam da su ga i ostali poslanici dobili) vidi se da priznaje da je zakon, ovakav kakav jeste, neprimenljiv, tako da mora da se primenjuje zakon koji je pre toga postojao.

Mi želimo da, s jedne strane, građevinska industrija zaživi, a s druge strane, da oni koji su nadležni u gradu Beogradu i u celoj Srbiji rade svoj posao na najbolji mogući način i u skladu sa zakonom. Ali, isto tako, ne želimo da građani zbog toga trpe, kao ni oni radnici iz građevinske industrije koje sam pominjao, njih preko 50.000 koji su ostali bez posla.

Pitanje premijeru Cvetkoviću je: kada će pristupiti izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i prostornom planiranju, o kom smo u avgustu mesecu prošle godine ovde raspravljali, pošto je on neprimenljiv, ovakav kakav jeste? Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, prvo imam jedno pitanje za potpredsednika Vlade, pošto pretpostavljam da bi trebalo da on to zna – gde je ministar Dulić?
To vas pitam iz sledećeg razloga. Gospodinu Duliću sam postavio pitanje 14. aprila ove godine. U međuvremenu je dolazio u ovu skupštinu, donosio one ekološke kutije, ali nije poslao odgovor na postavljeno pitanje. A to pitanje je veoma značajno. Sada ću da vam kažem zbog čega.
Zakon o planiranju i izgradnji, koji je usvojen u ovoj skupštini na predlog Vlade, predlog koji je bio 16. verzija tog zakona, doprineo je, po rečima predsednika Sindikata građevinskih radnika, da u poslednjih osam meseci 50 hiljada građevinskih radnika ostane bez posla, 20 hiljada da ne prima platu i 10 hiljada prima minimalac.
Tog istog dana kada sam ja njemu postavio pitanje, ministar je dao intervju novinama i rekao da nikako neće menjati, ni pod kojim uslovima, Zakon o planiranju i izgradnji. A taj Zakon o planiranju i izgradnji je nesprovodiv, i to zbog onog što je gospodin Dulić i sam rekao – od 26 neophodnih podzakonskih akata, mi smo do sada doneli 13.
Razumem da on kao lekar ne mora da zna da zakon mora da se poštuje u potpunosti, ali kao ministar mora da zna da zakon ne može da se poštuje delimično, jer je to onda kršenje zakona.
Gospodin Dulić mora da nam kaže još neke stvari. On je najavio pravilnik za etapnu gradnju. Ja bih voleo da mi kažete da li vi nešto znate o tome. Čovek je rekao da je pravilnik za etapnu gradnju donet i da ga je prosledio lokalnoj samoupravi i da nakon dobijanja lokacijske dozvole može da se krene s kopanjem.
Moram da vam postavim to pitanje, pošto će svaki predstavnik lokalne samouprave koji je zadužen za ovu oblast reći da taj pravilnik nije donet i nije dostavljen lokalnim samoupravama. Svako ko izda lokacijsku dozvolu u ovoj zemlji, krši zakon.
Taj zakon je nesprovodiv, zato stoji gradnja u Beogradu. On je te ljude nazvao neradnicima, a ti ljudi su obradili 2.000 lokacijskih dozvola. Ali ne mogu da urade ništa, jer zakon nije sprovodiv, pošto podzakonski akti nisu doneti. Njegovo ministarstvo je neažurno.
Molim vas da mi kažete, pošto vidim da ste vi zaduženi danas da ovde od svih nas čujete pitanja i dajete odgovore, koliko god možete i da date deo odgovora. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Znam da to nije vaša oblast, ali moram nekog da pitam, jer ministar koji je zadužen za tu oblast ne daje odgovore na postavljena pitanja. Jedino da odgovor kada su kamere negde na nekom proplanku gde se bavi ekologijom, a onda govori o građevini. I onda, s obzirom da je čovek po struci lekar (naravno, ja to poštujem), daje netačne informacije.
