Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sada ću vam objasniti zašto reklamiramo Poslovnik, zato što niste, gospođo predsednice, reagovali u momentu kada je jedan od predstavnika SRS, koji je izdvojio mišljenje, na veoma grub način ugrozio dostojanstvo ove skupštine, govoreći o predstavniku Evropskog parlamenta za Srbiju, gospodinu Jelku Kacinu. Očekujemo od vas da reagujete u takvim slučajevima i potpuno je u saglasnosti sa onim što je govorila i gospođa Kolundžija i gospodin ministar.
Želimo da poručimo i toj poslaničkoj grupi da ne možemo voditi ratove non-stop, čak i verbalne, da moramo sa regionom da sarađujemo, da oni koji su u tom regionu najuspešniji, a to jeste država Slovenija, treba da nam budu uzor i ne možemo birati prijatelje po tome što mogu da popiju više votke nego mi rakije. Znači, moramo da se okrenemo onima koji su uspešniji od nas, da ne vređamo čoveka koji u ovaj parlament dolazi sa dobrom namerom.
Tačno je, rekao je – merdita, gospodo iz SRS. Vi zastupate i dalje tezu da neodvojivi deo, kao i većina ovde, Srbije je Kosovo. To stoji u Ustavu koji ste izglasali i u Ustavu koji pokušavamo svi da poštujemo. Na tom Kosovu žive i Srbi i Crnogorci, ali većinski narod su Albanci.
Kada se javio pozdravom na albanskom jeziku, nije mislio nikoga da vređa, nego samo da nam kaže kakav stav ima i pogotovo vama da objasni da ukoliko, kao što kaže gospodin Konstantinović, za koji dan idete u Sloveniju da vidite kako radi slovenački parlament, mislim da je neukusno pet dana pre toga obrušiti drvlje i kamenje i vređati i one kod kojih u goste idete i ceo slovenački narod. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici ministarstva, moram na početku da kažem da kao što je LDP podržala zakone koji su se odnosili na reformu bezbednosti, tako ćemo podržati i ove sporazume.
LDP, osim što se zalaže za evropske integracije, zalaže se i za evroatlantske integracije. Za to postoje određeni razlozi koji su pre svega javni interes, odnosno interes našeg društva. To su: bezbednosni, politički i ekonomski razlozi.
Bezbednosni razlozi leže u tome što Srbija definitivno sama ne može da bude garant bezbednosti, ali kako smo okruženi zemljama koje su članice NATO pakta ili su to sebi postavile kao osnovni prioritet, smatramo da je i neophodno ovde reći da se zalažemo za to da Srbija postane članica NATO pakta.
Politički razlozi - pristupanjem u ovaj savez Srbija bi sebi obezbedila potrebnu političku stabilnost i čvrstu osnovu građenja prijateljskih odnosa pre svega sa susednim zemljama.
Ekonomski razlozi – članstvo u NATO paktu donosi odlučujuću ekonomsku stabilnost i rast stranih ulaganja. Puno reči smo ovde čuli protiv.
Mislimo da i pitanje samog Kosova i Metohije odnosno odnosa sa samim Kosovom, našim pristupanjem i saradnjom sa NATO paktom umnogome bi olakšalo i poboljšalo život građana na Kosovu, pre svega Srba. Naravno, otvorilo bi dijalog o kome stalno pričamo i perspektivu između zvaničnog Beograda i onih koji su bili proglasili nezavisnost, odnosno Prištine.
Da li Ministarstvo odbrane želi isto ono šta i mi, odnosno da Srbija postane deo NATO-a? Mi mislimo da da. Ono što radi, ono što govorim, govori u prilog tome, ali ne možete biti usamljeni u tome, gospodo iz Ministarstva. Vama treba podrška celokupne Vlade, treba vam podrška društva.
Mislim da će veoma brzo doći dan kada ćete doći ovde sa jednim takvim predlogom. Mi ćemo vam i tada dati podršku i mislimo da što pre upoznamo građane Srbije koji je interes Srbije da postane deo i članica NATO-a, to će nam biti i same evropske integracije i evroatlantske integracije olakšane.
Još jednom da ponovim, LDP podržava ove sporazume.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, uz svo poštovanje za temu koja je na dnevnom redu, zaista nisam imao nameru da učestvujem u raspravi, pogotovo da kvarim ovu lepu atmosferu koja je od samog početka i vašeg izlaganja vladala, ali kada sam video da su poslanici iz ostalih poslaničkih grupa postavljali pitanja vezano za "Telekom", mislim da je ovo sad prava prilika da samo dobijem odgovore na neka prosta pitanja.
Znate da je LDP, kako to kažu u narodu, proevropska partija. Pre svega smo za to da evropske vrednosti ovde u Srbiji zažive pa da onda postanemo deo EU. Takođe znate da smo za privatizacije, privatizacije javnih preduzeća, a ne ad hok privatizacije, kao što se planira privatizacija "Telekoma", nego da se napravi jedan plan i strategija na koji način će se privatizovati javna preduzeća.
Naravno da smo za privatizaciju "Telekoma", ali tu postavljamo jedno ključno pitanje. Iako ste vi to u jednoj televizijskoj emisiji više puta decidirano rekli, prošlo je od tada dve nedelje i bojim se da možda postoji mogućnost da odgovor više nije isti.
Gospođo Matić, uz svo uvažavanje i uz podršku onog što ste govorili tada, voleo bih da nam samo još jednom ponovite - da li će prilikom privatizacije "Telekoma" biti privatizovana i telekomunikaciona mreža? Zatim bih voleo da mi kažete da li postoji definicija u zakonu, bilo kom, u bilo kojoj uredbi, šta je telekomunikaciona kanalizacija odnosno mreža? Znači, da li postoji definicija toga? Ukoliko ne postoji definicija šta je telekomunikaciona kanalizacija, onda su moguće razne zloupotrebe.
