Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se da repliciram gospodinu Šormazu, koji je, ničim izazvan, mene prozvao.
Gospodine Šormaz, LDP nema frakcije i LDP je sve ono što vi niste. Nazvali ste nas malopre rezervnim točkom, ili petim točkom vlasti. Naravno da niste u pravu, ali činjenica je da ste vi probušeni točak, gospodine Šormaz, točak koji ima takvu rupu da se više nikada neće moći naduvati i nikada više nećete biti u prilici da učinite ovoj državi sve ono o čemu je gospodin Ostojić govorio.
Gospodin Ostojić, kada je spominjao vlade u kojima ste vi učestvovali, odnosno kada je povezao to s ovim zakonom, povezao je to i s posledicama vlada u kojima je učestvovao DSS.
Znači, zbog čega je ovoliko mali natalitet, zbog čega se iselilo puno ljudi. Za to su odgovorni i oni koji sede preko puta nas. Ne vidim zbog čega ste imali potrebu da na takav način, odlazeći od teme, napadnete LDP.
Gospodin Ostojić je samo govorio o posledicama vaše politike, o posledicama politike SPS-a, SRS-a, kada je govorio o ovom zakonu. Naravno da je želeo da ukaže na to da je ovaj zakon mogao da ima svoje prednosti, naravno da je mogao da ukaže da nije potpuno jasno zašto Vojvodina nema zavod za statistiku, šta je tu problematično. Sve ono što je rekao, mislim da je rekao u pravcu u kome i građani to prepoznaju.
S nestrpljenjem očekujemo raspravu o sledećoj tački dnevnog reda, da vidimo razlog zbog koga je gospodin Škundrić došao u ovu salu. On je igrom slučaja morao da umesto drugih ministara bude prisutan, ali znam da i on žarko želi da porazgovaramo o sledećem zakonu koji dolazi na dnevni red.
Bez ikakve želje da, gospođo Čomić, vama ukazujem na samo vođenje sednice, mislim da bi trebalo da se vratimo dnevnom redu i da sutra počnemo tamo gde smo danas stali.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, prvo moram da naglasim da je Liberalno-demokratska partija na početku ove svetske ekonomske krize, između ostalog, Vladi predlagala i smanjenje broja ministarstava. Vi ste se malopre toga dotakli, ali suština našeg predloga nije bila u tome da se smanji broj ministara, da se smanji broj automobila, nego da se Vlada povuče iz svih onih oblasti u kojima joj nije mesto, odnosno da ne izigrava poslodavca, nego da bude servis.
Želim da kažem da je fakat, i verovatno je svim građanima to jasno, da je za veliki broj ekonomskih problema u ovoj državi Vlada generator. To je veliki problem. Ovaj zakon koji ste nam doneli u Skupštinu nama se čini veoma nepromišljenim. Bavi se samo brojkama, nigde nema suštine, kao i kod svih mera koje ste donosili kada je u pitanju ekonomska kriza koja je zahvatila Srbiju.
Ponavljam, veliki generator te krize je sama Vlada. Vi ste te mere koje ste donosili donosili kasno i na uštrb srednje klase. Ovo je ponovo udar na srednju klasu.
Ono što želimo da vas pitamo, to je uradio i moj prethodnik gospodin Ostojić, a isto tako i predsednik poslaničke grupe – zašto javna preduzeća ne dolaze na red? Veliki su gubitaši, zapošljavaju strahovito veliki broj ljudi, a prave gubitke; ne dolaze na dnevni red i njih niko ne sme da dira. Ali, zato ćemo neke lokalne samouprave, na osnovu matematike koju ste vi izračunali, znači, bez ikakve suštine, lišiti određenog broja zaposlenih. Naravno da smo za štednju, ali, ponavljam, krenite prvo od sebe.
Za vas, gospodine Ljajiću, imam jedno pitanje i jednu molbu. Malopre je gospodin Vlajko Senić rekao da je ministar koji dolazi iz njegove partije, kao i predsednik njegove partije, decidirano stao iza ovog zakona i podržao ga, pa bih voleo da čujem od vas da li decidirano podržavate ovaj zakon? Bez onih dodatnih obrazloženja, koliko imate poslanika, znači, da ili ne?
Nadam se da u narednom periodu, za mesec, dva, tri, kad ovaj zakon zaživi, nećete obilaziti porodice onih koji su otpušteni deleći im paketiće i izigravati nekoga ko o njima brine. Mnogo ranije je trebalo da brinete, devet godina ste u mnogim vladama i bilo bi mnogo korektnije da ste neke druge poslove do sada radili, tako da vas molim da to stvarno uradite.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, meni je potpuno jasno, gospodine Cvetkoviću, zašto mi poslanici i vi iz Vlade imamo različitu percepciju šta treba da radi parlament, ali isto tako imamo, očito, različitu percepciju i šta treba da radi Vlada.
Moram da kažem da u članu 123. Ustava, nadležnost Vlade, nigde ne stoji da Vlada treba da se bavi privatnom inicijativom. Kako drugačije da nazovemo dogovor? Vi ste pre neki dan uhapsili lekare zbog 65 miliona, zato što su direktnom pogodbom kupovali nešto. Zašto niste uhapsili onoga ko je direktnom pogodbom prodao NIS, mimo svih zakona? Znači, direktnom pogodbom, i to po kakvoj ceni. A šta smo dobili? Dobili smo najskuplji gas u regionu, povećanje 63% prošle godine, dobili smo najviše cene benzina. Treba da kažete građanima da poslednje poskupljenje... Gospodine Škundriću, vidim kako se slatko smejete, prošli put kada sam vas pitao ko određuje cenu goriva, šta ste rekli? Rekli ste da je određuje onaj ko 100% upravlja NIS-om. Podigli su cenu prerade nafte, skočila je cena na pumpama, i tako će uvek da bude.
Dalje, interesuje me kako Vlada može da naredi jednom javnom preduzeću, koje je jedan od najvećih gubitaša, a to je „Srbijagas“, da kupi beogradsku ''Informatiku''. Šta će „Srbijagas“ u beogradskoj ''Informatici''? Mogu da postavim sebi pitanje da li možda zato što je iz NIP-a jednog dana odvojeno puno para da se izgradi ''Banatski dvor'' i dato NIS-u, pa sad NIS kao svoje ulaganje vodi te silne milione koje je dobio od naše države, ali njima upravlja 51% vlasnik, odnosno Rus. Da neće možda ta beogradska ''Informatika'' jednog dana trebati Rusima, pa će biti kao i 90-ih godina - dobijaćete gas, moći ćete da platite kada hoćete, ali mi postavljamo vlade, mi određujemo politiku u ovoj državi?
Mene interesuje da li ste predsedniku Medvedevu postavili ijedno pitanje vezano za dug Srbije prema Rusiji, povodom gasa, koji je nastao tokom 90-ih godina. Duboko sam ubeđen da niste. A taj dug je veći od vrednosti „Srbijagasa“.
Interesuje me, gospodine Cvetkoviću, kako komentarišete, pričate non-stop da smo u krizi i da treba da štedimo, želite da prikažete kao veliki oblik štednje otpuštanje građana, a onda u najvećem gradu u ovoj zemlji neko odluči da kupi zgradu za dve milijarde. Dozvoljava mu statut grada. Pa, izvinite, molim vas.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam dva pitanja.
Prvo pitanje bih uputio predsedniku države, gospodinu Borisu Tadiću, premijeru Mirku Cvetkoviću, gospodinu ministru energetike Škundriću, gospodinu infrastrukture Mrkonjiću, direktoru "Srbijagasa", gospodinu Bajatoviću, i potpredsedniku Vlade, gospodinu Ivici Dačiću, pa ko hoće od njih da odgovori.
Do 2000. godine, dok je SPS bio na vlasti, Srbija je od Rusije kupovala gas tako što je mogla da ostane dužna. Plaćali smo kada stignemo. Ostao je dug od 187 miliona dolara. Godine 2003, gospodin Đelić, vraćajući se iz Moskve, na aerodromu je održao konferenciju za štampu i rekao – rešili smo ruski dug. Međutim, Ruska država nikada nije ratifikovala taj dogovor, odnosno sporazum, i taj dug se i dalje vodi i u knjigama u srpskoj firmi, a i Rusi i dalje potražuju stari dug za gas.
Postavljam pitanje svima koji su učestvovali u ovim razgovorima koje sam pomenuo – da li ste tokom te jednodnevne ''veličanstvene'' posete, tog poklonjenja velikoj sili, da li predsedniku Medvedevu, da li njegovim saradnicima i svima koji su bili u pratnji, postavili pitanje – šta je sa starim ruskim dugom?
Zbog čega ovo govorim? Vrednost ''Srbijagasa'' procenjena je na 160 miliona evra, ili dolara. Naš stari dug za gas prema Rusima je veći. Šta će se desiti ako ruski partner, koji je 51% vlasnik u NIS-u, koji već jeste 51% zajednički vlasnik u preduzeću koje će jednog dana biti formirano, bude poželeo da kupi ''Srbijagas''? Ne zaboravite, ''Srbijagas'' je počela da kupuje firme po Srbiji: Azotaru, Fabriku stakla, ''Beogradsku informatiku''.
Postavljam pitanje – da li je neko postavio pitanje ruskoj strani šta je sa starim dugom koji Srbija ima prema Rusiji? Na koji način će se to, kako je rekao gospodin Đelić, rešiti, a on je tada govorio da je to rešeno?
Drugo pitanje postavljam direktno predsedniku Borisu Tadiću – ko ga je obmanuo, ko ga je prevario, a samim tim prevario i građane Srbije, ugrozio javni interes?
U ovoj sali ima puno onih koji su govorili o tome. Najviše smo o tome slušali od jedne partije koja je sada koalicioni partner DS-a i od jedne partije koja je pre toga bila koalicioni partner – da će Srbija zarađivati od taksa na tranzit gasa kroz Južni tok 200 miliona evra godišnje.
To je laž. U memorandumu koji je Srbija potpisala sa Rusijom jasno stoji da je to komercijalni ugovor između dve firme – ''Srbijagasa'' i ''Gasproma'', gde 49% učešća ima ''Srbijagas'', a 51% ''Gasprom''. Kada kupujemo, kada nam gas dolazi iz Mađarske, mi ne plaćamo tranzit mađarskoj državi, nego mađarskom MOL-u. Tako će biti isto, jer neće biti tranzitnih taksa, što se jasno vidi iz ovog memoranduma.
Ko je obmanjivao predsednika Tadića, samim tim i javnost Srbije, da ćemo zarađivati tolike pare kada bude izgrađen Južni tok? Komercijalni ugovor koji je potpisan jasno daje onome ko sto posto upravlja zajedničkim preduzećem, koje će formirati ''Srbijagas'' – Južni tok – i ''Gasprom'', da prikazuje samo dobit.
Kako se upravlja javnim preduzećima u ovoj državi, svi građani vide, pa se tako 130 miliona dinara dalo za trubače pre neki dan.
(Dragan Todorović, s mesta: Šta fali trubačima?)
Fali trošku, gospodine Todoroviću.
Znači, ko je obmanuo predsednika Tadića kada mu je rekao da ćemo zarađivati od taksa, zato što nećemo zarađivati od taksa, nego će zarađivati zajedničko preduzeće, koje će na kraju godine iskazivati dobit, a tu dobit može da prikaže ili ne – to smo videli kada je u pitanju završni račun NIS-a za 2008. godinu, čas smo u plusu, čas smo u minusu, zavisno kako odgovara onima koji vladaju. Hvala.

