Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, dao sam vam signal da sam se javio na repliku gospodinu Petronijeviću, jer smatram da me je pogrešno protumačio, ali mogu da iskoristim i ovo vreme da ne pravimo, kako vi to kažete, opstrukciju.
Gospodin Petronijević je, nažalost, izašao, član 101, ali verujem da nije govorio u svoje lično ime. To što je Vlada Vojislava Koštunice gazila Zakon o budžetskom sistemu ne znači da treba i Vlada Mirka Cvetkovića i da je to opravdanje. To što je Vlada Vojislava Koštunice dizala penzije linearno ne znači da i Vlada Mirka Cvetkovića treba tako da radi, odnosno da je to opravdanje za Vladu Mirka Cvetkovića. Ali, ono što je interesantno jeste da gospodin Petronijević nije rekao nijednu reč o tome da je ova vlada sada podigla cenu gasa 60% u prvom danu grejne sezone. Nije pronašao tu nijednu komparaciju sa prethodnom vladom.
Mislim da je malo nekorektno sa njegove strane to što je pokušao da održi bukvicu i izašao napolje, ali pozivanje na to da je prethodna vlada, vlada Vojislava Koštunice, pravila propuste, da nije reagovala na najbolji način ili da je kršila Zakon o budžetskom sistemu nije opravdanje za sadašnju vladajuću većinu, odnosno za sadašnju vladu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam prvo samo da pitam gospođu predsedavajuću gde su predstavnici Vlade. Jer, stvarno bih voleo da objasnim da ovaj amandman koji je podneo kolega Arsen Đurić, odnosno najviše obrazloženje koje smo dobili od strane Vlade, govori u prilog onome svemu što smo govorili ovih dana. Znači, ova vlada je krajnje rasipnička.
Vidite, u obrazloženju stoji da su oni već potrošili sredstva i sada moramo rebalansom budžeta da ih povećavamo. A, danima slušamo ono što MMF, čiji su predstavnici došli u ovu zemlju već drugi ili treći put u poslednjih meseca dana, govori - ne možete trošiti besomučno na javnu potrošnju, kada je u pitanju vaš aparat, ne možete podizati penzije, a da u isto vreme planirate da gradite puteve, da ulažete u infrastrukturu.
Dakle, mi ovde vidimo iz obrazloženja... Moram da pročitam samo prvi stav, koji je veoma interesantan, kaže: "Amandmanom se predlaže smanjenje sredstava namenjenih za zgrade i građevinske objekte u razdelu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, što bi ugrozilo izvršavanje rashoda po već preuzetim obavezama, uključujući završetak zgrade u Nemanjinoj namenjene pravosudnim organima." Ovo obrazloženje je, maltene, bilo za svaki amandman - da trebaju pare za zgradu u Nemanjinoj. Mi smo rekli - OK, trebaju pare za zgradu u Nemanjinoj, ali ne možete se tako ponašati.
Znam da je gospođa ministarka pre nego što je došla ovde da brani ovaj rebalans budžeta imala puno primedaba. Danas smo čuli i od guvernera Narodne banke da je sve ovo što u ovom rebalansu vidimo suprotno onome što moramo da radimo. On je izrazio želju da bude sklopljen aranžman sa MMF-om i da kada je u pitanju budžet (koji bi trebalo uskoro da nam dođe, mimo svih zakonskih rokova, odnosno nakon kalendara po budžetskom sistemu, to moram opet da podvučem, koji Vlada kasni da ispuni) postoji intencija da se taj budžet za 2009. godinu na neki način popravi, odnosno da se stegne kaiš.
Moram da se složim sa gospodinom Jelašićem, danas je rekao jednu stvar koju mi već dugo pričamo, ali i on govori o toj stvari, da jednostavno mora doći dan kada ćete reći - ne može više, nećemo da se saginjemo pred ucenama, nećemo da dajemo obećanja koja ne možemo da ispunimo i, što je najgore, da pokušavamo da ih ispunimo i samim tim još veću štetu pravimo.
Očito je da će proći ovaj rebalans budžeta, da će proći uz dva-tri amandmana, koje ćete prihvatiti, koji bitno neće uticati na sam iznos ovog rebalansa. Naravno, proći će, jer će vladajuća većina obezbediti dovoljan broj poslanika. Međutim, nas zaista očekuje za mesec-mesec i po dana razgovor o budžetu za 2009. godinu.
Mi vas pozivamo da pokušate na svaki mogući način da izbegnete ovakva obrazloženja. Ako su smislena obrazloženja, ako kažete da penzije moraju da idu 10%, dajte obrazloženje koje je OK, mi ga prihvatimo. Ako kažete da gas mora da ide 60%, dajte smisleno obrazloženje, pokažite da je to neminovno, pa će građani shvatiti da je to neminovno. Ako kažete da impulsi moraju da idu 300 posto, pretplata sto posto, posle Nove godine ide poskupljenje električne energije, onda očekujemo bar smisleno obrazloženje, da ne bude kao kada je u pitanju "Telekom" - dižemo cene da bismo privukli konkurenciju koja će posle da smanjuje cene. To je nešto najgluplje što je izgovoreno kao obrazloženje za neko poskupljenje. Znači, to je direktni atak na inteligenciju građana.
Molim vas, pretpostavljam da i vi imate tu nekog uticaja kada se pišu ta obrazloženja, dajte da oni koji ih pišu zaista budu razumni. Ne mogu da odbiju neke amandmane zato što nisu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a ista ta vlada krši Zakon o budžetskom sistemu. Onda me opravdanje koje smo čuli danas od Jelašića - da je bolje da dobijemo dobar budžet za 2009. godinu, pa neka pogazimo zakonske rokove - podseća na neka prošla vremena kada je rečeno da se ne držimo zakona kao pijan plota. Mi smo ovde da poštujemo zakon. Molim vas da se potrudite da bar obrazloženja koja dobijamo budu smislena, a ne kao ova koja smo dobili kada je u pitanju amandman gospodina Arsena Đurića.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, igrom slučaja nas tridesetak je ovde zanoćilo u petak. Znamo kakav je bio dogovor, znamo šta je rekla predsednica Skupštine – radimo do 20 - 21, većina poslanika ili deo njih je otišao na slavu. Dogovor je bio da radimo do 20 - 21. Nakon toga je bio dogovor do 50. amandmana, pa je nakon toga taj dogovor prekršen; šefica poslaničke grupe gospođa Nada Kolundžija mi je sa mesta dobacivala da radimo do kraja, dok sve ne završimo.
Znači, moj prethodnik, gospodin Nikolić, s razlogom je izašao da pita dokle radimo. Vi možete, u skladu sa članom 27. i u skladu sa članom 98. stav 2, da napravite kratku pauzu od tri minuta, da se dogovore šefovi poslaničkih grupa, da znamo dokle radimo. Ako radimo dok ne završimo, onda to treba da kažemo - dakle, radimo dok ne završimo ovu tačku dnevnog reda, odnosno raspravu o pojedinostima. Nije njegovo javljanje bilo nikakav hir. Vaše obrazloženje meni deluje više kao hir. Znači, vi insistirate - nije bilo povrede, vi se držite člana 85. itd. Nije vas on pitao zato što žuri na neki sastanak, ili ne znam šta, nego jednostavno čovek hoće da zna dokle radimo. Kažite - radimo do kraja. Znači, ako treba radićemo i do tri ujutro, ali da znamo da je to tako.