Netačne su informacije da u Novom Sadu funkcioniše zato što je lokalna samouprava sposobna i direktor ''Urbanizma'' sposoban. Direktor ''Urbanizma'' je od 1996. godine na tom mestu. Pogledajte koliko se vlasti menjalo za to vreme. I naravno da onda može jedan ministar da ga nazove i da mu kaže – daj lokacijske dozvole, sačekaj, doneću ja ove pravilnike. Dulić je rekao – možete da počnete da kopate čim dobijete lokacijsku dozvolu. To nije tačno. Nije dovoljna lokacijska dozvola da se počne s kopanjem. On ne zna uopšte šta priča. A, između ostalog, govori neistinu.
Gospodine Đeliću, moram da vam iznesem podatak – 92% je pala gradnja u Beogradu od kada je donet zakon. Zidaju samo oni koji prave kuće i koji su po starom zakonu podneli zahteve. A gospodin Dulić i dalje govori kako neće da menja zakon.
Još jedan podatak sam hteo da vam iznesem. U drugom stepenu, samo kada je u pitanju Katastar, postoji nekoliko hiljada žalbi. To je nadležno ministarstvo, ne rešava se. Beogradski uposlenici u Sekretarijatu za urbanizam su doneli urbanistički plan u roku od dva i po meseca. Gospodinu Duliću je trebalo šest meseci da ga njegovo ministarstvo odobri.
Znači, zaista ne želim da zvučim grubo, ali ovde je reč o tome da čovek koji vodi to ministarstvo nije stručan za tu oblast. Šesnaest verzija zakona. A znate kako je zakon napisan? On je išao i svakom postavljao poneko pitanje, nekog stručnjaka je pitao za ovo, nekog stručnjaka za ono, upakovao to i napravio nesprovodiv zakon.
Mnogo više bi ga svi cenili ukoliko bi čovek shvatio da gradnja stoji. Građevinska industrija propada. Razlog tome je zakon koji je nesprovodiv. Verujem da on nema lošu nameru, ali ukoliko ta njegova upornost prelazi u tvrdoglavost, to je onda veliki problem za građane ove države.
On je, kažem, nazvao te ljude neradnicima. Ti ljudi rade taj svoj posao godinama. Molim vas da pokušate da objasnite gospodinu Duliću da zakon ne može da se sprovodi delimično. Zakon se ili sprovodi u potpunosti ili se ne sprovodi. Ako se ne sprovodi u potpunosti, a preko pritisaka se izdaju lokacijske dozvole, to je kršenje zakona.
Ljudi koji vode urbanizam u gradu Beogradu su ljudi koji pripadaju vašoj stranci, ali ja imam puno poštovanje za njih zato što žele da rade u skladu sa zakonom, zato što neće da ih sutra neko pita - kako si mogao da izdaš lokacijsku dozvolu kada nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi,?
Molim vas da, zajedno sa predsednikom Vlade i ostalim kolegama iz Ministarstva, izvršite pritisak na gospodina Dulića i da se ovaj zakon izmeni. Podvlačim, gospodine Đeliću, koliko je ljudi ostalo bez posla, koliko ljudi prima minimalac, i to je nešto što strahovito usporava ovu zemlju, što finansijski puno košta ovu zemlju, a bojim se da će, zbog tvrdoglavosti jednog čoveka, posledice biti mnogo veće. Zato vas još jednom molim, i vas i gospođu Slavicu Đukić Dejanović, da zamolite gospodina Dulića da da odgovore na pitanja.
Evo, tu je gospodin Škundrić. On je, u skladu s našim poslovnikom, uvek davao odgovore na pitanja poslanika i uvek je ovde dolazio iako je pretpostavljao da mu neće biti baš najprijatnije, ali čovek stoji iza onoga što radi. Gospodin Dulić dođe i donese nam ekološke kutije, ali neće da nam da odgovor na pitanja koja ovu zemlju dovode u veoma tešku situaciju. Hvala vam.

