Glasaću za ovaj zakon ako Vuk Drašković 9. maja ode na Ravnu goru. Nije smeo ni ove godine, naređeno mu je da ne dođe.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 15. su podneli, u ime SPS, dr Žarko Obradović i gospodin Milisav Petronijević. Sve što smo danas ovde govorili, jasni su argumenti i idu u prilog tome da zakon ili treba da bude povučen ili da ne može biti usvojen ako postoji elementarna logika. Pošto postoji neprincipijelna politička i koaliciona logika, onda to možda i hoće biti moguće.

Da podsetimo građane Srbije kako je započela ova sednica. Tako što su kvorum za početak sednice dali narodni poslanici, kolege iz poslaničke grupe DS. Kako treba da bude izglasana? Tako što će za zakon glasati kolege poslanici iz SRS. Uz to, naravno, imamo licemerni stav Vlade Republike Srbije, koja ne zna o čemu se ovde radi i nije se eksplicite izjasnila o predloženom tekstu zakona.

Kad se malo bolje pogleda o čemu se ovde radi, onda se vidi da je zakon u proceduri kao plod različitih spekulacija, političkih kalkulacija i ucena. Samo podsećam, da bi se o ovom zakonu glasalo, u sali mora da bude 126. Pokušajte pažljivo da ih prebrojite danas, pokušajte da ih pažljivo prebrojite, teško, veoma teško. Nova sednica ne može započeti dok se ne izglasa ovaj zakon. Dobro vodite računa šta radite, nemojte da plašite nikog rešetom, jer možete sebe uplašiti.

Građani Srbije treba da znaju da ovaj zakon, predloženi zakonski tekst, nije proizvod nikakve političke potrebe ove koalicije, već je on proizvod političke potrebe jedne ili dve političke stranke, a ostali su se u ovo ugrađivali na način koji nije principijelan i ne priliči njihovoj političkoj koncepciji ni provenijenciji.

Nismo se mi zalagali da se tekovina anglosaksonskog prava primenjuje na one koji su učestvovali u poslednjem ratu, za to su se zalagali neki drugi, pa po tekovinama tog zakona, svako ko je bio na bilo kojoj državnoj funkciji u ovoj zemlji predmet je interesovanja Karle del Ponte i tzv. Haškog tribunala.

Vi ovim zakonom radite potpuno suprotnu stvar. Postoji li, dame i gospodo, komandna odgovornost za komandanta pokreta, za komandante korpusa, za komandante bataljona, za ravnogorski savet, za ravnogorski odbor, za Dragišu Vasića. Postoji li, dame i gospodo, komandna odgovornost za izbegličku vladu u inostranstvu i za Njegovo veličanstvo preminulog kralja Petra II Karađorđevića. Postoji li komandna odgovornost ili komandna odgovornost postaje aktuelna tek onda kada to odgovara da se obračunate sa vašim političkim protivnicima. Nemate konzistentnu politiku, ne znate šta radite. Naš je posao da objasnimo da ovo što radite ne radite na način koji treba da bude prisutan ovde.

Kod svakog javljanja sam čitao jedan dokument koji je ravnogorski pokret povezivao sa jednom od najcrnjih vojnih organizacija, a koja se tokom Drugog svetskog rata borila u ovoj zemlji. Preda mnom je kratak dokument i potpisao ga je Draža Mihailović, a čini ovlašćenje kapetanu Bogdanoviću za održavanje veze sa komandom ustaške bojne u Gračanici.

"Ovlašćenje za pešadijskog kapetana Bogdanović Dobrivoja, koji se upućuje za mog održača veze sa komandantom bojne u Gračanici poručnikom Abrahumom Kapetanovićem. Ova veza je jedina sa kojom će se do daljeg između potpisanog i poručnika Kapetanovića održavati kontakt i sve dok se ne izmeni na drugi način se neće koristiti ni sa jedne strane. Kapetan Bogdanović (uvažena gospodo) staraće se da naši dobri odnosi sa našom braćom u svakoj prilici budu još samo poboljšani". O čemu mi ovde govorimo?