Znate šta se prošli put desilo - ostalo nas je tridesetak u sali; mučili smo i sebe i one koji ovo gledaju i mučili smo ministarku, itd., čisto da bi se nešto isteralo, da bi se isterao neki rok koji ste sebi dali, odnosno bonus koji ste odredili.
Nije to ništa sporno, radićemo dokle god vi kažete, ali hajde da se dogovorimo dokle ćemo raditi. Na taj način ćete izbeći svaku moguću opstrukciju. Ovde ima još tridesetak amandmana, puta 15 minuta po poslaničkoj grupi. Znači, nema potrebe da bilo ko radi nešto što ne bi bilo u skladu... Samo, bilo bi lepo da se vi držite dogovora, pa kada ovde vladajuća većina, odnosno predsednica ili šefica poslaničke grupe Nada Kolundžija izađe i kaže - vladajuća većina će podržati amandman, sa ispravkom, koji su podneli poslanici Nove Srbije, onda da se ne desi da odemo na Odbor za finansije, pa taj isti ispravljeni amandman dođe, za koji je gospođa Nada rekla da će ga prihvatiti, i svi iz vladajuće većine, njih sedam, digne ruku protiv. To ništa neće promeniti, samo govori o tome da se vi, izgleda, ne držite dogovora.
Hajde lepo da se dogovorimo, dajemo vam priliku da se lepo dogovorimo dokle ćemo raditi. Ili nam vi kažite da znamo dokle ćemo raditi, a ne da licitiramo da li ćemo raditi do tri časa, ili do 12 ili do ujutru itd. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, mislim da je veoma važno ovo što se desilo u proteklih pola sata, sat vremena da bi pokazalo sliku kakva je, nažalost, u Srbiji. Znači, uprkos konstantnim poskupljenjima, uprkos najavama poskupljenja za početak sledeće godine, mi dolazimo u situaciju da će neko danas, sutra ili prekosutra opet optužiti narodne poslanike opozicije da opstruišu rad.
Moram zbog javnosti da kažem - rebalans budžeta je kasno došao u Skupštinu Srbije, a sada jurimo da ga usvojimo do sutra popodne, ili kada već. Uopšte nije problem, ali onda smo mogli raditi i u subotu; ja sam to i ono veče, u petak, predlagao - da prekinemo, pa da u subotu radimo. Onda dolazimo u situaciju da predsedavajući 45 minuta ignoriše jedan prost zahtev da se sastanu šefovi poslaničkih grupa, pa da pređemo da radimo dalje po amandmanima, ali da se dogovorimo na koji način ćemo raditi. Znači, 45 minuta. Uz dužno poštovanje prema predsedavajućoj, ali mislim da je ona na taj način vršila opstrukciju, uporno pokazujući svoju moć na mestu na kom sedi.
Želimo da bude jasno javnosti, nadam se da će se složiti većina u ovoj sali, Vlada je ta koja kasno dostavlja zakone, Vlada je ta koja nam je dostavila 14... Odnosno, imamo sednicu sa 14 tačaka, tu su pravosudni zakoni. Zaista, kao što su rekle i kolege pre mene, kada to postići? Nije problem u tome da poslanici ne žele da rade, naprotiv, Liberalno-demokratska partija je, shodno broju poslanika i shodno mogućnosti da na član 5. rebalansa budžeta svaki poslanik podnese po jedan amandman, podnela petnaestak, 17 amandmana. Sedimo ovde u sali, maltene raspravljamo o svakom amandmanu, želimo da popravimo... Tako su i ostale kolege iz opozicionih partija podnosile amandmane. Želimo da popravimo ovaj zakon o rebalansu budžeta, ali moramo imati priliku da to uradimo, a ne da 15 sati u toku dana radimo.
Samo je to bila suština, gospođo predsedavajuća, zbog čega smo se javljali i molili vas da zakažete sastanak šefova poslaničkih grupa. Napokon, vi ste to uradili na intervenciju gospođe Nade Kolundžije, šefice poslaničke grupe Demokratske stranke i dobro je da još uvek ima razuma ovde, da možemo da se dogovorimo. Mi želimo da raspravljamo dalje, želimo da građani budu budni kada budemo raspravljali o amandmanima i da čuju zbog čega smatramo da rebalans budžeta, ovakav kakav se nalazi pred poslanicima, nije u interesu građana, nije u interesu države, da je mogao biti mnogo bolji, a zbog toga smo i podnosili amandmane.
Javio sam se u skladu sa članom 104, zbog narušenog dostojanstva Skupštine.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javljam se da u ime Liberalno-demokratske partije kažem nešto o amandmanu koji je podneo kolega Dimitrijević iz Demokratske stranke Srbije; ne toliko o samom amandmanu koliko o odgovoru koji je stigao iz Vlade, odnosno o odnosu koji Vlada ima prema ovoj bitnoj temi, a to je zaštita životne sredine.
Amandman je koncipiran tako da se sredstva sa jedne stavke, iz drugog ministarstva, prebacuju u ministarstvo ekologije. Kada je ovde tema bio naftno-gasni sporazum i teme koje se dotiču ekologije čuli smo više puta od poslanika iz raznih političkih partija da je zagađenje u ovoj državi, pogotovo u nekim sredinama i u sredinama koje su blizu Beograda, izrazito veliko i da je u nekim sredinama, u Boru, na primer, situacija alarmantna. Naravno da ova sredstva za koja je poslanik DSS predvideo da se prebace u ministarstvo za ekologiju ne bi bila dovoljna, ali je to bar jedan korak ka poboljšanju nekih uslova, međutim, odgovor koji je stigao kolegi Dimitrijeviću govori o tome da Vlada očito nema sluha. Ne krivim mnogo ministra, ministar nije iz te struke. Verujem da ima dobru nameru da uradi dobre stvari. Iako sam opozicija, imao sam utisak da je prethodni ministar koji je bio na tom mestu zaista činio sve što je moguće da unapredi tu oblast ekologije.
Igrom slučaja, predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović je predsednik odbora za ekologiju u ovoj skupštini i danas ste imali priliku da vidite prve efekte njegovog predsednikovanja – u Skupštini Srbije je došlo do, nadamo se, potpune primene Zakona o zabrani pušenja.
To je samo delić koji govori o brizi koja postoji ne samo u našoj partiji nego i u nekim drugim partijama i o nastojanju da ekologija dobije mesto koje joj pripada, odnosno da dobije sredstva koja joj pripadaju.
