Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, prvo moram da iskažem svoje nezadovoljstvo sa dve činjenice. Prva činjenica jeste ta da je juče na Odboru za finansije, a oni svi koji su bili znaju, da je svega, otprilike, tri rečenice izgovoreno povodom ova dva predloga zakona. Drugo, vaš odnos sa početka ove tačke dnevnog reda, kada ste bili isprovocirani onim što je rekao ovlašćeni predstavnik SRS, onda ste tek našli za shodno da izađete za govornicu, zbog čega smatram da to nije u redu.
U redu, odnos prema Skupštini, navikli smo mi i na gore stvari od Vlade. Vi ste jedan od boljih primera, ali prenebregli biste onda neke stvari koje su se čule da ste tada vi izašli i rekli – da, postoji dug, dug postoji još od devedesetih godina, taj dug je užasno veliki i tako dalje. To ste morali, po meni, uraditi na početku današnje priče o ovoj tački dnevnog reda.
Vidim da je vama uvek smešno kada nešto pričam i drago mi je da se lepo zabavljate, ali nije to korektan odnos prema Skupštini, u krajnjoj liniji prema ovim predlozima zakona.
Ono što je najvažnije, po meni, jeste (ne treba puno trošiti reči, neki od mojih prethodnika su rekli dosta toga) da vidimo zašto je nastao dug. Zašto je nastao taj dug devedesetih godina, zašto je nastao taj dug posle 2000. godine?
U jednom od obrazloženja ova dva zakona, tačnije Zakonu o otpisu kamata u obrazloženju je rečeno da se, između ostalog, omogućava, s jedne strane, privredi i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima da se rasterete i da izmirenjem glavnog duga i tako dalje svoj teret koji imaju na osnovu kamate usmere u dalju proizvodnju ili već čime se bave, što je super.
Svi verovatno znamo veliki broj preduzetnika, i tako dalje, koji su pod velikim poreskim opterećenjima, koji su pod velikim opterećenjima kada su u pitanju ovi doprinosi, ali osnovno i ključno pitanje je da li su ti doprinosi užasno veliki, da li su osnovna poreska davanja užasno velika. Zaista je veliki broj poreskih obveznika koji su u situaciji da imaju veliki dug.
Pored vas sedi vaša saradnica koja je jedno vreme, takođe, radila u poreskoj upravi, sigurno će se složiti sa mnom da su u Vojvodini najveće platiše. Vi, na ovaj način, neću da kažem da ih kažnjavate, ali kakvu im poruku šaljete?
Potpuno razumem aspekt da treba omogućiti onima koji su iz davnih vremena stvorili veliki dug, odnosno postoji veliki dug kod onih koji su sad pod teškim poreskim opterećenjem i otpisati im, u slučaju da budu redovno sada izmirivali obaveze, njihove prethodno nastale obaveze.
Međutim, kakvu poruku šaljete onim poreskim obveznicima koji redovno izmiruju svoje obaveze? Da je mnogo bolje ne plaćati, neka se nakarikaju kamate do neba i tako dalje i onda će neko ko bude hteo da kupi neki glas itd, ne kažem da je to u ovom slučaju primer, ali može se desiti da opet tako neko dođe, da će otpisati dugove koji su nastali, da će otpisati kamate itd.
Mislim da je to nekorektno, veoma dobro znamo da najbolje platiše, one koji redovno izmiruju svoje obaveze, da ih najviše kontrolišu, najveći pritisak se vrši na njih.
Ljudi isplaćuju, poslednji dinar daju da odgovore kada je vreme da plate PDV, da plate doprinose i onda dođu u situaciju da sve to što su poštovali ovu državu, što su poštovali svoje obaveze, neko jednom samo gumicom precrta i da onima koji nisu bili u mogućnostima da to urade ili nisu hteli. Tragično je, ali postoje državni organi, čak i državni organ na čelu čijeg ministarstva se vi nalazite, znamo da u poreskoj upravi 90-ih godina nisu izmirivane obaveze na osnovu poreza i doprinosa.
Postoji odgovornost, sve ovo što mi pričamo ovih dana nikako ne možemo da dođemo do nekoga ko je odgovoran za nešto. Tragično je da sva pitanja koja se otvore ovde i na drugim mestima završavaju tako što se otvori neka nova tema, što se kroz neke medije plasira nešto što će zaokupirati javnost i nikako ne dolazimo do nekoga ko je odgovoran. Postoje oni koji su odgovorni zbog čega nisu izmirivane ove obaveze, pretpostavljam i da je neko odgovoran zato što su veoma visoke dažbine koje preduzetnici moraju da snose. Verovatno ne mogu da izdrže, kakva je to klima?
Vi ste ipak ministar finansija, pričali smo ovde o rebalansu budžeta, pričali smo šta su vaše želje i zaključci, kako bi trebalo da se razvija i sve je to okej, ali očito nešto ne štima ako veliki broj poreskih obveznika ne može da odgovori ovim obavezama. I malopre je rečeno, ne znam ko je rekao od mojih prethodnika, ali mislim da je potpuno u pravu, šta će se desiti ako zbog ovog silnog opterećenja poreski obveznici ne budu mogli dospele obaveze, odnosno aktuelne obaveze da regulišu? Bojim se da ćemo opet doći na isto.
Razmislite malo o visokim poreskim opterećenjima koje imaju građani, odnosno poreski obveznici. Mislim da tu leži jedan od načina kako da se utiče da ne dolazimo u veliki dug, odnosno poreski obveznici da ne dolaze u veliki dug.
Slažem se da je jedan od načina ovaj koji ste vi predložili, odnosno onaj koji je pisao zakon. Da li je to najbolji način, to će vreme pokazati. Bojim se da ćemo opet doći u situaciju da za godinu, dve, tri otpisujemo dug koji je nastao 2008. ili 2009. godine, iz prostog razloga što ovo nije sistemsko rešenje, ovo je samo trenutno rešenje koje će dati baj-pas određenim poreskim obveznicima, odnosno određenim građanima kojima treba zdravstvena knjižica, koji treba da prežive prilikom odlaskom kod lekara.
Ovo nije sistemsko rešenje i dok god ne budemo imali sistemska rešenja, dok kod ne budemo imali sistemske zakone koji će zaista nešto da promene, pa trenutno zaboli jako, nećemo moći da se oslobodimo šanse da za dve godine imamo jedan ovakav predlog zakona. Hvala vam.