Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javljam se u skladu sa članom 225, a u vezi sa članom 198, znači, o odnosu Skupštine i Vlade.
Danas je četvrtak, danas je sednica Vlade i danas pozivam sve medije, a i narodne poslanike, pre svega, vas, predsednice Skupštine, da ne dozvolimo obmanu koja se sprema, obmanu da je izvršena revizija oko priče koju smo pokrenuli, a vezanu za gas, priče koju smo pokrenuli u vezi sa "Srbijagasom" i "Jugorosgasom", i da se na tu priču stavi prašina od strane Vlade. Ta priča ne može da se zaključi.
Mi smo čuli od ministara koji su direktno učestvovali u najštetnijem mogućem ugovoru za državu Srbiju, kojim su oštećeni građani Srbije, a to je ugovor koji je sklopljen sa "Jugorosgasom". Ovde imam delovodni broj, potpis ministra Naumova i tekst, odnosno Ugovor o poveravanju obavljanja delatnosti od opšteg interesa "Jugorosgasu". Znači, ono što je pričao bivši ministar, gospodin Velimir Ilić, da Srbija nije imala para, ovde u skupštinskom holu, jeste najteža povreda dostojanstva ove skupštine, pošto je godišnja proizvodnja, odnosno dnevna proizvodnja nafte, gde ulazi nafta, gas i sve ostalo, u državi Srbiji 14.400 barela, puta 67 dolara, to je 900 i nešto hiljada dolara. Petodnevna proizvodnja mogla je da pokrije kupovinu 25% "Jugorosgasa".
Ono što je pokušala pre neki dan poslanica G17, da skrene priču u drugom pravcu, optužujući Sašu Ilića za potpis ugovora vredan 700 miliona dolara, samo je dokazalo da je provizija 35 miliona evra.
Ovde imam dokument potpisan od Miloša Milankovića, direktora "Srbijagasa", potpis i pečat, upućen Ministarstvu energetike, to ćemo podeliti svim novinarima, u kom se kaže – ekonomski je povoljnije za "Gasprom". Ljudi moji, direktor "Srbijagasa", potpredsednik "Jugorosgasa"; u "Srbijagasu" – 3.000 evra, u "Jugorosgasu" – 9.000 evra. Čije on interese brani? Slušajte ovo, ''ekonomski je povoljnije za "Gasprom" da se snabdevanje gasom pojedinih zemalja realizuje preko kompanije ćerke, što je uobičajena praksa "Gasproma". Čije je on interese branio?
Dalje, ono što je predsednik G17, ministar Dinkić, pokušao da obmane javnost, pričom da su Rusi tražili, Miloš Milanković u obraćanju, sve sa potpisom i pečatom, ministru energetike kaže – posebno bismo hteli da istaknemo da nije bilo nikakvih pritisaka ruske strane u smislu sklapanja nepovoljnijeg ugovora od postojećeg, već se sklapanje ugovora sa "Jugorosgasom" obrazlaže već pomenutom praksom, ekonomskim razlozima i zaštitom velikog ulaganja "Gasproma" u kapitalne energetske objekte u Srbiji...

Nemojte vreme, pričaćemo mi o amandmanima. Pričaćemo šta je Miloš Šarančić, direktor javnog preduzeća uradio, kupio automobile od 2,2 miliona evra.

Pričaćemo mi o tim amandmanima. Nemojte da utišavate, nemojte da skraćujete priču.

Ovo nije bilo poslaničko pitanje. Poštujem vreme.

Da, javiću se ponovo, pogledajte debljinu ovoga, dosta ćemo danas pričati o tome.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, povreda člana 104. od strane aktuelnog ministra, gospodina Škundrića.
Na Odboru za energetiku je slagao da se ovaj dokument, obaveštenje ''Srbijagasa'' da želi da kupi 25% ''Jugorosgasa'', koji je u vlasništvu ''Progresgas trejdinga'', ne nalazi u Ministarstvu energetike.
To je apsolutna laž. Pošto smo, ipak, država, u svakoj državi se dokumenti koje neko pošalje, a pogotovo javno preduzeće, Ministarstvu, tamo i nalaze. Njega je obmanuo njegov pomoćnik gospodin Prodanović, koji drugi put na Odbor nije smeo da dođe. Taj gospodin Prodanović je u toj istoj odluci Upravnog odbora ''Srbijagasa'' obavezan i zadužuje se da sprovede odluku ''Srbijagasa''.
