Hvala, gospođo potpredsednice. Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije iz sasvim logičnog razloga, jer ovaj rebalans budžeta predstavlja i nastavak onog rebalansa iz aprila 2009. godine, kao i uvod, mada ide posle, u budžet za 2010. godinu.
Uz puno razumevanje koje imamo za ekonomske i finansijske uslove koji su postojali u 2009. godini, mi smo na Odboru za finansije čuli dve-tri rečenice od vaše pomoćnice, gde je faktički rečeno samo da je rebalans sa 70 skočio na 104 milijarde. Nažalost, mnogo stvari je još ostalo da se kaže. Mislim da je bilo bitno reći koliki je pad industrijske proizvodnje i građevinske aktivnosti, koliki je pad izvoza itd., i da je to sve dovelo do toga da se nalazimo u veoma teškoj situaciji.
Koliko god imali razumevanja za situaciju u kojoj se Srbija našla objektivno usled svetske ekonomske krize, imamo problem sa onim što ste vi planirali za sledeću godinu, i o tome smo već pričali, zbog toga što ne postoji spremnost da se učini ključni korak ka reformama u samoj državi.
Znam da to verovatno najmanje zavisi od vas i da biste vi bili spremni, koliko god bilo potrebno, da se stegne kaiš same države, ali to je jedan politički dogovor do koga je moralo doći mnogo ranije. Zbog toga smo vam u prethodnoj načelnoj raspravi zamerili što niste došli, što niste odgovorili na poziv da sednemo, razgovaramo i zajedno vidimo šta bi to bilo najbolje za ovu državu kada je u pitanju budžet za 2010. godinu, odnosno koje su to reforme koje bi bile neophodne da se sprovedu i kojim putem da se krene da bismo napokon izašli iz ovog ćorsokaka u kom se nalazimo.
Hteo sam da kažem nešto i o ovom drugom zakonu. Ono što me interesuje je, što ste malopre pomenuli i što stoji u ovim izmenama, da će se finansijski izveštaj zajedno sa izveštajima Revizije dostavljati samo Agenciji za privredne registre. Moram da vas pitam, gospođo ministarka – koliko ste vi sigurni u Agenciju za privredne registre? Koliko su oni sposobni da sami obavljaju taj posao i koliko možemo imati poverenja u podatke koji se nalaze, recimo, na njihovom sajtu? To sam vas i prošli put pitao.
Kada smo raspravljali o budžetu za 2010. godinu rekli smo da smatramo da su subvencije za "Železnicu" ekstremno velike, pa smo vam naveli primere ko sedi u Upravnom odboru javnog preduzeća "Železnice". Recimo, u tom upravnom odboru sedi vlasnik jedne firme koja ne postoji u Agenciji za privredne registre. Malopre sam pričao i sa direktorom i pokušaćemo da nađemo da li je Vlada ta koja je postavila za člana Upravnog odbora javnog preduzeća čoveka koji ima nepostojeću firmu ili Agencija za privredne registre ne vodi registar na pravi način.
Zbog toga vas pitam da li možemo imati poverenja u jednu takvu agenciju da će moći sama da nosi ovaj posao. Bez zle namere, ali sasvim opravdano. Ako imate jednu takvu evidenciju, odnosno ako se u Agenciji za privredne registre ne vodi jedno preduzeće, a direktor tog preduzeća je član Upravnog odbora javnog preduzeća, onda tu postoji veliki problem u načinu na koji Vlada funkcioniše. Zbog toga smo tražili, ne iz zle namere, nego je to jedino normalno, da prvo raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu, pa smo tražili da raspravljamo i o Izveštaju DRI, podvlačim - ne iz zle namere, nego to su jedini logični potezi.
Mi sad imamo rebalans budžeta koji će biti usvojen 29, a 31. je za dva dana. Tražili smo samo jedan normalan sled događaja, da možemo da imamo pravu sliku, da građani imaju pravu sliku i da vam, ako treba, pomognemo, da popravimo ono što se da popraviti. Međutim, nema dobre namere sa vaše strane da zajednički nešto uradimo. Jedino vidim vašu nameru da nas pozovete, sve poslanike, da glasamo u Danu za glasanje, i ne vidim da išta više činite, nijedan korak dalje od toga. Mislim da bi u budućnosti to trebalo da promenite.

Poštovana potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, decembar 2008. godine, Manifest LDP – dogovor za budućnost Srbije da radi, to je bilo pre donošenja budžeta za 2009. godinu.
Tada smo vam skrenuli pažnju da nadolazeća kriza ne sme da izvrši najjači udar na najzdraviji deo društva, onaj koji radi, na srednju klasu, tada smo vam rekli da PDV mora drugačije da se formuliše, odnosno da se uvede naplata tek po realizaciji posla i naplati potraživanja, tada smo rekli da treba 12 ministarstava, da država treba prva pokaže, da od sebe krene kada je u pitanju štednja, i drago nam je da u nekim stavovima i predstavnici vlasti, odnosno ministri, dolaze sad na takve naše pozicije, ali to treba i sprovesti u delo.
U ovom rebalansu budžeta imamo sledeće obrazloženje - da se uz pad industrijske proizvodnje, građevinske aktivnosti itd., beleži i povećanje, odnosno rast bruto dodate vrednosti u prvom polugodištu od 2,5% poljoprivrede. Ali koliko je to licemerno u Predlogu za budžet 2010. godine, odnosno pratećem zakonu, pa i Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, da se penzije zamrzavaju, uprkos amandmanima koje je podnela LDP, govori sledeći podatak – kada su u pitanju poljoprivredni penzioneri, sve obaveze koje dospevaju u 2009. godini biće isplaćene tek 2011. godine.
Interesantno je i to da je na Odboru za poljoprivredu, kada smo raspravljali o budžetu za 2010. godinu, predstavnik PUPS-a napustio sednicu, oduzeo kvorum i nismo mogli da izdvojimo mišljenje baš kada smo čekali odgovor pomoćnika ministra finansija zbog čega je to odloženo tek za 2011. godinu.
Pa se onda setimo, kolege će se setiti, prošle godine, kada su zakoni o poljoprivredi bili ovde usvajani, kada je bio ministar Dragin, bar 20 puta sam ga pitao kako je moguće da Vlada donese uredbu kojom kaže da će biti subvencionisani svi koji zaseju na tom hektaru toliko i toliko kroz dizel, đubrivo itd., da nakon 20 dana donese novu uredbu gde isključuje poljoprivredne penzionere. Pitao sam 20 puta i 20 puta nisam dobio odgovor.
Onda, to prebacivanje lopte u tuđe dvorište i pokušaj da se prikaže kako se brine o jednom sloju stanovništva, veoma velikom, veoma ugroženom, kroz to što će im biti zamrznute penzije, bez ikakve želje da se napravi neki dogovor, na kojem LDP insistira već godinu i po dana.
