Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić nije mi jasno zašto niste reagovali na ovaj ispad mog prethodnika, odnosno prethodnice. To što je ona citirala najviše govori samo o njoj. Mislim da zaista nema potrebe da tolerišete takvo ponašanje, odnosno takvo obraćanje ovde, odnosno takvo obraćanje o bilo kome.
Uopšte ne želeći da osporavam njeno mišljenje koje ima o jednom delu nevladinih organizacija, svako ima svoje mišljenje. Ali, način na koji se obraćala, provlačeći to kroz citat nekog drugog, mislim da nije korektan, da na neki način ugrožava dostojanstvo ove skupštine. Zbog toga vas molim naredni put, ako već sada ne želite, da reagujete na to.

Molim za repliku. Očito gospođa Janković nije najbolje razumela šta sam ja rekao.
Pod jedan, nikada do sada nisam izlazio da branim bilo koju personu koja je spominjana ovde, a pogotovo koju je spominjala vaša poslanička grupa. Ovde sam izašao da odbranim jedno pravo, a to je pravo da se na ovakav način govori o ženama, način na koji ste vi izabrali da govorite, ponavljam, najviše govori o vama. Nisam izašao da branim bilo koju personu, samo sam branio pravo da se dostojanstveno ovde razgovara o bilo kojoj osobi koja ili ovde sedi ili ovde ne sedi.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javio sam se u skladu sa Poslovnikom, član 225. stav 1 i član 226.
Dolazim iz Novog Sada, kao i vi, gospođo potpredsednice, i sigurno ste upoznati sa situacijom da su građani dobili račun za gas s povećanjem od 60%.
Moram da vas podsetim da je resorni ministar, gospodin Škundrić, dao izjavu da je Vlada donela odluku da će građani 62% računa za gas plaćati odmah, a 37,5% tog računa nakon šest meseci, odnosno da će račun za oktobar plaćati u novembru, dok će u maju plaćati 37,5%, odnosno da će u oktobru platiti 62,5% računa za oktobar.
Nažalost, gospodine ministre, ja se vama obraćam iz sledećeg razloga. Vi ste potpredsednik Vlade, a isto ovo što je obećao vaš partijski kolega, ministar energetike, obećao je i premijer Cvetković, da će građani plaćati gas iz dva puta, jednom – 62,5%, i za šest meseci – 37,5%.
Citiraću šta je rekao gospodin Cvetković – sa stanovišta potrošača, oni neće imati povećane račune u zimskom periodu, tako da neće biti ugroženi.
Takođe, gospodine Dačiću, ja znam da je UBPOK bio i u ''Srbijagasu'' i u Ministarstvu energetike i znam da je ministar Škundrić obećao da će izvestiti Odbor za industriju i narodne poslanike o rezultatima te istrage, ali, takođe, znam da su građani u Novom Sadu dobili račun za gas uvećan za 60% za oktobar.
Neko je tu slagao. Mi smo ovde slušali, tokom prepodneva, da je bilo onih koji su davali lažne informacije i lažna obećanja, ali vas, isto tako, pitam – ko je slagao građane da će račun uvećan za 60% zbog poskupljenja gasa plaćati iz dva puta, sada i nakon šest meseci? Molim vas da, po vašoj funkciji, kao ministar policije, istražite i ovo.
Građani su obmanuti. Ovo je strahovito veliki udar za džepove građana. Verujem da se tako nešto desilo i širom Srbije. Opravdanje koje su građani dobili od strane ljudi koji su zaduženi da naplate gas, a to je firma u Novom Sadu koja se zove "Novi Sad - Gas", jeste da "Srbijagas" ne poštuje odluku Vlade, da je "Srbijagas" njima dostavila račune koji su uvećani za 60% i oni, jednostavno, moraju na taj način da naplaćuju od građana.
Molim vas da iskoristite svoj autoritet i mesto na kom se nalazite i da istražite ovo. Po ko zna koji put, građani su obmanuti i ovo je žestok udarac na njihov račun. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno cenim iskustvo koje su demonstrirali i, malopre, gospodin Dačić, ministar unutrašnjih poslova, i gospodin Bajatović, i poslanik, i direktor ''Srbijagasa''. Izuzetno cenim i to što je odmah došao ovde da da informaciju građanima, ali ono što smo čuli, i od jednog i od drugog, mislim da je malo problematično.
Prvo, gospodine Dačiću, nijedna jedina reč o odgovornosti. Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, kao ovlašćen od LDP-a za ovu tačku, i dva narodna poslanika, zamolili su da kažete bar jednu jedinu reč ko je odgovoran zbog ove situacije. Nije država odgovorna, odgovorni su neki pojedinci koji su obmanjivali i neki pojedinci ... Tako je, država će da plati.
Vratio bih se na ovo što je gospodin Bajatović govorio. Znači, vi ste sada prebacili na građane da građani zovu ''Srbijagas'' i da će na taj način biti plaćanje u dva dela. Vidite, neko je i za to odgovoran. Neko je odgovoran za to što je Vlada dala obećanje da će biti iz dva dela, pa je neko odgovoran za to što ti računi distributerima nisu stigli u dva dela, pa je neko odgovoran za to što ti distributeri s kojima radi ''Srbijagas'' nisu reagovali i na kraju su građani dobili 60% veći račun. Neko je za to odgovoran.
Mi ceo dan ovde pokušavamo samo jedno, da dođemo do odgovornih ljudi za propuste. Znam da ste vi došli, maltene, juče na to mesto direktora i, naravno, da vi niste odgovorni za to, ali je, isto tako, ova vlada stavila u pregovarački tim sa ''Gaspromom'' dojučerašnjeg direktora ''Srbijagasa'' i potpredsednika ''Jugorosgasa'' i on je član pregovaračkog tima sa Rusima. U čijem interesu on radi?
