Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nije čudo što se kao prvi u načelnoj raspravi javio poslanik iz G 17, odnosno gospodin Nešović, jer način na koji je ovaj zakon došao pred nas, odnosno njegova suština, govori mi ko je kreator ovog zakona.
Imali smo takve egzibicije – kada imate jednog velikog, koji drži monopol, pa je dužan svim dobavljačima, onda se donese zakon da se dobavljačima omoguće povoljni krediti.
Tako smo sada došli u situaciju da jedno javno preduzeće za koje, dozvolićete mi da citiram prethodnika, dug nije nastao za vreme ove vlade, i to je opravdanje, dovoljno za ovu vladu... Znači, za jedno javno preduzeće koje ima tako veliki dug kao njegov garant se pojavljuje država.
Gospodo iz vladajuće većine, bilo bi lepo da jednom, ali jedan jedini put, čujemo ko je odgovoran. Ko je odgovoran za to što javno preduzeće ima ovakav dug? Ko je odgovoran za to što se 28. put otvaraju radovi na autoputu Horgoš - Novi Sad? Ko je odgovoran za to što nema nikoga tamo, gospodine Mrkonjiću, nego su ostale tri mašine, jedna kućica i jedan čovek, koji kaže – otišli, a i ovo će odneti? Ko je odgovoran za to?
Hajde jednom... Nije tako, kolega. Najlakše je slegnuti ramenima, ali mislim da nas sve interesuje ko je odgovoran. Naravno da ne mislim da ste vi odgovorni, bože sačuvaj, ali neko jeste. Neko je napravio toliki dug, ne u tom javnom preduzeću nego i u drugim javnim preduzećima. Ko snosi posledice toga, gospođo Dragutinović? Građani. Dajte jednom da ustanovimo ko je odgovoran za nešto.
Vi ste malopre, gospodine Nešoviću, odlično primetili – naši putevi su katastrofa i, naravno, treba da budu bolji. A to je usko vezano sa našim dolaskom na belu šengen listu. Kao što 90% građana nije izašlo iz ove države i nije videlo kako može normalno da se živi, tako 90% građana nije videlo kakvi putevi postoje na samo sto kilometara od Beograda ili Novog Sada, koliko se ulaže u infrastrukturu, a ne otvaraju se u svakoj izbornoj kampanji, pet puta na početku i na kraju, radovi na tim autoputevima.
Stalno pričamo o Koridoru 10, i super je, svi jedva čekamo da zažive radovi na tom putu, da se taj put osposobi, odnosno da Koridor 10 u punom kapacitetu počne da funkcioniše. Ali, bojim se da će stalno biti isti problem – neko pravi dugove, ne znamo ko pravi dugove, država će da garantuje. Potpuno poštujem priču kolege Aleksića koji je pitao kolika je kamata; sve su to pitanja koja su strahovito bitna, ali mislim da je ključno i osnovno pitanje, hajde da krenemo od početka – ko je napravio toliki dug? To, nažalost, nije jedino javno preduzeće koje je pod ingerencijom Vlade, a da je napravljen veliki dug.
Vi ste mi, gospodine Mrkonjiću, pre neki dan rekli kako se radi na autoputu od Novog Sada do Beograda. Na mostu Beška, evo iza vas sedi moja koleginica Goca Čomić, neka kaže, tri godine se nešto radi, ali nijedna rupa nije zakrpljena. Non-stop imate utisak da se nešto radi, a ništa se ne radi. Iste rupe postoje na tom autoputu.
Zbog čega to govorim? Naravno da i vi imate želju da se sve te rupe zakrpe, da se napravi novi most, da se napravi pravi autoput itd. i da Srbija bude zemlja koja vezuje jug i zapad, sever, kako hoćete, Evropu, ali preduslov za sve to je da znamo ko je činio štetu i da taj odgovara.
Rekao sam da to nije jedino javno preduzeće i moram da se vratim na javno preduzeće koje je do 1. januara bilo u vlasništvu Republike Srbije, na NIS. Gospođo ministarka, za vas imam jedno direktno pitanje i molim direktan odgovor – da li će se, ukoliko završni račun koji bude dostavljen pokaže gubitak, koji je sada već sto miliona evra, koliko se licitira u javnosti, na taj način menjati udeo u NIS-u, kao što se špekuliše, odnosno da li će ruski partner postati u još većem procentu vlasnik NIS-a? Interesuje me ko će biti odgovoran za to.
Svi znamo, znam ja, znate vi, zna svako ko se u životu bavio poslom, kako izgleda revizija, a pogotovo takva revizija. Ona će pokazati da je litar – litar, da je kilo – kilo, da je reklama – reklama. Suština je ko je donosio odluke da se tako sredstva troše. Nas interesuje suština, struktura tih odluka, na koji način se došlo do takvog gubitka. Pretpostavljam, kada bismo zagrebali u Javno preduzeće „Putevi“ da bismo nešto isto tako videli.
Neko mora time da se bavi, ali, nažalost, Državna revizorska institucija ne može time da se bavi. Em što nemaju dovoljno zaposlenih, verujem da nemaju ni volje, zabavljaju se završnim računom Vlade Republike Srbije za prethodnu godinu, po njihovim rečima. Ali, ko će kontrolisati, u interesu države, javna preduzeća, pa da vidimo strukturu odluka koje su donošene, ko je donosio takve odluke, pošto postoji opravdana bojazan da će se menjati vlasnička struktura u NIS-u i da će ruski partner postati u još većem procentu vlasnik NIS-a.
Gospodin koji je sedeo tu pored vas, ministar energetike, dva dana pre toga kaže da više ne odlučujemo o ceni goriva, tu kaže da nije to rekao, da bi opet sutra rekao da mora da skoči cena prerade nafte sa 20 i ne znam koliko na 50 i ne znam koliko. Čije on interese brani? Žao mi je što on sada nije tu, ali moram to da kažem. Čije interese brani? Nekog u Vladi? Da li brani interese države Republike Srbije i njenih građana ili brani interese neke firme iz neke druge države, koja je pod patronatom Vlade?