U ovom rebalansu budžeta ne vidimo ni u jednoj stavci gde su gubici javnih preduzeća, na primer onih javnih preduzeća, gospođo Kalanović, za koje je predviđeno da će država u 2010. godini dati garancije. Između ostalog, jedno od tih javnih preduzeća je subvencionisano sa 12 milijardi, od toga 11 i po milijardi ide na plate. Govorim o „Železnici“.
Koliki su gubici javnih preduzeća? Isto tako, ne vidimo kolika je dobit iz tih javnih preduzeća, pošto iz sredstava informisanja saznajemo da, recimo NIS, koji sada posluje tako što je većinski partner ruska strana, ima i u drugom i u trećem kvartalu dobit nekoliko milijardi. Naravno, to se više ne sliva u budžet Republike Srbije, bar u onolikom procentu u kolikom je trebalo do 31. decembra 2008. godine.
Imamo i javno preduzeće „Železnice Srbije“. Država će dati garancije u iznosu od 800 i nešto miliona evra i 600 miliona dolara sledeće godine za „Železnice“. A iste te „Železnice“, moram da vam kažem... Prošli put sam rekao da je jedan od onih koji sedi u Upravnom odboru vlasnik firme koja nije registrovana, odnosno ne nalazi se u Agenciji za privredne registre. Danas smo saznali da on faktički jeste u Agenciji za privredne registre i da je vlasnik SUR „Tamara“. I sad jedan takav gospodin, pretpostavljam da je sposoban, ali nalazi se u upravnom odboru javnog preduzeća koje država subvencioniše sa 12 milijardi. Ponavljam, 11,5 milijardi ide samo na plate.
Potpuno je pogrešan način na koji je koncipiran i budžet za 2010. godinu, ali ne čudi, jer je rečeno da je on nastao od budžeta za 2009. godinu. Imamo puno razumevanje za uslove u kojima Vlada radi. Zaista nije lako kada vam privreda ne radi. Zaista nije lako kada je i ta svetska ekonomska kriza ostavila traga i na samu Republiku Srbiju. Ali, pokušaj da se na svaki način izbegnu reforme koje su neophodne i koje bi donele boljitak ovoj državi je potpuno neverovatan.
Meni još nešto nije jasno. Ovde, u ovom predlogu rebalansa, stoji da udeo akciza, odnosno da je smanjena potrošnja motornog benzina. Kako je onda NIS ostvario toliki profit u 2009. godini ako je smanjena potrošnja motornog benzina? Meni to zaista nije jasno.
Da zaključim, LDP ne može podržati ovaj rebalans. Smatramo da ima dosta rešenja koja ukazuju da će budžet za 2010. godinu biti svaljen na teret srednje klase, svaljen na teret onih koji rade i bez ikakve šanse za mlade. To je ono na šta smo pokušali i u raspravi budžeta za 2010. godinu da skrenemo pažnju, da pokušamo da napravimo zajednički dogovor, da mi koji imamo mogućnosti i oni koji su mlađi od nas dobijemo priliku da radimo i da stvorimo neku novu vrednost iz koje će moći i naši stariji sugrađani da žive na način koji je dostojan. Znači, LDP neće podržati ovaj rebalans budžeta za 2009. godinu.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe LDP pre svega se odnosi na preraspodelu u okviru budžeta odnosno da određena sredstva koja su predviđena u stavci Ministarstva infrastrukture odnosno koja su predviđena kao subvencije za železnice, da se preusmere.
To je suština svih amandmana koje su podneli poslanici LDP, da se napravi neka preraspodela, odnosno da se na neke razdele odnosno u okviru nekih ministarstava koja su po nama veoma bitna, a koja ovim budžetom nisu dovoljno prihoda dobila da bi mogli u narednoj godini da funkcionišu na najbolji mogući način.
Pre svega DRI, zatim u okviru Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, u okviru Ministarstva poljoprivrede, sve to skidamo sa subvencije za železnice.
Odgovor koji sam dobio od strane Vlade je da neprihvatanje amandmana ne znači negiranje osnova, da se obezbede dodatna sredstva u okviru ovih razdela koja su predviđena, odnosno DRI, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Ministarstva prosvete.
To samo govori da postoji svest kod vas da ova četiri razdela odnosno tri ministarstva i jedna nezavisna institucija nisu dovoljno dobili ovim budžetom.
Naš osnovni razlog zbog koga smo ukazali da DRI mora da dobije više para je taj što smo čuli u samom obraćanju predsednika DRI da su sa svega četiri revizora uradili toliko obiman posao, a to je 27% ministarstava, odnosno onih koji rade u okviru ministarstava su svojim izveštajem obuhvatili.
Da bi mogli da bilo šta ozbiljnije urade naš je osnovni zahtev da u narednoj godini DRI dobije više para, da bi moglo da se podignu plate, da se izmeni Zakon o DRI, da bi mogle da se promene plate da bi što veći broj revizora koji ispunjavaju uslove se zaposlilo u DRI, da se napokon krene u kontrolu javnih preduzeća, njihovih finansijskih izveštaja i u kontrolu političkih partija.
Predlažemo da prva partija u koju DRI uđe bude LDP i to je naš zahtev od samog starta, od kada se pojavio ovaj izveštaj želimo da se vidi kako posluju partije i želimo da i javnost i građani budu upoznati na koji način se raspolaže sredstvima koja dolaze iz budžeta, a raspoređuju se po političkim partijama.
Takođe, smatramo da je zbog budućnosti ove zemlje neophodno odvojiti mnogo više sredstava za Ministarstvo prosvete, za Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja. Takođe, smatramo da mora da se poveća i budžet za poljoprivredu, bez obzira što jeste veći u odnosu na prošlu godinu, ali manje su subvencije nego 2008. godine.
Da ne politiziramo puno, odnosno da ne zvuči kao demagogija, ali je jasno da je neophodno što više ulagati i u poljoprivredu, ali ne na ovaj način na koji se to danas radi i pre bih rekao da je demagogija onih koji su povećali subvencije, ali i u isto vreme naglasili u članu 43. Zakona o budžetu da sva dospela potraživanja na osnovu penzijskog i invalidskog za poljoprivredne penzionere će biti isplaćena na u toku 2011. godine.