To je čovek koji je bio pomoćnik ministra energetike u prošlom sazivu. To je čovek koji je i sada pomoćnik ministra energetike. To je čovek koji mora da ide na robiju.
Sada ću da vam kažem zbog čega su još sredstva NIP-a, u vrednosti od 11,1 milion evra, bila dodeljena Banatskom Dvoru za pravljenje podzemnog skladišta gasa. Zato što je ''Srbijagas'', a to ćemo pitati, takođe, gospodina Milankovića, sklopio ugovor sa ''Molom'', u Mađarskoj, gde skladištimo gas. Svi koji se iole razumeju, znaju da je skladištenje gasa najskuplja stavka. Zbog toga nam je bio potreban ''Banatski Dvor''.
Raspisuje se tender za ''Banatski Dvor'', međutim, veštom rukom pomoćnika Prodanovića, tender ne glasi da je za ''Banatski Dvor'', nego je pridodato i da se gradi gasovod i gasovodni objekti radnog pritiska preko 16 itd.... Gospođinci, Banatski Dvor.
Tih 11,1 milion evra, umesto da ode na izgradnju podzemnog skladišta gasa ''Banatski Dvor'', da se završi postavljanje jastučnog gasa, tamo jeste uloženo, i da Srbija može da skladišti, da bismo i u teškim trenucima imali gasa, da ne zavisimo od Mađarske, dolazimo u situaciju da je neko, teškom zloupotrebom, prebacio sredstva za izgradnju gasovoda, dao ih firmama koje su konkurisale na tenderu, a o tome kako je raspisivao tendere, i o tome ćemo govoriti.
Ministar Škundrić nas je obmanuo, slagao da ovaj dokument ne postoji. Ovaj dokument postoji u Ministarstvu energetike. ''Srbijagas'' je tražio da kupi 25% ''Progresgas trejdinga'' i, zaista, pozivam javnost da ne dozvoli obmanu, da ne dozvoli da se ova priča gurne pod tepih. Žestoko su oštećeni interesi Srbije.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, članovi 225. i 226.
Hteo sam da obavestim javnost, a u isto vreme i da pozovem Vladu da bude odgovorna, da, prvo, ukine posrednika, što je bio zahtev LDP-a i Odbora za industriju, da ukine posrednika u trgovanju gasom između Srbije i Rusije, da skloni "Jugorosgas" sa tereta građana Srbije.
Ponavljam još jednom, po izjavi ministra Škundrića, vrednost izražena u evrima, koju će građani Srbije morati da plate zbog ovog povećanja gasa, jeste oko 35-40 miliona evra. To je ista ona vrednost koju uzima "Jugorosgas" za svoje posredništvo, "Jugorosgas" koji je u većinskom vlasništvu ruske države; 25% – turska firma iz Beča, čiji je vlasnik Turčin, a koji radi za "Gasprom", 50% – "Gasprom" i 25% –"Jugorosgas". Ne treba nam posrednik.
Druga stvar koja je jako važna, a koju mora da uradi Vlada, i to hitno, pošto je osnivač "Srbijagasa", jeste da učini sve što je u njenoj mogućnosti da se direktor "Srbijagasa" više ne nalazi na mestu potpredsednika "Jugorosgasa", jer dobija tamo tri puta veću platu. U čijem interesu radi, ako dobija tri puta veću platu na mestu firme gde je potpredsednik, firme koja nije u vlasništvu Srbije? Za čiji interes radi? Naravno da će raditi za interese firme koja ga tri puta više plaća.
Očekujemo da Vlada povuče još jedan potez, da sa mesta pomoćnika ministra energetike hitno smeni Milutina Prodanovića, najodgovornijeg za to što je Srbija ostala bez svog vlasničkog udela od 50%, najodgovornijeg što su proćerdane pare, odnosno pogrešno usmereno 11,1 miliona evra za ''Banatski Dvor'', čime smo opet došli u situaciju da skladištimo gas u Mađarskoj.