Imamo strašno važna pitanja, na koja moramo da dobijemo odgovore i zbog vas kao ministarke finansija, koja će sledeće godine moći da predloži budžet takav i takav, pod mnogo manjim pritiskom, kada raščistimo neke stvari. Vi ćete biti pod manjim pritiskom. To je sigurno. Uvek ćete moći da stanete iza svake svoje odluke, ali na ovaj način – da znamo da postoje problemi, da znamo da postoje dugovi, da znamo da postoje krivci, ali niko ne sme da kaže ko su krivci, šta je dovelo do toga, možda objektivne okolnosti; hajde da čujemo šta je to.
Kako može jedno preduzeće da bude toliko zaduženo kao „Putevi Srbije“? Ko je donosio odluke, na kakav način? Moram da ponovim, zbog građana pre svega, Naftna industrija Srbije je u oktobru bila 20. na listi preduzeća u Evropi, po profitu.
Šta se desilo za dva meseca? Moram biti iskren, nadam se da moja ćerka ovo ne gleda, ne verujem u Deda Mraza, a znam da Hari Poter ne postoji. Ko je taj čarobnjak koji je uspeo da takvo javno preduzeće uništi za dva-tri meseca? Mislim da nije u pitanju bajka, nego kriminal i neko mora za to da odgovara.
Pričali smo o tome kada je ovde bio rebalans budžeta, kada je bio budžet za 2009. godinu, i onaj rebalans pre toga, kada smo govorili – nemojte dizati penzije, biće kontraefekat ili bar nemojte linearno; pa smo vas molili da u budžetu za 2009. godinu štedite, kada je stigao rebalans rekli smo – okej, solidarni smo, možemo da solidarno podnesemo težinu krize koja potresa našu državu.
Ono što je građanima, verujte mi, mnogo važnije od toga koliko će kila mesa imati nedeljno za obrok jeste pravda, da neko nekada odgovara za to što je učinio.
Sami znate koliko puta smo bili spremni da razgovaramo i podelimo odgovornost sa vama kao ministrom finansija, kada su u pitanju ekonomske mere, i sa samim premijerom Cvetkovićem. Želeli smo da pomognemo; dali smo programe, svaki put smo bili spremni da pričamo i da pronađeno najbolje rešenje. Nismo tu samo da kritikujemo, ali dajte jednom da znamo ko je za šta odgovoran. Znam da nije ova vlada, kada su u pitanju „Putevi Srbije“. Kada je u pitanju NIS, nadam se da će se uskoro saznati ko je davao naloge da se radi to što se radilo; da se radi republički budžet i da se istopi sva dobit iz prethodnih godina i da se izgubi sada, ne daj Bože, procenat u vlasništvu.
Molim vas, samo jedan odgovor – da li imate informaciju da li postoji mogućnost da se promeni vlasnički odnos u NIS-u tako što će završni račun pokazati da je Naftna industrija Srbije poslovala sa gubitkom, i to sa izrazito velikim gubitkom? Molim vas, prost odgovor, kada budete bili u situaciji da ga date. Hvala.

Povreda Poslovnika. Gospodine predsedavajući, malopre ste, nakon svega o čemu je bila rasprava, rekli da niko ne može da vas ubedi da je pauza rad. Nije u pitanju pauza radi…
(Predsedavajući: Samo recite koji je to član, molim vas.)
Članovi 27, 104. ali i u skladu sa 98. Gospodine predsedavajući, pauza je i poštovanje procedure.
(Predsedavajući: Ti članovi su već bili predmet rasprave prema ukazanim povredama Poslovnika o kojima će se Skupština izjasniti u Danu za glasanje. )
Član 98. nije. Gospodine predsedavajući, vi ste i nakon toga učinili povredu Poslovnika. Znači, sa poslednjom rečenicom koju ste rekli. Nisam imao nameru da učestvujem u ovoj raspravi, mislim da je kolega Aligrudić najbolje to objasnio. Vi ste nakon toga rekli da niko ne može da vas ubedi da je pauza rad. Nije stvar u tome da neko želi za vreme pauze da ukrade neko vreme. Suština je u tome da se ispoštuje procedura.
Ako smo mogli da progutamo da nam stigne na početku zasedanja obaveštenje da je dr Diana Dragutinović ovlašćeni predlagač ovde, ministar finansija, koja bi mogla o mnogim drugim stvarima da nam priča a ne o ovom zakonu, ako smo mogli da pristanemo da, kada je bio prethodni set zakona, bez tri zakona koja nisu došla, recimo, na Odbor za poljoprivredu, raspravljamo o njima, dajte ispoštujte jednom proceduru. Mislim da neće 15 minuta pauze nikom ništa štetiti, a ako se to ne desi, štetiće, pre svega, ugledu Skupštine i vama, kao vladajućoj većini.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, odnosno ministarke i ministri, na početku bih se nadovezao na kolegu Andrića. Pošto je evidentno da Vlada ne želi da se bavi funkcijom Javnog servisa, pozivamo vladajuću većinu da predloži formiranje anketnog odbora koji bi se bavio činjenicama o nepravilnosti u radu RTS-a i razlozima neispunjenja funkcija Javnog servisa. Mislimo da je to vaša obaveza jer ste preuzeli odgovornost da vodite državu.
Imaću pitanja, pre svega, za premijera. Odnosno, za ministra energetike, ali mislim da bi gospodin premijer mogao tačnije da mi odgovori na postavljena pitanja.
Naftno-gasni sporazum je Skupština usvojila dvotrećinskom većinom. LDP je, naravno, bio na suprotnoj strani, sa razlozima koji su u proteklom periodu pokazali svu opravdanost našeg protivljenja takvom sklapanju Naftnogasnog sporazuma, odnosno prodaji 51% NIS-a ruskom partneru. Tada smo vas upozoravali da je 51% vlasništva 100% upravljanja.