Iz medija smo saznali da je Saša Ilić član pregovaračkog tima sa srpske strane, a čovek koji je plaćen od Rusa triput više nego što je bio plaćen na mestu direktora ''Srbijagasa''. Ko je odgovoran za to? Takav sukob interesa je bio i to je još uvek nešto neverovatno, a neko je odgovoran za to.
Gospodine Dačiću, mi smo samo tražili da čujemo bar jedno ime. Neko jeste odgovoran za ove propuste i građani to plaćaju, a vi kažete – država je kriva.
Oni koji vode državu, odnosno oni koji preuzimaju u ime države odgovornost da neke poslove urade su odgovorni, država sama po sebi nije odgovorna i ne bih želeo, kao ni vi, da građani budu ti koji će na kraju platiti tih 60% više, zbog tih nekih distributera koji nisu postupili u skladu s vašom preporukom. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, javio sam se iz prostog razloga, što je ostalo nedorečeno ono o čemu smo razgovarali danas pre nego što ste dali pauzu, u prepodnevnom delu rasprave.
Moram da naglasim da ono što je rekao poslanik koji je poslednji govorio, da je ovo borba za birače, apsolutno ne stoji. Ovo je, pre svega, borba za to da građani ne snose posledice neodgovorne politike.
Čuli smo od ministra unutrašnjih poslova, nakon toga, i od direktora "Srbijagasa", s ove skupštinske govornice, ministar je kazao da je država odgovorna, a ne pojedinac, a ne onaj potpredsednik Vlade koji je obmanjivao javnost skoro godinu dana, o našim evropskim integracijama, odnosno važenju pasoša, beloj šengenskoj vizi, itd. Direktor "Srbijagasa" prebacuje odgovornost na građane, koji moraju da zovu "Srbijagas" i da reklamiraju svoje 60% povećane račune za gas.
Smatram da je neodgovorno takvo ponašanje, jer imamo obećanje premijera, imamo obećanje ministra za energetiku da će građani plaćati račune u dve rate. To što sada pokušavaju iz "Srbijagasa" da se vade na distributere, mislim da je krajnje neodgovorno. Pokušajte samo da zamislite situaciju da 20 hiljada građana pokušava da reklamira "Srbijagasu" veće račune.
Takođe, mislim da je neodgovorno da taj isti "Srbijagas", odnosno ''Naftagas'', odnosno NIS, u situaciji kada kukaju da bi gas morao biti skuplji nego što jeste, dodeljuju menadžerske dodatke direktorima koji su zaposleni u NIS-u. Njih 50 je dobilo menadžerske dodatke u visini od pet do sedam prosečnih plata. To je pitanje odgovornosti, kako ko doživljava posao kojim se bavi.
Mi smo bili ovde svedoci kada je pre desetak, petnaest dana, kada smo usvajali rebalans budžeta, da su ''Železnice'' dobile subvenciju, a juče, prekjuče čujemo da je direktor Šarančić dobio bonus za to što je ostavio firmu koja posluje u plusu, odnosno za dobro obavljen posao. Zbog čega smo davali subvencije? Ovde je suštinsko pitanje da neko preuzme odgovornost za svoju nesposobnost, za to što obmanjuje građane, a nije u pitanju borba za birače.
(Predsedavajući: Vreme)
Za birače ćemo se boriti svakodnevno, ali, izlažući svoju politiku, a ne tako što obmanjujemo građane. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, LDP, bez obzira na to što, od ove tri izmene koje se predviđaju, podržava dve, neće moći da podrži ovaj zakon.
Slažemo se potpuno, odnosno nije sporno da javna mera koju izrekne Ombudsman bude razlog za prestanak radnog odnosa službenika. Nije sporno ni ovo usklađivanje zvanja, međutim, ova treća promena je problem odlaganja roka za sprovođenje konkursa za imenovanje službenika.
Mi smo imali to već 2007. pred sobom. Meni to više izgleda ovako, kada je druga Koštuničina vlada ovo predložila, faktički je to bilo otvaranje prostora za zapošljavanje i primanje kadrova iz DS-a, koja je tada ušla u tu vladu. Sada mi ovo izgleda kao otvaranje prostora za one koji su posle te vlade, odnosno prethodne, Koštuničine, sada nanovo ušli u Vladu.
Međutim, šta je tu jako interesantno? Vi ste sigurno upoznati da postoji nacionalni program integracije, nacrt, kojim se veoma često hvali gospodin Đelić. Mi smo više puta tražili da to dođe pred poslanike, međutim, to još nije stiglo. Bio bih slobodan da citiram neke delove, pa da vidimo koliko se to odnosi na ovo faktičko stanje.
Citat iz Nacrta nacionalnog programa integracije u EU: ''Zakon o državnim službenicima stvara uslove za kreiranje profesionalnog, odgovornog, politički neutralnog službeničkog sistema i predviđa depolitizaciju čitavog jednog upravljačkog nivoa u državnoj upravi, budući da predviđa kategoriju državnih službenika na položaju.
Državne službenike na položaju predstavlja Vlada ili drugi zakonom određeni organ, ali oni, pre toga, moraju proći izborni postupak, tačnije, konkurs, koji sprovodi konkursna komisija, u kojem se proverava njihova stručna osposobljenost za konkretno radno mesto na položaj za koji su konkurisali u organima uprave. U sastavu ministarstava, u posebnim organizacijama, službama Vlade, sasvim nestaju politički funkcioneri.''