Kao ovlašćeni predstavnik.
Pre svega bih počeo od godišnjeg izveštaja o radu budžetske inspekcije za 2008. godinu. Ono što je interesantno, treba imati u vidu da postoji jedna rečenica koja je možda mogla biti i inicijalna kapisla za donošenje jednog ovakvog zakona, bez obzira na sva ona obrazloženja, a to je, da su postojale određene teškoće koje su imale uticaja na efikasno korišćenje radnog vremena inspektora i revizora, a ogledaju se pre svega u nepreciznosti propisa koji regulišu oblast budžetske potrošnje, kao i organizacionim problemima funkcionisanja pratećih službi.
Šta dalje vidimo? Kaže – nepravilnosti i nezakonitosti utvrđene kontrolom.
Dakle, budžetska inspekcija je u 2008. godini izvršila 71 kontrolu. Od toga je 88% onih koji su kontrolisani od budžetske inspekcije radilo mimo zakona, odnosno utvrđene su nepravilnosti i nezakonitosti, pa se čak i dva ministarstva u ovom izveštaju (od strane budžetske inspekcije) nalaze kao oni koji su imali u svom radu nepravilnosti i nezakonitosti.
Da ne bih sada pominjao sva ta imena, ima tu i preduzeća iz Novog Sada i ova dva ministarstva, meni je najvažnije ono što stoji nazad, gospođo Dragutinoviću, a objasniću posle i zbog čega. Kaže – problemi u izvršenju poslova budžetske inspekcije. Osnovni problemi se nalaze u postojećoj sistematizaciji, kao i primanja onih koji rade u budžetskoj inspekciji, dovelo je do toga da devet inspektora napusti ove poslove u toku 2008. godine. Znači, nema dovoljno ljudi. Morate biti upoznati sa tim.
Nemojte slegati obrvama ili ramenima. Dakle, zbog niskih plata, a pri tom nisu primani novi budžetski inspektori, devet budžetskih inspektora je napustilo Odeljenje za budžetsku kontrolu. Neophodno je urgentno popuniti upražnjena mesta da bi moglo bilo šta da se uradi.
Sada imamo Zakon o budžetskom sistemu o kom smo toliko puta pričali i koji smo toliko puta citirali u ovoj sali najviše mi kolege iz opozicije, iz nekoliko razloga:
Prvi je taj što se kalendar Zakona o budžetskom sistemu ne poštuje. Da ne ponavljam ono što svi građani i svi poslanici znaju, kako smo donosili poslednja dva budžeta, odnosno budžet za 2008. i budžet za 2009. godinu, kakva je to bila igra, koliko se kasnilo itd.
Gospođo Dragutinović, podneli smo mali broj amandmana.
Mogu da kažem da razlozi za donošenje ovog zakona u velikoj meri postoje i u onome što ste vi naveli – zbog stvaranja uslova za korišćenje razvojne pomoći EU i obaveza Srbije da oformi odgovarajuće sopstvene institucije itd. Međutim, tu ste naveli neke teškoće, koje će, pretpostavljam, usvajanjem ovog zakona biti otklonjene; recimo, do sada agencije nisu mogle da se kontrolišu na najbolji način i to bi trebalo da bude ispravljeno.
Ono što je nama najviše zasmetalo u ovom predlogu zakona, i podneli smo amandman na član 46. stav 10, jeste vaš plan da se privremeno finansiranje može u izuzetnim situacijama produžiti na još tri meseca, što znači ukupno šest meseci. Ako hoćemo da budemo odgovorni i ozbiljni, mislim da ovako nešto morate da prihvatite, da privremeno finansiranje može biti tri meseca, do 31. januara, a ne do 30. juna. Kao izgovor koji stoji u vašem obrazloženju, gospođo Dragutinović, kada ste odbili amandman LDP, jeste da taj amandman nije prihvaćen iz razloga što može da se desi da izbori budu u januaru. Zašto sebi dozvoljavate da predložite nešto što je krajnje neozbiljno, neodgovorno, da planirate, umesto da se ograničite, da jasno pokažete na taj način ozbiljnost da privremeno finansiranje može biti tri meseca. Slažem se, tako je ova vlada, a i ona prethodna, predložila.
Možda bi trebalo da kažemo da privremeno finansiranje može da ide u nedogled zato što ne možete na vreme da dostavite Skupštini Zakon o budžetu, zato što ne možete da obezbedite većinu u određenom momentu, zato što nemamo dovoljno vremena, zato što ima puno amandmana itd. Sa takvom jednom pretpostavkom ulaziti u donošenje Zakona o budžetskom sistemu mislim da je krajnje neozbiljno. To je jedan od naših ključnih amandmana, ne mogu da kažem ključni, ali najvažniji amandman, gde smatramo da treba tako nešto da se usvoji.
Drugo, u članu 103. stav 1. predvideli ste kaznu od 5.000 do 50.000 dinara, a verujem da će se svaki građanin smrznuti kad čuje za šta, kaže – ''Novčanom kaznom od pet do 50.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskog sredstva, odgovorno lice u organizaciji za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:
1) ukoliko stvori obavezu ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda koji nije predviđen u budžetu;''
Pogledajte izveštaj budžetske inspekcije. Pogledajte šta su ministarstva radila. Pogledajte šta su radila javna preduzeća koja su kontrolisana. Vi ćete odgovorno lice da kaznite sa minimumom od 5.000 do 50.000 dinara.
Treba da dobije pet do petnaest godina robije onaj koji je doveo do toga da imamo 300 miliona evra duga u ''Putevima Srbije'', koji je doveo do toga da imamo 100 miliona duga u NIS-u!
Čemu uopšte budžetski kalendar? Čemu budžetski kalendar kad je jedno javno preduzeće do 31.12.2008. godine bilo u vlasništvu ''sto posto'' Republike Srbije, gde je završni račun NIS-a? O tome pričamo već mesecima. Znate li koji je danas dan? Sredina jula. Gde je završni račun NIS-a? Kako je poslovalo to preduzeće? Ko je odgovoran?
To što je sada drugi vlasnik, odnosno većinski vlasnik koji upravlja ''sto posto'', to je priča za sledeću godinu, ali šta je sada?
Nas interesuje ko je stvorio te dugove? Neko na to mora da odgovori. Vi nama donosite zakon i onda se prva Vlada ne pridržava tog zakona o budžetskom sistemu koji smo imali do ovog sada vašeg predloga. Znači, ne poštujete kalendar koji je predviđen Zakonom o budžetskom sistemu. Kasnije ću još sa vama pokušati da razjasnim neke stvari, ali moram nešto da vas pitam.
Na jednoj sednici kada smo pričali o privrednim komorama i na vašem mestu je sedeo ministar Mlađan Dinkić. Predstavio se kao potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju i razvoj i kao ministar ekonomije. (Moram da čitam, prošli put kada nisam bio u sali rekli ste nešto o čemu nećemo sada nastavljati, zato sam sada doneo tekst u štampanom.) Kaže, ovako, gospodin Dinkić: "Dakle, nećemo podizati PDV dok bude trajala kriza, to je garancija. Zašto mogu da garantujem? Zato što stojim iza toga kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju."
Pitao sam gospodina Dinkića – ko je on, pošto je pre toga on nama govorio kako garantuje da neće biti podizanja PDV, da li je on možda ministar finansija, premijer, kada može nešto tako da garantuje, a on je rekao i citirao sam vam šta je rekao: "garantujem, jer ja kao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju stojim iza toga".
Pitam vas sada, da li će biti povećanja PDV? Da li je to jedna od opcija koja u bliskoj budućnosti čeka privrednike, građane Srbije i državu? Mislim da je to jedno od najvažnijih pitanja, bez obzira što sada pričamo o budžetskom sistemu, sve je to povezano. Znači, da li će biti povećanja PDV ili ne?
Da li su ove garancije koje je dao ministar ekonomije i potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju garancije koje mogu građani Srbije da prihvate zdravo za gotovo, kao što su prihvatili priču o besplatnim akcijama u vrednosti od 1.000 evra i svemu ostalom ili je to bilo trenutno obećanje u izlivu velikog samopouzdanja. Trebalo bi da vi kao ministar finansija to znate sigurno bolje od njega.
Nedavno smo imali polemiku između guvernera Jelašića i pomenutog ministra. Zaista mislimo da je guverner Jelašić u pravu. Vlada mora da bude odgovorna, mora da povlači nepopularne mere. Nama je pre dolaska MMF u avgustu neophodan rebalans. Vi dobro znate zašto.
Molim vas da nam odgovorite da li se planira povećanje PDV i koliko će biti povećanje, da li su to samo špekulacije ili guverner Jelašić želi da se povuku neke nepopularne mere? Po našem mišljenju, guverner Jelašić to što je izneo bio je u pravu i mora da se povuku nepopularne mere. Želimo da znamo da li će tako nešto biti.
Siguran sam da ministar Dinkić neće ovde izaći i reći – podići ćemo PDV. On se samo pojavljuje u javnosti kada se spusti cena benzina, a pošto šest puta skače u dva meseca, onda ga nema nigde.
Vas kao odgovornu ženu i odgovornog ministra, koja sa nama već duže vreme razgovara o nezgodnim stvarima, iz najbolje namere, pitam – da li se razmatra mogućnost povećanja PDV? Da li je to izvesno i u kom procentu? Mi smo od strane jednog ministra, koji je potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju, čuli da kriza prolazi, da smo prošli najgore, da neće biti povećanja PDV. Od guvernera, koga je on predložio, čujemo sve suprotno od toga, i da moramo da povučemo nepopularne mere. Meni je žao što nije tu gospodin Dinkić.
Vas da pitam, da li vi znate šta se dešava u Fondu za razvoj i kako on funkcioniše? Da li znate kako se odbijaju oni koji konkurišu u Fondu za razvoj, koji su izgovori? Šta se posle toga događa i kakve ponude stižu. Pošaljite tamo, malo, (žandarmeriju) one koji bi trebalo to da kontrolišu. Taj Fond za razvoj nije ostavio nikome ni mama ni tata. To je Fond za razvoj Republike Srbije i trebalo bi da svi koji konkurišu budu jednaki.
Molim vas, gospođo Dragutinović, ako možete da nam date decidan odgovor, a ako ne, onda, bar, okvirni vezano za povećanje PDV. Mislim da je to ključno pitanje u ovom momentu za sve građane Srbije i za sve privrednike, a u krajnjoj liniji i za samu državu. Hvala.