Mi lako možemo da vam ponudimo definiciju telekomunikacione kanalizacije. Verujem da bi se vi lično, kao osoba koja se mnogo više razume u temu o kojoj sad govorim od mene, s obzirom da sam pravnik, složili sa tim. Ovo nismo mi izmislili, ovo su nam dali ljudi koji se bave tom temom. Ali, voleo bih da nam kažete vi. Mislim da su to trenutno dva ključna pitanja. Znači, da li postoji u zakonu definicija telekomunikacione kanalizacije, ako ne postoji da li će pre privatizacije biti definisana?
Najvažnije pitanje, jer je u pitanju javni interes - znam da je vaš predsednik stranke pre neki dan, ministar Dinkić, kada je tu bio, rekao da se nije slagao sa načinom na koji je prodata NIS, kao i poslanici G 17, koji su to javno govorili.
Zaista verujem da ste tada imali dobru nameru, kao i mi, da zaštitite javni interes, nadam se da ćete i sada, kao što ste i pre dve nedelje rekli, ili desetak dana, reći da neće doći do privatizacije telekomunikacione kanalizacije, ja se nadam da i dalje stojite iza toga, kao partija i vi lično kao ministar, i nadam se da ćete smoći snage sa svojim kolegama iz partije da u Vladi prevlada to mišljenje i da prilikom privatizacije "Telekoma" ne bude privatizovana telekomunikaciona kanalizacija.
Svi oni koji su iole dotakli tu temu, znaju šta to znači. To je koncesija koju dajemo nekome budzašto, bez obzira na veliku cenu koja će biti postignuta prilikom prodaje "Telekoma".
Ne želeći da zloupotrebljavam, gospođo Čomić, vreme i temu, ali nisam prvi koji je potakao pitanje "Telekoma". Mislim da je ovo idealna prilika. Kada bude privatizovan "Telekom", nećemo imati priliku da razgovaramo o tome, jer to neće doći u Skupštinu i mislim da je sada pravo vreme da nam gospođa Matić da odgovor.
Mislim da, kao i ostali građani Srbije, a kao i svi poslanici koji čine ovu skupštinu, i oni koji sede i oni koji ne sede ovde, svi smo tu da bi zaštitili javni interes. Znači, molio bih odgovor na ta dva pitanja. Znam da ste zapisali, tako da ne moram da ponavljam. Ali, ono što nas najviše interesuje to je da li će biti privatizovana telekomunikaciona kanalizacija prilikom prodaje "Telekoma"?

Gospođo Čomić, želeo bih da se izvinim ukoliko sam zloupotrebio, po vašem mišljenju, govornicu. Nisam imao tu nameru. Ali, nisam prvi koji je to spomenuo. Samo sam hteo da kažem da sam hteo da iskoristim priliku i, ako treba, još jednom se izvinjavam ako mislite da sam zloupotrebio.
(Zoran Ostojić, sa mesta: A ona tema kada je poslanik govorio o putevima, kakve to veze ima sa ovom temom?)

Član 27, gospođo predsedavajuća. Znam da pažljivo slušate šta poslanici govore. Gospodin koji je govorio pre mene je više puta spomenuo "Telekom", ni jedan jedini put ga niste opomenuli za 19 minuta. Mene ste nakon tri minuta opomenuli da sam promašio temu.
Molim vas da se ponašate u skladu sa Poslovnikom i da sve poslanike, kako ste i vi to rekli nakon mog obraćanja, tretirate na isti način, odnosno Poslovnik za sve važi isto. Ne vidim razlog zbog čega primenjujete Poslovnik kada je u pitanju jedna poslanička grupa… Znam da postoje, u pozitivnom smislu, simpatije, ali molim vas da na sve poslanike isto primenjujete Poslovnik. Vi ste to u obavezi.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo iz Vlade, odnosno DRI, poštovane kolege, moram samo pomenuti par stvari koje su već u prethodnoj raspravi rečene. To je, zarad javnosti, jako važno da se zna. Od 25 ministarstava, 20 nema internu kontrolu i reviziju. Završni račun za 2008. godinu je predat, pa nakon izveštaja DRI povučen, pa je nakon tri dana ponovo vraćen ovde i sada stoji u jednoj fioci, pretpostavljam, i čekaćemo dan kada...
Moram da ispravim gospođu Kolundžiju - Odbor za finansije je jednoglasno doneo 7. decembra prošle godine zaključak, predložen Narodnoj skupštini, da se održi posebna sednica, a u skladu sa članom 115, poslednji stav, posvećena izveštaju DRI.
Gospođo Dragutinović i gospodine premijeru, kada je Čedomir Jovanović govorio o 14,9 milijardi, on je govorio o sredstvima privatizacije iz 2005. i 2006. godine, nije se vraćao na 1992. godinu.
Ali, sada bih nešto sasvim konkretno. Osnovni i najdrastičniji primeri iz izveštaja DRI govore o sledećem. Javne nabavke u visini oko dve milijarde dinara su u sivoj zoni. Republička uprava za javne prihode je bez postupka javne nabavke nabavila bonove za gorivo vredne 110 miliona dinara. Ministarstvo finansija - u bilansu prihoda i rashoda je isparilo 379 miliona donacija, a nisu vraćene pozajmice iz budžeta od 14,9 milijardi dinara.