Ovo bi bilo savršeno da bude tako. Mi sad slušamo ovde, maltene, svi ponavljaju, sve političke partije – depolitizacija, departizacija itd. Meni se čini da smo mi daleko od toga. Mi imamo ovde silne feude, ali je katastrofično kada predsednik jedne partije koja je do juče bila na vlasti, dva mandata, i sedela s nekima koji su i dan-danas u vlasti, a mislim na predsednika Nove Srbije, ovde izađe i priča kako je protiv, odnosno kako mora da se izvrši departizacija i depolitizacija, kako su podeljeni na feude itd.
Gospodin Ilić je do juče sedeo u toj vladi i za to vreme ništa nije učinio da se ovako nešto ispravi. Govorio je gospodin Ilić kako ne poštujemo ove državne, odnosno nezavisne institucije, poput revizorske institucije, Saveta za korupciju itd.
Samo neka se sete ljudi šta je uradio tada onom nesretnom gospodinu Šabiću, kada mu je on tražio da mu dostavi ugovore i anekse Ugovora o koncesiji, šta je čovek sve preživeo tada, kakav je to rečnik bio i kakvo je to bilo odbijanje.
Vi ste ovde u obrazloženju, što je, takođe, interesantno, napomenuli da je Ustavom Republike Srbije utvrđeno da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade, a Zakonom o Vladi propisano je da Vlada kojoj je prestao mandat može da vrši samo tekuće poslove i da ne može postavljati državne službenike na položaje u organima državne uprave.
Mi smo svi bili svedoci da su dve tehničke vlade, znači, vlade koje su između dva kruga, odnosno između izbora, kada Vlada raspiše izbore, odnosno predsednik Skupštine, donosile veoma bitne odluke. Jedna je donela odluku o koncesiji autoputa, za autoput Novi Sad-Požega, odnosno Horgoš-Požega, a druga vlada je usvojila Naftno-gasni sporazum sa Ruskom Federacijom.
Nije mi jasno kako su neke tako velike i značajne odluke mogle da donose tehničke vlade, ali, kada je u pitanju uhlebljavanje svojih kadrova, to je moralo da čeka dug vremenski period. Faktički, 19 meseci je dat ovde za rok da se obavi ovaj posao koji je bio započet 2006. godine, odnosno, kako vi kažete, koji je osmišljen 2005. godine.
Smatramo da je ovo veoma loše. Kada pričamo o departizaciji i depolitizaciji, zaista možemo ovde da dignemo visoko čelo i da kažemo – Liberalno-demokratska partija je to pokazala na primeru, na primeru grada Beograda.
Vi ste čuli da su dva gradska sekretara, koje smo predložili, odnosno dva člana veća, ili kako se to već u Beogradu zove, osobe koje nisu članovi LDP-a nego su članovi neke druge partije, ali smo smatrali da su dovoljno stručni i imali su sve kvalifikacije za obavljanje takvog posla. Voleli bismo da vidimo da i oni koji kritikuju, konkretno, ovaj predlog zakona, to pokažu bar jednom na svom primeru.
Ono što ste rekli kada ste odgovarali gospodinu Jovanoviću, zaista, najbolje govori o ovim izmenama – da ste i vi u opoziciji, i vi biste ovo kritikovali. Mislim da je to najbolji komentar Predloga ovih izmena. Kažem, mi bismo prve dve podržali, to, načelno, uopšte nije sporno, međutim, ova treća, odlaganje roka za sprovođenje konkursa za imenovanje službenika, po nama je veoma sporna i zbog toga ne možemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, kao i moj prethodnik gospodin Grujić, na Odboru za finansije izdvojio sam mišljenje uglavnom iz istih razloga kao i on.
Njemu se slučajno potkrala jedna graška pa je rekao da su poslanici LDP-a predložili da osiguranje obaveznog depozita ide na pet hiljada, a mi smo sedam i po hiljada predložili i to je bio momenat kada je to po nama imalo smisla.
Naravno, kolege iz drugih partija su predložili neke veće iznose tada. Kao što kaže gospodin Grujić, gospodin Ilić se jako dobro toga seća, bilo je rečeno da smo paničari, čak i od strane predsednice Skupštine.
Nakon toga je usledila odluka Vlade, odnosno predlog koji nam je stigao i koji pozdravljamo naravno, ali smatramo takođe da je zakasneo. Mi ovde imamo nekoliko stotina amandmana o kojima treba pričati narednih dana, narednih nedelja.
Znači, pitanje je kada će ovo zaista biti usvojeno, pitanje je kada će građani od ovoga imati bilo kakvu korist, odnosno kada će građani usvajanjem ovog zakona moći da osete neku sigurnost.
Intencija je odlična. Vi ste objasnili i nama na odboru da je otprilike 98% uloga na ovaj način osigurano i to je nešto što pretpostavljam da će svakom normalnom uliti dozu sigurnosti, odnosno poverenja u neki sistem.
Međutim, ponovo podvlačim, bojimo se da je ovo zakasnelo, bojimo se da momenat kada budemo uslovili ovo, ovaj predlog zakona, da će proći još puno vremena od današnjeg dana i da sva ona kriza o kojoj pričamo i svi oni efekti koji dotiču našu državu da će ostaviti takođe još neke duboke posledice.
Naravno, smatramo da ovo nije jedini potez koji Vlada treba da povuče. Saznajemo iz medija da je dogovor sa MMF-om postignut, da će budžet biti ono što smo pričali tokom rebalansa budžeta prilično rigorozan, odnosno da će biti štednje, što takođe pozdravljamo, ali smo mogli i pre nekoliko nedelja i pre nekoliko meseci da se složimo oko toga.