Da bi građanima bilo jasno, samo da predočimo šta to sada znači. To znači da imamo najskuplji gas, najskuplje i najlošije gorivo. To znači da ne odlučujemo o trasi kuda će proći Južni tok. To znači da ne odlučujemo o ceni goriva, kako je rekao pre neki dan ministar Škundrić, zato što NIS više nije u vlasništvu države.
Moram da vas podsetim da nijedna zemlja u okruženju nema ovakve cene benzina i dizela. Ubedljivo smo najskuplji. Sam guverner Narodne banke gospodin Jelašić je rekao da je trenutna cena derivata na pumpama zbog povećanja akcize takva kao da je barel nafte 140 dolara, a ne 60. Država kroz akcize na svakoj litri benzina zarađuje 44 dinara, a na dizelu 30 dinara.
S obzirom na to da mi je ostalo još par sekundi, želim da vam postavim konkretna pitanja. Pošto je Kiril Kravčenko, direktor NIS-a, najavio da će biti novog poskupljenja, da li Vlada može da utiče na cenu goriva?
Da li je završni račun NIS-a bio pred vama, gospodine premijeru? Gospođo ministarka, da li je NIS prošle godine poslovao sa dobiti ili sa gubitkom?

Bilo bi lepo, predsednice, da vodite računa o vremenu i kada ministri govore, a ne samo poslanici. (Predsednik: Oprostite, samo da znate da nema ograničenja za ministre, poslovnički.)
Gospodine Cvetkoviću, vi ste rekli - ovo nije političko pitanje i nije vreme za licitiranje oko toga da li je NIS, koji je do 31. decembra 2008. godine bio u vlasništvu Republike Srbije, poslovao sa gubitkom ili je imao dobit.
Gospodine Cvetkoviću, vaš resorni ministar gospodin Škundrić je bio predsednik Skupštine NIS-a. Na mestu predsednika Upravnog odbora imali ste gospođu iz DS-a.
Taj upravni odbor i ta skupština su, pod jedan, predali i aminovali završni račun gde je iskazana dobit, ta skupština ili upravni odbor doneli su odluku da se neraspoređena dobit iz prethodnih godina rasporedi, pa smo imali novog vlasnika (iza vas sedi ministarka finansija, razgovarali smo o tome u onoj drugoj zgradi Skupštine), novi vlasnik je tražio dodatni rok da se ispravi završni račun.
Šta je ono što interesuje građane Srbije i na šta želimo odgovor od vas. Niko ne licitira ovde, nama je interes da znamo da li je NIS, koji je u oktobru 2008. godine postavljen na 20. mesto u Evropi po profitu, poslovao sa gubitkom. Ko je napravio taj gubitak? Ko je odgovoran za taj gubitak? Da li će neko snositi odgovornost?
Podsećam vas još jednom, 31.12.2008. godine je momenat dokle je Republika Srbija bila vlasnik NIS-a. Neko je oštetio budžet, i to debelo. Da li će neko odgovarati? Mi ovde ne licitiramo, kako ste vi to rekli, već želimo da znamo da li vi imate bilo kakav uvid u to šta se događa u NIS-u, odnosno da li je bilo gubitka ili je NIS poslovao sa dobiti.
Citiraću vam Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a: "Prema preliminarnoj proceni nezavisnog revizora kompanije KPMG, NIS je 2008. godinu završio sa gubitkom od 3,862 milijarde dinara''. Gospodine Cvetkoviću, prvo je predat završni račun u kome je iskazana dobit. U istom intervjuu isti direktor kaže: ''NIS je danas monopolista na tržištu Srbije, čiji kvalitet goriva zaostaje za evropskim standardima''.
To je ono o čemu pričamo. Imamo najlošije gorivo, najskuplje, i ne znamo da li NIS, koji je apsolutni monopolista i u oktobru 2008. godine se nalazi na 20. mestu po uspešnosti, po profitu koji je ostvario, posluje sa gubitkom ili ima dobit. Vi kao premijer morate to da znate, jer je očito uz saglasnost Ministarstva finansija i vašu završni račun otišao na doradu. Ko je napravio propuste? To nisu male pare. Šta je sa neraspoređenom dobiti?
Gospodine Škundriću, kažete da nije zbog naftno-gasnog sporazuma cena gasa tolika kolika jeste. To smo vam govorili prošle godine stalno, da je možda i zbog posrednika. Šta je rekao bugarski predsednik, pa zbog toga Putin nije otišao u Sofiju? Rekao je - nema Južnog toka dok ne ukinete posrednika. E, tako se brane interesi države.
Da li će trasa ići preko Niša i Zaječara, na to ne možemo da utičemo, ali možemo da se saglasimo. I naravno da će Srbija imati koristi od Južnog toka, i pozdravljamo to, i mi smo isto za Južni tok, to sve vreme govorimo, ali smo bili protiv i ostali smo protiv ovakve prodaje NIS-a i ovakvog stanja u kom se nalazi i NIS i cena goriva i sve ostalo.

Da, naravno da imam reč. Gospodine Cvetkoviću, nećemo biti lenji pa ćemo uzeti stenogram od dana kada je bila ministarka finansija Diana Dragutinović u onoj drugoj zgradi. Ona sedi iza vas, pa bih je molio da uzme reč, pa da potvrdi.
Tri puta sam bio postavio pitanje da li je tačno da je predat završni račun pa na insistiranje novog vlasnika tražen rok da se dopuni. Insistirao sam na odgovoru i ministarka finansija je, posle trećeg puta, za govornicom rekla – zašto postavljate pitanje na koje znate odgovor? Da, tačno je, novi vlasnik je tražio rok od 15 dana da se dopuni završni račun.