Javio sam se ponukan diskusijom mog prethodnika. Tačno je, gospodine Krasiću, da sada imamo možda tri predstavnika vlasti od strane poslanika u ovoj sali i tačno je da je skandalozan broj onih budžetskih korisnika koji su navedeni u Izveštaju budžetske inspekcije. Ali, gospodine Krasiću, ja ću da vam pročitam još neka preduzeća koja ste vi prećutali.
Gospodine Krasiću, JP "Poslovni prostor" Novi Sad, 1. januar 2006. do dana kontrole, 297 miliona dinara nije vraćeno u budžet. JKP "Lisje". To su, gospodine Krasiću, preduzeća koja su bila pod rukovodstvom SRS tada. Jeste ovde citirali neke stvari. I kada je spomenuto koji su propusti, bitno je spomenuti koji su datumi u pitanju, a zbog čega to govorim? Govorim zato što je to sistem. Ne kažem da je kriv onaj koji je tada vodio ta javna preduzeća. Učinjeni su propusti, budžetska inspekcija ih je utvrdila, treba da se postupi po rešenjima, ali problem je u tome što je to, gospođo Dragutinović, sistem.
Sistem je da se ovde mulja, sistem je, pročitaću vam – Fond za razvoj Republike Srbije nije obezbedio vođenje knjigovodstvene evidencije. Mahom je kod svih problem javne nabavke.
Problem je u tome što su, igrom slučaja, svi uvezani, ali zaista, to funkcioniše kod svakoga, a posao odgovorne vlasti je da to razreši.
Posao odgovorne vlasti je da, kada dobije informaciju od budžetske inspekcije da im je otišlo devet inspektora i da ne mogu da rade, da su im toliko male plate da, ljudi, odlaze na bolje plaćena mesta, da se reaguje, Ministarstvo finansija to mora da uradi. Šta ćemo posle ovih rešenja koja je donela budžetska inspekcija? Hoće li to biti izvršeno? Da li će ta sredstva biti vraćena?
Problem je u tome što se ponaša po javnim preduzećima, po fondovima, po agencijama kao da je to neko nasledio od mame i tate, a to nije tako. To je vlasništvo Republike Srbije i svih njenih građana, ili bi trebalo tako da bude.
Kad pročitate kakvi su propusti kod ministarstava, kod agencija, kod Fonda za razvoj, pa, to je da se čovek naježi. To ni u jednoj ozbiljnoj državi ne može! Onda se propiše kazna po vašem predlogu ovog zakona od 5 do 50.000 za odgovorno lice, a u pitanju su stotine miliona dinara, da ne spominjem ona dva javna preduzeća gde je u pitanju stotine miliona evra i, u tom slučaju, odgovorno lice može da plati kaznu od 5. do 50.000 dinara u skladu sa Zakonom o prekršajima. Izvinite, molim vas, promenite i to, pa da bude mnogo veća kazna zaprećena onom ko je odgovorno lice u jednom takvom preduzeću ili jednoj takvoj agenciji, ili fondu ili ministarstvu, pa da odgovornom licu više nikad ne padne na pamet da tako nešto uradi.
Kad, vi, sami, pročitate kakvi su propusti na osnovu Izveštaja budžetske inspekcije koja je u okviru vašeg ministarstva, verujem da se i vi naježite, ali to mora nekad da se ispravi. Hoćemo li ispraviti ovim zakonom? Teško! Ispravićemo samo ako promenimo sistem.
A, na prvom mestu u svemu tome jeste da odgovara onaj koji je doveo do toga da NIS bude u takvom minusu, 31.12.2008. godine, i onaj koji je donosio odluke kada je u pitanju Javno preduzeće ''Putevi''. To su prvi pokazatelji koliko ste odgovorni, ukoliko ljudi koji su sedeli u upravnim odborima, direktori budu odgovarali za tu štetu koju su učinili.