Ministarstvo ekonomije je sklapalo ugovore sa honorarcima vredne 18 i po miliona dinara. Iako je Ministarstvo ekonomije najglomaznije, ima opis poslova neverovatan, sistematizovana radna mesta i na ta sistematizovana radna mesta oni su plaćali po ugovoru o delu honorarce. U Republičkoj direkciji za imovinu svi zaposleni (pazite, svi zaposleni) su radili prekovremeno i primili osam miliona dinara.
Ali, vratio bih se na najdrastičniji primer, odnosno na ministarstvo za koje mislim da je u najvećoj meri kršilo pravila igre, Ministarstvo rada i socijalne politike. Tog ministra mnogi vole da nazovu, zbog toga što deli šporete, farmerice, bandere u izbornoj kampanji, narodnom majkom. Neki drugi smatraju da je trgovac ljudskom nesrećom. Njegovo ministarstvo, ministarstvo Rasima Ljajića, ima najviše nepravilnosti po izveštaju DRI, u trošenju budžetskih sredstava. Pomoćnica Tatjana Matić je rekla - za svaku od tih nepravilnosti imamo racionalno objašnjenje. To je najgluplji izgovor koji je neko mogao da kaže. To je potpuno van svake pameti.
Imate i izveštaj misije OEBS, koja je konstatovala, kada su u pitanju javne nabavke (završavam, još samo rečenicu) šta su najčešće nepravilnosti - kratak i neodređen rok za podnošenje ponuda, neodređen trenutak otvaranja javnih ponuda, pozivanje na određenu robnu marku tih proizvoda, isključenje javnosti pri otvaranju ponuda, odbijanje ponude koja ispunjava uslove, nedozvoljeno aneksiranje ugovora o nabavci, promene uslova realizacije po potpisanom ugovoru.
Imam pitanje za premijera – šta ćete uraditi sa odgovornim ljudima, pogotovo kada su javne nabavke u pitanju? Pitanje za gospodina Sretenovića, revizora – zašto protiv ministra Rasima Ljajića nije podneo prijavu ako je podneo protiv njegovih pomoćnika?

Meni je žao što gospodin Cvetković nije ostavio vremena i gospodinu Sretenoviću da da odgovor.
Gospodine Cvetkoviću, zbog javnih nabavki je pet načelnika domova zdravlja u Beogradu u pritvoru. Vaši pomoćnici ministara i ministri vrše velike zloupotrebe kada su u pitanju javne nabavke, po izveštaju DRI. To je pod jedan.
Pod dva, 2005. i 2006. godine sredstva iz privatizacije nisu otišla siromašnim građanima, da se bavimo patetikom, nego su otišla, gospođo Dragutinović, u javna preduzeća, otišla su u NIS 2008. godine. Možete se vi smejati koliko god hoćete, 2008. godine, u oktobru, 20. firma u Evropi po profitu, završni račun NIS-a predat, pa povučen, pa odjednom sto miliona evra gubitka. Tako ste delili po javnim preduzećima i nije vraćeno. Znači, o tim sredstvima govorimo, 2005. i 2006. godine.
Mi imamo veliki problem. Imamo u tom izveštaju, gospođo Dragutinović, podatke koja su javna preduzeća prihodovala. Naravno, nema reči o Naftnoj industriji Srbije. Ponavljam, zato što su iz plusa otišli u minus na kraju 2008. godine. Kako? To nam nikada niko nije objasnio.
Želimo da DRI uđe u javna preduzeća, ali isto tako želimo, gospodine Sretenoviću, da uđete u političke partije, da DRI kontroliše kako se finansiraju političke partije i kako troše sredstva iz budžeta. To je pitanje za vas. Molim vas da mi odgovorite i zašto niste podneli prijavu protiv ministra za rad, odnosno njegovih pomoćnika.
Vi želite sada da privatizujete Telekom. Nema problema, i mi smo za privatizaciju javnih preduzeća, ali sa određenom strategijom, a ne da se odluke donose ad hok.
Gospodine Cvetkoviću, ako vam postavim pitanje molim vas da mi odgovorite na njega. Kako smatrate da nema odgovornosti? To sud, odnosno istražni organi treba da utvrde da li je prekršajna ili krivična. Ali, ako su načelnici domova zdravlja u Beogradu, njih pet, završili u pritvoru zato što su zloupotrebljavali Zakon o javnim nabavkama, zašto pomoćnici ministara i ministri ne bi mogli da odgovaraju na isti takav način? Imate izveštaj DRI, u njemu stoji crno na belo ko je zloupotrebljavao zakon u tom kontekstu. Hvala.

Član 27, gospođo predsednice, i to u najboljoj mogućoj nameri. Drago mi je da je i gospođa Kolundžija trenutno tu, da bi mogla da razume o čemu se radi.
Mi smo malopre dobili izveštaj Odbora za poljoprivredu. Moram da vam skrenem pažnju, napravićete strahovitu grešku, ovo je falsifikat. Dobili ste ovde obaveštenje da je Odbor za poljoprivredu podneo amandmane. Odbor za poljoprivredu se do danas nikada nije sastao da raspravlja o amandmanima. Neko je u ime Odbora za poljoprivredu napisao amandmane, dao ih poslanicima na Odboru za poljoprivredu... Tu je poslanik iz vladajuće većine, takođe su prisutni iz Saveza vojvođanskih Mađara, gospođa iz G17, prvi put su čuli za te amandmane.