Ovde smo dobijali odgovore na naša pitanja koji zaista nisu mogli da nas u tom momentu zadovolje, a sada se pokazuje da smo zaista bili u pravu kada smo vam postavili sva ona pitanja, odnosno nudili neka rešenja. Mi smo vam i ponudili, odnosno svi šefovi poslaničkih grupa i predsednica Skupštine su dobili jedan predlog LDP kojim smo želeli da napravimo neki dogovor, i sa svim poslaničkim grupama i sa Vladom oko toga šta treba činiti do 2009. godine da država Srbija i njeni građani na najbolji mogući način prežive, odnosno da naša država i dalje bude efikasan, ponudili smo jedan dogovor.
Ponudili smo vam u tom dogovoru da donesemo i neke zakone, kako bi se oni koji najveći profit ostvaruju, odnosno oni koji pre svega kroz energiju imaju strahovite prihode oporezovali. Nazvali smo to Robin Hud zakonima, faktički oni koji najviše u ovoj situaciji zarađuju da vrate ovoj državi.
Voleo bi da za dva-tri meseca vi ovde dođete i da predložite takve zakone, ne zbog toga što ih mi prvi predlažemo, nego što mislimo da je to interes građana Srbije.
Biću slobodan nakon ovog zasedanja da i ministarki dam program dogovora za budućnost, dogovor i sa Vladom, pa da razmotrite to i da pogledate. Nudimo neka rešenja koja će moći da unesu sigurnost i kod građana i kod samih institucija.
Još jednom da podvučem, bojim se da je kasno, bojim se da će puno vremena još proteći, zbog ovih svih silnih amandmana, kada će ovaj zakon biti usvojen. Predlagali smo pre mesec dana, vi ste to tada proglasili kao širenje panike, danas vidimo da smo bili u pravu.
Nadam se da će te i oko ovih drugih naših programa mera u najskorije vreme shvatiti da su dobri predlozi i da nude dobra i prava rešenja. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine sekretaru, javio sam se, pre svega, zato što je u pitanju povreda Poslovnika, ali želim odgovor i od vas, predsednice Skupštine.
Prošle nedelje smo prolongirali donošenje pravosudnih zakona po hitnom postupku zato što nam je, na intervenciju opozicije, omogućeno vreme da možemo da podnesemo amandmane. Verovatno je veći razlog bio taj što je trebalo organizovati i sprovesti put u Portugal, i to je u redu.
Međutim, malo je... Ovde imam i stenograme od 5. novembra i predlog Vlade, odnosno saziv Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Skupštine od 31. oktobra, gde se predlažu ovi zakoni. Imamo ovde i predlog Vlade po hitnom postupku, koji je posle povučen itd.
Šta je moje pitanje? Zbog čega nismo danas mogli da odložimo početak ove tačke dnevnog reda za sutra pre podne, pa da ovde bude prisutna ministarka Diana Dragutinović i da od nje čujemo neku reč, umesto od gospođe Vesne Pešić, poslanice LDP-a, koja je faktički bila uvodničar povodom ove tačke dnevnog reda?
Način na koji je zbrzano, odnosno način na koji je prošlo da Predlog zakona o javnim nabavkama ne bude po hitnom postupku doveo je do toga da tri poslaničke grupe iz opozicije nisu podnele amandmane na ovaj zakon, odnosno nisu stigle da podnesu, s obzirom na to da smo računali da je u skladu sa ovim... Mogu da prihvatim da je to naš propust, nepoznavanje prava, odnosno nismo čitali i to će nama da škodi.
Ali, naš propust nije to što vi još uvek sa gospodinom Krkobabićem imate problem u Vladi zato što gospodin Krkobabić ljulja, odnosno traži ono što mu je obećano. Međunarodni monetarni fond, sa kojim želimo aranžman, ne može da prihvati te zahteve. Imate problem sa njim i zbog toga je MMF produžio ostanak ovde.
Ali, ako kažete da će ministarka sutra biti u mogućnosti, zbog čega nismo bili od početka u prilici da vidimo ministarku, odnosno da nam ona objasni ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama?
Ovako ste doveli gospodina Srećkovića u neprijatnu situaciju, jer koje god pitanje da mu postavimo, njemu može da došapne gospodin Ilić neki odgovor, ukoliko bude bio nameran da odgovori tokom rasprave, ali to nije to.
Znači, samo vas pitam zbog čega smo mogli pet dana da damo za neke zakone i da se neka putovanja organizuju, a nismo mogli da damo jedno poslepodne ministarki Dragutinović da dođe ovde i da pred poslanicima obrazloži Predlog ovog zakona?

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, malopre smo bili svedoci replike od strane ministarke prema potpredsednici Skupštine gospođici Jovanović, u kojoj je pokušala da dokaže da zna kog je dana donesen Ustav, ali mislim da je to potpuno nebitna stavka u celoj ovoj priči.
Čuli smo od svih onih koji su danas ovde u ime svojih poslaničkih grupa pokušali da kažu da ovi predlozi zakona nisu nekim delom u skladu sa Ustavom, odnosno da je Ustav na neki način i za ove predloge zakona, kao i za one o kojima smo juče pričali, a to smo isto čuli od ministarke, sam u nekim momentima kočnica za donošenje ovakvih zakona.
Nažalost, svi ste vi zajedno doneli ovaj Ustav, i vi iz DS, i iz DSS-a, i SRS-a. Svi znamo da su ga pisali za tri dana ljudi koje su odredili Tadić, Nikolić i Koštunica. Upozoravali smo vas da nema javne rasprave o Ustavu. Upozoravali smo vas da taj Ustav neće biti dobro rešenje za Srbiju i da taj Ustav neće biti okvir kroz koji će Srbija moći da se menja, ono što je njoj najneophodnije, pa isto tako i da promenimo pravosuđe.