Tako je, gospodine predsedniče. O čemu mi ovde govorimo, o ustaškim bojnama, o bugarskim fašistima, o otvorenoj i jasnoj kolaboraciji, o savezništvu sa svima koji su bili protiv 800.000 boraca za slobodu u ovoj zemlji.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a amandman na član 17. predloženog teksta zakona podneli su narodni poslanici dr Žarko Obradović i gospodin Milisav Petronijević.
Socijalistička partija Srbije, kao što je poznato, ne može glasati za ovaj zakon iz više razloga. Naime, da bi ovaj predlog zakona uopšte mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri ili da proizvodi pravna dejstva, potrebno je, shodno odredbama članova 404. i 414. Zakona o krivičnom postupku, izvršiti ponavljanje krivičnog postupka po važećim procesnim pravilima tog postupka pred prvostepenim sudom, doneti druge eventualno oslobađajuće presude, sa restitucijom svih materijalnih i nematerijalnih prava ranije osuđenih lica.
Da li je to moguće? Da li narodni poslanici, uvažena gospoda, priznaju princip podele vlasti u ovoj zemlji? Da li sudska, izvršna i zakonodavna vlast jeste samo deo političkog programa svake od političkih stranaka ili kada se uđe u parlament, kada se formiraju poslanički klubovi i kada se ostvaruju neki ciljevi koji su uglavnom politički ili neki drugi – taj princip može da prestane da važi.
Dakle, u ovoj skupštinskoj dvorani sedi pedesetak diplomiranih pravnika, mnogi su advokati, mnogi su ranije bili sudije, mnogi su profesori na Pravnom fakultetu, neka se izjasne na ovu okolnost.
Tvrdili smo i danas pre podne, ako vaj zakon bude prihvaćen i izglasan ne može proizvoditi nikakvo pravno dejstvo, neprimenljiv je. Vi to dobro znate, ali niste ga ni podneli zbog toga da proizvodi pravne posledice, već političke. Vi želite rehabilitaciju, koja je nemoguća, u skladu sa onim što smo čuli danas ovde kao argumente.
Amandman se sasvim konkretno odnosi na predloženi član. Mi predlažemo da se briše iz više razloga. U maniru kojim sam danas ovde već od prepodneva pred vas predočio, pročitaću i jedan akt. Sve što čitam su depeše iz Vrhovne komande pokreta Draže Mihailovića.
Ađutant ove komande, dakle četničke komande, piše sledeći proglas predsednicima opština u zoni odgovornosti jedinice kojom komanduje, i kaže: "Da bi se lakše i brže likvidirali ovi crveni mračnjaci, svakom onom ko bude obavestio pripadnike četničkog pokreta gde se nalaze komunisti i vlasti sa vojskom budu uspeli da komuniste pohvataju i likvidiraju, za svakog ubijenog i uhvaćenog komunistu od strane naše vojske nagradiće potkazivača sa 20.000 dinara. Zajemčavam da će potkazivač ostati za javnost potpuno u tajnosti, a njegovo ime kao potkazivača nikada u javnosti dopreti neće".
Gospodo, vi ste ovde praktično smislili insajdere. Insajderi postoje još od ovog doba. Ovo su zaštićeni svedoci. Za 20.000 dinara bilo je moguće "jedan bez duše, dvojica bez glave", to je bio taj princip.
Dalje, u pismu se kaže: "Naročito insistiram da se ugledate na iskustvo požeške brigade, koja je samo u poslednjim operacijama na ovaj način likvidirala 11 komunista"; i nabrajaju imena tri borca, a ostalo su neborci.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemoguće je preko svih ovih stvari prelaziti i dati glas jednom ovakvom zakonu. Postoji more dokumenata, postoji veliko iskustvo, postoji nažalost iskustvo koje se ogleda u srpskoj tradiciji od kad postojimo, sve dokle seže naše sećanje unazad vidimo jednu strašnu i tešku sliku. To je slika mrtvog branioca i hranioca porodice koji ginu u onim ili ovim ratovima. Najteža je bila kada je ginuo od strane svog komšije ili ideološki različitog vojnog ili vojničkog pokreta. Zato nije moguće da ovaj zakon bude usvojen, a da očekujete da ne naiđe na reakcije na koje je naišao.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vama se gospodine potpredsedniče izvinjavam, vama nije bilo prijatno da učestvujete nekoliko dana  u raspravi koja je vođena, mi to nismo bili u stanju da promenimo i nadam se da će naši odnosi, ljudski i kolegijalni, ostati na nivou korektnosti kao i do sada.
Amandman koji su gospodin Milisav Petronijević i dr Žarko Obradović podneli na član 24. je takođe jedan od onih amandmana koji zakon dovodi do besmisla, odnosno koji govori da je zakon besmislen i koji pokušava da na najbolji mogući način ukaže, pre svega vama koji o tome donosite odluku, a i javnosti Srbije da je zakon, još jednom kažem, nesprovodiv, da ne može proizvesti nikakvo pravno dejstvo, a da može proizvesti, kao što je već i učinio, izvesne političke i druge tenzije.
Ali, svako radi ono što misli da najbolje ume. S tim u vezi, mi rizikujemo da nam kažete da ovo što radimo ne radimo onako kako vi mislite da je dobro. Ali, mi naravno znamo u ime čega, u ime koga i sa kojim ciljem imamo ovakav nastup pred vama i pred građanima Srbije danas, i s tim u vezi vas molimo da nam ne zamerate.
Bilo je direktnih prozivki da li su neki ovi ili oni itd. To nije bila naša namera. Želim da kažem da čini mi čast da sam rođen u kraju gde je rođen dr Dragiša Mišović, Kosta Novaković, Filip Filipović, da sam rođen u onom gradu gde su stasala dva snažna pokreta. Partizanski odred dr Dragiša Mišović bio je najveća vojna formacija tokom 1941. godine i Ravnogorski pokret je takođe bio jedna velika vojna, i vojnička i politička organizacija tokom te i drugih godina.
Zato je nama iz tog kraja jako teško, oba pokreta su delovala na uskom prostoru. Posledice tog delovanja mere se brojnim žrtvama. O tome sam govorio juče, nije mi to ovde večeras namera, ali želim da kažem takođe da pripadam onom pokretu koji se teško probijao čitav jedan vek. Podsećam vas ko je smislio šestojanuarsku diktaturu, ko je tvorac Obznane, ko je proveravao izdržljivost sekretara SKOJ-a i komunista sa gladnim pacovima, ko je ubio dr Dragišu Mišovića 1939. godine.
Čačak je tada imao 5.000 stanovnika, na njegovoj sahrani učestvovalo je 15.000 ljudi, govorio je 41 govornik. Dr Dragišu Mišovića ubila je policija Beograda, Njegovog kraljevskog veličanstva, uz odgovornost namesnika Pavla Karađorđevića.
Nikada nije lako bilo promovisati ideju levičarstva i nije je, kao što vidimo i danas, lako braniti. Naš interes je da objasnimo građanima Srbije da socijalizam nije nikakvo čudo sa petokrakom, već korpus prava koja se odnose na školovanje, na zdravstvenu zaštitu, na nivo socijalne stabilnosti i na mnogo toga drugog. Ovo što je danas ovde tema u izvesnoj meri polemiše sa svim ovim o čemu ovde govorim.
Još jednom, nekoliko puta je pomenuto, pokazaću, ovo je uvodnik “Lovćena”, Cetinje, 11. oktobra 1944. godine, molim vas da obratite pažnju na jezik kojim je pisano. "Visoko odlikovanje potpukovnika Pavla Đurišića. Četnički komandant gospodin Pavle Đurišić, koga je general Nedić nedavno promaknuo u čin potpukovnika i poverio mu dužnost pomoćnika komandanta Dobrovoljačkog korpusa, dobio je od strane Vrhovne komande njemačkih oružanih snaga naročito priznanje za svoje vojničke vrline, te je odlikovan od Firera ordenom željeznog krsta".
Poštovana gospodo, da li je moguće objasniti da je Pavle Đurišić – podsetiću vas, pevalo se "Đurišiću, mlad majore, komandante Crne Gore, Crne Gore i Sandžaka, gde je pala petokraka" – da li je moguće da je ovaj čovek zaslužio da se o njemu pevaju pesme u Srbiji. Samo 57 lica koji nisu imali nemačko državljanstvo odlikovano je željeznim krstom, ne brojeći Austrijance i sudetske Nemce.
Kako je moguće da neko u ime ovog čoveka traži pravo i Ravnogorsku spomenicu? Nikada ne mogu na to pristati, bez obzira šta vi mislite o partiji kojoj pripadam, o pokretu kome pripadam, za koji ću se boriti dok u meni ima poslednjeg atoma snage.
Što se tiče partizana, rođen sam 1957. godine, ali da sam rođen ranije mogao bih i sam da otpevam "Partizan sam, tim se dičim".