Predsedavajući, zamenik predsednika Odbora za poljoprivredu, pročitao je u naše ime amandmane za koje smo mi saznali tog istog momenta. Odlučivanje, način glasanja je jasno definisan ovim poslovnikom. Niko ne može u ime Odbora za poljoprivredu da podnese amandmane. Usvojeno je nekoliko amandmana, Vlada ih je prihvatila. Ja sam samo postavio pitanje tada predsedavajućem ko je pisao te amandmane, odnosno ko predstavlja Odbor za poljoprivredu.
Gospođo Kolundžija, nikada te amandmane niko nije video, oni su nama čitani na samom odboru u ime Odbora za poljoprivredu. Da bi jedan amandman bio amandman Odbora za poljoprivredu, o njemu mora prethodno da se raspravlja, da ga prihvate članovi Odbora za poljoprivredu većinom. Je l' tako? Nikada takav odbor nije do sada održan.
Ne znam da li sam bio dovoljno jasan. Neko je napisao amandmane, poturio ih kao amandmane Odbora za poljoprivredu, iako ih članovi Odbora za poljoprivredu, tj. poslanici, nikada nisu videli do sada. Većinom je usvojeno. Ali, tu su ljudi iz vladajuće većine koji su takođe bili iznenađeni, čak se i sam predsedavajući izvinio i molio da ta moja primedba na Odboru uđe u zapisnik.
Znači, neko je podneo, da li je to uradila Vlada ili bilo ko, ali nemojte na taj način da unižavamo parlament. Ko je podneo amandmane u ime Odbora za poljoprivredu? (Isključen mikrofon.)

Izvinjavam se što sam vodio dijalog s gospodinom Brestovačkim na ovakav način. Samo bih voleo da vidimo kada je bio održan Odbor za poljoprivredu, ko ga je zakazao, koja je većina bila na tom odboru kada se glasalo o predlozima koje je gospodin Brestovački sada pominjao, a koji su danas tamo prezentovani kao predlozi Odbora. Kog dana i koja većina se skupila? Dajte imena. Prihvatiću ukoliko grešim.

U konsultaciji s ostalim članovima Odbora znam da tako nešto…

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj temi zaista može da se priča veoma mnogo. Ovde imamo dve stvari koje su nam ponuđene i koje nam je ministarka obrazložila. Naravno, na kraju, kada je obrazlagala prvu tačku, odnosno vodosnabdevanje, pozvala se na korist 800.000 građana i to je sasvim u redu. Međutim, kada ste obrazlagali ovu drugu tačku ostali ste mi dužni veoma veliki broj informacija, gospođo ministre. To je davanje garancije Republike Srbije Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a povodom 150.000.000 evra koji treba da idu „Srbijagasu“, kako ste vi naveli, za izgradnju novog skladišta, za održavanje mreže, finansiranje kratkoročnih kredita itd.
Imamo tu jedan veliki problem. Kada smo pre desetak dana, tu je bila i gospođa Dragutinović, žao mi je što nije sada tu, pričali o garanciji koju je Republika Srbija dala povodom 170.000.000 evra Banka Intezi, takođe za „Srbijagas“, postavili smo pitanje za koje smo mislili da je u tom momentu veoma bitno postaviti, a to je pitanje – koliki je dug „Srbijagasa“ u 2009. godini, kako je nastao taj dug i da li je neko odgovoran?
Od ministarke smo tada dobili odgovor da faktički „Srbijagas“ nema duga. To je potvrdio i direktor „Srbijagasa“, koji je, doduše, 28. decembra 2009. godine rekao da je gubitak „Srbijagasa“ u 2009. godini oko 107.000.000 evra i to zbog nepovoljnog kursa dolara, neplaćenih potraživanja i manje isporuke gasa. „Realno gledano“, kaže on, „gubici su 9,3 milijarde dinara ili 107.000.000 evra, ali ako uzmemo u obzir i vrednost kapitala stečenog preuzimanjem Fabrike stakla u Paraćinu, Fabrike metanola itd., naš saldo je oko nule.“ Prema rečima gospodina Bajatovića, za gubitke „Srbijagasa“ niko nije kriv, jer se radi o odluci Vlade da iz socijalnih i privrednih razloga drži cenu gasa ispod realne.
Kada je u pitanju vrednost kapitala stečenog preuzimanjem, recimo, Fabrike stakla u Paraćinu, ni ministarka, a ni gospodin Bajatović nisu rekli da je Fabrika stakla u Paraćinu prošle godine imala gubitak od 64,7 miliona evra. O kakvoj nuli onda pričamo, kada je preuzimanje nekih propalih firmi, gubitaša od strane „Srbijagasa“ anuliralo dug koji postoji?
Postavili smo pitanje zašto postoji taj dug. Imao sam potpuno razumevanje za one koji sada vode „Srbijagas“, jer postoji realni problem, koji je sam direktor „Srbijagasa“ više puta apostrofirao – elektrane ne plaćaju, za celu prošlu godinu grejnu sezonu nisu platili, privreda ne plaća i realno je da neko posluje sa gubitkom.
Ali, iz ove njegove izjave vidimo da je to odluka Vlade da čuva socijalni mir. Sada treba mi poslanici da dignemo ruku i da pritisnemo taster i da glasamo – da, zadužićemo još. Odnosno, Srbija će dati garancije za kredit koji, po vama... Citiraću vas: „Energetska infrastruktura je jako važna za budućnost Srbije“.
Gospođo Kalanović, moram da vas podsetim da Srbija ima skladište gasa, ono se zove „Banatski Dvor“. Vi to veoma dobro znate. Veoma dobro znate da je „Banatski Dvor“ skladište na koje je iz NIP-a, po vašim rečima, otišlo 11,1 milion evra, je li tako, vi ste dali tu izjavu, u toku 2006, 2007. i 2008. godine.