Molimo vas da ovaj amandman još jednom razmotrite, da gubitaša kao što je "Železnica Srbije" skinemo sa vrata kao ono koje su subvencionišemo, jer juče sam vam dokumentovao na šta pare troše, između ostalog, a 12 milijardi odvajamo iz budžeta, 11,5 za plate, a oni osnivaju "Srbija kombi" preduzeća, izdaju časopise u kojima daju recepte za kuvanje, a imamo razdele, odnosno ministarstva i nezavisna tela koja ne mogu da funkcionišu bez predviđenih para ovim amandmanom.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, moram da vas zamolim da se ne smešite samo kada se ovakve stvari pričaju u Skupštini, o Statutu koji je ova skupština ovde usvojila, a koji je Skupština Vojvodine proglasila. Ne možemo iznova stalno slušati priče o tome da je na delu separatizam, da Vojvodini ne treba imovina, da Vojvodini ne treba budžet, da Vojvodina ne treba da postoji kao AP.
Gospodine Preliću, imate Ustav. Šta proizilazi iz tog Ustava? Očito je da niste razumeli SVM i LDP kada su govorili zbog čega je ovaj budžet protivustavan, zato što sredstva koja su predviđena Ustavom ne nalaze se u ovom budžetu u iznosu koji je neophodan, odnosno u procentu koji je neophodan. Da treba vratiti imovinu ne samo Vojvodini nego svim lokalnim upravama, mislim da se svi ljudi koji žive po opštinama i gradovima, a isto tako u AP, slažu.
Nemojte koristiti takve kvalifikacije kada govorite o aktu koji je u skladu sa Ustavom, o aktu koji je usvojen u ovoj skupštini i koji je proglašen u Skupštini Vojvodine.
Gospođo predsednice, molim vas da reagujete nekad na takve reči.

Razlika između  LDP i SRS, gospodine Preliću, jeste veoma velika i nadam se da se oko toga slažemo. Isto tako, pokušao bih nešto, ako mi dozvolite, ne želim da budem nepristojan, i objasnim.
Kapital nema ime i prezime, kapital nema naciju. Veoma je nama stalo da kapital, bilo on ruski ili iz EU, stigne u ovu državu. Pitanje je načina na koji dolazi.
Nijednog momenta se nismo sukobili sa drugačijim mišljenjem oko toga da treba ruski kapital da dođe u Srbiju, ali način na koji je NIS prodata, bez tendera, po ceni po kojoj je prodata i što je većinski deo dat ruskoj strani, to je za nas bio problem.
Rekli ste da mi pre ulaska u salu, kad čujemo za Evropu, dižemo ruke.
Gospodine Preliću, i tu moram nešto da vam objasnim. Nije naš jedini cilj da Srbija postane deo EU, naš cilj je da se Srbija evropeizuje. To znači da primimo vrednosti koje važe i da počnemo da ih primenjujemo, koje važe u…
Molim vas da dozvolite da nastavim.
Želimo da vrednosti koje su u Evropi budu i deo vrednosti koje svaki dan delimo ovde. Nikakve naloge i zadatke LDP ne dobija ni iz jednog centra, ali gospodine Preliću, moram da vas podsetim da su se iz redova vaše partije čule opaske da nema niko ništa protiv da Srbija bude ruska gubernija.
Nikad nismo želeli da budemo bila čija pokrajina, republika ili gubernija, želimo da Srbija bude ono što jeste, deo EU, deo Evrope i zato mislim da sve vaše konstatacije koje ste malo pre izneli u najmanju ruku nisu tačne.
LDP je ponosna na to što je svaki put podržala one zakone koji nas približavaju Evropi i to ćemo činiti i ubuduće.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao i kolega Kenan Hajdarević malopre i ja moram da kažem da možemo da razumemo kada dođe do zaduživanja Srbije, kao što su ovi zakoni koji su pred nama, ali ukoliko iza toga stoji neki ozbiljan plan, ako postoji, kako da kažem, motiv koji stoji iza ovoga, ali da taj motiv nije održavanje postojećeg stanja, nego da su taj motiv promene.
Znači, suština svega ovoga je šta stoji iza ovog zaduživanja? Da li će ovo biti korak napred za sve one koji će biti korisnici ovog zajma ili će to biti samo održavanje postojećeg stanja? Gospođo ministarka, moram da sumnjam da će biti održavanje postojećeg stanja, bez namere da vas kritikujem, zaista. Čak mogu da kažem i da imam dovoljnu dozu razumevanja za napore koje činite da se ništa ne promeni ovde i da faktički Srbija ne ode korak unazad.
Nažalost, ovaj budžet za 2010. godinu je, kako je to rekao jedan kolega iz DS, logičan sled i posledica budžeta za 2009. godinu. Tu je naš problem, što se ništa ne menja, što ne vidimo nigde da će se iskoračiti iz ovoga u čemu se danas nalazimo.
Ovde je zaduživanje, ali isto tako u budžetu za 2010. godinu na strani 3. imamo garancije koje će RS dati u 2010. godini i šta je tu naš problem? Tu su naš problem pre svega dva javna preduzeća, "Železnica Srbije" i javno preduzeće "Srbijagas". "Železnica Srbije", kao što je spomenuo malopre gospodin Hajdarević, u završnom računu za 2008. godinu iskazala je gubitak od 15 milijardi.
Za 2010. godinu ćemo imati subvencije od 12 milijardi "Železnici Srbije", od čega će 11,5 milijardi ići za plate.
On je citirao u izveštaju, odnosno u napomenama koje idu konsolidovano u finansijski izveštaj za 2008. godinu od strane javnog preduzeća "Železnice", da firma koja je 100% ćerka firma, odnosno CIP, koja se nalazi kao pravno lice u okviru javnog preduzeća "Železnica Srbije", mimo zakona isplaćuje otpremnine i nema naznaka da će se to promeniti. Isto tako, "Železnica Srbije" 2008. godine osniva zavisno pravno lice "Srbija kombi". Stvarno bih voleo da mi neko objasni šta radi "Srbija kombi"?
Takođe ono što nam je veoma sporno je Upravni odbor "Železnice". Pogledajte ko su članovi Upravnog odbora "Železnice Srbije" - Slobodan Radosavljević, diplomirani politikolog, direktor preduzeća "Beotesting" d.o.o. Beograd, delatnost preduzeća - uvoz i izvoz voća, Vukomir Mitrović, diplomirani hemičar, vlasnik firme "Elstil" d.o.o. Kraljevo, ne postoji u Agenciji za privredne registre takva firma, pomoćnik generalnog direktora JAT "Ervejz", Milan Vlasinić, diplomirani inženjer građevine.
Sada mi kažite, a znate li zbog čega to pitam, ko su ovi ljudi što sede u Upravnom odboru? Morate da znate. Javno preduzeće "Železnica Srbije" je 100% vlasnik. Vlada mora da zna ko su ti ljudi koji sede u Upravnom odboru. Zbog čega vam to kažem? Zato što imamo 2008. godinu, NIS, upravni odbor, direktore koji su svi prosperirali, a odveli su firmu 100 miliona evra u gubitak.