Hvala. Gospođo Dragutinović, moram da vas podsetim na dane u kojima smo pokušali nekoliko puta da se prisetimo, s obzirom na to da je reč o zakonu o budžetskom sistemu, pretpostavlja se da budžetski sistem podrazumeva i da se puni budžet, budžet se puni prikupljanjem poreza, odnosno uplatama poreza – tada, gospođo Dragutinović, kada smo vi i ja pričali, pošto je sada stenogram u mojim rukama, ja sam vam rekao da sve ove godine NIS ostvaruje dobit, pa sam vam rekao da je neraspoređena dobit bila devet milijardi dinara, pa sam vam rekao da je NIS bio na 20 mestu od 500 najuspešnijih firmi po profitu u oktobru u 2008. godini, pa sam vam rekao da je NIS predao završni račun u kome je iskazana dobit, a da je nakon toga na intervenciju novog vlasnika dobijen rok da se prepravi finansijski izveštaj za 2008. godinu.
Vi ste ćutali, pa sam se ponovo javio, pa sam vas zamolio da izađete i da kažete nešto po tom pitanju, pa ste vi ćutali i dalje. Pa sam treći put izašao, ovde sve lepo stoji, pa sam rekao da ta tišina koja dolazi sa vaše strane može biti jednog dana i prekinuta bukom ispod vašeg prozora, na šta ste me vi zaprepašćeno pogledali.
Onda, valjda treći put, kada više niste mogli da izdržite to što govorim, javili ste se za reč i rekli sledeće: "Moram da priznam, gospodine Maraš, da još nisam navikla da odgovaram na pitanje kada onaj koji postavlja zna odgovore. Meni se činilo da sam na ovo pitanje odgovorila. Hajde da ponovim, vi mene pitate da li je tačno to što govorite o prikazivanju ...''