Gospodine predsedniče, povređene su odredbe člana 38. Poslovnika Narodne skupštine, stav 2. i 3.
U toku sednice Narodne skupštine poslanička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja poslaničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, a o čemu predsednik poslaničke grupe pismeno obaveštava predsednika Narodne skupštine najkasnije do otvaranja rasprave o toj tački dnevnog reda.
Stav 3 – ako poslaničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika poslaničke grupe.
Gospodin Dušan Petrović neovlašćeno je povukao ovlašćenje za gospodina Aleksandra Vlahovića, dok se rečena tačka dnevnog reda ne završi gospodin Vlahović je predstavnik poslaničke grupe i ne može niko u njegovo ime da povuče njegovo ovlašćenje. Dakle, to je inače ovde praksa. Skupština je konstatovala da je gospodin Aleksandar Vlahović ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS – Boris Tadić. Nakon toga, niko to ovlašćenje ne može da povuče. Zahvaljujem.

U znak protesta, subota nije radni dan u parlamentu, džemper nosim u znak protesta i dok budete zakazivali sednice subotom, oblačiću džemper. Jeste, jeste. Postoji normalna parlamentarna praksa, a ovo nije normalna parlamentarna praksa, nije normalno da narodni poslanici provode sto sati u parlamentu.

Gospođa Živodarka Dacin podnela je amandman kojim pokušava da obezbedi da se kod izjašnjavanja građana o samodoprinosu obezbedi da se to može činiti ne samo neposrednim izjašnjavanjem na biračkom mestu, već i prikupljanjem potpisa. Želim da kažem da je to važno i molim narodne poslanike, kolege, da to prihvate.