Isto tako, svi relevantni pokazatelji i sve informacije koje smo do sada dobili kažu da je u skladište gasa „Banatski Dvor“ uloženo oko sto miliona evra; da bi se dovršilo to skladište bilo je potrebno nešto manje od sto miliona evra. Šta onda rade rukovodioci u ovoj državi? Ničim izazvani, daju 51% Ruskoj Federaciji u NIS-u. Ničim izazvani, sklapaju sporazum sa „Gaspromom“, gde 51% u zajedničkom preduzeću koje osnivaju, a vezano za skladište „Banatski Dvor“, daju ruskoj strani.
Šta se sada događa? Dobijamo informacije, pošto stvarno ne znam ko ovo može da razume, da od 51% ruska strana ulaže oko 25.000.000 evra, srpska strana ulaže oko 24.000.000 evra, s tim što Rusi treba da doplate još 3.500.000 evra, jer će utisnuti jastučni gas. Sve informacije koje dobijamo poslednjih godinu i kusur dana od ministra energetike, od premijera, od direktora „Srbijagasa“, od velikog broja poslanika ovde govore da je skladište gasa „Banatski Dvor“ neverovatno značajno za Srbiju, da ćemo skladište gasa „Banatski Dvor“ osposobiti i to će biti garant energetske stabilnosti Srbije, moći ćemo tu da skladištimo gas.
Ali, šta vi onda uradite? Pre mesec dana sklopite dogovor sa ruskom stranom, gde su oni vlasnici 51%. Sada, zašto niko nema hrabrosti da kaže – „Banatski Dvor“ više nije u vlasništvu Srbije? To što „Srbijagas“ ima 51%, odnosno 49%... Pitaće se onoliko koliko se pita srpska strana i u NIS-u, sada sa 49%. Znači, ništa. Rusi upravljaju NIS-om sto posto. Upravljaće i skladištem „Banatski Dvor“ sto posto.
Onda lepo imate hrabrosti da kažete – moramo da izgradimo novo skladište gasa zato što Srbija više nema svoje skladište gasa. Neće imati gde da skladišti gas, odnosno imaće, ali će plaćati komercijalnu cenu Rusima, koju odredi većinski vlasnik. Većinski vlasnik, odnosno „Gasprom“ je poznat po tome da je recimo u Srbiji najveća cena goriva, benzina i nafte, a najlošija je. Razlozi su prerada itd., ali nije bitno. Najveća je cena. O tome odlučuje ruski partner.
Isto će se desiti i sa skladištem „Banatski Dvor“. Ako kao država Srbija budemo hteli da skladištimo, a slušamo poslednjih godinu i po dana da ćemo tamo skladištiti silne količine gasa, moraćemo da plaćamo komercijalnu cenu, koju odredi većinski vlasnik. Zbog toga moramo da gradimo novo skladište.
Sada, vi ste od ove garancije, odnosno od kredita za koji država Srbija daje garancije, sedamdeset miliona evra opredelili za novo skladište gasa koje se planira da bude u opštini Žitište, odnosno kod Itebeja. Mene interesuje jedna stvar – po svim informacijama, država Srbija je uložila oko sto miliona evra u skladište „Banatski Dvor“. Manje od sto miliona je bilo potrebno da se ono potpuno završi, znači, da utisnu taj jastučni gas. Tu imamo različite cifre, one koje daje ministar, koje daje direktor „Srbijagasa“, i koje čujemo i sa ruske strane.
Moram da vam pročitam šta je rekao čovek koji je sa ruske strane potpisao ugovor. On je rekao ovako – 80% posla oko „Banatskog Dvora“ je završeno, da bi mogao da funkcioniše, završeno je 80% objekta. Od 1. aprila treba da počne da se utiskuje tzv. jastučni gas.
To je čovek izjavio pre neki dan. Moram da vam pročitam izjavu direktora „Srbijagasa“ od 10. 11. 2009. godine. On je podsetio da će prva faza izgradnje podzemnog skladišta „Banatski Dvor“ biti završena do kraja 2009. godine i omogućiti skladištenje oko trista miliona metara kubnih tog energenta i dnevnu proizvodnju pet miliona kubnih metara gasa. Do sada je skladišteno oko 250 miliona kubika gasa i u toku je izgradnja osam bušotina.
Mene interesuje jedna stvar, a verujem i građane, tolike pare smo dali za „Banatski Dvor“, građani ove države, preko „Srbijagasa“, „Naftagasa“, vi znate dobro da je i NIS učestvovao sada sa dvanaest miliona evra u izgradnji „Banatskog Dvora“ u toku prošle godine, vi ste dali iz NIP-a jedanaest miliona evra; vremenom, prethodnih godina, silne pare su date za osposobljavanje tog skladišta gasa, a onda dolazimo u situaciju da jednim potezom pera više nismo vlasnici toga, odnosno imamo 49%. Kao što ste digli ruke od NIS-a, pošto imate samo 49%, tako ćete dići i od „Banatskog Dvora“.
Gradite novo skladište, i to je u redu. Zašto ga gradimo? I to treba građani da znaju. Zato što po standardima EU svaka država mora da ima zalihe gasa koje skladišti, ali mi planiramo da skladištimo u sopstvenom skladištu, je li tako? Pošto „Banatski Dvor“ više nije naš, moraćemo u Itebeju.