Takođe imamo "Srbijagas", koji je gubitaš. Onda za "Srbijagas" u 2010. godinu država će dati garancije u iznosu od, to je neverovatna cifra, nekih 300 ili 400 miliona evra. Za "Železnice" ćemo dati 600 miliona dolara garancije i 830 miliona evra.
Možemo da razumemo ukoliko iza ovih zajmova koje Srbija uzima stoji jasna politika da će nešto da se promeni. Ako iza toga stoji politika održavanja gubitaša u životu, to nije politika iza koje LDP može da stane i zbog toga ne možete da imate našu podršku, jer evidentno je da bi mogli da raspravljamo o budžetu za 2010. godinu. Zbog čega smo to tražili, da prethodno raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu? Zbog toga što imamo dokaz kod "Železnica" kako se poslovalo u prethodnoj godini, a sada ćemo da ih subvencionišemo sa 12 milijardi.
Isto tako nam je bilo bitno da raspravljamo o završnom računu, da bi mogli da znamo kako će se sredstva u sledećoj godini koristiti. Imamo problem sa onim sa čim imaju problem i iz Saveza vojvođanskih Mađara. To je, moram da vam ponovo citiram član 184. Ustava, pošto očito vama nije jasan, kaže da 7% od republičkog budžeta iznosi pokrajinski budžet, a tri sedmine od tih 7% idu za kapitalne rashode. Međutim, na osnovu analize i projekcije budžeta za 2010. godinu AP Vojvodine, pokrajinski sekretar za finansije je rekao da svega 12 milijardi od 56 predviđenih će ostati za kapitalne investicije.
Faktički pokrajinska administracija u mnogo većoj meri nego što je predviđeno služi kao protočni bojler prema onima prema kojima idu obaveze za plate, obrazovanje, zdravstvo itd, kao i prema lokalnoj samoupravi. Tih šest milijardi koje idu prema lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine ste takođe ubacili u cifru i onda dajete izjavu, gospođo ministarka, zašto gledate rashodnu stranu, gledajte prihodnu stranu. Gde piše da se gleda prihodna strana kada se određuje 7%? Gde to piše? Kažite mi gde to piše? To nigde ne piše.

Samo ću još jednu rečenicu.
Mislim da bi mnogo više imali podršku LDP da ste prihvatili naš poziv, da ste seli s nama da razgovarate, da ono što je nama prioritetno za 2010. godinu bar saslušate i da nađemo neki zajednički jezik oko budžeta za 2010. godinu. Na ovaj način i reakcijama koje dolaze ne možete imati podršku LDP.

Morao sam da se javim kada je u pitanju ovaj amandman, iz prostog razloga što g. Popović, koji je danas došao u Skupštinu da brani ovaj amandman, mora da vodi računa o nekoliko stvari.
Puno toga je spomenuo g. Jovanović, ali naravno da smo bili protiv, odnosno da smo govorili da su akcize jako velike. Naravno da smo bili užasnuti kada ministar u ovoj vladi se hvali time da su akcize najveće, a rudna renta najmanja, ali gospodine Popoviću, ne mogu da kažem da ste vi tvorac, ali ste u velikoj meri doprineli sklapanju ovakvog aranžmana sa Ruskom Federacijom.
Ono što je malopre rečeno, samo treba da pogledamo kako se Ruska Federacija odnosi prema svojim interesima. Danas je predsednik Putin, imamo informaciju, pravi put spomenuo imovinu NIS u Hrvatskoj. To nikom nije palo na pamet ovde. Nikom nije palo na pamet šta je sa starim ruskim dugom koji Srbija ima.
Nikom nije palo na pamet da kaže, nećemo više da uvozimo gas na Beregovu, dajte nam ga na Horgošu, nećemo da snosimo sve troškove. Kada ste pregovarali, niste vodili računa o tome.
Sada postavljate pitanje zbog čega su akcize ovolike. Mislim da je krajnje neprimereno. Mi imamo situaciju u kojoj NIS posluje sa neverovatnim gubitkom, kao što je rekao g. Jovanović, pet godina u direktori bili iz DSS i činili većinu u upravnim odborima. Kada više nisu bili direktori, bili su svetnici direktora. Molim vas, i ti ljudi su odgovorni za 2008. godinu.
Sada postavljamo pitanje, zašto su akcize ovolike. Da postavimo pitanje, zašto ne možemo, kao zemlja, da utičemo na cenu prerade nafte, to je rekao ministar Škundrić ovde, ruska strana to određuje. Kao što sam već rekao, 1% menja sve, 51% vlasništva, 100% upravljanja.
Mi smo, gospodine Popoviću, u takvoj situaciji nažalost zahvaljujući, pre sveta, angažovanju vas i podršci koju ste imali u ovom parlamentu.
Zaista sam ponosan što je nas 15 bilo protiv tog sporazuma i vreme pokazuje i pokazivaće i više da smo bili u pravu, da smo samo tražili jednu stvar, a to je da se vodi računa o interesima Srbije. Interesi Srbije su narušeni, a tu peticu koju ste dobili, verujem da ste je dobili, ne vi nego država za taj posao, zato što je štitila interese tuđe države, a ne svoje.

Da li slušate o čemu se raspravlja u ovoj skupštini?
Zbog čega ne slušate o čemu se govori u ovoj skupštini? Da li ste čuli šta je rekao gospodin Krasić? Morate da ga opomenete.
Rekao je da je 2001. godine mafija napokon dobila svoju državu, Vladu, još gore.
Gospodine Novakoviću, prekršili ste vi Poslovnik što ste dopustili, odnosno niste reagovali na ovo i razgovarate tu, umesto da slušate šta poslanici pričaju. Ovo je uvreda, i to velika, za građane Srbije, za većinu poslanika u ovom parlamentu.
Zaista nisam imao nameru da polemišem sa predstavnicima SRS, odnosno poslanicima, iako se potpuno slažem sa onim što je rekao gospodin Ostojić, da je 2001. godine stavljena tačka na ono što se događalo devedesetih godina i kada je u pitanju trgovina naftom, odnosno svi oni silni prihod i kriminalne delatnosti koje su se krile iza toga.
Da se ovo ne bi pretvorilo u raspravu između dve partije koje ne podržavaju budžet, moram da kažem gospođi Dragutinović da je danas Skupština akcionara NIS, čiji je predsednik vaš kolega, ministar Škundrić, usvojila, odnosno prihvatila izveštaj revizorske kuće da je NIS poslovala sa osam milijardi gubitka u 2008. godini i izveštaj da je u trećem tromesečju 2009. godine NIS poslovala sa tri milijarde profita.
Ko je odgovoran za gubitke u 2008. godini u NIS? Zaista više nemam potrebu da pričam o bilo čemu drugom. Ne date da razgovaramo o završnom računu za 2008. godinu. Ne može DRI Izveštaj da dođe ovamo.