Samodoprinos jeste tekovina koja može da podleže različitoj vrsti kritika, ali mnoge zgrade, objekti, putevi, dečiji vrtići, mostovi, važne ustanove u Srbiji izgrađeni su tako što su građani udružili svoja sredstva sa budžetskim sredstvima ili nekim drugim i pomogli da sa svoje malo naprave nešto veliko za sve građane jedne opštine ili jedne države.

Živimo u zemlji u kojoj nije moguće animirati 50 procenata upisanih birača da izađu na izbore i nije nikakav problem da se izborna komisija uputi u jedno selo od kuće do kuće i da se ponudi program, koji jeste predmet raspisanog samodoprinosa, tim punoletnim građanima koji u toj kući stanuju i da se oni na licu mesta izjasne.

Ukoliko se ovaj amandman ne prihvati, garantujem da nije moguće danas u Srbiji raspisati samodoprinos ni u jednoj mesnoj zajednici. Ko od toga ima korist? Nema niko. Imaju samo svi štetu.

Podsećam da je ova praksa postojala i ranije. Opština Čačak je 1996. godine raspisala ovakav samodoprinos. Tadašnji narodni poslanici iz SPO, DS i SRS tužili su ovu opštinu Ustavnom sudu Srbije i izgubili spor, a od tog samodoprinosa ostao je veliki most na Moravi, nekoliko škola, kapitalne investicije u sistemu "Rzav" i mnoge druge.

Dakle, pozivam sve kolege narodne poslanike da uvaže ovaj amandman. On je veoma važan, daje prostor jednoj mesnoj zajednici, jednoj lokalnoj samoupravi, jednom gradu da sa 20, 30 dinara mesečno pomognu velike projekte, da udruže ova sredstva sa drugim sredstvima. Postoji na zakonu zasnovan način kako se kontroliše utrošak ovih sredstava i molim vas da podržite ovaj amandman.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da mi je čast da govorim kada ispred mene stoji 20 članova Socijalističke internacionale, valjda su ustali zbog mene, doduše pridruženi su članovi. Kasnije će oni pomoći da se nešto uradi, ali načekaće se, bolje da sednu.
U vezi sa ovim o čemu su govorile kolege danas ovde, mera uspešnosti jednog političara i jedne politike ogleda se u sposobnosti da od centralne vlasti ka lokalnoj samoupravi obezbede što je moguće povoljnije uslove za svoje građane, a ne obrnuto, da se iz lokalnih prihoda puni centralni budžet, a da se njegova raspodela praktično vrši bez njihovog uticaja.
Mera odgovornosti politike i političara meri se time da se političari koji su u centralnoj vlasti staraju o celini i donose budžet koji je dovoljan da funkcioniše jedna država, ne ugrožavajući pri tom nijednu siromašnu sredinu u Srbiji, kao što su Crna Trava, Merošina, Sjenica, kao i mnoge druge.
S tim u vezi, želim da kažem da su potpuno legitimne inicijative svih uvaženih kolega koji su danas pokušali da amandmanima ili diskusijama u načelu pomognu da poprave položaj budžeta svojih lokalnih samouprava, jer tamo nema dovoljno sredstava. Drugo je pitanje da li postoji spremnost da budžetska inspekcija, kojom praktično rukovodi Ministarstvo finansija, izvrši adekvatnu kontrolu utroška budžetskih sredstava u toku jedne godine.
Bilo bi dobro ako bismo mogli da dobijemo izveštaj te kontrole, makar u onim opštinama za koje znamo da su se sredstva trošila nenamenski i ne uvek u skladu sa najznačajnijim potrebama u toj lokalnoj samoupravi.
Lokalnim samoupravama nije lako da funkcionišu. Ima čitav niz problema. Naša obaveza je da pomognemo u meri u kojoj možemo. Nije vezano za ovu temu, ali imao sam čast da me juče poseti jedan broj ljudi iz Sjenice. Postoji malo selo Crvsko u opštini Sjenica, koje ne može da dobije električnu energiju, zato što je po zakonu gospodina Dragoslava Šumarca u izgradnji objekata. Nemoguće je da budu priključeni na električnu struju dok nemaju građevinske dozvole.
Radi se o domaćinstvima gde žive ljudi stariji od 80 godina, a neki nikada nisu imali električnu energiju, neki praktično ne mogu dobiti nikakvu dokumentaciju s tim u vezi, a ti kućerci tamo postoje 100 godina. Treba li zbog toga što postoji takav zakon i zbog toga što lokalna samouprava nema formalnu snagu da im pomogne da gledamo ćutke, da pređemo preko toga da još jednu žestoku zimu, a tamo sam proveo 90 dana nekih godina, provedu i u mraku, ako već moraju da trpe studen, velike vetrove i veliku neimaštinu.
Političari moraju da budu odgovorni prema svojoj sredini odakle dolaze, prema svojim građanima i prema svojoj državi. Budžet i raspodela, odnosno transferna sredstva za lokalnu samoupravu su prilika da pokažemo koliko razumemo suštinu problema u našoj lokalnoj samoupravi i u našoj državi. Zbog toga ću podržati svaki od amandmana koji su podnele kolege, a koji se odnosi na dodatna sredstva za lokalne samouprave.