Bio bih slobodan da pročitam jedan deo obrazloženja: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi smanjenje aproprijacije 511 - zgrade i građevinski objekti, u okviru razdela 14 - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, glava 14.3 - Republička direkcija za vode, ugrozilo izvršavanje preuzetih obaveza za vodoprivredne objekte, dok Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u budžetskoj proceduri kroz izradu rebalansa budžeta nije iskazalo potrebu za dodatnim sredstvima u okviru aproprijacije 451."
Iz ovog obrazloženja videli smo da Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nije tražilo više sredstva. Moram da pitam nadležnog ministra, odnosno ministra koji je zadužen za životnu sredinu, gde on to živi? Srbija je zaista veoma ugrožena. Naše zdravlje... Tu su lekari iz svake poslaničke grupe, znaju kako je i u kom stepenu ugroženo zdravlje u ovoj zemlji.
Kada je Demokratska stranka ušla u Vladu očekivali smo da ćete, shodno vašoj tendenciji a to je EU, pokušati baš kroz ovu oblast da na najbolji mogući način pokažete kakvi evropski zakoni treba da se donose, kakvi evropski zakoni treba da se primenjuju, baš kroz ovu oblast ekologije. Svugde, u svakoj državi u okruženju i Evropi ovo je jedno od najvažnijih pitanja. Mi dolazimo u situaciju da onaj ko je ministar trenutno smatra da mu ne trebaju veća sredstva.
Podvlačim da ćemo imati strahovito veliki problem. Usvojili ste naftno-gasni sporazum i zato vas smatram odgovornim, vladajuću većinu, odnosno DS. Usvojili ste naftno-gasni sporazum, pričali smo o tome, to svi stručnjaci kažu, nafta koja se zbog tehnologije koju imamo prerađuje u ovoj državi strahovito zagađuje okolinu, što utiče na živote građana. Sada, potpisivanjem ovog sporazuma vi nemate ni jednu jedinu garanciju o zaštiti životne sredine. Sve će pasti na teret države Srbije.
Očekujem da će u budžetu za 2009. godinu, i to ću rado podržati, ministar Dulić tražiti veća sredstva, baš iz tog razloga. Naravno, to je jedan od aspekata zagađenja životne sredine, i to veoma značajnog i veoma temeljnog. Zaista očekujemo, i tu ćete imati punu podršku LDP-a, da će se tražiti veća sredstva za ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Podvlačim, u sporazumu sa Rusima nema ni jedne jedine reči o zaštiti životne sredine. Naravno da će oni želeti da što više nafte ovde prerađuju. Naravno da će to dovesti do zagađenja.
Ako oni imaju nameru, a čuli smo od vas da imaju, da ulože sredstva u razvoj tehnologije, odnosno da modernizuju NIS, odlično, ali to ne može da se desi preko noći. Zato smatramo da je bilo neodgovorno od strane Ministarstva da ne traži veća sredstva, a pogotovo će biti krajnje neodgovorno da u budžetu za 2009. godinu ne traže veća sredstva za zaštitu životne sredine.
Smatram da je kolega Dimitrijević koji je podneo ovaj amandman imao izrazito dobru nameru. Vidimo gde je preusmerio sredstva i mislimo da niko u ovoj sali ne bi imao ništa protiv da se ovaj amandman usvoji, a da li je sa dobre aproprijacije skidao, to je već drugo pitanje, o tome može da se razgovara.
Mislim da sredstva koja je on predvideo mogu samo delimično da poprave situaciju u kojoj živimo u naredna dva meseca, ali ja vas molim da kada je u pitanju budžet za 2009. godinu, zbog svih nas, građana ove države, povedete malo više računa da ovo ministarstvo dobije mnogo veća sredstva, tako da sa njima može da sanira svaki problem koji se pojavljuje u ovoj zemlji kada je u pitanju zaštita životne sredine, a zaista ih je puno. To znaju građani Pančeva, Bora i mnogih drugih sredina.
Znamo šta se događalo prošle godine sa Tisom. Imamo veliki problem. Pošto dolazim iz Vojvodine, samo još jedan detalj, kanal Dunav-Tisa-Dunav je leglo zaraze, leglo otrova i tu treba da ulažemo sredstva. "Vode Vojvodine" treba da se pokažu i, naravno, nadležna ministarstva. Verujem da u Srbiji, koju ne poznajem tako dobro kao Vojvodinu, sigurno ima problematičnih mesta i verujem da će svi poslanici podržati povećanje budžeta za ovo ministarstvo za zaštitu životne sredine. Namerno govorim bez urbanizma.
Mislim da ovo ministarstvo mora da dobije punu podršku u ovom parlamentu i u samoj vladi, da svima nama učini život bar za nijansu zdravijim i boljim. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, velika je greška ovo što ste sada rekli. Ja sam to već danas govorio. To što je prethodna vlada premijera Koštunice, u kojoj je takođe bila Demokratska stranka, kršila Zakon o budžetskom sistemu nije opravdanje za vas. Danas je to vaš poslanik Petronijević rekao. To uopšte nije opravdanje za vas.
Član 104, povređeno je dostojanstvo Skupštine i svih narodnih poslanika. Tražim od vas da se izvinite, predsednice, zbog izjave koju ste dali u medijima. Ne možete da optužujete poslanike opozicije da koče ovu državu u donošenju zakona. Vlada koči ovu državu u donošenju zakona zato što svaki zakon dobijamo sa velikim zakašnjenjem. Mi smo dobili juče ili prekjuče 14 zakona koje treba da pročitamo za sredu, a radili smo u petak 14 sati, ne znam koliko ćemo danas raditi.
Tražim od vas da se izvinite svim poslanicima u Skupštini. Mi ne kršimo i ne kočimo ništa. To što je rekao gospodin Đelić, moram to da kažem, koji je više puta slagao javnost u ovoj zemlji - mi ćemo se pridružiti Evropskoj uniji tada i tada, da ćemo potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju tada i tada, da će se aktivirati trgovinski sporazum sa Evropom tada i tada, od toga ništa nije bilo. I on će nama da drži lekcije da mi nešto kočimo? U prošlom sazivu gospodin Đelić je bio potpredsednik Vlade, čovek je imao 30 i nešto savetnika, bahatih, i on će nama da drži lekcije. Sedimo ovde, čitamo, radimo, pišemo amandmane, želimo nešto da popravimo.
Molim vas da opomenete one koji dobacuju. To je manir vaše potpredsednice, pa molim i vas da izreknete opomenu onom poslaniku koji dobacuje.
Opstrukcija je kada Vlada ne da na vreme zakon o budžetu. Opstrukcija je kada Vlada ne da na vreme zakon o rebalansu budžeta. Zašto ne kažete otvoreno - čekamo da nam MMF kaže. Super, ja bih to pozdravio. Oni će malo dovesti u red ovu rasipničku vladu. Ali, bojim se da tu neće biti nikakvog efekta nakon razgovara sa njima, da će se opet ovi bahati potpredsednici Vlade, Dinkić i Đelić, širiti u svojim ministarstvima.
Ali, vi ste nama ovde najodgovorniji. Ne ulazim u to gde ste bili, pretpostavljam da ste radili stvari koje su u opisu funkcije predsednika Skupštine.