Takođe, tražim odgovornost za onoga ko je sklopio takav ugovor sa "Jugorosgasom" da preuzimamo gas na Beregovu, na ukrajinskoj granici, da se svi troškovi, sve opasnosti koje su na tom putu, da gas iscuri ili bilo šta drugo, nalaze na teretu Republike Srbije.
Tražimo odgovornost i da onaj koji je to potpisao odgovara, zato što je skladištenje gasa u Mađarskoj strahovito skupo. Neko od toga uzima proviziju.
Znači, pozivamo Vladu da bude odgovorna, da sve što je u njenoj moći učini da zaštiti energetsku stabilnost Srbije, da zaštiti budžet građana Srbije, da ukine posrednika, da ne dozvoli da direktor "Srbijagasa" bude u isto vreme i potpredsednik "Jugorosgasa".

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se da kažem da su prekršeni neki članovi Poslovnika, pre svega, član 147. i član 52. Za to moram da optužim Vladu Republike Srbije, odnosno ministarku koja sedi ovde, koja je poslala državnog sekretara na Odbor za finansije.
Evo šta se desilo na Odboru za finansije. Dobili smo svih 85 podnetih amandmana. Državni sekretar, gospodin Guzijan, kog je poslala Vlada i koji je ekonomista po struci, samo je preneo ono što je čuo iz svog ministarstva, odnosno iz nadležne službe Vlade, da 82 amandmana nisu pravno moguća i da zaista nema svrhe da o njima razgovaramo, pošto mi, članovi Odbora, a to mogu da potvrde oni koji su članovi Odbora, kao razumni ljudi, nismo hteli da razmatramo amandmane koji, po rečima državnog sekretara iz Ministarstva finansija, nisu pravno mogući.
Međutim, dobijamo Izveštaj Zakonodavnog odbora, kome je, takođe, prisustvovao državni sekretar, gospodin Guzijan, gde stoji informacija da je 45 amandmana pravno moguće. U tih 82 amandmana, o kojima mi nismo vodili računa, zaista, ima puno smislenih amandmana o kojima nismo vodili razgovor. Amandmani koji su na Zakonodavnom odboru odbijeni, odbijeni su zato što nisu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Moram da vam kažem, gospođo ministarka, da je odgovornost do Vlade, do vašeg ministarstva. Kako je mogao neko da pogrešno informiše, ili šta rade ljudi u Vladi koji su zaduženi za ocenu da li je nešto pravno moguće? Kako ste mogli da pošaljete čoveka koji će nam reći da su svega tri amandmana pravno moguća? Mislim da je to bilo neodgovorno.
Hoću da kažem da smo mi u Odboru za finansije mogli da razmatramo i druge amandmane, mogli smo da o njima porazgovaramo, pa bi, možda, Odbor za finansije, u skladu sa članom 147, usvojio još neki amandman i predložio Skupštini da ga usvoji. Nažalost, bili smo uskraćeni za tako nešto.
Pošto nam nije više vremena ostalo po ovom delu, hteo sam samo još da kažem nešto, takođe, vezano za Odbor za finansije.
Nama je gospodin Guzijan rekao da su subvencije za Železnicu iz razloga što treba da se podignu plate. Smatrali smo, naravno, da ne možete ljude ostaviti bez plata.
Kakva je bila projekcija budžeta za 2008. godinu, to najbolje govori, a sad smo čuli od gospođe Vesne Pešić da je proverila i da su plate podignute, pa zato treba.
Zaista nam nije jasno kako može neko da povećava plate? Vi ste njima subvenciju podigli na 508 miliona da bi dobili plate, a, evo, izračunajte koliko je dva miliona i 200 hiljada evra – trećina i više od onoga što su potrošili na automobile. Zaista, mislim da nije u redu što smo obmanuti i o jednom i o drugom pitanju.

Poštovano predsedništvo, isti članovi Poslovnika.
Znači, ovde imamo izveštaj Vlade, potpisao ga je Mirko Cvetković, gde je daleko više amandmana ocenjeno pravno mogućim. Hoću samo da kažem, ne želim više da oduzimam vreme, ali zaista smo bili uskraćeni da na Odboru za finansije razgovaramo o amandmanima koji su, evo, procenili ste, pravno mogući i da još neki predložimo.
