Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, neću ponavljati da ovaj ogromni broj tačaka dnevnog reda, koji je spojen u jednu, deluje besmisleno. Hteo sam vas, predsedavajuća, da pitam, pošto je pozvano 25 ljudi od strane predsednice Skupštine da prisustvuju ovoj raspravi od 26. tačaka dnevnog reda, ko su ovi simpatični ljudi koji su iza gospodina Ugljanina, koji sve vreme, bar, ostavlja utisak da sluša govornike? Ko su ovi simpatični ljudi što ćućore sve vreme, pričaju, smeju se?
Znači, 25 ljudi je ovde pozvano, sede njih troje, a ne znam ko su. Samo sam hteo da pitam, da znam kome se obraćam, pošto gospođa ministarka, koja je obrazlagala ovih 26 sporazuma, predloga zakona itd., nije trenutno prisutna.
Pre svega, hteo sam nju da pitam, pošto, kao ovlašćeni predstavnik, dolazi iz partije, o temi o kojoj želim da pričam a koja se nalazi pred nama, a u pitanju je, uslovno rečeno, tačka 2, odnosno Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke – unapređenje elektromreže JP „Elektromreža Srbije“.
Razlog zbog čega želim o tome da pričam je, pretpostavljam, logičan. Javno preduzeće „Elektromreža Srbija“, kao i neka druga javna preduzeća, predstavlja ne samo partijski plen, kao što ću kasnije pokazati da se jedna partija nalazi u tom javnom preduzeću, odnosno predstavnici jedne partije su i direktor, izvršni direktor i predsednik Upravnog odbora, nego javna preduzeća u ovoj zemlji već duži niz godina, generalno, proizvode gubitke, za razliku od jednog koje je godinama donosilo profit ovoj zemlji, ali je na kraju 2008. godine to javno preduzeće, govorim o NIS-u, imalo gubitak od oko osam milijardi dinara.
Zbog čega to govorim? Zato što je sadašnji direktor „Elektromreža Srbije“ gospodin Miloš Milanković, osoba koja je 2006. godine, kada je uveden posrednik u kupovini gasa između Srbije i Rusije, bila na mestu direktora „Srbijagasa“. Tada je, kao direktor „Srbijagasa“, imao platu 3.000 evra, a kao potpredsednik „Jugorosgasa“ je imao 9.000 evra. Taj isti gospodin je prošle godine, u novembru, dao izjavu: „Moja plata je bezobrazno visoka, kao direktora „Elektromreže Srbije“, u poređenju s onim što dobijaju drugi zaposleni u Srbiji“. Nažalost, on je zatekao takvu platu itd. i kaže: „Jedva čekam da se donesu odgovarajuće odluke kako bi ona bila umanjena“.
Tom istom gospodinu Milanković nije smetalo kada je imao 12.000 evra primanja – 9.000 evra, za razliku od onoga što tvrdi ministar Škundrić, u firmi koja nije vlasništvo Republike Srbije, a to je „Jugorosgas“, i 3.000 evra kao direktor „Srbijagasa“, ali se našao prozvanim u momentu kada je bila afera ''Krišto'', odnosno kada je ustanovljeno da direktor Aerodroma ima platu preko 300.000 dinara. Onda je našao da je bitno da kaže da mu je plata veoma visoka.
Kao i neki moji prethodnici, moram da iskažem svoju brigu što država daje garancije za jedno javno preduzeće na čijem čelu se nalazi gospodin Miloš Milanković, koji je svojim činjenjem, nečinjenjem, u krajnjoj liniji, i svojom odgovornošću, jer je bio tada direktor „Srbijagasa“, doprineo da je „Srbijagas“ danas u gubitku 170 miliona evra. Tada je iz vlasništva Republike Srbije, odnosno „Srbijagasa“, ispušteno 25% firmi „Jugorosgas“ i, kao što sam pre neki dan dokazao, polovina profita u „Jugorosgasu“, koji iznosi 20 miliona evra, mogla je da bude i profit Republike Srbije.
Moram da kažem da je direktor ''Elektromreže Srbije'' dr Miloš Milanković iz G17 plus, Upravni odbor, Vidoje Jevremović, G17 plus, bio je kandidat na izborima 2007. godine, izvršni direktor za investicije Vladimir Milankov, bio poslanik 2004, sada član Izvršnog odbora Gradskog odbora G17 plus Beograd.
Ponovo da se vratim na početak, zbog čega izražavam sumnju da država staje iza ovakvih nekih garancija, da država bude garant. Zato što neko ko je s enormno velikom platom upropastio jedno javno preduzeće, pa je uhlebljen na drugo radno mesto direktora javnog preduzeća, a Srbija treba da garantuje za njega.
Naravno, nije on jedini, ovde samo hoćemo da postavimo pitanje odgovornosti. Kad smo pričali prošli put o železnicama, pitali smo – da li je neko odgovoran što je ''Železnica'' u tolikoj dubiozi? Da li je neko odgovoran što NIS ima toliki gubitak?
Moram da podsetim da je sadašnji direktor ''Panonskih elektrana'', gospodin Saramandić, do pre nekoliko meseci, odnosno pre 10 meseci bio direktor NIS-a. Tada je imao platu 600.000 dinara, u aprilu 2008. dobio je bonus platu i onda napravio, u 2008. godini, gubitak od 8 milijardi, bio postavljen na mesto direktora ''Panonskih elektrana'', i nikom ništa.
Mislim da je u interesu građana Srbije, u interesu same države, da se dobro promisli, kada država staje kao garant iza neke garancije, koje javno preduzeće je u pitanju, koji čovek se nalazi na mestu direktora tog javnog preduzeća.
Meni je jako žao, moram da kažem, što ovde nije ministarka, koja dolazi iz iste te partije, nadam se da bi bar ona mogla da mi odgovori. Naravno da ne očekujem od ministra Ugljanina da mi na ova pitanja odgovara. Igrom slučaja se tako potrefilo da su svi odsutni; od 25, odnosno sedam pozvanih, svega četiri je tu, kao što možete videti da iz vladajuće većine ima šest do sedam poslanika, uključujući i dva potpredsednika, iako je ministarka, podvlačim, rekla da su ovo veoma važni sporazumi koje država Srbija treba da ratifikuje.
Mi iz LDP-a ne pravimo razliku između zemalja koje su nam prijateljske ili neprijateljske kada su u pitanju ovi sporazumi. Smatramo da su svi ovi sporazumi bilateralni, da se unapređuje trgovina i da se unapređuju odnosi između svih ovih država s kojima bilateralno sklapamo određene sporazume, odnosno trebalo bi da budu u korist same Srbije. Znači, po nama, nema neprijateljskih zemalja, ili manje ili više prijateljskih, bitni su samo odnosi među njima. Pokazalo se da tamo gde pravimo sporazum ili ugovor gde jedan posto odlučuje o svemu, kao što je u slučaju NIS-a, prijateljstva više nema; tu postoji samo interes, a taj interes nije na strani Srbije, odnosno ta šteta ide samo u korist Srbije.
Još jednom podvlačim, žao mi je što nije tu niko od predstavnika Vlade koji bi mogli da mi daju odgovor na to pitanje.
Vas bih molio, gospođo predsedavajuća, bez zle namere, samo da znamo s kim ovde razgovaramo, osim gospodina Ugljanina, koji sedi ovde od početka, iako nije predlagao.