Poštujem vaše godine, ali ne poštujem način na koji ste se malopre poneli, kada ste počeli da mi se obraćate. Naravno da znam da se završni račun ne predaje 1. januara. Niko nije to rekao. Govorio sam samo o momentu do kada je Srbija bila apsolutni vlasnik, odnosno 100% vlasnik NIS-a.
Gospodine Cvetkoviću, znam da su ovo nezgodna pitanja. Kao što je bilo nezgodno pitanje pre neki dan gospodinu Draginu. Vi ste potpisali tu uredbu. Kako možete u roku od tri meseca da donosite uredbu koja obećava poljoprivrednicima jedno, a za tri meseca im obećava nešto sasvim drugo, odnosno derogira ono što ste pre tri meseca doneli, a tiče se takođe goriva?
Moram da vas podsetim da ste u februaru doneli uredbu kojom ste se obavezali da ćete poljoprivrednim proizvođačima isplatiti 12.000 dinara po hektaru za gorivo, seme, đubrivo. Onda donesete uredbu 14. maja, a čak nemate ni hrabrosti da tu uredbu objavite na sajtu Ministarstva poljoprivrede, u kojoj kažete da ćete to isplatiti svima osim poljoprivrednim proizvođačima penzionerima. Njima ćete isplatiti samo 30%.
Sigurno deset puta sam pitao ministra Dragina kako je to moguće i šta da rade ti ljudi, a iznosio sam primere ljudi koji su predali Trezoru, koji imaju po 30 hektara zemlje, 41. su godište, penzioneri, potrošili su skoro 400 hiljada dinara, traže refundaciju onog što ste obećali. Šta oni da rade?
Stalno sam dobijao odgovore koji su kao i ovaj vaš, iskusni, odgovore koji ništa ne govore, koji ne odgovaraju direktno na postavljeno pitanje. Nema problema, ne morate odgovoriti, ali vas molim, pitajte gospođu Dianu Dragutinović, sedi iza vas, da li smo vodili ovakav razgovor u Skupštini Srbije, a stenogram postoji. Poslanici su bili u sali.
Nema problema, nek' je NIS poslovao sa gubitkom, ali vas pitam zašto. Ko je odgovoran, ko je bio predsednik Skupštine, ko je bio predsednik Upravnog odbora, ko je bio direktora NIS-a, ko je dozvolio NIS-u da se zadnjih meseci sponzoriše i reklamira na način na koji je to radio? Da li je to jedan od razloga zbog čega je NIS poslovao sa gubitkom, zbog čega ima najlošije gorivo u Evropi, a najskuplje?
Iskreno se nadam da će novi vlasnik uvesti red, pre svega zbog građana Srbije, pa da imamo i kvalitetnije gorivo, a nadam se da će i cena biti prihvatljivija jednog dana. Ali nemojte ponižavati poslanike. Hajde da govorimo istinu. Vaša ministarka je priznala to, svi mediji su pisali o tome da je predat jedan završni račun, pa povučen na zahtev novog vlasnika da se doradi. Pročitajte i časopis "Ekonomist", sigurno ga čitate s vremena na vreme, lako ćete naći u presklipingu.
I još jedno pitanje, mada ću teško dobiti odgovor – kada će zakon o prenosu nadležnosti Vojvodini, za koji je ministarka Dragutinović obećala da će se naći na skupštinskom zasedanju do 1. juna, biti na dnevnom redu?

Gospođo predsednice, ne reklamiram povredu Poslovnika. Meni kao ovlašćenom predstavniku je ostalo pet minuta, koliko znam.
(Predsednik: Možete, izvolite.)
Molio bih da mi vratite vreme.
LDP je na početku ove rasprave u načelu rekla da imamo, kako puno razumevanje za to što su ovi zakoni došli pred poslanike, da smo jedva čekali da dođu i da su neophodni radi usklađivanja našeg zakonodavstva, odnosno približavanja nekim evropskim standardima, isto tako smo izrazili i žaljenje što do toga nije došlo i ranije. Naravno, svesni smo da odgovornost nije na ovom ministarstvu, odnosno ministru i njegovim saradnicima, i rekli smo tada da imamo veru da će ovo ministarstvo dati sve od sebe da sprovede ove zakone u delo.
Moram da se vratim na ono o čemu smo pričali, gospodine ministre, pre dva dana, iz prostog dana što sam sinoć bio u Bačkom Petrovcu, razgovarao sa penzionerima, poljoprivrednim proizvođačima koji su zaista očajni. Tu su došli i ljudi iz Gložana koji imaju isti problem koji sam spomenuo. Znači, oni imaju samo jedno osnovno pitanje – šta da rade sa zemljom sledeće godine?
Da li je interes da je prodaju, daju u zakup Miškoviću, Kostiću, Jerkoviću, Micoviću, Matijeviću, bilo kome, i da se ta zemlja ukrupni i da se oni više ne bave poljoprivrednom proizvodnjom, ili postoji neka doza razumevanja u Ministarstvu i Vladi, da se ova uredba koja je doneta, a stupila je na snagu 22-23, poništi?
Dovedeni su u neravnopravan položaj. Verovali su vama, mislim na Vladu, državu, da uredba koja je doneta početkom ove godine će imati snagu tokom cele godine, odnosno da će važiti, a ne da im se retroaktivno smanjuju sredstva koja su uložili.
Očekujemo punu spremnost i razumevanje i od predstavnika PUPS-a da na Vladi intervenišu i od vas, kao ministra poljoprivrede, da se založite kod premijera da tih 200.000 penzionera, poljoprivrednih proizvođača koji su uložili, ne kažem svi, ali veliki broj jeste, i veliki broj želi da se bavi tim poslom i uložili su puno, da im se vrati ono što je obećano, da bi mogli da funkcionišu.