Kao što je rekao moj prethodnik, zaista je usvojen samo jedan amandman od tri, koji je podnela, na Odboru, naravno, Poslanička grupa manjina, a o ostalima nismo mogli da razgovaramo. Ima amandmana koji bi mogli da poprave ovo, samo da povedete računa o tome da, kad već dolazi neko na Odbor da vas menja, date čoveku pravu informaciju. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, reklamiram povredu člana 104. u vezi sa članom 200.
Stigao je odgovor od ministra Škundrića, u kome se ponovo iznosi neistina da Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo za energetiku nikad nije dobilo dopis ''Srbijagasa'' da želi da kupi 25% ''Progresgastrejdinga''.
Prvo, svi znate da na svakom upravnom odboru javnih preduzeća koje je osnovala Vlada uvek sedi predstavnik Vlade, pogotovo kad je NIS, odnosno ''Srbijagas'' bio u pitanju. Tada su sedeli ili ministar ili pomoćnik ministra na sastancima Upravnog odbora ''Srbijagasa''.
Tražimo od Ministarstva energetike da nam pruži dokaz da nisu dobili odluku o otkupu 25 % akcija u ''Jugorosgasu'' i tražimo od ''Srbijagasa'', odnosno NIS-a, da nam pruži dokaz da su poslali odluku. Nakon toga, ukoliko ne budemo dobili informaciju, obratićemo se Povereniku za informacije. U krajnjoj liniji, i da nisu nikada dobili tu odluku, morali su da je traže, morali su da traže odluku Upravnog odbora.
Znači, nije u pitanju razglednica ili čestitka za rođendan, pa da je neko poslao nekom u Ministarstvo. Poslali su odluku Upravnog odbora koja je tada bila od vitalnog značaja za Republiku Srbiju.
Dalje, u ovom odgovoru, na pitanje da li će Srbija još uvek imati posrednika, pošto smo sklopili istorijski sporazum sa Ruskom Federacijom vezan za gas i naftu, odgovor je da je gospodin Saša Ilić potpisao aneks ugovora i da će to, kada Upravni odbor ''Srbijagasa'' potvrdi, važiti za 2009. godinu.
Želim da Vlada odgovori – šta će biti 2010. godine? Hoće li i dalje postojati posrednik? Hoćemo li i dalje imati veću cenu gasa nego što je neophodno?
Molim vas, pogotovo vas koji ste u vladajućoj koaliciji, učinite sve da se ispitaju ove stvari. Učinite sve da građani Srbije saznaju istinu. Velike su malverzacije u pitanju, zaista. Država Srbija trpi. Mi ćemo biti istrajni u tome. Želimo i vašu pomoć, sto puta će lakše biti da otkrijemo ko je i zbog čega doneo ovako loše odluke, odluke koje se žestoko odražavaju na građane Srbije.
Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodo iz PUPS, niste jedini koji zastupaju interese penzionera, odnosno i druge partije u svojim programima, u svojim nastojanjima žele da omoguće bolji život penzionerima, kao što smo juče pričali o tome.
Međutim, ono što je gospodin Čolaković malopre rekao, dozvoljavam da sam pogrešno razumeo, ali koliko sam shvatio, napomenuli ste da se stvari menjaju i da danas imamo penzionere po upravnim odborima i na određenim istaknutim funkcijama, javnim funkcijama. Samim tim ste pokazali da je sve ono što vi pričate suprotno od toga.
Juče sam napomenuo, da ste imali dobru nameru da pomognete penzionerima, morali ste prvo da vodite računa o onima koji su najugroženiji, koji imaju minimalnu penziju.
Sada ste spomenuli da je 1.500 ljudi zbrinuto. Šta je sa ostalih milion i 400 hiljada koje ste spominjali? Šta je sa njima? Oni nisu zbrinuti. Njima neće biti bolje.
Mislim da se u celoj ovoj priči izbegava suštinsko pitanje –zašto su penzioni fondovi bili prazni i ko je odgovoran za to? I o tome smo juče pričali. Vlast 90-ih godina je dovela do toga.
Sve partije dele obećanja pred izbore. Opozicija nije u prilici da ta obećanja ispuni iz prostog razloga što nije u prilici da učestvuje u izvršnoj vlasti, ali oni koji učestvuju u izvršnoj vlasti, to ste vi, morate svoja obećanja da ispunite inače ste neodgovorni. Postoji rešenje za to. Mislim da nije neophodno dizati ovde jako tenzije.