Izvinite, imam još vremena.

Znači, više nemam vremena?

Na ovu temu sam već govorio u prvom obraćanju. Smatram da je krajnje neodgovorno predvideti rok od šest meseci za privremeno finansiranje. Ako Vlada nije u stanju da do 31. marta donese budžet, ta vlada mora da padne. Bilo je prilika, videli smo, opet ponavljam, kako su doneta prethodna dva budžeta, u poslednji čas, u ponoć. A najopasniji su ti prelazni periodi, prelazne vlade, vlade u ostavci i ostala čuda.
Da se vratim na ono, gospođu Dragutinović, zašta moram dobiti odgovor. Ponovo ću vas citirati: „Rekla bih vam sledeće. Sve što ste rekli je tačno.
Ne mogu da se zakunem baš u pojedinačan broj, jer nisam videla tačan broj koji se odnosi na dobit NIS-a u 2008. godini, ali definitivno je NIS je ostvario dobit, prema našoj metodologiji, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima. Kolika je tačna dobit bila, u dinar, ne znam.
Takođe, veoma dobro znate, to je, takođe, tačno, da je čitava dobit, Skupština akcionara je odlučila da čitava dobit praktično pripadne budžetu Republike Srbije. Mi smo na taj iznos računali. To je bila naša prihodna strana.
Ono što sam čula jeste da postoji neki element, neki član ugovora koji upućuje da nismo mogli tako nešto da uradimo. Međutim, kada sam pročitala taj ugovor, ja koja sam ekonomista, a nisam pravnik, to su oni radili, ne sledi iz tog ugovora. Dala sam pravnoj službi, ispitujem šta su promenili. To je ono što sada rade.
Uglavnom, sve je tačno i NIS sve ove godine ostvaruje dobit. Običaj je da se 50% prebaci u dobit u budžet Republike Srbije. Ovo je sve uradio novi vlasnik bez saglasnosti Ministarstva finansija. Za sve ovo što ste pitali, znači, vi ste znali odgovor, pretpostavljam da ste znali da nisam mogla da dam saglasnost na tako nešto“.
Zašto vam ovo čitam? Jesam li ja vama pre toga rekao, 2002. godina – dobit 6,1 milijarda, 2003. godina – 6,6 milijardi, 2004. godina – 2,4 milijarde, itd. Uglavnom, suština je – dok god je Srbija 10% vlasnik u NIS-u ne može finansijski izveštaj da se preda bez saglasnosti Vlade, odnosno Ministarstva. Ne može da se preda finansijski izveštaj bez vaše saglasnosti.