Danas je NIS, prihvatanjem tog izveštaja, priznala da je neko učinio kriminal i oštetio državu za sto miliona evra.

Sa dosta toga što je moj prethodnik rekao u nekom aspektu možemo i da se složimo. Međutim, želim da kažem da, ako za ovih nekoliko dana javnosti, a pogotovo poslanicima koji provode dosta vremena u ovoj sali, nije jasno da LDP ne podržava ovaj budžet, iz razloga što smatramo takođe da je kompromis, ali kompromis sa životom koji trenutno u Srbiji vlada. Ako je on budžet kontinuiteta sa 2009. godinom, mi ne možemo da ga podržimo.
Sve što smo imali da kažemo, gospođo Dragutinović, vi ste to i pažljivo saslušali i pažljivo zapisali i biću slobodan, nadam se da nećete zameriti, da citiram ono što ste rekli pre neki dan na hodniku: "evo ga najžešći kritičar".
Zbog toga, gospodine Šami, kada kažete da je LDP kovladajuća opoziciona partija ovoj Vladi, moram da vam kažem da smo ponosni što smo, zajedno sa DS, neke zakone u ovoj Skupštini usvojili, koji su omogućili ovoj zemlji i dobijanje viza i odmrzavanje trgovinskog sporazuma, ali bolje biti, kako ste vi to nazvali kovladajuća opoziciona partija DS u tim poslovima, nego biti kao Vojislav Koštunica 2001. godine - kovladajući opozicionar koji podržava pobunu Jedinice za specijalne operacije.

Gospodine Šami, uz dužno poštovanje na vašem parlamentarnom radu do sada i svim godinama koje ste proveli u ovom parlamentu, potpuno mi je neshvatljivo da sedite ovde svaki dan i da ste tek sada čuli da poslanici LDP kritikuju ovaj budžet, da poslanici LDP danima i nedeljama zahtevaju, od kada se pojavio izveštaj DRI, da bude na dnevnom redu ove Skupštine pre nego što se raspravlja o budžetu za 2010. godinu, da poslanici LDP traže da se raspravlja o predlogu završnog računa budžeta za 2008. godinu.
Sve ono što smo govorili ovih dana je bilo upereno ka samo jednoj stvari, ne da rušimo Vladu, ne da govorimo da su ministri lopovi ili ne znam šta, nego da pokušamo da kroz svoje amandmane popravimo budžet za 2010. godinu.
Tu je razlika između vas i nas. Vi želite da ovaj budžet ne prođe da bi se raspisali izbori. Mi želimo da se ovaj budžet promeni da bi Srbiji u 2010. godini učinili napokon ključni korak ka reformama, i to reformama koje bi trebalo da obuhvate sve segmente ovog života.
Bilo je to moguće da nema onih u Vladi koji se mnogo više okreću ka nazad nego ka napred. Zbog toga smo u određenim situacijama, kada je trebalo da se podrže zakoni koji će, ne samo približiti Srbiju EU nego približiti evropski način života i evropske vrednosti Srbiji, podržali zakone.
Mislim da mnogo više razloga za zadovoljstvo imamo mi kada smo podržali te zakone, nego vi kada ste podržali ratifikaciju sporazuma sa Ruskom Federacijom, kada je poklonjen NIS.

Poštovana predsedavajuća, gospođo ministar, meni je zaista žao da dragoceno vreme koje imamo koristimo u ovakvim raspravama, ali smatram da ono što je rekao malo pre prof. Šami nije korektno i trebalo bi da objasni kakvi su to privatni poslovi koje mi obavljamo. Mislim da je to zaslužilo i vašu reakciju, gospođo predsedavajuća, da gospodin Šami razjasni. Zaista nisam razumeo o čemu on govori.
Uvek do sada smo bili spremni da razgovaramo, uvek smo bili spremni da kritikujemo, da ponudimo rešenja i kao što je primetio poslanik DS, za razliku od velike većine onih koji su kritikovali, mi smo i nudili rešenja.
Da li su ta rešenja dobra? Sa našeg stanovišta jesu, sa stanovišta nekih drugih, verovatno, nisu, ali pokušavamo da pronađemo najbolji način, ne samo za trenutnu situaciju, nego i da gledamo malo unapred, da gledamo dve, tri, pet godina unapred.
Zbog toga sve mere koje smo predlagali, sve ono što smo zahtevali da se nađe na dnevnom redu pre rasprave o budžetu, govori o našoj nameri i o našem doživljaju ovog budžeta, odnosno našoj kritici budžeta za 2010. godinu, za koji smatramo da je argumentovan.
Samo još nešto, gospođo predsedavajuća. Molim vas, vi niste bili u sali, predsedavao je gospodin Novaković. On je propustio da reaguje kada je jedan poslanik izvršio grubu povredu dostojanstva Skupštine.
Ako se setimo, pre 10-ak do 15 dana, kada je bio u poseti ovoj skupštini evropski parlamentarac, gospodin Jelko Kacin i kada je izvršena povreda Poslovnika, vi ste tada rekli da ćete u danu za glasanje i vi glasati da ste povredili Poslovnik. To se nije desilo.
Molim vas da ovaj put, pošto smo tražili da se u danu za glasanje Skupština izjasni da li je bilo povrede Poslovnika, molim vas da izvršite konsultacije unutar vladajuće većine i da prvi put jednu takvu zloupotrebu, odnosno takvo kršenje Poslovnika, bude okarakterisano kao kršenje. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo završili radni dan, a znam da je gospodin Mrkonjić  i upisivao i verovatno se dobro seća o čemu smo razgovarali.
Tema oko koje smo se juče skupili, odnosno da ste vi predstavnik Vlade je ono zaduživanje koje Srbija čini, a ono što smo dotakli i što se nadam da ste u međuvremenu dobili i pribavili neke odgovore, jesu i ove buduće garancije koje će Srbija davati raznim bankama, Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Evropskoj investicionoj banci, a pre svega, kada je u pitanju Javno preduzeće "Srbijagas".
Pošto su iznosi veoma veliki, 150 miliona dolara, 25 miliona dolara, 170 miliona dolara, 35 miliona dolara, 20 miliona dolara, 20 miliona dolara i to su zaista veoma veliki iznosi za jedno preduzeće koje je gubitaš.
Zbog čega pričam to? Mi smo i u načelnoj raspravi, kada je u pitanju budžet za 2010. godinu, a znam da se i vi sa tim slažete, vi ste to potvrdili, kao problem stavili situaciju da se i ovim budžetom za 2010. godinu finansiraju gubitaši.