Tražimo da nam kažete samo jednu stvar – zašto niko nije spreman da preuzme odgovornost ni za šta? Ovde je bio gospodin Čiplić pre dva, tri, četiri meseca, koji je inače bio član Upravnog odbora NIS-a u toku 2008. godine, onda je imenovan za ministra. Tri puta sam ga pitao, za trinaest minuta koliko mi je bilo dozvoljeno, ne tri puta, nego trideset tri puta sam ga pitao za tih trinaest minuta – ko je odgovoran? Zašto je jedna uspešna kompanija, koja je samo u oktobru 2008. godine bila na 20. mestu po profitu u Evropi, postala gubitaš na kraju te godine? I to je jako veliki gubitak. Nijedan odgovor nisam dobio. Nije se udostojio ni da kaže – nije tačno.
Mogu da razumem zašto nije to rekao. Mi ulazimo u veliki problem, mi postajemo energetski zavisni. Naravno da svaka zemlja želi... Videli smo unazad nekoliko meseci ili godinu dana kako zemlje pokušavaju da se priključe „Južnom toku“, odnosno gasovodu čija je izgradnja planirana, a svi znamo iz kojih razloga – iz prostog razloga što je Rusija imala veliki problem sa Ukrajinom.
Međutim, šta se dešava? U Ukrajini dolazi do političkih promena. Čovek koji se vodi kao veliki pristalica kvalitetne saradnje sa Rusijom postaje predsednik. Šta on radi kao prvu stvar? To je obećavao u izbornoj kampanji, a šta radi kao prvu stvar? Sklapa sa Rusijom i EU dogovor da gasovod koji prolazi kroz Ukrajinu više neće biti ukrajinski, nego će svako biti vlasnik trećine, znači EU, Rusija i Ukrajina. Na taj način više neće biti straha od nestanka gasa zbog toga što je Ukrajina zavrnula slavinu i ne da protok kroz svoju teritoriju.
Druga veoma važna stvar koja se događa, to je ova ekonomska kriza koja je uzdrmala sve, pa i „Gasprom“. Vi sigurno dobro znate, pošto ste ministarka u Vladi, da još nije započeta izrada studije o „Južnom toku“, da se ne zna kada će biti početa, da treba bar tri godine da se napravi. Stvarno je pitanje kada će biti „Južni tok“ i da li će ga biti. Kažu da je vrednost te investicije oko dvadeset pet milijardi evra i da u Rusiji opravdano postavljaju pitanje isplativosti izgradnje takvog jednog gasovoda sada. Ne zaboravite, taj gasovod je bio preduslov da ruskoj strani damo 51% NIS-a, 51% zajedničke firme „Banatski Dvor“ itd.
Hteo sam još nešto da spomenem. Ovo je potpuno sveže. Mi smo tokom proteklih godinu i po dana... U stvari, sada će skoro dve godine od kada je ona poslednja vlada Vojislava Koštunice htela da na onoj sednici, dva dana pred izbore, donese odluku o naftno-gasnom sporazumu. Mi smo tog maja bili na ulici zajedno sa deset hiljada ljudi, došli ispred Vlade i predali zahtev da se o tome ne odlučuje na Vladi, nego da to radi nova vlada. Iz kog razloga? Smatrali smo da se NIS ne može prodati na taj način, da se ne može dati 51%, jer to niko nije uradio itd.
Vremenom su se dešavala i krize kada je u pitanju snabdevanje gasom. Prošle zime Srbija je nekoliko dana bila izložena slabom snabdevanju gasom, faktički, bilo je hladnih dana u stanovima. Ustanovilo se da je to zbog toga, pod jedan, što je Ukrajina zavrnula slavinu; pod dva, što nismo imali adekvatno skladište gasa u kome bismo mogli da izvlačimo gas i da grejemo stanovništvo.
Pošto je u međuvremenu skakala cena gasa za 63%, ako se ne varam, mi smo tada rekli – nemojte dizati cenu gasa, ukinite posrednika. Bili smo jedini ovde koji su stalno govorili – ukinite posrednika u kupovini gasa koji je 2006. godine uveden. Stalno smo dobijali odgovore – moramo da imamo posrednika, moramo da imamo posrednika.
Sada iz Rusije dolazi sledeća informacija, sigurno ste upoznati sa tim, da ruska strana preispituje postojanje posrednika i da je spremna da ukine posrednika zato što ima pritiske u svim državama. Naš ministar energetike gospodin Škundrić kaže da izražava sumnju u tačnost takve informacije i da nikako ne može da se dogodi da Srbija ukine posrednika. Taj posrednik, da vas podsetim, uzima 4% plus PDV, to je skoro 5%. „Jugorosgas“, gospođo Kalanović, tako se zove firma.
Sada, 11. marta, gospođo Kalanović, ove godine, šta kaže ruski ambasador? Konuzin upozorava ruske investitore i ovako kaže – kupac u Srbiji ne zna šta kupuje. To govori ruski ambasador Konuzin 11. marta. Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju, posrednik u kupoprodaji, ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi, za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme.
Zbog loših iskustava koje imaju ruske firme ruski ambasador upozorava ruske firme kada ulažu u Srbiju. Na pitanje da li se to odnosi i na NIS, on je odgovorio – da. Pazite vi ovo, kaže – ruski „Gasprom“ danas u svom vlasništvu ima tek 2 - 4% imovine NIS-a, a vi ste njima prodali mačku u džaku.