Potpuno je, po meni, neprimereno da se čuje odavde da je sad Ustav taj koji ne dozvoljava neke stvari ili da je Ustav taj koji je u neku ruku smetnja. Naravno da je Ustav smetnja, Ustav je loš, Ustav je donet na nakaradan način i ima nakaradna rešenja. Bojim se da je pravu reformu pravosuđa sa ovakvim Ustavom nemoguće i izvesti.
Nažalost, a možda i nije nažalost vašu, ali i DS snosi veliku odgovornost, ali ponavljam, zajedno ste pisali sa Nikolićem i Koštunicom ovaj Ustav za tri-četiri dana i pokušali da na taj način izvršite sve suprotno od onog što bi trebalo da bude. Pokušali ste da zadržite stanje u Srbiji onako kakvo jeste. Sada je nemoguće izvući bilo kakve reforme, obzirom da vas pravni okvir, odnosno skučenost tog Ustava onemogućava u tome. Hvala.

Neko je očito pokušao da malo izvrne ono što sam rekao. Znači, od kad je donet Ustav, LDP ni jedan jedini put nije pozvala na kršenje tog Ustava, čak smo više puta skretali pažnju da oni koji su ga doneli krše Ustav. Flagrantno je kršen i kada je donošen naftno-gasni sporazum, pogotovo stavke koje se tamo nalaze, više puta smo napomenuli.
Građani su doneli Ustav. Svi se sećamo da smo podnosili dokaze, snimke kako je prolazilo to glasanje na referendumu. Na silu je prošao. Nije u tome toliko suština. Kako je donet ,tako će i trajati i takve će efekte imati. Jedina njegova vrednost je što ste uspeli da ga nazovete Mitrovdanski, da ostane u istoriji zapamćen kao Mitrovdanski ustav. Najveći problem je taj na koji način je donet, ko je o njemu dogovarao, koliko dana, kako je napisan. Da li je bilo javne rasprave? Nije bilo javne rasprave. Vi donosite ustav koji treba da reši pitanja građana ove države, Ustav koji je trebalo da reformiše ovu državu, a vi ste doneli Ustav koji je trebalo da zadrži stanje u državi kakvo jeste. Svi snosite za to odgovornost.
Nikada LDP nije pozivala na kršenje Ustava, naprotiv upozoravali smo da ga krši vladajuća većina ili neki predstavnici vladajuće većine nekada. Nije bilo nikakve namere da pozovemo na tako nešto, samo sam hteo da skrenem pažnju da osim toga kog je dana proglašen, donet, ko ga je doneo, mnogo je važniji način na koji je donet, šta stoji u njemu i da pravi probleme da se ova zemlja reformiše na način koji je neophodan, pre svega zbog građana ove zemlje.
Član 101, pošto me gospođa Pop-Lazić spomenula, da je prilično neartikulisano bilo to što sam rekao.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, kolega Ostojić i ja, kao što ste čuli, podneli smo amandman na član 6. kojim smo predvideli da se iz Ministarstva trgovine, odnosno sa stavke koja se odnosi na izgradnju i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije skloni ovih 16 miliona koji su predviđeni za ugovore o delu, odnosno, kao što je rekao gospodin Ostojić, to je nekih 200.000 evra, iz prostog razloga što je suma koja je predviđena za brendiranje Srbije zaista smešna.
Sve ono što je prethodilo osnivanju ovog saveta, odnosno ideji da se položaj Srbije, koji je u protekle dve decenije apsolutno narušen u većem delu javnog mnjenja celog sveta, da ne kažemo samo kod onih koji rukovode određenim zemljama. Ovo nisu dovoljna sredstva. Postoji više načina da se popravi položaj Srbije. Nešto ću reći o jednom koji smo mi iz LDP pokušali da tako nešto učinimo.
Međutim, mislimo da je problematično to što je bio pokušaj da se jedna firma, faktički, brendira u ime Srbije.
Videli smo to i u poslednjih mesec dana, da je u EU mnogo kvalitetnije izvršeno brendiranje jedne privatne firme, jedne kompanije nego same države Srbije.
Takođe, smatram da kolika god sredstva da se odvoje da bi se popravio imidž Srbije, nedovoljna su ukoliko imate potpredsednika Vlade koji ode u EU i kaže kako postoji jedna crna rupa u Srbiji, crna rupa kada su u pitanju evropske integracije, misleći na Skupštinu Srbije.
Takođe, smatramo da kolika god sredstva da se izdvoje za brendiranje Srbije, njen imidž ne može da popravi delatnost koju vrši ministar inostranih poslova, odnosno način na koji komunicira sa svojim kolegama u inostranstvu. Više puta smo imali priliku da čujemo kritike na način na koji se on ophodi s njima.
Mislimo da je mnogo bolje za popravljanje imidža Srbije tražiti zaista prijatelje i u Evropi i van nje. Mi smo pokušali u Evropi protekle nedelje. Predsednik LDP je uspeo da izdejstvuje rezoluciju od strane Asocijacije liberalnih i demokratskih partija Evrope, rezoluciju kojom su sve partije koje čine Asocijaciju stale iza zahteva da se od holandske vlade traži ublažavanje odnosa prema Srbiji, odnosno zahteva prema Srbiji, i da na taj način sklonimo i one poslednje barijere koje imamo ka pristupi Evropi, odnosno ka dobijanju statusa kandidata.