Postoji rešenje. Imamo rebalans budžeta. Nemojte ga podržati. Pokažite da ovih 10% nije ništa. Nemojte podržati rebalans budžeta.
Mislim da se ovde radi o tome – ili su vas prevarili pa neće biti povećanje 70%, ili ste vi izneverili birače. Jedino časno rešenje i izlazak iz toga jeste – nemojte podržati rebalans budžeta, a pogotovo nemojte glasati za budžet za 2009. godinu, jer neće biti povećanja koje je suštinski deo vašeg programa.
Tako pokažite da ste odgovorni, tako pokažite da brinete o interesima penzionera, a ne samo o interesima onih 1.500 ljudi koje ste spomenuli, koji su sebe uhlebili, a za ostale koji imaju minimalne penzije ili malo veće od toga, pokazali ste da nemate mnogo razumevanja. Hvala vam.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, prvo moram da iskažem svoje nezadovoljstvo sa dve činjenice. Prva činjenica jeste ta da je juče na Odboru za finansije, a oni svi koji su bili znaju, da je svega, otprilike, tri rečenice izgovoreno povodom ova dva predloga zakona. Drugo, vaš odnos sa početka ove tačke dnevnog reda, kada ste bili isprovocirani onim što je rekao ovlašćeni predstavnik SRS, onda ste tek našli za shodno da izađete za govornicu, zbog čega smatram da to nije u redu.        
U redu, odnos prema Skupštini, navikli smo mi i na gore stvari od Vlade. Vi ste jedan od boljih primera, ali prenebregli biste onda neke stvari koje su se čule da ste tada vi izašli i rekli – da, postoji dug, dug postoji još od devedesetih godina, taj dug je užasno veliki i tako dalje. To ste morali, po meni, uraditi na početku današnje priče o ovoj tački dnevnog reda.
Vidim da je vama uvek smešno kada nešto pričam i drago mi je da se lepo zabavljate, ali nije to korektan odnos prema Skupštini, u krajnjoj liniji prema ovim predlozima zakona.
Ono što je najvažnije, po meni, jeste (ne treba puno trošiti reči, neki od mojih prethodnika su rekli dosta toga) da vidimo zašto je nastao dug. Zašto je nastao taj dug devedesetih godina, zašto je nastao taj dug posle 2000. godine?
U jednom od obrazloženja ova dva zakona, tačnije Zakonu o otpisu kamata u obrazloženju je rečeno da se, između ostalog, omogućava, s jedne strane, privredi i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima da se rasterete i da izmirenjem glavnog duga i tako dalje svoj teret koji imaju na osnovu kamate usmere u dalju proizvodnju ili već čime se bave, što je super.
Svi verovatno znamo veliki broj preduzetnika, i tako dalje, koji su pod velikim poreskim opterećenjima, koji su pod velikim opterećenjima kada su u pitanju ovi doprinosi, ali osnovno i ključno pitanje je da li su ti doprinosi užasno veliki, da li su osnovna poreska davanja užasno velika. Zaista je veliki broj poreskih obveznika koji su u situaciji da imaju veliki dug.
Pored vas sedi vaša saradnica koja je jedno vreme, takođe, radila u poreskoj upravi, sigurno će se složiti sa mnom da su u Vojvodini najveće platiše. Vi, na ovaj način, neću da kažem da ih kažnjavate, ali kakvu im poruku šaljete?
Potpuno razumem aspekt da treba omogućiti onima koji su iz davnih vremena stvorili veliki dug, odnosno postoji veliki dug kod onih koji su sad pod teškim poreskim opterećenjem i otpisati im, u slučaju da budu redovno sada izmirivali obaveze, njihove prethodno nastale obaveze.
Međutim, kakvu poruku šaljete onim poreskim obveznicima koji redovno izmiruju svoje obaveze? Da je mnogo bolje ne plaćati, neka se nakarikaju kamate do neba i tako dalje i onda će neko ko bude hteo da kupi neki glas itd, ne kažem da je to u ovom slučaju primer, ali može se desiti da opet tako neko dođe, da će otpisati dugove koji su nastali, da će otpisati kamate itd.