Hvala, gospođo predsednice, samo da se javim povodom izlaganja gospodina Markićevića. Gospodin Markićević je malopre pomenuo i postavio pitanje zbog čega LDP ćuti, i da je sve što smo dogovorili kada je u pitanju gasna i naftna industrija Srbije bilo stvar marketinga.
Gospodine Markićeviću, ovo je nešto najlicemernije što ste mogli da izjavite. Znači vi koji ste predložili za pomoćnika ministra energetike gospodina Prodanovića, koji je ojadio ovu državu, vi koji ste sedeli u silnim upravnim odborima, na primer, koji ste vodili ''Puteve Srbije'', pa sada pijemo 300 miliona evra duga, vi pitate LDP zašto sada ćuti kada gas poskupljuje? Šta smo radili prethodnih dana? Ja sam 17 puta postavio pitanje ministru energetike – zbog čega je Republika Srbija jedina država u kojoj sada već šesti put u toku od dva meseca skače gorivo?
Vi pitate, zašto mi ćutimo. Od početka januara 2008. godine mi postavljamo pitanje i tražimo da se ne proda ''Naftna industrija Srbije'' na način na koji se prodala – sada vidimo zbog čega?
Sve vreme smo govorili zbog čega je gas skup. Da li ste vi jednom rekli da treba da se ukine posrednik – niste, jer ne smete? Mi smo hiljadu puta rekli, ponavljamo, gospodine Bajatoviću, odnosno ja imam puno poštovanje za to što Banatski dvor počinje da se puni i trebalo bi da bude spreman za zimu, ali ponavljamo pitanje – zašto se ne ukine posrednik?! Zašto ne preuzimamo gas na Horgošu nego kod Beregova? Zbog čega snosimo troškove kroz celu Mađarsku i sve opasnosti koje mogu tamo da budu, a znate vi to bolje od mene, koje su to opasnosti?!
Javio sam se pre svega da pitam gospodina Markićevića – otkud vam pravo da vi postavite pitanje zašto mi ćutimo?!
Mi ne ćutimo, već non-stop skrećemo pažnju Vladi i javnosti – da je ono što se desilo sa NIS-om, odnosno sa postojanjem posrednika pri kupovini gasa velika šteta za Srbiju.
Još jednom ću vas podsetiti, vaša koalicija je predložila gospodina Prodanovića na mesto pomoćnika ministra energetike, u sazivu kada je Koštunica bio premijer. Gospodin Prodanović je sakrio dopis direktora NIS-a, odnosno predsednika Upravnog odbora, kako li se tada već zvao, gospodina Tomića – da se kupi 25% ''Jugorosgas'', onda bi Srbija imala 50%. Vaš čovek je to sakrio, a Srbija je ojađena – za tri miliona i nešto dolara je moglo da se kupi tih 25%, i vi pitate zašto mi ćutimo.
Vi treba da progovorite o silnim malverzacijama onih javnih preduzeća u čijim ste upravnim odborima bili, ne vi lično, nego vaši predstavnici – o tome šta se desilo sa JP ''Putevi Srbije“, otkud 300 milina duga? Otkud u Naftnoj industriji Srbije sada dug?
(Predsednik: Vreme.)
To su pitanja na koja vi treba sada da odgovorite, a ne da pitate zašto Liberalno demokratska partija ćuti. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 16. jun, 110 dana je prošlo od 28. februara, dana koji je predviđen da do tada svako preduzeće, pa i javno preduzeće, preda završni račun. Dakle, 110 dana od momenta kada je po zakonu bilo u obavezi Javno preduzeće NIS još uvek nije predalo završni račun. Tačnije, mi ne znamo jedan završni račun jednog javnog preduzeća.

Zbog čega je to bitno? Zato što je do 31. 12. 2008. godine NIS bilo javno preduzeće u vlasništvu Republike Srbije, a indirektno i u vlasništvu građana.

Interesantno je da smo NIS prodali ruskom partneru, tačnije „Gaspromu“, tačnije Vladi Rusije, za 400 miliona evra. Po onome što možemo da saznamo iz medija, a i onome što je indirektno potvrđeno tu ispred vas, gospođo predsednice, postoji dug u NIS-u, odnosno poslovalo se sa gubitkom od oko sto miliona evra.

Mene interesuje, i to pitam ministra energetike i premijera Cvetkovića, ko je odgovoran?

Ko je odgovoran za to što je u 2004, 2005, 2006, 2007. godini NIS poslovao sa dobitkom, iskazan je profit, ostala je velika neraspoređena dobit iz prethodnih godina koja je nečijom aktivnošću u poslednja dva meseca uništena u NIS-u, odnosno u poslednja dva meseca prošle godine?

Zbog čega kažem – poslednja dva meseca prošle godine? U oktobru mesecu NIS se nalazio na 20. mestu evropskih firmi po profitu koji je ostvario. Dana 28. februara trebalo je da imamo završni račun predat i da već sada znamo kakvo je bilo poslovanje prošle godine. Ono što naslućuju svi, to je veliki gubitak.

Kako je mogao da nastane gubitak u poslednja dva meseca? Umesto dobiti koju je očekivala ministarka finansija, sada se iskazuje gubitak od sto miliona evra. Ko je odgovoran? Neko mora biti odgovoran, jer to su pitanja za premijera i ministra energetike. Ko je odgovoran za taj gubitak? Da li će iko odgovarati?

To što je sada ruski „Gasprom“, odnosno ruska vlada većinski vlasnik u NIS, to je poseban problem i oni će verovatno taj problem unutar svoje firme, pošto sada NIS-om upravljaju 100%, i rešiti. Nas interesuje ko je oštetio budžet Republike Srbije i građane za sto miliona evra.

Pazite, mi smo prodali NIS za 400.000.000 evra, 100.000.000 evra smo već u minusu na osnovu ovog gubitka.

Šta se onda dešava? Onda imamo skok cene goriva. Mi smo proveravali, jedina zemlja na svetu u kojoj je u poslednja dva meseca pet puta skočila cena goriva je Srbija, apsolutno jedina zemlja na ovoj planeti! Kada cena goriva pada, onda je ministar Dinkić zadužen da nam to objasni, onda on izlazi i kaže „gorivo će pojeftiniti“, ali kada cena goriva skače, to saznamo iz medija. Pet puta je skočila u poslednja dva meseca!

Pitam ministra energetike i premijera – ko utiče na formiranje cene goriva u Srbiji, da li utiče samo većinski vlasnik NIS-a, odnosno ruski „Gasprom“, odnosno ruska vlada, ili i naša vlada, odnosno oni organi koji su nadležni da utvrđuju cenu energenata, između ostalog i benzina, odnosno nafte, utiču na neki način na poskupljenje? Šta će se desiti ukoliko se prihvati predlog generalnog direktora NIS-a da prerada nafte sa 20 i nešto skoči na 50 i nešto dolara? Kolika će onda biti cena goriva?