Kao što je kolega Ostojić rekao, ovih 200.000 nije puno, ali tih 200.000 možemo preusmeriti, po našem mišljenju, ka drugom savetu, savetu koji je, po onome kako se odnose predstavnici vlasti prema njemu, slepo crevo, znači prema Savetu za borbu protiv korupcije.
Smatramo da bi ova sredstva koja, opet podvlačim, nisu preterano velika, mogla da doprinesu kvalitetnijem radu, odnosno onome što predstavlja jednu od glavnih smetnji da Srbija postane deo Evrope, a to je visoka korupcija. Više puta sam to govorio sa ove skupštinske govornice, više puta su nam stizala upozorenja od naših, nadam se, budućih ne samo partnera nego i onih s kojima ćemo graditi bolji život u ovoj zemlji. Znači, stizale su nam kritike da je korupcija strahovito visoka na svim nivoima vlasti i da je to jedna od velikih smetnji da Srbija dobije status kandidata, da se aktivira trgovinski sporazum sa Evropom itd.
Naravno, mi ne vidimo puno toga da se čini, bez obzira što smo ovde usvojili neke zakone u proteklom periodu. Suština je ono šta se dešava na terenu. Znači, nije dovoljno samo deklarativno provući kroz formu zakona neke institucije, neke zakone, već je neophodno da se ti zakoni primenjuju.
Znači, još jednom podvlačimo, podneli smo ovaj amandman, jer smatramo da je neophodno popraviti imidž Srbije u svetu, što nije moguće sa ovako malim sredstvima, sa pravljenjem jednog spota koji je, svi znamo, gospodin Ostojić je malopre govorio, prikazivao predele druge države.
Uraditi jedan spot koji, koliko god da bude lep, mislim da nije dovoljno za popravljanje imidža.
Mnogo toga mora da se uradi i zbog toga očekujemo da će u nekom narednom budžetu, ukoliko zaista postoji želja da se popravi imidž Srbije u svetu, ta sredstva biti opredeljenja na način da bi moglo to i da se ostvari.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se pre svega zbog toga što sam bio prisutan na Odboru za finansije kad smo raspravljali o ovom amandmanu. Gospodin Šami je bio ispred Odbora za prosvetu.
Ovde može samo jedna zamerka da se stavi, a to je da je sa pogrešne stavke skinuto.
Mislim da njegova briga obzirom da je profesor Šami i sam profesor, a i u prethodna dva mandata su predstavnici DSS bili ministri prosvete, te najbolje zna u kakvom stanju se nalazi prosveta, on je na najbolji mogući način hteo da skrene pažnju na to da mladi talenti zaista veoma mali iznos dobijaju.
Nama je na Odboru za finansije gospodin Guzijan rekao nešto što nas je zaista i u kontekstu ove priče gospodina Šamija veoma iznenadilo. Znači, da se za mlade talente odvaja kroz Ministarstvo za omladinu i sport, pa je profesor Šami rekao ovu istu primedbu. Ljudi, onda, šta će nam više Ministarstvo prosvete.
Mislim da je zaista suština da kroz Ministarstvo prosvete se odvajaju veća sredstva za mlade talente. Ovih 10 miliona kojih je predviđeno je zaista malo i mislim da bi u sledećem budžetu, odnosno budžetu za 2009. godinu, a i sistemski bi se moralo rešiti ovo pitanje, iz prostog razloga što ovih 78 miliona, koliko je predvideo profesor Šami, iznosi svega milion evra. Mislim da milion evra na 1000 talentovane dece je jako malo, ali mnogo više od ovih 10 miliona dinara.
Zbog toga iako je skinuto sa aproprijacije koja nije dozvoljena, biću slobodan da u danu za glasanje podržim ovaj amandman, jer zaista mislim da je smislen i zaista mislim da ukazuje na to da sistemski mora da se reši ovo pitanje da se ne bi dešavalo i narednih godina...
Gospodine Novakoviću, bi l' vi malo pritisnuli dugme.
...da najtalentovaniji mladi ljudi iz ove zemlje, talentovani po raznim osnovama, napuštaju ovu zemlju bez prave podrške od strane države.
Još jednom naglašavam da je ovaj amandman sasvim na mestu i da u krajnjoj liniji, ako ga vladajuća većina ne prihvati, bilo bi dobro da u budućnosti odnosno od sledećeg budžeta da se pokuša sistemski rešiti ovo pitanje, da se mladi talenti smeste, odnosno budžet za njih smesti u Ministarstvo prosvete i da Ministarstvo prosvete preuzme punu odgovornost po ovom pitanju.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 7. koji je predviđen rebalansom budžeta dodaje posle člana 11. član 11a koji glasi: "Izuzetno, Vlada može da odluči o otpisu, odnosno o pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu pozajmice iz budžeta Republike Srbije u kapital dužnika pravnog lica".
Žao mi je što nije ovde ministarka, voleo bih da, ako bude u prilici, da nam objasni intenciju koja se iz ovoga nazire. Moj amandman glasi da se član 7. briše, jer smatram da se predloženim članom otvara mogućnost da država kroz neracionalno davanje pozajmice određenim subjektima i naknadno pretvaranje duga po tim pozajmicama u kapital dužnika još više umeša u privredne odnose i da se tako dodatno optereti intervencijama i vlasničkim obavezama u pravnim licima.
Mislim da Srbija još uvek nema poseban propis o sistemu državne pomoći, pa bi ovaj član omogućio nastavak negativne prakse selektivnih intervencija prema određenim pravnim subjektima, koje se ne vrše uvek na transparentan način. Predlažem stoga da se ovaj član 7. briše.