Gospodine potpredsedničke, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da nas niko neće posvađati ni sa Beogradom ni sa Beograđanima, ali smo dužni da kažemo nekoliko stvari koje su važne zbog građana Srbije. Budžet opštine Merošina za ovu godinu projektovan je u visini od 50 miliona dinara. Toliko košta ova fontana u Ulici srpskih vladara ovde u Beogradu. Naravno da nije niko protiv lepe fontane.
Čak 450 miliona su samo naknadni radovi za garažu Pionirski park u protekloj godini mimo ugovora i kriterijuma. Mora da postoji kontrola utrošenih sredstava.
Jedno garažno mesto u garaži Pionirski park košta kao trosoban stan u Beogradu. Ako mi neko dokaže da je to normalno i da je to zakonito moraće mnogo da se namuči.
Ovde se ne radi o tome da li neko želi da uzima pare od onih, sa one pozicije koja je namenjena Beogradu, već se radi o tome da male opštine ne mogu da dočekaju narednu budžetsku godinu sa pozitivnim rezultatom. Podržavao sam danas amandman Živodarke Dacin. Pomozite da se izglasa taj amandman, animirajte građane Beograda, neka se odreknu samo 20 dinara mesečno, to je 518 hiljada evra mesečno.
Iz tih sredstava i budžetskih sredstava, kao što rade sve male mesne zajednice u Srbiji i sve siromašne opštine, možete da napravite čudo, ali nemojte očekivati da se iz malih siromašnih opština nekritički prelivaju sredstva u Beograd i da se sve samo ovde gradi.
Uvažena gospodo, u Čačku, koji nije ni mali ni siromašan grad, iz sredstava samodoprinosa građen je most na Moravi, sportska hala, južni fekalni kolektor, sistem "Rzav", nekoliko osnovnih i srednjih škola, visokoškolske ustanove, jedna od najmodernijih bolnica u Srbiji. Pa, neće biti da samo tamo mogu da se prikupljaju sredstva od građana, a da ovde sve moraju građani da plate da se izgradi u Beogradu. To nije normalno i nije korektno. Mi nismo protiv Beograda, ali smo za elementarno poštenje kod raspodele budžetskih sredstava.

Napravite elektronski sistem koji je imun na mobilne telefon, onda kartice neće iskakati dok razgovaramo. U rasporedu narodnih poslanika u SPS kolega Milomir Minić i ja pokrivamo Kolubarski, Šumadijski i Moravički okrug.

Kolega Milovan Marković podneo je amandman koji se tiče nekoliko opština Kolubarskog regiona i dva su razloga zbog kojih želim da podržim ovaj amandman. Pre svega, ovaj kraj je pretrpeo veliku štetu zbog elementarnih nepogoda, nekoliko zemljotresa koji su ih zadesili u prethodnih nekoliko godina, a sama opština Valjevo imala je velike gubitke tokom NATO agresije, ne samo fabrika "Krušik", već i čitav niz drugih industrijskih i komunalnih objekata.

Vlada Republike Srbije morala bi da ima poseban stepen razumevanja za oba ova kriterijuma i za one opštine i gradove koji su imali veliku štetu tokom NATO agresije i za one opštine koje su imale štetu od elementarnih nepogoda. Moram da kažem da se, nažalost, ne vodi dovoljno računa o tome.

U takvoj situaciji je i opština Lučani, koja je imala, takođe, štetu kod NATO agresije. Pokušavao sam juče da objasnim zašto je važno da dobiju 20 miliona da obnove energanu u Lučanima.

Zbog toga je važno da Ministarstvo finansija, ukoliko postoje uslovi, ukoliko se steknu uslovi za rebalans ili za bilo kakvu korekciju tokom 2005. godine, ova dva kriterijuma ima posebno u vidu i pomogne onima koji su za samo jedan dan, u samo jednom trenu, izgubili gotovo polovinu svoje industrijske infrastrukture, komunalnih objekata, industrijskih objekata, puteva, pruga, železnica itd.

Nije isto kada jedna opština mora, juče sam o tome govorio, po nekoliko puta da gradi iste objekte, zato što ima nesreću da se nalazi na trusnom području ili zato što ima nesreću da se voljom moćnika NATO bombe obruše na njihove kapitalne objekte i na taj način budu veoma ugroženi.