Proteklih gotovo osam meseci, a pogotovo u poslednjih nekoliko meseci postavlja se jedno važno pitanje i u javnosti, a i među nama samim poslanicima, a to je zašto gradnja stoji, pogotovo zašto stoji izgradnja stanova u Beogradu? Svako ima svoj razlog kojim to objašnjava. Najinteresantniji su razlozi koje daje sam ministar gospodin Oliver Dulić, koji je predložio Zakon o planiranju, usvojen ovde 31. avgusta prošle godine.
Kao najvažniju stvar koju bih napomenuo kada je u pitanju taj zakon, to je situacija u kojoj se nalazi građevinska industrija. Ove godine 14. aprila, Privredna komora Srbije, gospodin Milović, predsednik Sindikata građevinskih radnika, kaže – Srbija je izgubila oko 50.000 građevinskih radnika, više od 20.000 ne prima platu, a 10.000 njih prima minimalac. U jednoj takvoj atmosferi ministar Dulić pokušava na sve načine da sa sebe skine odgovornost. Daje intervju takođe 14. aprila u jednom dnevnom listu.
Postoji jedna osobina kod ljudi, odnosno jedna vrlina koja se veoma lako pretoči u manu, to je upornost koja veoma lako može da pređe u tvrdoglavost. Gospodin Dulić je rekao da ne postoji način i da nema nikakvu nameru da menja Zakon o planiranju koji je, pre svega, osnovni uzročnik zbog čega nema izgradnje stanova, zbog čega građevinska industrija stoji.
Ministar Dulić je zaposlene u Sekretarijatu za urbanizam u Beogradu nazvao neradnicima, a oni su do sada obradili 2.000 zahteva za lokacijske dozvole. Nažalost, izdali su svega 85 i to ih nisu izdali bilo kom većem investitoru ili bilo kom investitoru koji želi da zida zgradu, to su oni koji imaju svoju zemlju, koji na toj postojećoj parceli hoće da izgrade svoje kuće. Nemoguće je izdati lokacijsku dozvolu jer sam ministar u tom istom intervjuu kaže – od 26 postojećih podzakonskih akata koje je bilo neophodno doneti, mi 13 nismo doneli.
Gospodinu Duliću moram da postavim dva pitanja. Prvo pitanje je kako mislim da zakon funkcioniše, ukoliko da bi on funkcionisao mora da se krši? Ne želeći da budemo bilo čiji advokat, moramo da napomenemo da ti ljudi koje je ministar Dulić nazvao neradnicima, a i sama Skupština Beograda, doneli su Urbanistički plan za manje od dva i po meseca. Njemu je trebalo šest meseci, odnosno njegovom ministarstvu da odobri taj Urbanistički plan.
Imamo problem i sa Katastrom. Katastar u Beogradu, u Novom Sadu, u ostalim velikim gradovima, predmeti u tom katastru se ne obrađuju po nekoliko meseci i zbog toga sve stoji. Pre neki dan je ministar pokušao da od mrtvog mora napravi haos, dao je izjavu koju su preneli mediji, a to je da svako ko dobije lokacijsku dozvolu može da počne da gradi.
Gospodine ministre, zakoni postoje da bi se poštovali. Lokacijska dozvola nije jedini dokument koji omogućuje građenje. Ukoliko to ministar ne zna morao bi da se obrati onome ko zna. Mi imamo jedno ključno pitanje – ukoliko zakon ne funkcioniše, stoji građevina, zbog toga postavljamo pitanje kada će doći do izmena ovog zakona?
Pre neki dan je bio ovde gospodin Dinkić, posle šest meseci je došao sa izmenama i dopunama zakona koji je predložio. Bez namere da ga hvalim, jer nije za hvalu tako nešto, ali čovek je priznao grešku i došao je ovde da menja zakon. Tražimo od gospodina Dulića da hitno promeni zakon jer na ovaj način ljudi ostaju bez posla, država ostaje bez novca koji omogućava ova industrija.
Znači, očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku – kada misli ministar Dulić da promeni Zakon o planiranju, koji bi omogućio funkcionisanje građevinske industrije? Hvala.