Ne morate ovde stalno da sedite, mada više volim kada vi sedite, bar se sa vama sve poslaničke grupe mogu dogovoriti o načinu rada. Ali, morate da se izvinite poslanicima, zaista ste nas uvredili. Mi ovde radimo i radimo onim tempom kojim nam Vlada dostavlja zakone. To je vaša dužnost, predsednice, da zaštitite Narodnu skupštinu, a ne da mi služimo Vladi. Vlada treba da služi nama, mi smo je izabrali, odnosno vi, ali Skupština je izabrala.
Još jednom zahtevam od vas da se izvinite poslanicima, jer ste nas stvarno uvredili onim što ste izjavili u intervjuu, verujem da iza toga stojite - da mi kočimo državu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, podneo sam amandman iz više razloga baš na sredstva koja su opredelili u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.
(Predsednik: Gospodine Maraš, izvinite, samo da ipak upoznam poslanike da je ministar Jasna Matić ovde među nama i gospodin Maraš se njoj obratio.)
Super je što je tu neko od predstavnika Vlade, međutim, zaista ne znam kako bi gospođa koja je ministar telekomunikacija mogla da nam da odgovore na pitanja koja ovde postavljamo, još nismo došli do teme poskupljenja impulsa i telefonske pretplate. Mislim da je nekorektno od strane Vlade što ovde nije ministarka finansija, premijer ili ministar za ekonomiju i regionalni razvoj.
Podneo sam amandman na ovaj razdeo, kad su u pitanju sredstva koja su opredeljena za ovo ministarstvo, iz više razloga. Prvo, u ime LDP-a smo to isticali kad je bila formirana Vlada i kad je donošen Zakon o ministarstvima, to je najglomaznije ministarstvo. Naravno, sledstveno tome, videli smo i koliki je broj državnih sekretara, pomoćnika. Mi smo čuli jedan netačan demanti od strane poslanika G17 kroz medije, da nije tačno da gospodin Dinkić ima šest državnih sekretara, 11 pomoćnika. Međutim, taj podatak se nalazio na sajtu Vlade. Ali, ni to ne bi bio problem da to ministarstvo u nečemu doprinosi ovoj državi.
Tačno, gospodine Krasiću, doprinosi samo enormnom trošenju, bahatom trošenju. Pogledajte, samo za skijališta u budžetu Republike Srbije u ovoj godini izdvojeno je 15 miliona evra. To je suma koja bi imala opravdanje da je država Srbija zemlja u kojoj treba da nadogradimo dobar život koji imamo. Nažalost, nismo u takvoj situaciji. Građani nisu u takvoj situaciji, građani su svedoci svakodnevnih poskupljenja ili najave poskupljenja koja nisu u jednocifrenim procentima, nego su izražena u desetinama procenata.
Pokušavali smo, kada je bila rasprava u načelu i kada je u pitanju rasprava o pojedinostima, da ukažemo na potpunu nelogičnost da se rebalansom budžeta podižu penzije, što pozdravljamo, ali da se isto tako sredstva troše nemilice, odnosno da je javna potrošnja izrazito visoka. Mislimo da postoje ministarstva kojima sigurno mogu da se skrešu sredstva, koja su neverovatno velika. Podvlačim, za to ministarstvo budžetom je predviđeno 35 ili 36 milijardi.
Mislimo da zaista više nema opravdanja da postoji Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan. Kao i ovo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj o kome sam govorio, i Ministarstvo za NIP ima veliki broj projekata koje ili ne počinje ili ne završava ili se, kao što je i sama Vlada rekla, kasni sa izvršenjem određenih projekata. Često se ti projekti prepliću, odnosno rad ministarstava se prepliće i mislimo da to, kao što bi rekla predsednica Skupštine, usporava, koči napredak ove zemlje.
Imamo jednu stavku koju bih zaista voleo da mi neko objasni. Nažalost, mislim da ovde nema ko to trenutno da objasni, ali želeo bih da insistiram da se ukine sledeća stavka, a to je da je pet miliona odvojeno za dotacije nevladinim organizacijama od strane NIP-a, odnosno tog ministarstva. Stvarno bih voleo da neko objasni šta je to, kakve su to dotacije koje NIP daje nevladinim organizacijama?
Imate slučajeve da se kroz raznorazne stavke omogućava, neću da kažem trošenje sredstava na nezakonit način, ali trošenje sredstava koje nema opravdanja. Stvarno bih voleo da mi neko objasni, konsultovao sam i kolege oko sebe da li oni imaju predstavu šta ovo predstavlja, šta ovo znači - pet miliona dinara ide nevladinim organizacijama u vidu raznoraznih dotacija.
I prethodnih dana sam govorio o nekim nerazumnim trošenjima od strane NIP-a. Interesantno je da se i NIP i svako ministarstvo koje ima užasno velik budžet, ničim opravdan, nalazi u rukama jedne partije. Mogu da razumem tu političku grupaciju koja želi da kontroliše tokove novca, međutim, problem je što se to njima dozvoljava. Imaćete velike probleme. Siguran sam da ste i vi svesni da se kroz ova dva ministarstva pokazuje fantastična koncentracija sile i moći u rukama jedne političke partije, odnosno njihovog predsednika.
U izbornoj kampanji bili smo svedoci svakakvih obećanja, za koja je svako razumeo da ne mogu da se ostvare. Stalno to podvlačim. Ono što je gore od nerealnih obećanja, to je pokušaj da se ona ostvare. Znači, trošenje, trošenje, nerazumno trošenje.
Tražite od nas građana da stežemo kaiš. Naravno da mi poslanici nismo u istoj situaciji kao penzioneri koji imaju osam, deset, dvadeset ili trideset hiljada, sve je to sitno, ali i nas pogađaju ova poskupljenja, a pogotovu nas pogađaju obrazloženja ovih poskupljenja.
Takođe, ovo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ima, maltene, potpredsedničko mesto koje se poklapa sa ovim ministarstvom. O tome smo govorili. Naša je želja bila da se ukine taj potpredsednički kabinet, iz prostog razloga što je to opet gomilanje zaposlenih, što je to pokušaj da se maksimalno raširi moć onoga ko kontroliše finansije u ovoj državi, odnosno onoga ko kontroliše projekte koji treba da se ostvare, koji strahovito puno koštaju i koji, nažalost, pre svega koštaju poreske obveznike i građane države.
Zaista ne vidimo nikakav boljitak. Verujem da bi svako u ovoj sali najviše voleo da sklapanje ugovora sa "Fijatom" donese boljitak ovoj državi, da bude novih radnih mesta i, naravno, aplaudirali bismo onome ko tako nešto uspe da uradi. Naravno da bismo želeli da to ne bude usamljen primer. Svaki put kada se tako nešto dogodi naravno da će svi to da pozdrave, ukoliko to bude zaista tako kao što se predstavlja da jeste.