Najskuplje gorivo u Evropi, najlošije gorivo u Evropi, jedina zemlja u Evropi gde je pet puta u poslednja dva meseca skočila cena goriva. Ko je za to odgovoran? Da li utičemo na cenu goriva? To su pitanja na koja očekujem da mi odgovori ili premijer ili ministar energetike. Hvala.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo Dragutinović, gospodine Mrkonjiću, kolege, pre svega bih hteo da se obratim gospođi Dragutinović, mislim da će ona to bolje razumeti. Imamo Državnu revizorsku instituciju. U načelnoj raspravi smo rekli koji nam je suštinski problem, dajte da vidimo kako su nastali dugovi.
Imamo Državnu revizorsku instituciju i mislim da uz podršku samog parlamenta, svih nas, naravno i uz podršku Vlade, možemo da pošaljemo Državnu revizorsku instituciju u JP „Putevi Srbije“. Nas ne interesuje da vidimo samo brojke, nas interesuje, pre svega, da vidimo kakve su odluke donošene, ko je učestvovao u tim odlukama, ko je insistirao da se određene odluke donesu, struktura i suština tih odluka koje su dovele do tolikog gubitka. To je odlična prilika da Državna revizorska institucija opravda svoje postojanje. Nije to jedino javno preduzeće u koje treba otići i tako nešto proveriti, ali evo sada prilike.
Iz tog razloga ne možemo da podržimo ovako nešto, zato što, kao što su rekle kolege, zaista ne možemo da verujemo na časnu reč.
Nama treba nešto što će nas uveriti da su greške počinjene, zbog čega su počinjene, da li su se finansirale političke partije, ili su se finansirale samo neke prethodne kampanje ili nešto drugo. To je pitanje na koje treba neko drugi da da odgovor.
Nas interesuje da li postoji mogućnost da mi u parlamentu – to, gospođo Đukić-Dejanović, i vama upućujem kao pitanje – ovde jednom vidimo i Državnu revizorsku instituciju, da čujemo šta se radi, da li ima šanse da oni, kao neko kome smo mi dali podršku ovde u Skupštini, kao neko od koga očekujemo neke rezultate, neke rezultate i daju?
Stalno slušamo izgovore sa njihove strane da je „nemoguće ovo, nemoguće ono, nemamo dovoljno ljudi, nemamo kapacitete, nemamo prostorije“. Dobro, ali prošlo je puno vremena i sada imamo jedan divan primer na kom može da se pokaže da institucija, koja je osnovana da nešto radi, radi. Ne interesuje nas da li kilometar puta košta toliko i toliko, to može da se prikaže u knjigama, nas interesuje ko je donosio odluke koje su proizvele ovolike gubitke. Da li će taj da odgovara? Da li je to prethodna vlada, ona pre nje, ona pre nje, potpuno je svejedno, ali to vam govorim zbog svih javnih preduzeća o kojima slušamo ovih dana da postoje gubici, da postoje problemi, a nikako da vidimo odgovornost.
Kao što je rekao moj kolega Ostojić, eto odlične prilike. Ministar unutrašnjih poslova je, doduše, demantovao da je dao takvu izjavu, odnosno da je pogrešno protumačen, ali eto prilike, zagrebite malo po javnim preduzećima. Zbog čega imamo UBPOK? Da juri političke protivnike, kako kaže gospodin Todorović? Mislim da nije zbog toga. UBPOK treba da uđe u sva ta javna preduzeća, gde su toliki gubici, i onda možete dobiti podršku od svakog poslanika ovde, kad čujemo – jeste, ovaj je odgovoran, ovaj će odgovarati, odgovorni su ovi, nije bitno da li jednina ili množina, odluke su donete zbog toga i toga. Odluke su pogrešne, neko mora zbog toga da odgovara. Ovako, ostaje nam da vam verujemo ili ne verujemo na reč. Mi iz Liberalno-demokratske partije nismo toliko naivni da verujemo na reč, tako da ne možemo podržati ovo.