Molim vas da, u krajnjoj liniji zbog njih, date neki decidiran odgovor da ćete učiniti sve da ta uredba više ne bude na snazi, odnosno da Vlada donese novu uredbu, jer mislim da je to u interesu svih nas, pre svega vas kao Vlade, a i nas kao ljudi koji se bavimo ovim poslom odnosno politikom, da obećanje koje se daje, jedna zakonska norma, odnosno podzakonski akt koji se donese, ne gubi snagu posle dva meseca i da novi podzakonski akt koji bude donet, odnosno uredba, retroaktivno deluje. Hvala vam.

Gospodine ministre, pričate šta poljoprivredni proizvođači penzioneri mogu ukoliko nisu iskoristili svoja lična sredstva i kupili dizel gorivo, ukoliko nisu kupili đubrivo i ukoliko nisu kupili seme.
Ako su sve to uradili, prikupili fiskalne isečke, predali trezoru sa zahtevom, jer znaju da postoji uredba da će dobiti 12.000 po hektaru ako su sve uradili u skladu sa uredbom i zakonom, vi meni ne odgovarate – šta ti ljudi da rade? Oni su novom uredbom, koja retroaktivno važi, zakinuti za 70% vrednosti koju je trebalo da dobiju. Znači, umesto 12.000, dobiće 3.600.
Razumem da vi kažete šta mogu u budućnosti i sledeće godine da urade i sada su to shvatili. Znači, prepišite na mlađe, nemojte se više time baviti, izigravajte zakon, vi se tim bavite, ali prepišite na mlađe od 40 godine i dobićete sredstva i to je sve u redu. Šta oni koji su sada to uradili? Šta oni koji su platili, kao onaj primer što sam vam pokazao, 400.000 dinara čovek potrošio na seme, đubrivo i gorivo na 30 ha, trebalo je da dobije puta 12.000, to je 360.000, njega će sve ojaditi.
Molim vas da mi to odgovorite. Ne šta da radi sledeće godine, nego šta sad da rade ovi penzioneri, poljoprivredni proizvođači.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predstavnici Vlade, mimo nekih običaja počeću pre svega citiranjem onoga što mi je gospodin ministar prošli put rekao nakon moje primedbe da treba izmirivati obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima.
Gospodin Dragin je ovako rekao - što se tiče izmirenja obaveza, to je jednostavno dobra evropska praksa, da se prvo izmiruju obaveze, pa da se onda potražuje od države. Jedan veliki državnik je rekao - da ljudi ne treba da pitaju što zemlja može da uradi za njih nego šta oni mogu da urade za zemlju.
To je gospodin Dragin meni rekao prošli put, ali ono što se desilo proteklih nedelju dana je zabrinuli izraziti veliki broj poljoprivrednih proizvođača, a pre svega poljoprivrednih proizvođača koji se nalaze u penziji. Mi imamo dve uredbe koje regulišu jednu oblast u toku ove godine, koje su izašle u "Službenom glasniku" broj 12 i broj 17 iz 2009. godine.
Znači, vođena je kampanja, gospodo, da se pridobiju novi osiguranici PIO fonda. Rečeno je da će jedino nosioci poljoprivrednih gazdinstava koji uplaćuju PIO doprinos imati pravo na regres za - mineralno đubrivo, seme i dizel gorivo u iznosu od 12.000 dinara, naravno i korisnici penzija ostvarenih na osnovu poljoprivredne delatnosti. To, znači, stoji u ove dve uredbe koje se nalaze u "Službenom glasniku" brojevi 12 i 17.
Međutim, uredba u "Službenom glasniku" broj 36 iz 2009. godine, koju je potpisao predsednik Vlade Mirko Cvetković, od 14. maja, a koja stupa osam dana nakon objavljivanja u "Službenom glasniku", član 1. kaže: "Podnosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, korisnik penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne delatnosti, osim korisnika invalidske penzije ostvarene po osnovu poljoprivredne delatnosti, ima pravo za regresiranje repromaterijala u iznosu od 30% od iznosa predviđenog za mineralno đubrivo, odnosno deklarativno seme, odnosno dizel gorivo, evro dizel, odnosno bio dizel."
Zbog čega se vama obraćam?
Znači, dobio sam od nekoliko poljoprivrednih proizvođača, mogu da vam pročitam matični broj, rođen je 1941. godine, koji su u skladu sa Zakonom i Uredbom koje su važile dok niste doneli ovu koja važi retroaktivno, koji su predali svoje zahteve Trezoru. Evo čovek sa 28 hektara, skoro 29, predao je fiskalne isečke za đubrivo 216 hiljada, za evro dizel 86 hiljada i za deklarisano seme 115 hiljada, što je sveukupno 420 hiljada.
Trebalo je da dobije 12.000 dinara po hektaru, penzioner, a Vlada je donela odluku da se neće dobijati kako je predviđeno, nego da uredbom koja je stupila na snagu pre neki dan njemu će pripasti 30% od ovih predviđenih.
Između ostalog, moram da pitam i gospodina iz PUPS-a da li ste vi na Vladi glasali za ovo? Šta kažete sada poljoprivrednim proizvođačima, odnosno penzionerima koji su uplaćivali PIO, odnosno vršena je kampanja da se uplaćuje?
Kako ćete sada objasniti čoveku da na ovih 420 hiljada za 29 hektara, koliko ima, neće dobiti puta 12.000 nego 30% od toga. Ili poljoprivredni proizvođači možda, odnosno oni koji su u penziji nisu ovo dobro razumeli?
Potpuno je nejasno kako ste mogli da predvidite da jedna uredba retroaktivno deluje. Moram pročitati šta piše u dopisu koji se prosleđuje Trezoru. Kaže ovako: "Vlada Republike Srbije donosi odredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju za 2009. godinu, "Službeni glasnik", broj 36/2009".