Mi smo sve vreme upozoravali da ste obmanuli građane Srbije. Kad kažem vi, ne mislim konkretno na vas, nego na Vladu i one koji su zagovarali naftno-gasni aranžman sa Rusijom zato što će nam doneti stabilnost. To nam je donelo samo zavisnost od jedne države. Mi smo jedan monopol zamenili drugim monopolom, monopolom druge države. Pošto smo im dali NIS, sada im dajemo skladište, jedino koje imamo, a onda podižemo kredit da bismo pravili novo, i to kredit od sedamdeset miliona, sa kojim smo verovatno mogli da završimo „Banatski Dvor“ i da „Srbijagas“, odnosno država Srbija bude vlasnik skladišta, koje može da bude zaista regionalni lider i da snabdeva i ostale zemlje i da nikad više nemamo problem sa nestašicom gasa.
Ali, neko je odlučio da je ovako jednostavnije, odnosno bolje za nekoga. Samo što smo to sve vreme govorili. Mi uopšte nismo bili protiv bilo kakve saradnje sa ruskom stranom, ali na ravnopravnom nivou i da budemo 50:50. Ali, ovde smo imali neke koji su više branili interese ruske strane nego srpske strane, a mislim da to čine i danas.
Meni je žao što ministar Škundrić nije tu, samo da protumači ovo. Da li ima nekog u ovoj zemlji ko može sa sigurnošću da kaže da će postojati „Južni tok“, da će „Južni tok“ biti te i te godine završen, za 15 – za 15, da će proći kroz Srbiju i da objasni zbog čega postojeće skladište gasa „Banatski Dvor“ dajemo ruskoj strani, uloživši mnoge pare u njega, oko sto miliona evra, a sada podižemo kredit, država daje garanciju za sedamdeset miliona evra, da bismo počeli da gradimo novo skladište kod Itebeja.
Zaista je puno nelogičnosti. Teško je snaći se u svemu ovome. Vi stalno dobijate različite podatke koliko ima jastučnog gasa. Neka neko izađe i kaže da li je jastučni gas ispumpan iz „Banatskog Dvora“, pa se vodi kao komercijalni gas. Da li postoji sada jastučni gas koji je postavljen u „Banatskom Dvoru“ ili je on ispumpan i vodi se kao komercijalni gas, knjigovodstveno, i spreman je za prodaju, zato što verovatno onaj ko rukovodi time odlučuje da spasi ono što se spasiti može? To je tolika neodgovornost.
Vi ste na početku rekli koliko je značajna infrastruktura kada je u pitanju energetika. Koliko je značajna strategija? Mi smo energetsku strategiju koju smo imali pogazili kada ste usvojili ovaj sporazum o naftno-gasnoj saradnji sa Rusijom. Koliko je bitno ne biti zavisan u energetskom pogledu, to zna svaka država. Jedino je Srbija sebi dozvolila da bude u potpunosti zavisna od države Rusije i od „Gasproma“.
Nadam se, gospođo Kalanović, da ću bar na neko od ovih pitanja dobiti odgovor u toku rasprave. Hvala vam.

Valjda imam pravo. Gospođo Kalanović, kao i uvek, stvarno mi je teško naći reči posle ove vaše rečenice. Ona pokazuje suštinu onoga što je Liberalno-demokratska partija govorila od samog početka kada je u pitanju naftno-gasni sporazum, pokazuje da... A to smo čuli i od poslanika iz partije iz koje vi dolazite, nisu u potpunosti saglasni sa tim sporazumom; to smo čuli i od zamenika premijera Vlade, da nikad takav sporazum ne bi potpisao. Ali, mislim da je to prebacivanje odgovornosti sada na Skupštinu i poslanike, da su velikom većinom glasali za taj sporazum, krajnje licemerno. Tada se mahalo i govorilo o 200.000.000 evra zarade koju će Srbija imati od prolaska gasa kada bude napravljen „Južni tok“, govorilo se koje će koristi imati Srbija. Niko osim LDP-a nije hteo da kaže gde je suština problema.
Moram da vam kažem da sam ponosan zbog toga što, zajedno sa poslanicima iz Poslaničke grupe LDP i malim brojem poslanika vladajuće većine, nisam bio za taj sporazum. Tada je moj kolega gospodin Ostojić rekao da veliki teret namećemo našoj deci i da će se deca stideti te odluke. Koliko god ovo patetično zvučalo, to je tačno. Postajemo zavisni. Doneli smo lošu odluku. Niko nema hrabrosti ništa drugo da uradi, osim da ćuti ili da kao vi u jednoj rečenici pokuša da prebaci odgovornost na Skupštinu Republike Srbije.
Siguran sam da velika većina poslanika nije znala veliki broj detalja. Siguran sam da će ove posledice o kojima govorite, koliko god to vama smešno bilo, biti veoma bolne za Srbiju i njene građane. Dajemo garancije kao država za kredit kojim refinansiramo kratkoročne kredite. Pravimo novo skladište, iako ga već imamo, a poklonili smo ga. Neko je odgovoran za to. Nije tačno da niko nije odgovoran za gubitke. Nije tačno da niko nije odgovoran za ovakve postupke. Neko jeste. Insistiranje na odgovornosti nije naš hir, niti želimo da time bilo šta dokazujemo, samo je potreba da bude zaštićen javni interes.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne reklamiram, nego sam hteo da ukažem da ste povredili član 27. predsednice. Malopre, kada ste se obraćali gospodinu Iliću, rekli ste da postoji osnovana potreba da se novim poslovnikom urede neke stvari. Gospođo predsednice, vi ste dužni da poštujete postojeći Poslovnika. Član 27. kaže da se – predsednik Skupštine stara o primeni Poslovnika i stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela.

(Hoćete dozvoliti da završim?)