Morao sam ponovo da se javim, pošto izgleda da jedan od prethodnika gospodina Šamija nije najbolje razumeo šta sam govorio. Nijednog momenta nisam upirao prstom u bilo koga ko je bio direktor javnog preduzeća ili ko je davao naloge, između ostalog, Javnom preduzeću „Putevi Srbije“. Zaista sam saglasan sa onim što je rekao i gospodin Batić, nema problema, neka se uđe u prethodnih 10, 15, 20 godina, što kaže gospodin Todorović, da vidimo kako su nastali ti dugovi.
Voleo bih da gospođa Diana Dragutinović potvrdi da li je to tačno, da li je na kraju 2003. godine Direkcija za puteve imala dug od jedne milijarde prema putarima; da li je tačno da je na kraju 2005. godine, kada je postojalo već Javno preduzeće „Putevi Srbije“, bilo devet milijardi, pa 2006. dvadeset jedna milijarda, pa 2007. dvadeset pet milijardi? Da li je sve to tačno?
(Predsednik: Sada se morate ponovo prijaviti, pošto sam dala reč gospođi Dragutinović.)
Žao mi je što je gospodin Šami izašao, on je rekao jednu interesantnu stvar koja je, vidim, nasmejala i gospođu Čomić – treba izmisliti puteve, pa ih graditi u ovakvoj krizi. Verujem da svaki poslanik zna, ali i veliki broj građana, da je bilo ministara koji su u izbornoj kampanji išli i govorili – sagradićemo most u vašem gradu, pa kada saznaju da u tom gradu nema reke, kažu – napravićemo i reku. Znači, bilo je onih koji su to obećavali u izbornim kampanjama. Možda su zbog toga dugovi nastali.
Postoji institucija koja je mogla da ispita zašto su dugovi nastali. Zato smo radi da Državna revizorska institucija uradi svoj posao, ne upirući prstom ni u koga, to nije naš posao. Naš posao, kao narodnih poslanika, jeste da kažemo zbog čega ne možemo da podržimo ovako nešto. Naravno da želimo da Javno preduzeće isplati svoje dugove svima onima kojima je dužno. Ali, zbog budućnosti, pre svega to se odnosi na DS, mi želimo da se raščiste ove stvari, da mi, da građani imaju poverenja da se takve stvari više neće događati, da neće nastajati dugovi za koje se neće znati ko je odgovoran, da preuzmete odgovornost.
Mislim da je suština u tome i da ćemo uvek podržati ovako nešto, ukoliko zaista postoji odgovornost.
Naravno da nam trebaju putevi, naravno da nam trebaju železnice, odnosno vozovi koji će da idu brže. Sve je to nesporno i sve to podržavamo, ali ne želimo da dajemo podršku nečemu ukoliko ne znamo zašto su nastali određeni dugovi, ko je odgovoran, kakve je odluke donosio. Suština je – kako su odluke donošene da nastanu toliki dugovi? To je ono što nas interesuje i, ponavljam, zbog čega ne možemo podržati, ne upirući prstom ni u koga, samo zahtevajući da Državna revizorska institucija, koja ima mogućnost da kontroliše javna preduzeća, odnosno završne račune i da vidi na koji način su donošene odluke koje su dovele do dugova tih i tih, taj posao i uradi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, pod punom svešću da vi ovaj amandman koji sam podneo u ime LDP nećete usvojiti, mi smo i u načelnoj raspravi, odnosno naš predsednik Čedomir Jovanović je rekao da ćemo mi podržati ove izmene Zakona o porezu na dohodak građana.
Zbog čega smo podneli ovaj amandman? Bilo je onih koji su bili skloni da nas kritikuju da pokušavamo da ubacimo jednu grupu u tački 3) i da je izjednačimo sa nekim drugim, koji su u okviru tačaka 1) i 2), ali suština je ono što ste vi dali u obrazloženju. Biću slobodan da citiram: „Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku“, da ne čitam sada sve, vi kažete da bi se „u pogledu realizacije javnih prihoda po tom osnovu...“, ukoliko ne bismo po hitnom postupku usvojili ove izmene, to „negativno odrazilo na obezbeđivanje neophodnih materijalnih sredstava i drugih uslova za finansiranje rada državnih organa i organizacija na celoj teritoriji Republike Srbije“.
Šta to znači? To znači da vi pretpostavljate da bi se, ukoliko ne biste podigli ove normirane troškove, manje uplaćivalo poreza u kasu Republike Srbije. Da li je tako? Klimnite glavom da znam.
Ako to to znači, gospođo Dragutinović, ja ću onda biti slobodan da vas podsetim.
Stenogrami su čudo, ove devojke što ovde rade zapisuju svaku reč koja se izgovori u ovom parlamentu, pa moram da vas podsetim: kada je bio rebalans budžeta i kada smo mi iz LDP-a i nekih drugih partija govorili da treba da smanjite poreze i doprinose na plate, vi ste rekli nešto što se takođe nalazi u stenogramu – da ne postoji primer u istoriji, i da ste to pažljivo proučavali u Vladi, da će ukoliko se smanje porezi biti veća uplata. Da li je tako? To ste rekli, postoje stenogrami.
Mi smo ovaj amandman podneli baš iz tog razloga, da što veći broj onih koji su obuhvaćeni ovim izmenama shvati obavezu uplaćivanja poreza. Odnosno, ukoliko im se podignu normirani troškovi sa 34 na 43, biće, po našem mišljenju, veća uplata poreza, odnosno smanjiće se mogućnost bežanja u sivu zonu i neprijavljivanje poreza.
Moram da se osvrnem samo na još dve-tri stvari. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović je malopre rekla da, u skladu sa Poslovnikom, mi ne možemo da odgovorimo na ono što ste vi rekli po prethodnoj tački. Moram da vas podsetim, naravno da znam da je Skupština ta koja može da pokrene inicijativu pred Državnom revizorskom institucijom, odnosno da ih pozove, ali ponavljam vam, ja sam se namerno vama obratio da biste vi shvatili, u stvari, da je suština da vladajuća većina mora to da pokrene. Mi bismo zaista voleli da vidimo kod njih spremnost da se sazna kako su nastali ti dugovi. To nije posao nas iz LDP-a, odnosno jeste, mi možemo to da iniciramo, ali to ne može proći bez volje vladajuće većine, jer neće biti dovoljan broj glasova da se tako nešto pokrene.
Dalje ne bih dužio, samo moram još jednu stvar, to je jače od mene, da vas pitam. Vi ste u toku maja gospodinu Balintu Pastoru rekli da ste dobili informaciju, rekli ste to i pred medijima, da će zakon o prenosu nadležnosti biti do 1. juna u skupštinskoj proceduri, pa me samo interesuje ko vas je to slagao? Danas je 3. jun i taj zakon se nije našao u skupštinskoj proceduri, pa me interesuje ko vam je dao tu lažnu informaciju kada ste ubeđivali Balinta Pastora i nas ostale poslanike da će zakon o prenosu nadležnosti biti do 31. maja ili do 1. juna u našoj proceduri? Ja znam da vi to niste uradili iz zle namere, da vam je neko zaista dao tu informaciju, pa me interesuje ko vas je to obmanuo, pa vi posle obmanuli Balinta Pastora i nas da ćemo imati prilike da raspravljamo i o tom zakonu?
Osvrnuću se još i na ovo što je kolega Zoran Nikolić rekao. Da, tačno je, pokazivali smo te podatke kad su penzioneri, poljoprivredni proizvođači u pitanju, ali ipak mislim da je to, kao što je rekao Zoran Nikolić, od one vaše dve opcije, nepoznata nepoznata i nepoznata poznata, ipak bila nepoznata poznata za vas.
Pre neki dan sam pokušao na to da skrenem pažnju, da čak nema ni na sajtu i da bi moralo da bude tako nešto. Znači, zaista su obmanuti određeni poljoprivredni proizvođači, tačnije penzioneri.
To nije moglo da prođe mimo vas, odnosno ne bi smelo da prođe mimo vas. Zaista vas molim da u nekom budućem periodu i tu temu načnemo, odnosno da pokušamo da neki zakoni koji se donose, tačnije uredbe ne deluju retroaktivno, da ono što se obeća bude i ostvareno.
Nadam se da će ovaj zakon, ove izmene biti usvojene, imaćete podršku Liberalno-demokratske partije. Kamo lepe sreće da još neke ovakve izmene zakona budu pred nama. Ima prilike, gospođo Dragutinović, do novog rebalansa i do novog budžeta za 2010. godinu da sednemo zajedno; imaćete našu podršku, u svakom slučaju, ukoliko se bude vodilo računa o interesima građana, odnosno ukoliko se javna potrošnja bude svodila na minimum i ukoliko budete uspeli da učinite sve da se otkrije ko je kriv za dugove u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“.
Moram da ispravim gospodina Todorovića. Nisu Rusi oštećeni za sto miliona evra, građani Srbije su oštećeni za tih sto miliona evra i za još mnogo miliona neraspoređene dobiti kada je NIS u pitanju. Nemojte da branimo rusku stranu, nisu oni oštećeni, oštećeni su građani Srbije.
Molio bih, ako budete u prilici, da mi date odgovor na ono pitanje od pre neki dan – da li je tačno da će se menjati vlasnička struktura u NIS-u zbog ovoga što se desilo sa završnim računom? Hvala vam.