Kaže - povodom donetih izmena, a prema tumačenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dobijenog 19.05. pod brojem tim i tim, nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, korisnik penzije, ima pravo na regresiranje repromaterijala u iznosu od 30% od iznosa predviđenog za mineralno đubrivo, odnosno deklarisano seme, odnosno dizel gorivo, odnosno evro dizel, odnosno biodizel.
Sledeći stav kaže - svi zahtevi za regres repromaterijala koji su podneti do momenta stupanja na snagu nove uredbe - rešavaće se po novoj uredbi, što znači da će tretman biti isti za sve podnosioce zahteva. Rebalans budžeta mogu da shvati, znači da se to uklapa u tako nešto.
Međutim, šta je ono drugo što mene brine. U istoj toj uredbi ste vi pokazali - koliko ste nemoćni i slabi na bilo kakav pritisak. Kakav ste odnos imali prema onima duvandžijama koji su protestovali kod Vlade, pa kako tretirate njih.
Registrovana poljoprivredna gazdinstva za prijavljene površine pod duvanom u 2009. godini, pored sredstava iz stava 1. ovog člana, imaju pravo i na sredstva u iznosu od 20.000 dinara po hektaru?
Znači, onaj ko će da blokira Nemanjinu, njega ćemo da poštujemo, a penzionere koji su uplaćivali decenijama PIO, koji su predali sve u skladu sa zakonom i važećim uredbama, donećemo uredbu koja će retroaktivno da deluje i izvršićemo neverovatan finansijski udar na njih.
Još jednom pitam vas iz PUPS-a, da li ste na Vladi ovo podržali? Kako ćete to objasniti penzionerima? Ministar će da nam objasni. Jedva čekam da čujem objašnjenje, ali voleo bih da čujem i vas. Znam da ste u Odboru za poljoprivredu i kao kolega vas pitam – da li ste to podržali na Vladi? Šta kažete penzionerima, poljoprivrednim proizvođačima koji su uplaćivali PIO, kojima je bilo obećano 12 hiljada po hektaru, ako prikažu svaki dokument koji je neophodan? Ljudi su prikazali i onda su dobili iznenađenje, šamar, da neće dobiti 12 hiljada nego 30% toga.

Gospodine ministre, prihvatam da možda nisam bio najjasniji, neću da kažem da me niste najbolje razumeli ili slušali.
Naravno da znam da oni koji su u penziji ne uplaćuju PIO. Rekao sam da ste vi u toku ove godine vodili kampanju među poljoprivrednim proizvođačima da uplaćuju PIO. Nisam rekao da ovi ljudi uplaćuju, ali šta je tu sporno, gospodine ministre? Stalno idete sa tom tezom da neko zloupotrebljava postojeće zakone i stalno idete sa tezom da ukidamo subvencije zato što su poljoprivrednici, odnosno penzioneri su dali svoju zemlju, pravljeni su fiktivni ugovori itd.
Mislim da postoje mnogo lakši načini ili u skladu sa zakonom bolji načini da se takve stvari regulišu. Potpuno bi mi logično bilo da možete da mi dokažete da ovaj čovek koji je u penziji i koji je za 29 hektara predao sve fiskalne račune i sve što je neophodno u skladu sa uredbom i zakonima, da je sklopi neki fiktivni ugovor sa nekim i da u stvari hoće da zaradi na državi. Bojim se da se to retko dešavalo, a i vi dobro znate da teško da seljak, odnosno poljoprivredni proizvođač zarađuje na državi. Obično se dešavalo suprotno.
Još jednom vam podvlačim, prošli put smo mogli da prihvatimo vašu teoriju, odnosno vaše mišljenje, vašu angažovanost da ne dozvolite zloupotrebe kada su u pitanju subvencije, ali zar zaista mislite da na ovaj način, kroz uredbu koja će delovati retroaktivno, znate kolike su penzije poljoprivrednim proizvođačima, to su najmizernije penzije koje postoje u ovoj državi, nećete kazniti one koji rade posao, koji ne mogu da žive od te penzije i koji su računali na subvencije koje su im obećane, odnosno na regres.
Samo mislim da način na koji ste ovo uradili je način kojim se ne možemo stalno rukovoditi, da je bolje da kaznimo sve, samo da nam ne prođe neko ko će da zloupotrebi postojeće zakone.
Mislim da ste se na ovaj način ogrešili o veliki broj ljudi koji su u penziji, a koji se i dalje bave poljoprivrednom proizvodnjom, koji su poštujući zakone ove države…

Nema potrebe, gospodine ministre, da se na takav način obraćate poslanicima. Meni ste jutros rekli da sam mogao bolje da se pripremim, to ste rekli i nekim drugim kolegama. Mislim da vi niste najpreciznije slušali šta je bilo izgovoreno. Naravno da kao pravnik i kao neko ko je radio ljudske resurse znam da neko ko je u penziji ne uplaćuje sebi penziju u periodu dok je u penziji.
Ovo što je vama malopre rekao kolega, a što ste vi sad odgovorili, voleo bih da mi to objasnite u sledećem primeru. Rekli ste šta može penzioner koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno ima zemlju, da je da u arendu itd.
Šta ako penzioner želi da radi, i postoji uredba i postoji zakon po kome je njemu omogućeno da u skladu sa zakonom, kada podnese potrebnu dokumentaciju, dobije sredstva koja mu je država obećala i onda vi donesete, kao što smo prepodne pričali, 14. maja uredbu, koja važi nakon objavljivanja osam dana, u kojoj se kaže da će imati pravo na regresiranje repromaterijala u iznosu od 30% od iznosa predviđenog za mineralno đubrivo, odnosno deklarisano seme, odnosno dizel gorivo, odnosno evrodizel, odnosno biodizel. U toku dana, zvali su nas iz Gložena, iz Bačkog Petrovca, iz još nekih sredina penzioneri koji su u istoj situaciji, znači da su predali zahtev 419 hiljada. Po proračunima treba gospodin da dobije 300 hiljada dinara, dobiće sada 90 i koju hiljadu, zato što retroaktivno važi uredba.
