Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nije čudo što se kao prvi u načelnoj raspravi javio poslanik iz G 17, odnosno gospodin Nešović, jer način na koji je ovaj zakon došao pred nas, odnosno njegova suština, govori mi ko je kreator ovog zakona.
Imali smo takve egzibicije – kada imate jednog velikog, koji drži monopol, pa je dužan svim dobavljačima, onda se donese zakon da se dobavljačima omoguće povoljni krediti.
Tako smo sada došli u situaciju da jedno javno preduzeće za koje, dozvolićete mi da citiram prethodnika, dug nije nastao za vreme ove vlade, i to je opravdanje, dovoljno za ovu vladu... Znači, za jedno javno preduzeće koje ima tako veliki dug kao njegov garant se pojavljuje država.
Gospodo iz vladajuće većine, bilo bi lepo da jednom, ali jedan jedini put, čujemo ko je odgovoran. Ko je odgovoran za to što javno preduzeće ima ovakav dug? Ko je odgovoran za to što se 28. put otvaraju radovi na autoputu Horgoš - Novi Sad? Ko je odgovoran za to što nema nikoga tamo, gospodine Mrkonjiću, nego su ostale tri mašine, jedna kućica i jedan čovek, koji kaže – otišli, a i ovo će odneti? Ko je odgovoran za to?
Hajde jednom... Nije tako, kolega. Najlakše je slegnuti ramenima, ali mislim da nas sve interesuje ko je odgovoran. Naravno da ne mislim da ste vi odgovorni, bože sačuvaj, ali neko jeste. Neko je napravio toliki dug, ne u tom javnom preduzeću nego i u drugim javnim preduzećima. Ko snosi posledice toga, gospođo Dragutinović? Građani. Dajte jednom da ustanovimo ko je odgovoran za nešto.
Vi ste malopre, gospodine Nešoviću, odlično primetili – naši putevi su katastrofa i, naravno, treba da budu bolji. A to je usko vezano sa našim dolaskom na belu šengen listu. Kao što 90% građana nije izašlo iz ove države i nije videlo kako može normalno da se živi, tako 90% građana nije videlo kakvi putevi postoje na samo sto kilometara od Beograda ili Novog Sada, koliko se ulaže u infrastrukturu, a ne otvaraju se u svakoj izbornoj kampanji, pet puta na početku i na kraju, radovi na tim autoputevima.
Stalno pričamo o Koridoru 10, i super je, svi jedva čekamo da zažive radovi na tom putu, da se taj put osposobi, odnosno da Koridor 10 u punom kapacitetu počne da funkcioniše. Ali, bojim se da će stalno biti isti problem – neko pravi dugove, ne znamo ko pravi dugove, država će da garantuje. Potpuno poštujem priču kolege Aleksića koji je pitao kolika je kamata; sve su to pitanja koja su strahovito bitna, ali mislim da je ključno i osnovno pitanje, hajde da krenemo od početka – ko je napravio toliki dug? To, nažalost, nije jedino javno preduzeće koje je pod ingerencijom Vlade, a da je napravljen veliki dug.
Vi ste mi, gospodine Mrkonjiću, pre neki dan rekli kako se radi na autoputu od Novog Sada do Beograda. Na mostu Beška, evo iza vas sedi moja koleginica Goca Čomić, neka kaže, tri godine se nešto radi, ali nijedna rupa nije zakrpljena. Non-stop imate utisak da se nešto radi, a ništa se ne radi. Iste rupe postoje na tom autoputu.
Zbog čega to govorim? Naravno da i vi imate želju da se sve te rupe zakrpe, da se napravi novi most, da se napravi pravi autoput itd. i da Srbija bude zemlja koja vezuje jug i zapad, sever, kako hoćete, Evropu, ali preduslov za sve to je da znamo ko je činio štetu i da taj odgovara.
Rekao sam da to nije jedino javno preduzeće i moram da se vratim na javno preduzeće koje je do 1. januara bilo u vlasništvu Republike Srbije, na NIS. Gospođo ministarka, za vas imam jedno direktno pitanje i molim direktan odgovor – da li će se, ukoliko završni račun koji bude dostavljen pokaže gubitak, koji je sada već sto miliona evra, koliko se licitira u javnosti, na taj način menjati udeo u NIS-u, kao što se špekuliše, odnosno da li će ruski partner postati u još većem procentu vlasnik NIS-a? Interesuje me ko će biti odgovoran za to.