Dakle, kolega Marković je podneo amandman, ne znam šta je bila motivacija, ali čuo sam njegovo obrazloženje, a i u svakom slučaju podržaću ovaj amandman, koji doprinosi ravnomernijem transferu sredstava za lokalne samouprave, a odnosi se na nekoliko opština Kolubarskog regiona.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, do usvajanja Zakona o PDV-u ova tačka dnevnog reda nosila je naziv – učešće opština i gradova u porezu na promet i sa velikom pažnjom slušam kolege koji pokušavaju da za svoje lokalne zajednice ponude argumentaciju koja ide ka tome da obezbede veća finansijska sredstva sa pozicije budžeta, a koja se zove – transferi lokalnim samoupravama. To je razumljivo, ali nije moguće kada se o budžetu Republike Srbije i o ovoj temi ne dogovara na početku, u dnu njive kako se to kaže.
Za ovu priliku želim da ukažem na problem koji opština Lučani ima. Uputila je jedno pismo Ministarstvu finansija da se, pre svega zbog potrebe da se energana fabrike "Milan Blagojević" u Lučanima, koja je stradala tokom NATO agresije, osposobi, jer ta energana, osim što proizvodi tehnološku paru za fabriku "Milan Blagojević", praktično obezbeđuje grejanje stanovnicima varošice Lučani i, nažalost, ta intervencija nije uvažena.
Prosto molim da se to učini ukoliko bude rebalansa, jer nije isto kada vam neko poruši grad, pa onda molite državu da vam u tome pomogne ili kada neko ima 100% supstancu i u toku jedne godine može da raspoređuje svoje budžetske prihode, a da pri tome ne mora da izgradi nešto što je jednom već bilo izgrađeno.
Sledeće pitanje se odnosi na nekoliko opština. Neke opštine su iz Moravičkog okruga, a neke iz Užičkog. Četvrti put zaredom govorim o potrebi da pet opština, Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Požega i Arilje, koje su zajedničkim sredstvima izgradile regionalni vodosistem Rzav, prvu fazu ovog sistema u koju je uloženo 135 miliona dolara, dobiju dodatna sredstva da se završi druga faza ovog sistema, trajni vodozahvat.
Nažalost, što je, kako bi se to reklo, važnost čačanske politike bila značajnija u kompoziciji republičke vlasti to je realizacije ovog projekta sve dalja. Još jednom ukazujem da neke opštine u Srbiji imaju slične probleme, ali da ništa tokom poslednjih 50 godina nisu učinile da pokušaju da ovo razreše. Ovde se radi o jednom snažnom, važnom projektu, koji je realizovan do mere da može da obezbeđuje 1.200 litara vode u sekundi, najbolje i najzdravije pijaće vode u Srbiji. Ukoliko se to ne dogodi, privremeni vodozahvat u Arilju nije više u mogućnosti da, ne ugrožavajući biološki minimum velikog Rzava, obezbeđuje vodu za piće stanovnicima ovih pet opština, a radi se o 350.000 stanovnika.
Nije bilo dobre volje ni u prethodnoj vladi da se započnu oni radovi koji su neophodni da se istraži zemljište, da se rade istražni radovi, da se obezbedi ono što je neophodno, da se započne izgradnja brane, koja košta 70 miliona dolara ili evra, mislim da se radi o 70 miliona dolara. Dakle, to jeste velika investicija, ali ako se ne započne neće biti nikada završena.
Nažalost, u budžetima lokalnih samouprava ovih pet opština praktično gotovo osim simboličnih sredstava nema sredstava kojima se može nešto ozbiljnije učiniti u ovoj oblasti. Zato bi bilo važno da narodni poslanici, da predsednici opština iz ovih sredina učine sve što je neophodno da se, kako se to kaže, izlobira i da makar u 2006. godini može da se započne izgradnja sistema za vodosnabdevanje, te trajne brane na profilu Svračkovo.
Jer ćemo, ako to ne učinimo, 130 miliona dolara investicije praktično potpuno onesposobiti za dalju eksploataciju i obezbeđivanje ovih građana čistom pijaćom vodom.
Sledeće pitanje o kojem ovde želim takođe nešto da kažem jeste zahtev koji je nekoliko narodnih poslanika iz Čačka uputilo kao amandman na ovaj zakon. Opština Čačak traži dodatnih 70 miliona za završetak osnovne škole, dečijeg vrtića i još nekih drugih investicija u gradu. Kada budemo razgovarali o pojedinostima izjasniću se o tom amandmanu.
Želim da kažem da bi bilo važno da se u oblasti dečije zaštite i školstva obezbedi onoliko sredstava koliko je neophodno da lokalna samouprava može normalno da servisira potrebe, pre svega mališana, najmlađih, jer podsećam da se u opštini Čačak u 13 dečijih vrtića u dve smene, u jaslama i u predškolskim grupama, danas organizuje boravak ove dece.