Imamo situaciju da 90% odbora koji postoje u ovoj skupštini ne funkcionišu. Sada smo imali zakazan Odbor za finansije, otkazan je, to smo saznali na licu mesta, zato što Vlada nije dala mišljenje na amandmane. Na Odboru za poljoprivredu, kada smo raspravljali o budžetu, u momentu kada je trebalo da se glasa vladajuća većina je napustila salu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ova rasprava koju je predsednik LDP-a malopre sa vama pokušao da vodi, odnosno da vam objasni da opet kršite zakon, nije prvi put. Kršili ste i Zakon o eksproprijaciji, kada ste dozvolili ''Jugorosgasu'' da ekspropriše zemlju.
Interesantno je da je predsednica Skupštine, kada je čitala tačke dnevnog reda, napravila slučajno jedan lapsus, ali mislim da je odličan šlagvort za ovu priču. Ona je rekla – granica koju dajemo "Erste banci", odnosno Evropskoj banci za obnovu i razvoj. Trebalo je da bude "garancija". Ali, mislim da je suština u tome - gde je granica u davanju garancija gubitašima? Železnica, EPS, ''Srbijagas''...
Gospođo ministarka, danas je drugi mart, vi ste došli ovde u Skupštinu da nam predložite ovaj zakon, da Skupština prihvati da država Srbija da garanciju ''Srbijagasu'', a niste nam rekli koliki je dug ''Srbijagasa''. Dug je 170 miliona, koliko uzimamo iz "Erste banke".
Gospođo ministarka, moram da vam kažem, ovde u obrazloženju stoji da će sredstva ovog kredita biti upotrebljena za refinansiranje kratkoročnih obaveza prema komercijalnim bankama i finansiranju održavanja tekuće likvidnosti.
Samo da napomenem da naknada za odobrenje kredita iznosi 1,2% od ukupnog iznosa, odnosno dva miliona evra. Mi ćemo 170 miliona evra uzeti od "Erste banke". Ne znamo koliki je dug ''Srbijagasa''. Završni račun je morao biti predat. Pitam vas samo – dokle će država da ne rešava uzroke, nego da se bavi posledicama?
Kako je ''Srbijagas'' napravio toliki dug? Da li je to zato što mu privreda, što mu ''Beogradske elektrane'' ili ne znam ko ne plaća gas ni za prošlu sezonu? Koliko smo u javnosti saznali, dug ''Beogradskih elektrana'' ''Srbijagasu'' je četiri milijarde. Što niste dali garancije za ''Beogradske elektrane'', da oni uzmu kredit? Ovde će sada ''Srbijagas'' da refinansira svoje postojeće kredite, odnosno da kupuje ruski gas da bi mogao da obezbedi grejanje ovoj državi i funkcionisanje privrede.
Ponosan sam što sam, zajedno sa kolegama iz poslaničke grupe i još malim brojem poslanika, bio protiv naftno-gasnog aranžmana kojim ste dali 51% vlasništva, odnosno 100% upravljanja nad NIS-om. To ste sada uradili sa Banatskim dvorom, evo ga čovek iz ''Srbijagasa'', pa neka kaže - Banatski dvor više nije srpski. Banatski dvor je 51% ruski, sa 100% upravljanja.
Zašto gradimo novo skladište gasa? Gospođo ministarka, ja ću vam objasniti zašto gradimo novo skladište gasa. Svugde u svetu se skladišta gasa grade na razdaljini od najmanje hiljadu kilometara. Mi ćemo graditi u Itebeju. Zašto? Zato što više nemamo svoje skladište, zato što će cenu gasa da određuju Rusi.
A novo skladište u Itebeju nam treba zato što to Evropa traži. Vi to dobro znate, Evropa traži da svaka zemlja ima zalihe gasa koje skladišti. Gde ćemo mi držati zalihe? U Banatskom dvoru očito nećemo, jer će zakupljivanje biti najskuplje moguće. To je komercijalna priča. Rusi su gazde i kraj priče.
Samo hoću da kažem koliko je obmana u ovoj skupštini izrečeno, a pre svega od Vlade i nekih poslanika čuvenih rusofila, da će Srbija zarađivati 200 miliona evra od taksi kada bude izgrađen ''Južni tok''. To je najveća laž koja je ovde izgovorena. Ne postoje takse koje država dobija, država može samo poreze da ubire, i to ako se prikaže dobit od strane kompanije, a kompanija će opet biti u većinskom vlasništvu Rusije.
Dokle više tolike laži? Očekivao sam od vas da ćete nam ovde reći – dug ''Srbijagasa'' je toliki, nastao je zato i zato, moramo da damo garancije da bi privreda mogla da funkcioniše i da bi građani mogli da se greju kada je zima. Ali, da dođete ovde bez jedne jedine reči koja ozbiljno opravdava ovoliku garanciju koju Srbija daje, od 170 miliona evra?
Posle će nam doći garancija vezana za Evropsku banku za obnovu i razvoj, gde će biti priče o gradnji novog skladišta. Zato moram da vas pitam... Izvinjavam se, gospođo predsedavajuća, na Odboru smo imali objedinjene sve tačke, gde su i ova tačka o garanciji što dajemo Evropskoj banci za obnovu i razvoj i "Banci Inteza" bile objedinjene.
Izdvojio sam mišljenje, a sada vidim da je to razdvojeno. Samo vas pitam da li ću moći da koristim pet minuta kada bude bila ta tačka dnevnog reda, zato što je na Odboru bilo sve objedinjeno. Izdvojio sam mišljenje o ta dva pitanja, ali ne znam da li je to tako... Kada je u pitanju to skladište, moramo mnogo pričati i želim pet minuta da iskoristim kada dođe taj zakon na red.

Tamo je bilo objedinjeno, ovde je razdvojeno.