Kažite šta sa tim ljudima koji žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, koji ne žele da daju zemlju u arendu, koji imaju svoju zemlju, žele i dalje da je obrađuju, u punoj su snazi, rade to ceo život, nemaju kome mlađem da ostave.
Uložili su velika sredstva, 420 hiljada, sve sa fiskalnim računima predat Trezoru i onda Trezor dobije obaveštenje da je, prema tumačenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dobijenog 19. maja, da ne ponavljam isto, 30% ide onima koji su penzioneri za regresiranje i svi zahtevi koji su predati u prethodnom periodu će po novoj uredbi… Molim da nam objasnite šta će biti sa tim ljudima. To nisu mala sredstva za svakog od nas, pogotovo za one koji žive od toga.
Nema potrebe da na takav način razgovarate sa nama poslanicima. Mislim da ni jedan poslanik ovde nije pokazao ovde, odnosno da su svi pokazali dužno poslovanje, podvlačim još jednom, odnos vas kao ministra poljoprivrede cenim, zato što s vama uvek dođe veliki broj saradnika.
Znači, poštujete ovu skupštinu u načinu na koji je to potrebno, ali ne morate tako da se obraćate prema nama, niko od nas nema zlu nameru, niko od nas nije postavio nijedno pitanje koje bi moglo da bude degradirajuće za vas, kao ministra. Naravno da smo se pripremali i naravno da želimo da dobijemo odgovore na postavljena pitanja. Hvala.

Hvala lepo. Imam pravo na repliku i dobio sam je.
Gospodine ministre, i dalje ne mogu da razumem, a pretpostavljam ni ljudi koji su penzioneri, koji su u skladu sa pozitivnim propisima, zahvaljujući uredbi, odnosno onome šta se događalo pred kraj godine, kad svi oni koji nisu izmirili do određenog perioda, otpisivale se kamate itd. i ljudi koji su uplatili tada sredstva su stekli neki status, pa su stekli i status penzionera, pa su kao penzioneri doneli obećanje, kroz uredbe, da će dobiti 12 hiljada dinara po hektaru, da se nadoknadi, da ne ponavljam šta je sve ulagano.
Sada odjednom dolazi uredba koja govori da će dobiti samo 30%, osim penzionera koji su invalidi.
Da li je tako? Ne znam kako će ovaj pojedinac i ostali ljudi koji su u penziji, koji su uložili velika sredstva, koji su uradili sve u skladu sa zakonom, reagovati, odnosno kako će nadoknaditi ono što im je država uredbom retroaktivno oduzela. I dalje to ne razumem, a verujem da ni oni to ne razumeju.
To što, ako izdaju nekom mlađem od 40 godina, mogu da dobiju određena sredstva, ali oni su već uložili, to je pod jedan. Pod dva, kome mlađem na selu? Znate i sami kakav je odliv, da ne pravimo cirkus od te priče, mladih sa sela. Kome mlađem da izdaju?
Ljudi jedino to znaju da rade i još jedino to mogu da rade. Samo žele ono što je njihovo i ono što je država obećala, mislim da bi trebalo da ispuni, shodno našoj priči iz načelne rasprave i onog citata. Naravno, ljudi su spremni da se odreknu, spremni su i da daju u korist države, ali isto tako očekuju da kada im država nešto obeća i dobiju. Hvala.

Morao sam da se javim zbog ovoga što je gospodin Stamenković malopre izgovorio na početku, a i tokom svog obraćanja.
Gospodine Stamenkoviću, verujem da ste primetili da smo danas u najmanju ruku bili korektni, pa nismo spominjali šta se događalo pre nego što ste skupili kvorum za Odbor za poljoprivredu. Da li treba da spominjem šta je bilo prošle nedelje? Da li treba da spominjem šta je bilo danas?
Nijednom rečju to nismo rekli. Mislim da je krajnje nekorektno da vi koji činite vladajuću većinu od osam onih koji su vam neophodni da bi imali većinu na Odboru, da bi imali kvorum, imate samo četiri, ne danas nego i prošle nedelje, i na koji način ste sakupili kvorum.
Mi nismo hteli da otvaramo to pitanje, niti ćemo detaljisati. Mislim da je krajnje nekorektno tako nešto da kažete.
Drugo, kao predstavnik PUPS-a, nadam se da su ovo penzioneri gledali, pa da su se setili kraja prošle godine kako ste se borili za interese penzionera, za povećanje penzija, pa kada smo vas molili da, dok se ne glasa za tako nešto, utičete da se penzije ne povećavaju linearno na način na koji se povećavaju, nego da se pomogne najugroženijima, vi ste i dalje insistirali na tome.
Čuli ste malopre kolike su penzije poljoprivrednih proizvođača koji su u penziji. Nijednom tokom vašeg obraćanja danas nisam čuo brigu za njih. Kažete dođite po pitanja, kako ste to rekli. Pa, ne interesuje nas pitanje, nas interesuju odgovori. Dajte konkretan odgovor da li je PUPS bio za ovu uredbu, da li je na Vladi glasao za ovu uredbu?
Kako ćete to objasniti penzionerima, poljoprivrednim proizvođačima, da ste im u februaru obećali da ćete refundirati 12.000 po hektaru, a da im tri meseca kasnije kažete dobijate samo 30%? To vi objasnite, na to dajte odgovor, a ne na kom sajtu i u kojoj ulici možemo da dođemo da pijemo kafu i na koji odbor da dođemo kada vi uspete da skupite kvorum.
Očekivao sam od vas ne malo više razumevanja, nego puno razumevanja po ovom pitanju i podršku po ovom pitanju zbog stavova koje zastupa vaša partija. Nisam očekivao da ćete braniti ovo više od onih koji su ovu uredbu potpisali. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, jasno vam je da sam u sali, samo je kartica ostala na mestu na kom sam prethodno sedeo. Pustio sam vašu koleginicu, potpredsednicu da sedne tamo.