Istina, mogli su da urade nešto za osam godina pa da ne bude tako, ali nemamo pravo da ne podržimo takve inicijative i sa tim u vezi glasaću za taj amandman, ukoliko bude bilo sreće da ubedim i svoje kolege, jer smatram da je to dragocena pomoć pre svega mališanima.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman gospodina Krasića ima smisla, kao što ima smisla obrazloženje koje je dao gospodin Dinkić. Ali, želim da kažem dve stvari koje su vezane za ovo. Ranije je postojala praksa i propis da oni koji rešavaju stambeni problem, ko prvi put kupuje stan, ima velike poreske olakšice.
Govorim o vremenu kada je Čačak, koji ima 100.000 stanovnika, useljavao godišnje oko 880 stanova. To je bilo vreme kada ništa nije valjalo u toj državi. Ima smisla da kada neko rešava stambeni problem svoje porodice na ovaj način, kupovinom ili izgradnjom stana, ima ovu olakšicu o kojoj je ovde reč.
Nažalost, ponovo govorim o istoj sredini da biste mogli da pratite, u Čačku se izgradi godišnje oko 80 stanova, deset puta manje. Od tih 80 stanova, oko 65 kupe ljudi koji već imaju nekoliko stanova. Najčešće ih kupuju vlasnici kockarnica, ljudi koji novac donose sa računa "of šor" kompanija ili neki drugi ljudi koji kupovinom stanova peru novac. Imalo bi smisla i logike, ekonomske, političke i svake druge, da oni koji kupuju ove nekretnine kojih imaju više, budu ili oporezovani po progresivnoj stopi ili po fiksnom iznosu po kvadratnom metru u odnosu na procenjenu ili stvarnu vrednost kvadratnog metra stana koji se kupuje.
Amandman gospodina Krasića je ozbiljan, on ima svoju logiku i svoju argumentaciju, ali fali ovo o čemu govorim. Na ovaj način bismo mi, osim ovoga što govori gospodin ministar, lokalnu samoupravu lišili značajnog izvornog prihoda, a na drugoj strani ljudima koji apsolutno peru novac.
To je jasno svima, svako u svom gradu ima na desetine takvih tajkuna koji to rade sistematski u proteklih nekoliko godina, na taj način njima direktno pomažemo da sa manje poreza, sa manje novca operu nezakonito stečenu dobit, nezakonito stečena finansijska sredstva.
Mogao bih iznositi različite primere. Nije to ovde moja namera, sve što sam rekao potpuno je tačno. Gospodin Krasić je imao odličnu nameru, gospodin Dinkić je dao odlično obrazloženje, ali ovo o čemu govorim nije obuhvaćeno ni jednim, ni drugim. Mora da postoji način da se reguliše pranje novca, ako ne može, ovo je makar u narednoj godini, jer se pred našim očima dešava nešto za desetak ljudi u gradovima ove veličine, što nije dostupno ni jednom drugom građaninu ove zemlje.
U tom smislu je važno da znamo da to postoji kao pojava, da to pratimo i da zakonom pokušamo da regulišemo u ovoj ili narednoj godini da se to više ne dešava na takav način.
U Čačku postoje ljudi koji imaju 50 strujomera, što znači da imaju nekretnine na svoje ime na 50 različitih lokacija. Svi oni po ovom osnovu će platiti 2,5% poreza na prenos apsolutnih prava i na taj način mi, iz želje da pomognemo onima kojima je pomoć stvarno potrebna, pomoći ćemo samo onima koji peru novac. Protiv tog zla treba da se borimo svi u meri u kojoj smo sposobni, u kojoj imamo znanja, mogućnosti i političkog uticaja. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Dinkić je dao reč da će Vlada u skladu sa Poslovnikom napisati amandman kojim će ispraviti ovo o čemu su govorili narodni poslanici Jovan Todorović i Zoran Anđelković. Do toga nije došlo i videćemo kako će stvari dalje da se odvijaju. Želim takođe da pomognem sa nekoliko rečenica da se objasni o čemu se ovde radi.
Postoje krajevi u Srbiji kojima treba pomoći, ne nekim porezom ili akcizama, kao što se ovde radi, već im treba pomoći da održe zasade, pre svega šljive požegače, koje se mere suvim zlatom. Ta šljiva je ugrožena u poslednjih 20 godina virusom koji se zove "šarka". Ne postoji način da se praktično izleči.
Ovde ima ljudi koji se bave različitim stvarima, ali me čudi da je to tako. Šljiva požegača ima 180 sastojaka koji u potpunosti odgovaraju sastavu majčinog mleka. Jedina je hrana, odnosno jedino je voće koje se bez prethodne hrane može uzimati na rano jutro, a neko bi rekao na tašte ili našte. Ne postoji način da se sačuva.