Imamo osnovanu sumnju da ne verujemo u tako nešto. Taj isti čovek je obećao hiljadu evra građanima na osnovu akcija. Sada dolazimo u situaciju da njemu, i ne samo njemu iz Vlade, kao opravdanje za to što neće moći da ispuni svoja obećanja, kao kec na deset, što bi rekli stariji, dolazi ova ekonomska svetska kriza. Ali, i tu imamo primedbu zato što reakcija onih koji vode ovu državu, odnosno izvršne vlasti i guvernera, nije bila adekvatna, bila je prilično usporena i, po nama iz LDP-a, bojim se, sve konsekvence će se osetiti u toku 2009. i 2010. godine.
Zaista nekad osetim veliko olakšanje kada vidim da Vlada odbije neki amandman, iz prostog razloga što znam da oni koji ga odbijaju znaju da je razuman, znaju da je i ekonomski opravdan, ali da ne žele da ga prihvate zato što bi se zamerili jednom od koalicionih partnera.
Pozivam vas, brzo će doći decembar, brzo će doći budžet pred narodne poslanike, pozivam predsednicu Skupštine da učini sve da budžet dobijemo bar desetak dana pre rasprave i da ne bude kao protekla dva puta - dobijemo ga u petak popodne, a u ponedeljak treba da raspravljamo o njemu i da pišemo amandmane itd.
Takođe vas pozivam da u tom budžetu, ako već odlažemo njegov dolazak u Narodnu skupštinu pred poslanike zbog toga što traju pregovori sa MMF-om, uvažite sugestije MMF-a, iz prostog razloga što njihov zadatak jeste da pokušaju da skrešu javnu potrošnju koja je ovde zaista velika.
Ne znamo kakav je epilog razgovora koji su oni danas vodili sa potpredsednikom Vlade gospodinom Krkobabićem, da li su pokušali da utiču na njega kada su u pitanju penzije, da li su pokušali da obodre ono što je on izjavio pre neki dan.
Voleli bismo da se, pre svega, izvrši pritisak na one ministre koji bahato troše novac, koji gomilaju svoj državni aparat, koji, kao ova dva ministarstva, pokušavaju da realizuju projekte za koje i sami znaju u početku da neće biti realizovani ili da će njihova realizacija doći daleko kasnije od onoga što je predviđeno.
Još jednom, podvlačim da mi iz LDP-a smatramo da je Ministarstvo za NIP nepotrebno. Smatramo da se sredstva kroz njega pogrešno usmeravaju, pogrešno troše i da projekte za koje je zaduženo Ministarstvo za NIP, koje ono odobrava i sve ostalo, nisu projekti koji donose boljitak, odnosno koji se na vreme završavaju, da sad ne ponavljam ono što sam rekao.
Takođe smatramo da ovom ministarstvu, kao što smo napisali u amandmanu, Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj ne trebaju tolika sredstva, pogotovo ne trebaju tolika sredstva za skijališta Srbije. To što ministar Dinkić voli da se skija, to je super, ali to ne mora da radi na trošak građana Srbije.
Sigurno se svi sećate predsedničke izborne kampanje - gde god se desio saobraćajni udes a gde ima snega, tu se pojavljivao Mlađan Dinkić i obećavao da će izgraditi žičare, da će tu nići hoteli. Mislim da morate da učinite sve da ga obuzdate. Građani trpe. Pored mene sede kolege iz DSS-a, znam koliko su dok su bili u vlasti, po njihovoj priči, trpeli gospodina Dinkića i sve njegove hirove, koji zaista puno koštaju građane ove države.
Sve što možete učiniti jeste da to potpredsedničko mesto koje je predviđeno za gospodina Dinkića i ta sredstva u iznosu od par desetina miliona dinara za ovu godinu ne postoje. To je trošak za ovu državu.
Prošli put sam pričao sa gospodom penionerima ovde sa skupštinske govornice, oni su klimali glavom - da ucene kada je u pitanju ovaj rebalans budžeta, neka se izbriše to mesto potpredsednika, biće više para i za penzije. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovaj amandman je od strane Vlade odbijen i rečeno je da nije pravno moguć. Apsolutno se ne kosi, odnosno u skladu je sa zdravim razumom.
Imamo četiri potpredsednika Vlade, s tim što je za jednog apsolutno neverovatno da ministarstvo koje on pokriva da pokriva i njegovo potpredsedničko mesto. Reč je, naravno, o ministru Mlađanu Dinkiću, potpredsedniku Vlade Mlađanu Dinkiću.
Malopre je moj kolega Ostojić pomenuo da bi ukidanjem ova dva potpredsednička kabineta se sva sredstva koja su predviđena za te kabinete, a što je negde oko 37 miliona dinara, ako već pokušavamo, a to sam više puta rekao kada smo pričali o rebalansu budžeta, da neke stavke u rebalansu budžeta ojačamo, odnosno da podignemo penzije 10%, da subvencionišemo poljoprivredu itd, ne vidim razlog za bahatost i širenje kada je u pitanju ova dva kabineta potpredsednika. O tome smo pričali i kada je gospodin Cvetković ovde branio svoju vladu, odnosno toliki broj ministarstava, odnosno ta četiri potpredsednička mesta.
Hajde da razumemo, gospodin Dačić je raširio svoju delatnost, ne samo što je ministar policije, nego njegovi savetnici su ljudi veoma poznati široj javnosti i o tome smo pričali.
Ukoliko smo mogli da pozdravimo njegovu ideju da se bavi i sportom i svim ostalim, pa je angažovao gospodina Divca kao svog savetnika, bili smo malo iznenađeni da on, kao ministar policije, za svog savetnika angažuje advokata koji je veoma istaknut u odbrani haških optuženika, odnosno gospodina Tomu Filu. Da ostavimo za trenutak gospodina Dačića na miru.
Zaista je potpuno neverovatno, podvlačim još jednom, da ministar Dinkić u isto vreme i potpredsednik Vlade, istu delatnost, odnosno isti dijapazon i njegovo ministarsko mesto i potpredsedničko obuhvataju, ali čovek mora da ima dva kabineta.
Malopre je gospodin Ostojić spomenuo nešto što je opštepoznato i hteo bih samo da ga dopunim. Znači, tačno je da gospodin Dinkić ima šest državnih sekretara, 11 pomoćnika. Vi ste rekli da ne znate koji mu je broj savetnika. Mogu da vas dopunim da pretpostavljam da mu je broj savetnika između 360 i 3.600, pošto gospodin Dinkić je zaista poznat kao osoba koja je veliki rasipnik.
Sve bih mogao da razumem samo da vidimo jedan rezultat njegovog rada u ministarstvu, šta je to što je gospodin Dinkić uradio. Šta je to što je doneo bolje ovoj državi? Da li su to skijališta? O aferama koje su vezane za skijališta ćemo pričati narednih dana kada dođe amandman na red kojim se povećavaju sredstava u rebalansu budžeta, predviđena i za skijališta Srbije.