Obrazloženje koje sam dobio je da se amandman ne prihvata iz razloga što namera predlagača, dakle Vlade, nije da se meša u privredne odnose, kako je navedeno u obrazloženju amandmana, već da izuzetno u slučaju već postojećih potraživanja određenih pravnih subjekata, nastalih po osnovu datih pozajmica iz budžeta Republike Srbije, a za koje oceni da neće biti izmirene od strane dužnika, zaštiti svoja sredstva, tako što će pozajmicu iz budžeta Republike Srbije pretvoriti u svoje učešće u kapitalu dužnika.
Po meni, suština ovog amandmana je da se brisanjem ovog člana izbije iz ruku oružje Vladi u određenim slučajevima. To su slučajevi kada sredstva koja su data pojedinim subjektima privrednim, u slučaju kada Vlada to proceni da neće moći biti izmirene te obaveze od strane privrednih subjekata, da onda to pretoči faktički u dug koji postoji prema Republici Srbiji, odnosno u svoj kapital.
Smatramo da je na ovaj način, kada već ne postoji zakonska regulativa, omogućeno da se određeni privredni subjekti, a mimo očiju javnosti, odnosno bez transparentnosti, dovedu u položaj za koji smatramo da država ne može da preuzima na sebe. Smatramo da je Vlada ovde preterala, da je dala sebi prevelika ovlašćenja, pogotovo što, podvlačim, nije zakonom još regulisana ova oblast.
Molim vas da ako možete ikako da prenesete gospođi Dragutinović bar da pojasni zbog čega ova intencija. Mi ćemo naravno saslušati sa zadovoljstvom njeno objašnjenje. Nadamo se i da će biti takvo da možemo da ga razumemo, mada čini nam se da se iza svega ovoga krije sasvim druga namera. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, situaciju u kojoj se nalazi država pokušali smo i kroz amandmane da pokažemo.
U priči u kojoj smo obrazlagali svoje amandmane pokušali smo da kažemo da trenutno nam se čini da državni organi koji bi najviše morali da vode računa, a to su Vlada i parlament, moraju da rade mnogo angažovanije i mnogo bolje da pokušamo povodom ekonomske krize, koja je zahvatila gotovo čitav svet i koja počinje da drma našu zemlju, uradimo ono što je najbolje moguće.
Zbog toga LDP je donela program mera kao dogovor za budućnost, odnosno 100 dana rada ovog parlamenta za Evropu. Smatramo da parlament ima posebnu odgovornost i da umesto neprestanih, kao što smo svedoci bili prethodnih dana, iscrpljivanja i neefikasnog rada parlamenta, predložimo čvrst politički dogovor parlamentarnih stranaka oko poslova koje treba hitno obaviti u atmosferi u kojoj će se to uraditi. Svi šefovi poslaničkih grupa i predsednica Skupštine će dobiti ovaj program mera koji LDP predlaže. Nadamo se da će biti saglasnosti, jer umnogome zavisi od parlamenta.
U parlamentu moramo istovremeno da radimo i na usvajanju predloženih mera za ublažavanje ekonomske i finansijske krize, ali isto tako i za ubrzavanje evropskih integracija.
Po nama, dogovor moramo da postignemo odmah. To je dogovor koji mora u narednih 100 dana da donese neki boljitak i smatramo da najvažniji poslovi Skupštine u 2009. godini su sledeći: dogovor oko hitnog usvajanja predloženog paketa ekonomskih mera... mogu da se nadvikujem s gospodinom Todorovićem, gospodine Todoroviću, stvarno otkada sam došao ovde nadvikujem se s vama, nemojte pogrešno shvatiti, govorite jako glasno, ako nije problem.
(Predsedavajući: Molim vas, samo malo tiše da saslušamo govornika.)
Znači, najvažniji poslovi u 2009. godini su: dogovor oko hitnog usvajanja predloženog paketa ekonomskih mera za ublažavanje krize, smanjenje javne potrošnje, očuvanje standarda građana i zaštita privrede. Drugi i hitan plan je usvajanje zakona o harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa standardima EU.
Po nama, redosled poteza bi trebalo da bude sledeći: održavanje posebne sednice posvećene krizi u ekonomiji, blokadi evropskih integracija, usvajanju predloženih ekonomskih mera, dogovor o principima novog budžeta, smanjenju javne potrošnje, kontroli deficita i merama državne štednje.
Usvajanje izmenjenog Poslovnika Narodne skupštine, koji će omogućiti ubrzano usvajanje evropskih zakona i olakšanu proceduru parlamenta za one zakone oko kojih je postignuta saglasnost šefova poslaničkih grupa, i dogovor sa Vladom oko godišnjeg plana predlaganja i usvajanja evropskih zakona u 2009. godini.
Konkretno, protiv krize mislimo da se može boriti na nekoliko načina. Mi smatramo da je jedan od najvažnijih pravičnost za razvoj, što može da se postigne snižavanjem pojedinih poreza. Mi predlažemo snižavanje akciza u oblasti trgovine energentima, snižavanje stope PDV-a u kompletnom sektoru energetike, snižavanje poreskih opterećenja u oblasti građevinske industrije, snižavanje taksi i administrativnih troškova u oblasti građevinske industrije, snižavanje poreza u oblasti poljoprivrede, snižavanje poreskih stopa poreza na zarade.
Sve su ovo mere koje bi umnogome pojačale ovde investicije i rasteretile građane. Takođe, hitne strateške mere u ekonomskoj politici i planiranju budžeta za 2009. godinu. Zaista mora da postoji dogovor i po nama mora da postoji čvrsta mera Vlade, odnosno silne mere Vlade koje bi morale da dovedu do toga da ciljana inflacija u narednim godinama bude 2%.