Naravno da "Srbijagas" kao javno preduzeće koje je preuzelo obavezu da zajedno sa ruskim većinskim partnerom "Gaspromom" gradi gasovod, da puni Banatski dvor, ima poteškoće zato što posluje u uslovima koji su po samu kompaniju nepovoljni, odnosno cena gasa u Srbiji verovatno je nategnuta kada je u pitanju tržišna cena gasa.
Nudili smo rešenja za izlazak iz takvog problema, a jedno od tih rešenja je bilo ono o kome govorimo već više od godinu dana, a to je da Srbija učini sve i time omogući "Srbijagasu", time omogući onima koji kreiraju ovaj budžet da ne dođe do zaduženja, da se ukine posrednik između Srbije i Rusije koji ima, pokazao sam pre otprilike mesec dana, profit u 2008. godini preko 20 miliona evra, dok je naš "Srbijagas" javno preduzeće u gubitku.
Mi smo pre mesec dana, gospodine Mrkonjiću, ovde imali jedan zakon lex specialis, zakon koji je derogirao postojeći Zakon o eksproprijaciji, zakon kojim se jednom preduzeću daje mogućnost da ekspropriše zemlju u dužini od 166 kilometara kroz Srbiju, iako je to suprotno Zakonu o eksproprijaciji, a ta firma je "Jugorosgas".
Taj "Jugorosgas" od 1996. godine, od Sporazuma Srbije i Rusije, imao je samo jednu obavezu: da gasifikuje Srbiju, gasifikuje jug Srbije i mi sad kad pogledamo za šta će Srbija dati garancije ovim bankama, kada je u pitanju "Srbijagas", vidimo da se tu radi o gasifikaciji, vidimo da se tu radi o punjenju Banatskog dvora, a imamo ruskog partnera, a vi znate koliko je uloženo u Banatski dvor.
Zbog toga ovo je jedna tema o kojoj moramo da pričamo otvoreno.
Naravno da želimo gasovod Južni tok, naravno da želimo da Srbija bude snabdevena gasom, ali imamo problem ukoliko se sredstvima u okviru tog preduzeća, i ranije i sada ne posluje na najekonomičniji način. To nas opet dovodi do ključnog pitanja - koliko ova rasprava o budžetu za 2010. godinu ima smisla?
Podneto je 240 amandmana, a uskoro ćemo dobiti odgovor od Vlade.
Pretpostavljam da će taj odgovor od Vlade biti u 99% slučajeva negativan, ali se nadam da će u jednom Vlada shvatiti, odnosno onaj ko piše zakone, odnosno Sekretarijat za zakonodavstvo Vlade, da će shvatiti jednu stvar da je Predlog budžeta za 2010. godinu protivustavan, zato što nije ispoštovana stavka da Vojvodina mora da dobije najmanje 7% od republičkog budžeta. To je i osnovna primedba pokrajinskog sekretara za finansije koji je to dokumentovao ciframa.
To je primedba onih koji su rekli, iz vladajuće koalicije, da neće podržati ovaj predlog budžeta ukoliko se on ne izmeni, ali je logično da niko ne podrži takav predlog budžeta ukoliko je on protivustavan.
Transferi u lokalnim samoupravama u iznosu od šest milijardi, a lokalne samouprave koje se nalaze u AP Vojvodini se računaju u ovih 7%, što je protivustavno. To nema nikakve veze i na taj način je Vojvodina oštećena za nekih šest milijardi dinara.
Postoje stvari o kojima moramo voditi računa, iako su ove tačke dnevnog reda razdvojene, faktički one sve kreiraju našu budućnost i našu 2010. godinu koju mi koji ovde sedimo, a siguran sam da i vi koji ste u izvršnoj vlasti, želimo da okončamo na bolji način nego što je bila ova. Ali da bi to uradili moramo da raspravljamo o izveštaju DRI, moramo da raspravljamo o završnom računu za 2008. godinu, a sve to nam je onemogućeno, gospodine Mrkonjiću. Zbog čega, nikom nije jasno.
Od bilo kakvog sumnjičenja, napada, od bilo kakve pretpostavke ljudi se najbolje brane istinom. Ne vidim u čemu je bio problem da ovde sedne premijer. Njemu jeste problem da ovde sedi, jer kada je obrazlagao budžet tri minuta je tu bio, ali tu drugih ministara koji su mogli, pre svega gospođa Dragutinović i ostali ministri, da polažu račun za ono što su ta ministarstva radila u 2008. godini.
Znamo da je došlo do promene Vlade i naravno da ne mislimo da sva odgovornost za neke propuste leži na ministrima koji trenutno obavljaju taj posao, ali ako imate izveštaj DRI koji kaže da od 12 ministarstava koja su kontrolisana, kod gotovo svih je pronađena nepravilnost. Javne nabavke nisu rađene u skladu sa zakonom. Bilo koje preduzeće koje nije u državnom vlasništvu, privatna kompanija, da je 10 puta manja nepravilnost nađena u privatnoj kompaniji, preduzetnike zatvaraju zato što ne izdaju račun od 20 dinara, plaćaju enormne kazne, a mi imamo situaciju da ovde niko nije kriv.
Premijer sedi i govori da su krive knjigovođe. Knjigovođe ne mogu da budu krive, ukoliko su propusti vezani za javne nabavke. To i vi znate, naravno. To je posao onog ko donosi odluku, krivica onog ko donosi odluku.
Zaista ne možemo da uđemo u 2010. godinu bez odgovora na pitanje, gospodine Mrkonjiću, znam da nije vaš resor, ali vaš partijski kolega drži taj resor, gospodin Škundrić (Predsedavajući: Vreme.). Poslednja rečenica.
Ne možemo da uđemo u 2010. godinu ukoliko ne znamo ko je odgovoran za gubitke u NIS od 100 miliona evra. Mislim da je to zaista ključno pitanje.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nažalost, posle ovako euforičnog govora g. Mrkonjića moram malo da se okrenem na atmosferu u kojoj mi razgovaramo g. Mrkonjiću, a pre svega, gospođo predsednice, o ovoj tački dnevnog reda, odnosno o objedinjenim tačkama.
Kao što razgovaramo i u kakvoj atmosferi razgovaramo danas pre podne i u petak kada smo započeli raspravu o Predlogu budžeta za 2010. godinu, mislim da je neodgovorno i neozbiljno. Neozbiljno je što mi danas kršimo Poslovnik i vi to jako dobro znate, kao i u petak kada smo insistirali da bez mišljenja Odbora za finansije ne možemo započeti raspravu, i isto tako danas kršimo Poslovnik, zato što ne raspravljamo o zakonu o budžetu u pojedinostima.