Mislim da je to nekorektno, veoma dobro znamo da najbolje platiše, one koji redovno izmiruju svoje obaveze, da ih najviše kontrolišu, najveći pritisak se vrši na njih.
Ljudi isplaćuju, poslednji dinar daju da odgovore kada je vreme da plate PDV, da plate doprinose i onda dođu u situaciju da sve to što su poštovali ovu državu, što su poštovali svoje obaveze, neko jednom samo gumicom precrta i da onima koji nisu bili u mogućnostima da to urade ili nisu hteli. Tragično je, ali postoje državni organi, čak i državni organ na čelu čijeg ministarstva se vi nalazite, znamo da u poreskoj upravi 90-ih godina nisu izmirivane obaveze na osnovu poreza i doprinosa.
Postoji odgovornost, sve ovo što mi pričamo ovih dana nikako ne možemo da dođemo do nekoga ko je odgovoran za nešto. Tragično je da sva pitanja koja se otvore ovde i na drugim mestima završavaju tako što se otvori neka nova tema, što se kroz neke medije plasira nešto što će zaokupirati javnost i nikako ne dolazimo do nekoga ko je odgovoran. Postoje oni koji su odgovorni zbog čega nisu izmirivane ove obaveze, pretpostavljam i da je neko odgovoran zato što su veoma visoke dažbine koje preduzetnici moraju da snose. Verovatno ne mogu da izdrže, kakva je to klima?
Vi ste ipak ministar finansija, pričali smo ovde o rebalansu budžeta, pričali smo šta su vaše želje i zaključci, kako bi trebalo da se razvija i sve je to okej, ali očito nešto ne štima ako veliki broj poreskih obveznika ne može da odgovori ovim obavezama. I malopre je rečeno, ne znam ko je rekao od mojih prethodnika, ali mislim da je potpuno u pravu, šta će se desiti ako zbog ovog silnog opterećenja poreski obveznici ne budu mogli dospele obaveze, odnosno aktuelne obaveze da regulišu? Bojim se da ćemo opet doći na isto.
Razmislite malo o visokim poreskim opterećenjima koje imaju građani, odnosno poreski obveznici. Mislim da tu leži jedan od načina kako da se utiče da ne dolazimo u veliki dug, odnosno poreski obveznici da ne dolaze u veliki dug.
Slažem se da je jedan od načina ovaj koji ste vi predložili, odnosno onaj koji je pisao zakon. Da li je to najbolji način, to će vreme pokazati. Bojim se da ćemo opet doći u situaciju da za godinu, dve, tri otpisujemo dug koji je nastao 2008. ili 2009. godine, iz prostog razloga što ovo nije sistemsko rešenje, ovo je samo trenutno rešenje koje će dati baj-pas određenim poreskim obveznicima, odnosno određenim građanima kojima treba zdravstvena knjižica, koji treba da prežive prilikom odlaskom kod lekara.
Ovo nije sistemsko rešenje i dok god ne budemo imali sistemska rešenja, dok kod ne budemo imali sistemske zakone koji će zaista nešto da promene, pa trenutno zaboli jako, nećemo moći da se oslobodimo šanse da za dve godine imamo jedan ovakav predlog zakona. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Moram da se pridružim kolegama koji su pre mene govorile, a u kontekstu da je zaista neophodno da ovde vidimo i premijera Cvetkovića i druge ministre iz Vlade Srbije. Situacija u kojoj se nalazi država i zakon o kojem mi raspravljamo, znači, rebalans budžeta, toliko su značajni za sve građane ove države da potpuno je neprihvatljivo da Vladu možemo da vidimo... Izvinjavam se, ako možete da komunicirate kada ja završim. Znači, potpuno je neprihvatljivo da članove Vlade možemo da vidimo na jednom skupu u "Sava centru", ali ne možemo da ih vidimo u Skupštini.
Moram da vas pitam, po kom to članu Poslovnika, po kom to zakonu, po kom to zdravom razumu ste vi ovlašćeni da presuđujete da li je dovoljno da povodom rebalansa budžeta ovde sedi samo ministar finansija? Uz sve poštovanje prema gospođi Dragutinović i poslu koji je do sada uradila i koji radi, ona radi koliko može i najbolje što želi, ali ko ste vi da presuđujete da li je dovoljno da samo ona tu bude?