Znači, gde god dotaknete bilo koje javno preduzeće, gde su ljudi iz G17 koja je postavio Dinkić, vi ćete naići na veliki broj malverzacija, na neverovatno visoke plate, na strahovito veliki krug ljudi koji se okorištava o javna preduzeća.
Da zaključim, da ostavim još vremena i svojim kolegama. Hteo sam samo da kažem da mi zaista nije jasna samo jedna stvar, znamo da gospodin Dačić ima sklonosti kao Hudini, te kofer kod njega u rukama, te kofer nije kod njega u rukama. Znamo da gospodin Dinkić isto tako ima sklonosti kao Hudini i da pare sa Kipra su čas pronađene, čas nisu pronađene. Samo jedna stvar mi nije jasna, kako njih dvojica misle da sede u isto vreme na dve fotelje, jednu potpredsedničku i jednu ministarsku, odnosno u dva kabineta.
Molim vas da ovaj amandman, ako je ocenjen da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu zbog toga što nije predviđeno gde će sredstva koja su predviđena ovim amandmanom otići, molim vas da iznađete neku mogućnost i da bar kada je u pitanju potpredsedničko mesto ministra Dinkića, jer bukvalno je ista nadležnost kao i njegovo ministarstvo, te pare preusmerite u krajnjoj liniji za penzije, pa da manje o tome pričamo. Ovo nije demagogija, ovo je jednostavno zdrav razum. Ako smo hteli da povećamo penzije, nemojte da širite državni aparat. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodnik je više puta spomenuo moje ime.
Meni je, pod jedan, veoma interesantno što je ministra Dinkića odnosno predsednika političke grupacije, ili političke partije ili mreže eksperata izašao da brani poslanik koji nije član G17. To je za pohvalu i to bi svaka marketinška agencija koja je skupo plaćena pohvalila. Pronašli smo nekoga ko je korisnik naših usluga i on će nas pohvaliti.
Vi niste, možda, na najbolji način razumeli našu kritiku uvođenja ovolikog broja potpredsedničkih mesta, ovolikog broja kabineta. Želeli smo da budemo ekonomični, ono što ste i vi predložili, koliko sam shvatio u vašem izlaganju, da što brže i što bolje idemo putem koji je za Srbiju najbolji, pa sam u kontekstu priče koju pričamo prethodnih dana da, ako želimo da povećamo penzije, ako želimo da subvencionišemo poljoprivredu, ako želimo da finansiramo Koridor 10, da ulažemo u infrastrukturu, ne možemo biti bahati i puno trošiti kada je u pitanju državni aparat.
Smatrali smo da je nepotrebno kada već postoji kabinet ministra za ekonomski razvoj, koji je gospodin Dinkić, da se uvodi i kabinet potpredsednika koji je zadužen za tu oblast. Spomenuli smo da ima zaista veliki broj saradnika koji su državni sekretari, odnosno pomoćnici. Takođe, videli smo da je sada uveo i savetnike za železnicu, za puteve, nešto što možda ne bi bilo u opisu njegove delatnosti.
Kako da vam kažem, želeći da budem najobjektivniji, najviše u politici G17 ono što prepoznajemo su prazna obećanja. Čekao sam da gospodin Dinkić dođe u Vojvodinu, pošto je, sećate se, gde god se sruši neki bager, on se tu pojavi i kaže ovde će biti skijalište, evo krenuli smo da radimo. Čekao sam da će tako i u Vojvodini biti, pa da će na Fruškoj Gori verovatno biti tereni za bob, pošto je on obećavao i zimsku olimpijadu. Pošto to nije obećao nije dobro ni prošao u Vojvodini.
Bojim se da se politika koju je G17 vodio na ovim izborima, u stvari u predizbornim kampanjama, zasnivala na velikim obećanjima i na što većem uplivu svojih članova i njihovih porodica na mesta koja obezbeđuju egzistenciju. Zbog toga smatramo da ta politika nije na mestu, zbog toga smatramo da je potpuno nepotrebno da postoje potpredsednički kabinet i kabinet ministra, a koji se bavi istom delatnošću, odnosno isti je opis posla.
To je bila naša kritika. Naravno, imamo kritike i za ostala potpredsednička mesta i o njima smo nešto rekli. Mislim da se u nekim stvarima veoma dobro razumemo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, mi smo danas u više navrata pričali na ovu temu kabineta potpredsednika Vlade. Kao što svi verovatno znaju, ima četiri potpredsednika, četiri kabineta.
Naravno, ovaj kabinet za koji je podnet amandman, bez ikakve želje da bilo koga dezavuišem, njegov rad i značaj itd, bojim se da je to više maska da bi se jedna partija namirila. No, to je politika Vlade, politika i te partije i nemamo ništa više tu da dodamo.
Imamo još tri potpredsednička mesta. Jedno je prvi potpredsednik, zamenik predsednika Vlade, prvi put uvedeno. Smatramo da je i to nepotrebno.
Takođe, imamo mesto potpredsednika Vlade zaduženog za privredni razvoj, u isto vreme je ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Već smo pričali o tome da je to jedno dupliranje, obzirom da u svom kabinetu ima 11 pomoćnika i šest državnih sekretara, nekoliko novih savetnika itd. Bojimo se da će se napraviti gomilanje ljudi u tim kabinetima i samim tim opteretiti se državna kasa.
Imamo četvrtog potpredsednika koji je ministar za nauku, koji je u prethodnoj Vladi bio potpredsednik, gospodin Đelić. Hteo sam nešto da kažem i o tome. Gospodin Đelić je za vreme dok je bio potpredsednik Vlade nama obećavao te u januaru, te u maju, te u januaru, pa smo sada u maju potpisali napokon SSP, pa u oktobru će biti aktiviran trgovinski sporazum itd.
Međutim, sada čujemo da je u pitanju 2009. godina, kada ćemo dobiti status kandidata. Mi pozdravljamo takve aktivnosti, bez obzira što smo u prošlosti kritikovali da je imao na mestu potpredsednika oko 30 savetnika, taj kabinet je dobio veoma velika sredstva i nadamo se da će svojom delatnošću opravdati ta sredstva, odnosno da će Srbija napokon 2009. godine dobiti status kandidata.
Hteo sam da ukažem na delatnost koju on ima kao potpredsednik. Znači, LDP, ako je po nečemu bila poznata kada je u pitanju kritika sadašnje Vlade, to je kritika sporosti približavanja EU. Znači, mi smo konstantno vremenom ukazivali da to mora da ide brže, da postoje putevi kojima može da se ide brže i da ovaj spori tok kojim se mi približavamo smatramo da nije dobar za državu Srbiju i za sve njene građane.
U skladu sa tim, LDP je juče postala član Asocijacije liberalnih i demokratskih partija Evrope. To ste verovatno saznali iz medija.
Želim da vam kažem da je LDP, odnosno Čedomir Jovanović koji je tamo prisustvovao, učinio jedan zaista veliki korak za Srbiju i ovo nije reklamiranje nego pokušaj da pokažemo da zaista nešto može da ide brže.