Vlada nije mogla za dva dana da odgovori na amandmane i zbog toga danas na Odboru za finansije nismo mogli o tome da razgovaramo i prešli smo na ove tačke koje su bitne. Zbog čega smatram da je neodgovorno i neozbiljno? Mi smo, gospodine Mrkonjiću, dobili Izveštaj DRI, dobili smo završni račun za 2008. godinu, a ušli smo u raspravu o budžetu za 2010. godinu. Problem je u tome, gospodine Mrkonjiću, što je izveštaj DRI pokazao da se sredstva koja su bila raspoređena po ministarstvima nisu koristila u skladu sa zakonom. Onaj koji je vaš premijer, rekao je da su za to krive knjigovođe.
Voleo bih, žao mi je što on nije tu, vi ste rekli da bi voleli zajedno sa premijerom da dođete što pre sa nekim zakonom. Nažalost, premijer kad je obrazlagao budžet bio je tu tri minuta. Taj premijer nije nam objasnio kako mogu knjigovođe da budu krive kada se javne nabavke ne vrše u skladu sa zakonom. To nikakve veze sa knjigovođama nema. Mi danas slušamo ovde, odnosno raspravljamo o novim zaduživanjima Republike Srbije, ali ono što je interesantno, a nisam čuo da je iko pomenuo, a to je šta stoji u budžetu za 2010. godinu.
Javno preduzeće "Srbijagas" 150 miliona dolara, 270 miliona evra, JAT 50 miliona evra, Železnica 600 miliona dolara i 837 miliona evra.
To nas sve čeka u 2010. godini, gde će država dati garancije. Mi se opet vraćamo na tu bitnu stavku budžeta, zašto i dalje gubitaše subvencionišemo i zašto i dalje građani Srbije, odnosno država u njeno ime daje garancije.
Moram da se vratim na Železnicu. Pre neki dan ste se i vi sa time složili, od 12 milijardi dinara koji ide na Železnicu, 12,5 milijardi ide na plate.
Kako je rekao naš predsednik, ako može da bankrotira država i propadne, može onda i Železnica Srbije. Dokle to građani da plaćaju.
Imamo JP "Srbijagas", koje sam bog zna, kada saberete sve izjave direktore "Srbijagasa" dođete do neke cifre od 170 miliona evra gubitka, a mi ćemo sada u sledećoj godini, država Srbija će dati garancije, to je član 3. budžeta za 2010. godinu, 150 miliona dolara i 270 miliona evra. Stalno ti gubitaši nam se pojavljuju u tom budžetu kao velika stavka. Zbog toga smo predložili, i žao mi je što tu nije ministarka finansija, mi smo se van sale sreli i konstatovali da je amandman koji je LDP podnela i koji se odnosi na penzije veoma prihvatljiv, ali nema političkog dogovora.
Vi tražite politički dogovor za Koridor 10, to je u redu, to je nasušna potreba Srbije, kao što je NIS žila kucavica, tako je i ovo kičma Srbije i to je neophodno, i naravno da imate našu podršku da se takav koridor završi i takav posao završi. I nadam se i znam da ste vi puni energije i uz pravu podršku ćete verovatno i završiti onda kada ste to planirali. Problem je taj što smo tražili i vi ste čuli pre neki dan, i šef poslaničke grupe koja čini vladajuću veću je tražio razgovor javno sa premijerom i ministrom finansija.
Mi iz LDP smo takođe tražili razgovor sa ministarkom finansija da pokušamo da napravimo neki dogovor, i to ne neki dogovor koji će važiti od danas do sutra, nego neki dogovor koji dugoročno ovoj zemlji bar neku stabilnost i građanima bar neku nadu da ulije i da raspodelimo odgovornost.
Nažalost, naše kolege koje su iz poslaničke grupe penzionera nisu najbolje razumele našu ideju. Ako treba sešćemo s njima da razgovaramo i da pokušamo da im objasnimo šta je naša ideja. Jedna država koja se toliko zadužuje mora ovde i neko javno da kaže i obrazloži današnje tačke dnevnog reda. Poštujem kolege iz SPS, zbog vas je tu izašao i podržao i rekao da će glasati i to je u redu. Mi smo imali pre neki dan na Odboru za poljoprivredu pitanje koje je upućeno pomoćniku ministra i gospođi Diani Dragutinović. Zašto će se penzije za poljoprivrednike isplatiti tek u toku 2011. godine, kako stoji u članu 43. Predloga zakona u budžetu za 2010. godinu? Država naša je dužna, ima unutrašnji dug, spoljni dug i dalje idu ta zaduživanja. Znači, ne govorim konkretno samo o ovim danas koje su tačke dnevnog reda, nego vam govorim i šta piše u budžetu za 2010. godinu. To su milijarde.
Sama železnica, preko milijardu evra. To su neverovatne cifre, a neko će to morati da plati zbog toga smo predložili međugeneracijski dogovor. Da jednom taj teret podelimo na pravi način, da preusmerimo određeni deo sredstava, toliko smo pričali da ono povećanje od 10% penzija faktički ništa nije donelo, samo je urušilo još više sistem.
Moram, gospođo predsednice, vas da pitam nešto - šef Poslaničke grupe manjina gospodin Pastor je rekao da neće podržati ovaj predlog budžeta iz jednog prostog razloga što je prekršen Ustav, član 184. Gospođo predsednice, kršimo Poslovnik ovde. Kršimo zakone.
Zakon o eksproprijaciji koji postoji derogiramo posebnim leks specijalis zakonom za jednu firmu. Kršimo Ustav. Vojvodina mora da dobije 7% iz budžeta.
Samo kad saslušate šta je rekao pokrajinski sekretar za finansije, kad saslušate šefa Poslaničke grupe manjina, koji je danas potvrdio da nikakvog odgovora nema iz Vlade, ni želje da se razgovara, nema 7% predviđenih Ustavom za Vojvodinu.
Vlada je vešto, ali zaista vešto, prebacila određena sredstva, odnosno 6,5 milijardi koji su transferi lokalnoj samoupravi, kao da je to deo koji pripada Vojvodini i faktički, umesto 25 milijardi, mi smo došli na 31, 6 milijardi koji kao su ukupna sredstva za Vojvodinu, ne računajući onaj deo koji bi trebalo da ide za kapitalne investicije. To neće dostići 7% predviđenih Ustavom.
Zbog toga moram da vas pitam, gospođo predsednice, da se vratim na početak, neodgovorno i neozbiljno, danima, pogledajte koliko ovde sedi poslanika iz vladajuće većine, danima su ćutali kada se donosio Statut Vojvodine i Zakon o nadležnostima. Nijednog momenta nisu imali nameru da brane taj zakon.
Danas je on u Skupštini Vojvodine proglašen. Niste bili vi koji ste pozvani, nije bio predsednik Tadić, nije bio premijer. Njih dvojica su bili u Sremskoj Mitrovici, koja je daleko od Novog Sada manje nego Beogradu, ali nisu našli za shodno da prisustvuju proglašenju statuta Vojvodine. Vi niste bili.