Mi smo malopre čuli od poslanice iz Demokratske stranke Srbije gospođe Vojić-Marković da je za nju veliki problem to što jedan potpredsednik Vlade govori jedno, a drugi potpredsednik govori nešto sasvim drugo. Želimo da nam se razjasni, želimo da bude jasno i građanima Srbije, da li ima para za povećanje penzija, zašto ima ili nema i da li će biti 70% ili neće biti, koliko to opterećuje državu. To je nešto veoma bitno što želimo da znamo.
Drugo, potpredsednik Vlade Đelić je izjavio da je Skupština crna rupa u evropskim integracijama. Zaista, on mora biti ovde prisutan da nam objasni, čovek je bio potpredsednik Vlade i u prošloj vladi, gde su evropski zakoni koje je on nama poslao, odnosno koji je datum kada ih je on poslao u Skupštinu? Znači, konstantno se prebacuje na Skupštinu Republike Srbije da nešto koči. Koči Vlada.
Mi imamo premijera... Zaista sam mislio da od onog prethodnog... Ali, ono što smo čuli od premijera pre neko veče - da čovek dobija informacije iz medija, da on iz medija saznaje da su cene u Srbiji veće... Pa, čime se on bavi? Da li smatra da je njegov posao odlazak u šoping mol, ali na otvaranje, u drugu državu, ili je njegov interes da vodi računa o tome da građani Srbije bolje žive? Ako je njegov interes da vodi računa o tome da građani bolje žive, onda mora da saznaje iz prve ruke o cenama, da saznaje kuda ide ova država od onih koji sede sa njim u Vladi, a ne da se informiše iz medija.
Želim ovde premijera, želim ovde ministra. Zaista, vi morate da preduzmete sve da dođe još neko od njih, pre svega premijer. Nemojte, molim vas, da vi donosite zaključke ko je ovde... Odnosno, vi niste ovlašćeni da procenjujete, pod jedan, počev od vaše funkcije, drugo, počev od vašeg stručnog obrazovanja, da li je dovoljno da gospođa Dragutinović ovde razgovara sa nama o rebalansu budžetu. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se u skladu sa čl. 225. i 226, s obzirom na to da mojoj poslaničkoj grupi nije više ostalo vremena.
Koleginica Nataša Mićić i gospodin Popović malopre govorili su o penzijama, odnosno o tome da će oni penzioneri koji imaju penzije 90.000 dobiti 9.000, a oni koji imaju penziju 9.000 dobiće 900 dinara. Mislimo da je to veoma velika nepravda. Ministarka se, naravno, opet smeška.
Moram vas da pitam da li je tačno da je državni sekretar u okviru Ministarstva finansija iz PUPS-a? Da li imate jednog takvog državnog sekretara? Interesuje me, pogotovo što onaj ko najviše priča o penzijama ovde zaboravlja da je jedno vreme bio direktor penzionog zavoda. Zaboravljamo u koje vreme je uništen penzioni fond. To moram da kažem pre svega zbog građana Vojvodine koji su imali takav penzioni fond da su mogli kao Holandija, verovatno, da imaju rezerve za 30 godina. Međutim, 1992. godine jedan gospodin po imenu Radoman Božović uništio je penzioni fond Vojvodine, utopio ga u jednu rupu bez dna, tačnije penzioni fond Srbije. Od tada penzioneri u Vojvodini imaju strahovite probleme.
Takođe, moram to da kažem i iz ličnih razloga; cela moja porodica, maltene, svi koji su stariji od mene su penzioneri. Zaista smo zainteresovani da se položaj penzionera popravi, ali na ovakav način, da vi izdvojite u rebalansu budžeta 150 miliona evra, faktički četvorogodišnju proviziju koju "Jugorosgas" uzima, i da to predstavljate kao neki veliki napredak, smatramo da to zaista nije korektno. Takođe, deset puta manje ste izdvojili za penzije nego za skijališta Srbije, odnosno za Dinkićevo ministarstvo. Potpuno je neverovatno da ministri iz jedne partije dobijaju neverovatna povećanja u ovom rebalansu budžeta, a da, s druge strane, pokušavate da se prikažete kao socijalno odgovorna Vlada.