Svi znamo, znam ja, znate vi, zna svako ko se u životu bavio poslom, kako izgleda revizija, a pogotovo takva revizija. Ona će pokazati da je litar – litar, da je kilo – kilo, da je reklama – reklama. Suština je ko je donosio odluke da se tako sredstva troše. Nas interesuje suština, struktura tih odluka, na koji način se došlo do takvog gubitka. Pretpostavljam, kada bismo zagrebali u Javno preduzeće „Putevi“ da bismo nešto isto tako videli.
Neko mora time da se bavi, ali, nažalost, Državna revizorska institucija ne može time da se bavi. Em što nemaju dovoljno zaposlenih, verujem da nemaju ni volje, zabavljaju se završnim računom Vlade Republike Srbije za prethodnu godinu, po njihovim rečima. Ali, ko će kontrolisati, u interesu države, javna preduzeća, pa da vidimo strukturu odluka koje su donošene, ko je donosio takve odluke, pošto postoji opravdana bojazan da će se menjati vlasnička struktura u NIS-u i da će ruski partner postati u još većem procentu vlasnik NIS-a.
Gospodin koji je sedeo tu pored vas, ministar energetike, dva dana pre toga kaže da više ne odlučujemo o ceni goriva, tu kaže da nije to rekao, da bi opet sutra rekao da mora da skoči cena prerade nafte sa 20 i ne znam koliko na 50 i ne znam koliko. Čije on interese brani? Žao mi je što on sada nije tu, ali moram to da kažem. Čije interese brani? Nekog u Vladi? Da li brani interese države Republike Srbije i njenih građana ili brani interese neke firme iz neke druge države, koja je pod patronatom Vlade?
Imamo strašno važna pitanja, na koja moramo da dobijemo odgovore i zbog vas kao ministarke finansija, koja će sledeće godine moći da predloži budžet takav i takav, pod mnogo manjim pritiskom, kada raščistimo neke stvari. Vi ćete biti pod manjim pritiskom. To je sigurno. Uvek ćete moći da stanete iza svake svoje odluke, ali na ovaj način – da znamo da postoje problemi, da znamo da postoje dugovi, da znamo da postoje krivci, ali niko ne sme da kaže ko su krivci, šta je dovelo do toga, možda objektivne okolnosti; hajde da čujemo šta je to.
Kako može jedno preduzeće da bude toliko zaduženo kao „Putevi Srbije“? Ko je donosio odluke, na kakav način? Moram da ponovim, zbog građana pre svega, Naftna industrija Srbije je u oktobru bila 20. na listi preduzeća u Evropi, po profitu.
Šta se desilo za dva meseca? Moram biti iskren, nadam se da moja ćerka ovo ne gleda, ne verujem u Deda Mraza, a znam da Hari Poter ne postoji. Ko je taj čarobnjak koji je uspeo da takvo javno preduzeće uništi za dva-tri meseca? Mislim da nije u pitanju bajka, nego kriminal i neko mora za to da odgovara.
Pričali smo o tome kada je ovde bio rebalans budžeta, kada je bio budžet za 2009. godinu, i onaj rebalans pre toga, kada smo govorili – nemojte dizati penzije, biće kontraefekat ili bar nemojte linearno; pa smo vas molili da u budžetu za 2009. godinu štedite, kada je stigao rebalans rekli smo – okej, solidarni smo, možemo da solidarno podnesemo težinu krize koja potresa našu državu.
Ono što je građanima, verujte mi, mnogo važnije od toga koliko će kila mesa imati nedeljno za obrok jeste pravda, da neko nekada odgovara za to što je učinio.
Sami znate koliko puta smo bili spremni da razgovaramo i podelimo odgovornost sa vama kao ministrom finansija, kada su u pitanju ekonomske mere, i sa samim premijerom Cvetkovićem. Želeli smo da pomognemo; dali smo programe, svaki put smo bili spremni da pričamo i da pronađeno najbolje rešenje. Nismo tu samo da kritikujemo, ali dajte jednom da znamo ko je za šta odgovoran. Znam da nije ova vlada, kada su u pitanju „Putevi Srbije“. Kada je u pitanju NIS, nadam se da će se uskoro saznati ko je davao naloge da se radi to što se radilo; da se radi republički budžet i da se istopi sva dobit iz prethodnih godina i da se izgubi sada, ne daj Bože, procenat u vlasništvu.
Molim vas, samo jedan odgovor – da li imate informaciju da li postoji mogućnost da se promeni vlasnički odnos u NIS-u tako što će završni račun pokazati da je Naftna industrija Srbije poslovala sa gubitkom, i to sa izrazito velikim gubitkom? Molim vas, prost odgovor, kada budete bili u situaciji da ga date. Hvala.