Znači, mi smo uspeli da izdejstvujemo rezoluciju koju je, ponavljam, potpisala Asocijacija liberalnih i demokratskih partija Evrope, kojom se vrši, pod jedan, pritisak, što mislim da je najvažnije, na Holandiju. Znači, uspeli smo da izdejstvujemo takvu rezoluciju. Čak su i liberali Holandije rekli da će sve učiniti da izvrše pritisak na svoju vladu da promeni svoju odluku i da umanji svoj pritisak koji vrši na državu Srbiju, odnosno kojim stopira dobijanje statusa kandidata, odnosno aktiviranje trgovinskog sporazuma itd.
Mislim da usvajanje ovakve rezolucije pokazuje da je moguće pronaći prave partnere u Evropi, pronaći one koji su jaki u Evropi i da politika koju smo imali priliku da vidimo u poslednje vreme, a koja je oličena i u ministru inostranih poslova, možda nije najbolji put kojim može da se ide.
Zbog toga želimo da kažemo da smo najmanje kritikovali gospodina Đelića, odnosno postojanje tog kabineta, ali ovim putem smo hteli da ukažemo da zaista može mnogo brže da se ide ka Evropi, samo treba pronaći prave partnere, odnosno treba uložiti puno energije, dati prave argumente, pokazati da Srbija može da bude i drugačija od one kakvu Evropa poznaje poslednjih godina.
Mislim da je ovo naš veliki doprinos i nadam se da će dati adekvatan rezultat, odnosno da pritisak koji će biti izvršen zbog ove rezolucije koji su učinile asocijacije liberala i demokrata evropskih partija, rezolucija koja je podneta na inicijativu LDP, da će učiniti veliki doprinos i da će Holandija popustiti u tom svom pritisku na Srbiju, i da ćemo što pre, krajem 2008, ali zaista 2009. godine dobiti status kandidata.

Poštovano preostalo predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici koji ste još uvek u sali, gospođo ministarka, član 104.
Hteo sam, gospođo predsedavajuća, da vas pitam, a isto tako i šeficu poslaničkog kluba DS, čemu ovo? Sada ću da vam obrazložim zbog čega ovo pitanje. Mi smo ovde od 10 sati jutros. Znam da žurimo. Pitam vas, u čemu je poenta? Imamo ministarku ovde koja će posvedočiti da je istina ovo što govorim, ali nju citiram.
Predlog budžeta za 2009. godinu je trebalo da bude sutra u Vladi. Ministarka je rekla, neće biti sutra, biće za 20 dana. Onda ćemo opet doći u situaciju da neki preko medija napadaju opoziciju da opstruira rad Skupštine. Vlada je ta koja kasni sa zakonima, Vlada je ta koja je neodgovorna.
Dolazimo u situaciju da u pet do devet ovde se licitira koliko još amandmana treba danas da prođemo da bude kvota. Sve.
Šta vi mislite, da mi nećemo izdržati, poslanici? Ali, čemu to? (Nada Kolundžija: Da bi stigli.)
Gde da stignemo, gospođo Nado? Zato što vam kasno stigne rebalans u Skupštinu, zato što ga kasno stavite na dnevni red. Tako će isto kasniti i Predlog zakona u budžetu, kao i prošle godine što je kasnio.
Samo vas pozivam, hajde, mogli ste zakazati sutra da radimo, subotom. Ode sede ljudi koji su i svi ovde koje pogledate u sali bar iz opozicije su učestvovali danas u raspravi više puta. Zaista im je stalo da pređu sve amandmane. Ovo sada sedimo besomučno do tri ujutru da bi se prošlo, zaista mislim da nije korektno i da gubi smisao.
Molim vas da iskoristite vaš autoritet, razgovarajte sa Vladom pa neka pošalju na vreme zakone. Brdo zakona oni kasne u dostavi Skupštini i onda posle optužujete poslanike opozicije da opstruiraju rad. Mislim da to nije, u krajnjoj liniji, korektno.
U redu, tu ćemo sedeti dokle god treba. Želimo da obrazložimo svoje amandmane. Vidimo da u nekim slučajevima postoji dobra volja Vlade da prihvati neki amandman. Trudićemo se u toku večeri da ubedimo i ministarku i ostali deo Vlade da prihvati još neki amandman koji su podneli, pre svega, uglavnom poslanici opozicije.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, član 104.
Pokušao sam da budem konstruktivan zaista, da predložim da nekako ovo privedemo kraju, na taj način da ne dovodimo do apsurda rad Skupštine, ali ono što sam čuo da svako radi svoj posao, pa i Vlada svoj posao, moram da kažem da to nije tačno.
Mi slušamo mesecima kako opozicija opstruiše rad Skupštine. Postoji budžetski kalendar. Svi koji sede u ovoj sali znaju, koji su bili poslanici, pred donošenje budžeta za 2008. da je budžet kasnio. Dobili smo ga u petak, da vas podsetim, u ponedeljak je počela rasprava.
Na koji način da se spreme poslanici ako dobiju u petak po podne budžet koji je ovako debeo, ne ovaj ovo je rebalans budžeta, govorim budžet za 2008. godinu.
Opet ćemo ga dobiti u petak, pa ćemo u ponedeljak morati da podnosimo amandmane, preko vikenda da čitamo. Vi znate kako je to kucano sitno itd, da sada ne zamaram građane, ali suština je da nas dovodite u situaciju da su nam ruke vezane, da imamo strahovito malo vremena o nečemu da raspravljamo, a sada žurimo, idemo do iznurivanja. Znači, ko će duže da izdrži, da li vi koji ste planirali da u toku današnjeg dana idemo do pedesetog amandmana, pa onda ste promenili odluku, jer ste videli da je malo poslanika opozicije, pa da pokušamo sve da završimo u toku ove noći ili jutra koje dolazi.
Samo vam govorim da konstantno jednu istu stvar ovde vidimo i da se ista stvar događa. Vlada kasno dostavlja. Vlada je ta koja veliki problem pravi Skupštini. To što se poslanici opozicije javljaju po Poslovniku, postoji poslovnička mogućnost.
Promenite Poslovnik, zabranite to i gotovo, ako mislite da je to rešenje. Opstrukcija je mnogo veća od strane onih koji nama dostavljaju zakone i od strane onih koji nas teraju da radimo do besvesti ove noći i sutra ujutru da bi završili sve amandmane, amandmane koje ćete vi svakako sve odbiti.
Ovaj amandman koji je podnela gospođa Judita Popović, nađite rešenje da se taj amandman usvoji. O kojim sudovima vi pričate, koja sredstva za plate? Ne postoje zgrade, ne postoji ništa. O čemu vi pričate? Posle ću pročitati, kada se budem javio po tom amandmanu, koja sredstva su opredeljena za plate i za ostale troškove. Razumem da se napravi zgrada, imate sredstva za zgradu. Preusmerite to, recimo, na Savet za korupciju. Kada će zaživeti agencija? Ova zemlja je prepuna korupcije.