Ponavljam, dižete penzije za 10%; svi mi u ovoj skupštinskoj sali voleli bismo da te penzije, ne računajući procente, budu adekvatne i da ljudi koji su u penziji mogu da organizuju svoj život na najbolji mogući način, ali na ovakav način zaista je sve obesmišljeno. To pričamo već mesec dana, da ovo povećanje neće ništa doneti, da su oni već izgubili.
Voleli bismo da ovde vidimo ministra. Ono što je kolega iz DSS-a malopre odlično primetio, to je izjava guvernera Jelašića da se strani investitori povlače iz ove zemlje.
Ne znam kako vi mislite... Jako mi je drago što će MMF, ako sklopite aranžman, ovde imati savetodavnu ulogu i zaista me žestoko interesuje kakav će biti ovaj sledeći budžet koji nas čeka, za 2009. godinu. Definitivno ovako ne može.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, mislio sam da se javim u skladu sa članom 27, u vezi sa članom 218, međutim vi ste mi dali priliku da reklamiram povredu Poslovnika, člana 104 - povreda dostojanstva Skupštine. Gospođo predsedavajuća, vi ste obmanuli Narodnu skupštinu, poslanike, građane. Imamo član 218, to je deo 6. koji govori o odnosu Narodne skupštine i Vlade, gde ovako stoji, stav 1: "Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike" itd. Stav 2: "Vlada podnosi izveštaj Narodnoj skupštini kada to Narodna skupština zatraži ili po sopstvenoj inicijativi, a najmanje jedanput godišnje."
Mi ne očekujemo da nama Vlada podnosi izveštaje, ali živimo u zemlji koja se nalazi u teškoj situaciji; očekujemo ovde predstavnike Vlade, toliko ima tema na koje moramo dobiti odgovore. Nažalost, gospođo Dragutinović, ministar finansija ne može na sva pitanja da odgovori. Verujem da svi građani žele da čuju odgovore na određena pitanja.
Iskoristite vašu mogućnost iz člana 27, pozovite premijera i još neke ministre, treba da dobijemo odgovore na goruća pitanja. Zar treba iz medija da saznamo da je potpredsednik Vlade gospodin Krkobabić rekao - dobro, 2010. godine će biti povećanje? Čitajući vaš izveštaj, gospođo Dragutinović, prezentaciju koja se nalazi na sajtu Vlade, vidim da ste u zaključcima kao jednu primedbu stavili timski rad Vlade, znači da ministri ne mogu da se ponašaju kao da je to njihov feud, da odgovaraju i za dobre i za loše strane celokupnog rada Vlade itd, ali kako možete da dozvolite jednom potpredsedniku Vlade, u isto vreme i ministru za ekonomski razvoj, da se ponaša kao da je budžet njegov?
Pogledajte kakva povećanja i kakvu slobodu ima taj ministar i ministri iz njegove partije u ovoj vladi. To je katastrofalno. Kada dođu amandmani, o tome ćemo pričati i pokazati. To je čovek koji ima 11 pomoćnika i šest državnih sekretara, pa se sad uvodi još kabinet potpredsednika Vlade, gde će ko zna koliko ljudi zaposliti.
Imamo situaciju da dinar slabi. Šta je rekao guverner? Neće ići preko 90,00. Dve večeri pre toga premijer izlazi na televiziju i govori ovako - štedite, štedite, štedite u bankama.
Gospodine Periću, ko je ispraznio penzioni fond, kada se to desilo? Devedesetih godina. Ko je tamo radio? Potpredsednik Vlade Krkobabić.
Još nešto da vam kažem, devedesetih godina je uvedena praksa, a to zna ministarka i potvrdiće, da se ne plaćaju porezi i doprinosi.
U okviru samog Ministarstva finansija Poreska uprava nije plaćala poreze i doprinose za svoje zaposlene tokom devedesetih godina. Ko je tada vodio ovu državu? Nemojte pričati - prethodne vlade. Devedesetih godina su ispražnjeni penzioni fondovi. To možete pričati deci od deset godina, ona toga se ne sećaju. Penzioneri u ovoj državi imaju dobro pamćenje...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Moj prethodnik je govorio četiri minuta. Penzioneri u ovoj zemlji se dobro sećaju ko je ispraznio penzione fondove. Pretpostavljam da je tada bio vaš partijski drug, gospodin Božović i vaš gospodin Krkobabić.