Takođe mislimo da je jako važno zamrzavanje plata u javnom sektoru, snižavanje referentne kamatne stope i oslobađanje zarobljenih sredstava iz obaveznih rezervi i podsticanje njihovog plasmana u privredu. Zaključenje aranžmana sa MMF-om.
Smatramo da je veoma važno oporezivanje privilegovanih delatnosti. "Robin Hud zakoni" u Srbiji da budu, a to podrazumeva povećanje poreza na dobit kompanija sa 10 na 25% onih kompanija koje se bave visokoprofitnim poslovima vezanim za naftu, gas i njihove derivate. Povećanje poreske stope za usklađene dividende i druga primanja po osnovu udela u vlasništvu sa 20 na najmanje 35%. Radikalno povećanje rudne rente sa dosadašnjih 3% na 30%, preispitivanje i ukidanje poreskih podsticaja u tim oblastima, kao i povećanje poreza na dobit kompanija koje imaju monopolski ili dominantan položaj, i to sa 10 na 20%.
Ovo je, ponavljam još jednom, naš predlog programa mera da napravimo zajednički dogovor za budućnost. Šefovi poslaničkih grupa će dobiti ovo, dobiće predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović.
Nadam se da će biti pre svega dogovor oko toga da se održi sednica koja će biti posvećena ekonomskoj krizi koja zahvata našu zemlju i da ćemo zajednički doći do mera koje će na najbolji mogući način uspeti da sačuvaju i stabilnost države, i uspeti da omogući građanima da se, u ovom teškom vremenu koje dolazi, izbore sa svim izazovima ove ekonomske krize koja će nas zahvatiti. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, javio sam se povodom amandmana koji je podneo gospodin Nenad Milić i kojim je pokušao da sredstva koja su opredeljena za BIA dovede na nivo za koji smo smatrali da je adekvatan. Šta je interesantno kod odbijanja ovog amandmana?
Znači, kada pogledamo rebalans budžeta i kada pogledamo deo koji govori o obrazloženju sredstava po pojedinim korisnicima, mi vidimo za šta su ova sredstva koja su uvećana ovim rebalansom opredeljena za BIA. Kaže se: "Preraspodelom planiranih sredstava obezbeđuju se nedostajuća sredstva za finansiranje stalnih troškova (povećanje cene energenata, komunalnih usluga, usluga telekomunikacija, zakupa prostora, kao i po osnovu sudskih presuda, troškova smeštaja izabranih i postavljenih lica)".
Međutim, u obrazloženju Vlade kojim se odbija ovaj amandman, kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže smanjenje ukupnih rashoda budžetskog korisnika BIA, a da pri tome nije predloženo smanjenje rashoda po ekonomskim klasifikacijama, tako da je predloženi amandman suprotan članu 10". Šta je tu sporno? Sporno je to što Vlada nama odbija amandmane koji nisu u skladu sa budžetskim sistemom.
Ta ista vlada budžetski sistem krši iz dana u dan, znači, Zakon o budžetskom sistemu. To smo jutros čuli, pričali smo o tome i u petak i prethodnih dana kako izgleda budžetski kalendar. Međutim, Vlada ga se ne pridržava. Danas smo čuli od guvernera Jelašića da je bolje dobiti bolji budžet, pa neka kasni i neka se ne poštuje Zakon o budžetskom sistemu, nego dobiti na vreme Predlog zakona o budžetu, a da nije dobar. Nažalost, ni ovaj sledeći budžet neće biti ono što mora da bude, a to je da se vidi mnogo veća štedljivost.
Zbog čega smo predložili ovim amandmanom da se sredstva BIA za ovu godinu ne povećavaju u iznosu kako je to predviđeno rebalansom, odnosno da se skine za 367.900.000? Smatramo da je budžet za BIA izrazito visok, naravno, ne sporeći značaj koji BIA treba da ima u ovoj državi i posao koji treba da obavlja.
Ono što je naša glavna kritika kada je u pitanju BIA jeste da BIA nije pretrpela nikakvu reformu, odnosno smatramo da su te reforme koje su se, kao, odvijale u samoj BIA apsolutno nedovoljne, smatramo da promena čelnog čoveka nije dovoljna i nije jedino što treba da se uradi. Mi već dugo zastupamo tu tezu da, jednostavno, BIA mora da se očisti od svih onih kadrova koji su tokom prethodnih godina uništili ugled službe, a mnoge u ovoj zemlji u crno zavili, silne zakone gazili. Smatramo da neće biti dobro ako se, kao agencija koja se u nekim slučajevima zaista postavljala iznad države, ne reformiše, odnosno smatramo da ne treba ova sredstva koja su predviđena da se uvećaju; dok god se služba ne reformiše treba malo voditi računa što se tiče izdvajanja u budžetu za njih.
Znači, još jednom podvlačim, prosto mi je neverovatno da u ovom delu koji sam naveo, a koji se nalazi u rebalansu budžeta kada je u pitanju BIA... Mi znamo kada je pisan ovaj rebalans budžeta, a znamo kada su poskupele ove komunalne i ostale usluge. Znači, povećanje cena energenata, usluga telekomunikacija, to je navedeno kao razlog za povećanje sredstava za BIA.
Smatramo da se malo požurilo sa tim, odnosno očito su znali nešto više od nas, pre dva-tri meseca, da će sve to poskupeti. Ali, opet podvlačim - dok god se BIA ne reformiše na način kako to zaslužuju građani i ova država, smatramo da ova sredstva koja im se dodeljuju rebalansom, i koja se iz godine u godinu povećavaju, nisu adekvatna. Hvala.