Razmotrite još jednom, pazite, ovo je toliko smislen amandman. Šta vi mislite, da poslanici SRS, DSS i NS vole LDP, pa podržavaju amandman? Podržavaju jer je zdravorazumski. Ne postoji osnov da se odbije taj amandman. Znači, nađite rešenje i prihvatite taj amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, zaista neću odugovlačiti, odnosno neću da razvlačim vreme, ali moram da kažem da sam zadovoljan što je vladajuća većina shvatila da postoji amandman koji bi mogao da se usvoji.
Naravno da će poslanici LDP podržati ovaj amandman iz prostog razloga što ovaj amandman samo precizira prethodni amandman koji je podnela gospođa Judita Popović. Ovde smo videli toliko nelogičnosti u ovom rebalansu budžeta. Nije tačno? Naravno da nije isti, kažem precizira amandman koji je podnela gospođa Judita Popović, iz prostog razloga što ovde sredstva koja su predviđena za putovanja preusmerava za opštinske sudove.
Međutim, šta je tu problem? Problem je što mi u amandmanu gospođe Judite Popović imamo jednu stavku koja se odnosi na upravni sud koji ne postoji. Takođe tu imamo troškove putovanja, na primer, koji iznose tri miliona i 600 hiljada.
Molio bih vas samo da povedete računa o tome da, ako je ikako moguće, u dogovoru da se precizira i amandman gospođe Judite Popović, bar na taj deo. Predložili smo da se briše cela stavka 330, odnosno ekonomska klasifikacija.
Dajte da vidimo, ako postoji nešto što je neophodno za upravne sudove, a kada su apelacioni sudovi u pitanju imamo zgrade i građevinske objekte. To je u redu. U ovoj stavki prethodnoj upravni sud nemamo.
Dajte da vidimo da ove troškove putovanja itd. skinemo sa te stavke i da preusmerimo opet, kao i gospođa Milica, na konkretnu stvar, pa da nađemo neko rešenje koje bi moglo da zaista popravi ovu klasifikaciju.
Nadam se da imamo vremena još i da pogledamo u ponedeljak da na neki način ispravimo ovo, jer potpuno je deplasirano da upravni sudovi imaju troškove putovanja, a oni ne postoje.
Kao što ne postoje apelacioni sudovi, odnosno ne postoji opravdanje da postoje troškovi putovanja u ovom neverovatnom iznosu od 19 miliona, tako ne postoji ni za upravni sud. Molim vas samo za malo razumevanja, tu je ministarka, ona će sigurno najbolje to sagledati, pa da zajednički to promenimo. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moj prethodnik, gospodin potpredsednik Skupštine Rade Obradović je u prethodnom mandatu bio član Odbora za finansije.
U jednom delu mogu da se složim sa gospodinom Obradovićem, amandman poslanika Jojića zaista ne može da se ostvari iz prostog razloga što je Državna revizorska institucija obavestila Skupštinu Srbije, odnosno poslanike koji su članovi Odbora za finansije, da je za 2009. godinu tražila manja sredstva iz budžeta, iz prostog razloga što nisu stigli, nisu u mogućnosti i nisu imali posla da potroše sredstva koja su im opredeljena u toku 2008. godine.
Međutim, gospodin Jojić je dotakao veoma važnu stvar, a to je Državna revizorska institucija. Malopre smo čuli od gospodina Obradovića, a pogotovo od gospodina Jojića, koji je značaj Državne revizorske institucije. Moram da ponovim po ko zna koji put, gospođo Dragutinović, a siguran sam da ste i vi upoznati da je MMF, kao jednu od glavnih kritika uputio tu što nemamo završni račun Republike Srbije i što je još jako važno, nemamo završne račune javnih preduzeća.
Slušali smo ovde od velikog broja poslanika koji su skretali pažnju na mnoge nepravilnosti u javnim preduzećima i zaista mislimo da bi Državna revizorska institucija, kojoj pre svega ova skupština mora da da punu snagu i da ostane nezavisna, učinila značajnu stvar za samu državu ukoliko bi obavila svoj posao na valjan način, ukoliko bi imala prostora da obavi reviziju budžeta Republike Srbije.
Međutim, opet se moram dotaći gospodina Radeta Obradovića. Ne slažem se u tom delu da Vlada nije odgovorna. Bilo bi super da mi živimo u Švedskoj, kojoj smo išli u posetu i da Državna revizorska institucija bude apsolutno nezavisna i da ne zavisi toliko od Vlade kada su u pitanju prostorije, kada su u pitanju neke druge stvari koje bi mogle da joj omoguće mnogo lakši rad.
Nažalost, bili smo svedoci kada je u pitanju Zaštitnik građana i kada je u pitanju Poverenik, a pogotovo Državna revizorska institucija, da su oni bili podstanari u Skupštini, da li u Domu Narodne skupštine, u staroj zgradi Skupštine Jugoslavije ili ovde u Narodnoj skupštini. Mislim da Vlada mora da pomogne da se Državna revizorska institucija skući, odnosno da dobije prostor u kome može da radi svoj posao na najbolji mogući način i da obavi ono što smatramo da je strašno važno, a to je da dobijemo reviziju završnog računa i za sve prethodne godine, ukoliko je to izvesno, ali mislimo da će biti najvažnije za 2008. godinu.
Gospođo Dragutinović, znam da vi znate koliki je značaj Državne revizorske institucije i nadam se da ćete iskoristiti svoj autoritet, kao ministar finansija, da svojim kolegama u Vladi skrenete pažnju, a mi iz opozicije ćemo dati pun doprinos da Državna revizorska institucija radi punim kapacitetom, da bude nezavisna i da napokon dobijemo reviziju završnih računa Vlade Republike Srbije i da možemo da vidimo na koji način se troše budžetska sredstva.
Još jednom vas molim, da iskoristim priliku, da učinite sve što je u vašoj moći, ipak ste vi izvršna vlast i ministar finansija, da dobijemo završne račune javnih preduzeća. Mislim da to svakog poslanika ovde interesuje, a verujem da interesuje i građane, da vidimo kako se i na koji način se troše budžetska sredstva u javnim preduzećima. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, očito se gospodin Obradović i ja nismo najbolje razumeli, možda nisam bio najprecizniji. Poštujem vaš doprinos koji ste i do sada davali i kao potpredsednik Skupštine i kao član Odbora za finansije.
Slažem se potpuno s vama da Državna revizorska institucija mora sama da se izbori za svoj položaj. Međutim, mi živimo u državi Srbiji, u državi u kojoj sve zavisi od Vlade, kao što je malopre gospodin Jojić rekao, Skupština donosi rebalans budžeta, Skupština glasa o budžetu, međutim sve je to delo Vlade.
Vidimo to kroz primere koje je naveo, odnosno kroz prihvatanje nekih amandmana itd, ali da sada mnogo ne pričam o svemu tome. Hteo sam da kažem da razumem šta ste vi rekli, slažem se s vama da Državna revizorska institucija mora sama da se izbori, a u državi Srbiji to je jako teško. Zbog toga je neophodna pomoć i izvršne vlasti i pomoć Skupštine. Hvala.