Zašto obesmišljavamo sve što radimo ovde, zašto ne stojimo iza toga što radimo?
Često moramo mi iz LDP, koji smo bili protiv ovakvog Ustava, da branimo taj Ustav od onih koji su ga doneli. Stvarno upozoravamo, budžet je protivustavan, nije ispoštovan član 184, vi nećete imati podršku, ne samo Saveza vojvođanskih Mađara, nego taj dan sam video da je i gospodin Esad Džudžević aplaudirao gospodinu Pastoru.
Zašto ulazimo u raspravu o budžetu za 2010. godinu bez ijednog razgovora sa opozicijom? Zar vi zaista mislite da je to budžet Vlade? Ne, to je budžet Republike Srbije, kako je rekao Ivan Andrić.
Saglasan sam da svi ovde dobro želimo i da želimo da pomognemo, da pomognemo da taj budžet što bolje izgleda i da bude prihvatljiv, ali na način kako ga je gospođa Diana Dragutinović ovde predstavila, da je i socijalni i da je razvojni, to je nemoguće. Nažalost, on samo održava status kvo, a mi moramo da napravimo dogovor da krenemo napred.
Znam da vi, gospodine Mrkonjiću, stvarno puno poštovanje imam za energiju koju vi ulažete u posao kojim se bavite, znam da ćete vi svu svoju energiju uložiti da uradite ono što ste započeli, ali, nažalost, bez polaganja računa, a taj korak je bio izveštaj Državne revizorske institucije, da ponovim, kao što je rekao naš predsednik Čedomir Jovanović, ne mislimo da su ministri lopovi, ali da bi mogli da vam damo saglasnost za 2010. godinu kako ćete trošiti novce građana Srbije, moramo da vidimo kako je to rađeno u 2008. godini i gde su propusti.
Mislim da je veoma važno, kao što vi tražite konsenzus za Koridor 10, da takav konsenzus nađemo kod drugih važnih pitanja, a pre svega budućnosti ove zemlje, a budućnost ove zemlje nije u ovom budžetu za 2010. godinu. Ovo je i dalje stajanje u blatu, preživljavanje, ali stajanje u blatu. Ovde nema, nema nimalo politike. Nažalost, gospođa Diana Dragutinović to ne shvata, ne zato što ne želi da shvati, nego što jednostavno gospođa nije političarka…

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodo ministri, izdvojio sam mišljenje na Odboru za finansije. Nažalost, nisam bio u prilici da ga izdvojim u drugim odborima, jer nije bilo moguće to učiniti, ali moram prvo da kažem da je nakaradno sve što prati ovaj budžet. Imali smo kršenje rokova, Zakona o budžetskom sistemu, nisu postojale nikakve konsultacije sa vama, gospođo ministarka, što mislim da je bilo neophodno, jer ne verujem da vi želite da ovo bude samo vaš budžet i budžet premijera Cvetkovića, verujem da želite da imate i širu podršku.
Farsa je ono što se događalo juče na Odboru i oko Odbora za finansije. Farsa je to što ste odbili, ne vi nego Skupština Srbije, odnosno oni koji je vode, da se raspravlja o Izveštaju Državne revizorske institucije i završnom računu za 2008. godinu pre ulaska u ovu raspravu o budžetu za 2010. godinu, iz prostog razloga da bismo videli gde su propusti, da bismo ukazali na to šta ne može više da se čini, u krajnjoj liniji, da biste vi koji vodite ovu Vladu znali gde ste grešili i da li je bilo nepravilnosti u načinu na koji ste vi radili.
Problem sa ovim budžetom za 2010. godinu je što u njemu nema strategije i nema ekonomske strategije, jedina strategija koja postoji jeste da se ništa ne promeni. Ono kako ste vi juče rekli da je ovaj budžet socijalni i podsticajni, verujem da je samo vama jasno šta to znači. To znači, pre svega, da je on populistički – reći ćemo građanima i da ćemo da podstičemo privredu, a isto tako da ćemo i voditi računa o socijali. Verujem da svi građani najbolje znaju sami šta ih čeka u 2010. godini, jer se vidi iz ovog budžeta i onoga što je juče premijer u tri minuta, vi malo duže, pokušali da prezentujete, da se ništa promeniti neće.
LDP je suštinu svojih amandmana usmerila ka oživljavanju agrara, odnosno ka podizanju budžeta za agrar, za prosvetu, za nauku, iz prostog razloga što imamo veliki problem sa tim što ova Vlada i dalje svoju politiku usmerava ka održavanju i subvencionisanju propalih javnih preduzeća. Moj kolega Kenan Hajdarević postavio je pitanje vezano za subvencije koje se odnose na ''Železnicu''. Mi smo najviše pokušali sa te stavke da skinemo i da preusmerimo na ove detalje za koje smo mislili da su vama važni, pre svega agrar. Vi ćete sigurno reći da je agrar za 2010. godinu veći nego za agrar za 2009. godinu, ali je manji nego što je bio 2008. godine.
Vi ćete sigurno reći da su subvencije veće nego prošle godine, ali su manje nego što su bile u 2008. godini. Moram da vam kažem da je budžet za agrar skoro deset puta manji od ukupnog budžeta za penzije. Imamo veliki problem, što je i ministar poljoprivrede rekao, da sve obaveze koje postoje, pre svega prema penzionerima, o kojima vi jako vodite računa, o poljoprivrednim penzionerima, koje su dospele u 2009. godini, biće realizovane tek 2011. godine. Nismo dobili odgovor – zašto, ni od vaših saradnika iz Ministarstva finansije.
Isto tako, gospođo ministarka, postoji ustavna obaveza kada je u pitanju Vojvodina. Najmanje 7% iz budžeta Srbije da se izdvoji za budžet AP Vojvodina. Kada malo analiziramo, pošto ste vi ovaj put izbegli, odnosno tako sastavili budžet gde nema posebnog člana, kao što je do sada bio član 4. koji je govorio koliko sredstava ide, pa sve preostalo u iznosima – kada saberemo tih 26 milijardi koje idu na kapitalne rashode i još 6 milijardi, koliko će iznositi transferi lokalnim samoupravama, mi shvatamo da će svega nešto više od procenta ili procenta i po od tih predviđenih 7% ići za kapitalne investicije. To je rekao i sam pokrajinski sekretar za finansije, koji je najavio i rebalans budžeta, zato što mnoge stavke, zbog kašnjenja usvajanja Statuta i odnosa koji je Vlada imala prema Statutu i prema Zakonu o nadležnostima, nisu stigle da se obuhvate ovim budžetom, niti budžetom za AP Vojvodina. Mislim da ćete o tome morati voditi računa i da ćemo se vrlo brzo videti na rebalansu.