Član 104, dostojanstvo Skupštine, ali moram da kažem zašto. Ja to već koji put govorim. Znači, može činjenjem ili nečinjenjem da se ugrozi dostojanstvo Skupštine. Ovakvo obrazloženje koje nam je dato zaista utiče na dostojanstvo ove skupštine.
Nijedan zakon koji je do sada došao u skupštinsku proceduru nije preživeo ovako smislene i dobre amandmane kao ovaj zakon, a ovakvo jedno obrazloženje govori o vama, koji nam non-stop govorite kako želite da idemo u EU, a to delom ne pokazujete, da ne poznajete evropsko zakonodavstvo.
Policija bilo gde u Evropi dobija žešće kazne za prekršaje koje pravi u saobraćaju nego građani, a vi ovde dozvoljavate... Evo, vidim da ministar Mrkonjić klima glavom, i to je skroz u skladu s onim što je rekao i gospodin Ostojić - da je ostalo u njegovom ministarstvu, bilo bi kvalitetnije.
Molim vas iz Vlade da, kada šaljete ovakva obrazloženja, vodite računa i o dostojanstvu Skupštine. I ovo što je rekao prof. Šami, skroz je u pravu. Ovo dovoljno govori o Zakonodavnom odboru koji može ovako nešto da uradi. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici … hvala lepo. Gospođo predsednice, hteo sam, prvo, da vas podsetim na član 235. našeg poslovnika, stav 1 – da su sva lica kojima poslanici Narodne skupštine, u danima kada je to predviđeno Poslovnikom, postave pitanja, dužna da traženo objašnjenje, odnosno obaveštenje, u pisanom obliku, dostave narodnom poslaniku u roku od 15 dana.
Nažalost, prošlo je više od 40 dana od kada sam prvi put postavio pitanje vezano za to koji je javni interes, tržišni interes, da se javna preduzeća koja su monopolisti reklamiraju po dnevnim novinama, iako to, po zakonu, nisu u obavezi, odnosno ne samo da se reklamiraju, nego i da se oglašavaju itd. Isto tako sam postavio pitanje za završni račun NIS-a i nisam dobio odgovor.
Vaša služba nas je kontaktirala i prošle nedelje smo ponovili da želimo da dobijemo odgovor na ta pitanja i, naravno, još uvek ih nismo dobili.
U smislu drugog pitanja, vezanog za završni račun NIS-a, ono što je interesantno, jeste da građani Srbije imaju najlošiji benzin, najlošiji dizel koji se prodaje na našim pumpama, ali u isto vreme i najskuplji u okruženju. Jedino je u Sloveniji, za neki cent, skuplji benzin. Dizel je jeftiniji. Sve zemlje u okruženju, i one koje su u EU, poput Rumunije, Bugarske i Grčke, imaju jeftinije gorivo od građana Srbije, odnosno plaćaju ga jeftinije.
Mene samo interesuje, da li smo zbog toga prodali NIS 51%, da bismo plaćali najskuplje gorivo?
Naftna industrija Srbije više nije u vlasništvu Republike Srbije, tačnije, manjinski deo je ostao, i mene interesuje kako će reagovati Vlada, to je pitanje za premijera Cvetkovića, na zahtev NIS-a da se podigne cena goriva?
Ono što je jako interesantno, to je da smo kroz medije obavešteni da će za nekih narednih desetak dana stići izveštaj nezavisne revizorske institucije, koja bi trebalo da proveri, odnosno agencije koja bi trebalo da proveri i utvrdi koji završni račun NIS-a je validan, da li onaj koji je predalo staro rukovodstvo, u kome je iskazana dobit, ili onaj kojim je novo rukovodstvo, traživši dodatni rok, iskazalo gubitak.
Prošli su svi zakonski rokovi da se dostavi završni račun NIS-a, do pre nekoliko meseci u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije. Ne znamo da li je u pitanju gubitak ili dobit.
Da li je tačno ono što se špekuliše u javnosti, to je moje konkretno pitanje premijeru Cvetkoviću, da će se zbog toga što je iskazan gubitak, zato što se NIS u 2008. godini dodatno zaduživao, mimo svakog sporazuma koji je potpisan sa Rusijom, da li zbog toga što su velika sredstva odlazila s računa NIS-a da se reklamiraju određene televizijske emisije, ili da se finansiraju filmovi prvenci kantautora, vlasnička struktura u NIS-u promeniti, odnosno da li će Srbija imati manji procenat vlasništva?
Drugo pitanje, koje, takođe, moram da postavim premijeru Cvetkoviću, jeste – kako ima obraza, kako je moguće da ode da otvori radove na autoputu Horgoš – Novi Sad, koji su već 17 puta otvarani, da bi sutradan, na istom tom mestu, jedna televizija iz Subotice prikazala da je ostalo tri vozila, jedna kućica i jedan čuvar, da su se svi razišli? Mogli ste da organizujete pres u Vladi, u predsedništvu, i da kažete – hoćemo ustavne promene, hoćemo da smanjimo broj poslanika, a ne da otvarate autoput. To je krajnje neodgovorno, neozbiljno. Ono što je najgore od svega, zašto se tako tretiraju građani Srbije?
(Predsednik: Vreme.)
Konkretno pitanje za premijera – kada će biti započeti radovi na toj trasi autoputa i kada će biti završeni?

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čl. 27. i 104. Gospođo Čomić, malopre ste, odgovarajući gospodinu Prokiću, izneli jednu neistinu. Suština je u tome da narodni poslanici reklamiraju, odnosno ukazuju na povrede Poslovnika, kao što je to bio slučaj pre neki dan.
Malopre je jedan kolega iz SRS dobacio, vi ste ga opomenuli da ne dobacuje. Pre neki dan… (Isključen mikrofon.)