Samo u Takovsko-rudničkom kraju u poslednjih 20 godina praktično je iskrčeno ili osušeno na stotine hektara ovih zasada. Proizvodnja rakije od ovakvog voća je samo nužnost i to su već kolege objasnile. Zato što nema ko da otkupi takvu šljivu, zato što ne razumeju šta propuštaju i zato što na ovaj način, prema onima prema kojima se jedino u izbornoj kampanji ukazuje velika pažnja, kada se pojedini lideri nevešto krste pred kućama domaćina, kada uzimaju so i pogaču i kada piju rakiju o kojoj je ovde reč, obećavaju da će kada oni dođu na vlast upravo biti sve najbolje.
Želim ovom prilikom da zamolim, a i da kažem da to i nije korektno, da je proizvodnja rakije u nekim domaćinstvima u Srbiji od 20, 50 ili 100 litara tradicija koja ima razna značenja, simbolična, tradicionalna, verska i razna druga i da, kako ovde u zakonu kaže – kada jedno fizičko lice drugom fizičkom licu prodaje ovo alkoholno piće, onda treba da plati akcizu.
To znači da kada neko, evo npr. za Svetog Nikolu, a pola hrišćana slavi ovu slavu, ko nema svoj zasad treba da kupi 10 litara rakije od svog komšije, takođe seljaka, da treba da plati na to akcizu. To je bez veze. Nema nikakvog finansijskog efekta u vezi sa ovim. Komplikuje se jedna stvar koja apsolutno ničem ne doprinosi, osim što trenira strogoću na mestu koje je potpuno pogrešno.
Boža Đelić je bio propisao, podsećam, kada je bio ministar finansija, 20% poreza za poklonjenu nadnicu. U Srbiji postoji moba. Znaju ljudi o čemu ovde govorim, kada neko nekome pomogne u nekom poslu, i on ima pravo da svoju nadnicu pokloni, ali država ima obavezu da tu poklonjenu nadnicu oporezuje sa 20%. Ovo liči na to.
Ovo nikada nije zaživelo jer je besmisleno, jer ništa ne znači. Dakle, prosto molim da se ovo ispravi. Molimo ministra da održi obećanje. Dao ga je na našoj poslaničkoj grupi kada smo razgovarali o ovom zakonu. Mislim da to ima puno smisla. Ovde se ne radi o ljudima koji alkoholna pića proizvode zato što vole, već najčešće zato što moraju. Inače bi morali da puste da voće padne na zemlju pa da propadne ili da ga nekome poklone, a najčešće nema ko ni da ga preuzme.
Prema tome, radi se o nečemu što ne može dati nikakav finansijski efekat, što može rasrditi, što može iskomplikovati život onima koji ovo treba da iskontrolišu i što od toga niko neće imati korist, a imaće svi štetu. Zbog toga molimo ministra da datu reč održi, jer se ministarska reč ne poriče, ne bi trebalo. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, uvažene koleginici i kolege, uvođenje fiskalnih kasa u Srbiji imalo bi smisla kada bi se uspostavio jedinstveni informacioni sistem i kada bi momentom fiskalizacije fiskalne kase bila formirana jedinstvena baza podataka i da nadležni državni organ u svakom trenutku može da ima pregled prometa svih onih kod kojih su instalirane fiskalne kase.
Kako je sada sistem podešen, inspektor prilikom kontrole najčešće može da ustanovi samo da li je trenutna zaliha na jednom prodajnom mestu, da li odgovara stanju prometa, da ne govorim o nekim drugim detaljima, jer pre neki dan smo pričali o tome.
Nije nažalost, predlagali smo još kod uvođenja fiskalnih kasa, izvršena unifikacija fiskalnih kasa u Srbiji, niti je izvršena unifikacija softvera koji opslužuje fiskalne kase. Umesto da se iskoristi prilika i da se po jedinstvenom tenderu izvrši nabavka ovih uređaja, da se obezbedi odgovarajući softver koji se može na određeni način kontrolisati i poboljšavati u skladu sa praksom koja se ostvaruje, mi danas imamo šarenilo.
Imamo aparate, dakle fiskalne kase, i ispod svakog tehničkog su minimuma, često se kvare, a oni koji su ih isporučivali nisu u stanju da obezbede kvalitetan servis. Naravno, to je rizik onih koji su nabavljali. Zbog toga i postoji ovaj problem. Dakle, sa nestankom električne energije i drugim problemima koji se javljaju, pre svega, u malim objektima, u samostalnim trgovinskim radnjama, u trafikama, u nekim drugim mestima gde se ne radi o velikom prometu, već se radi o potrebi da se evidentira promet na način kako je propisano zakonom.
Uvažena koleginica Živodarka Dacin je podnela dva amandmana koji su iz konkretne situacije, probala je da objasni zašto bi bilo važno da ovi amandmani budu prihvaćeni, a ja samo pokušavam da kažem da je potrebno učiniti sve u narednom periodu da se ova oblast reguliše drugačije, da se reši potpunije, da ljudima koji ovo moraju da sprovedu bude jasnije i onima koji kontrolišu da ovo rade efikasnije.
Ukoliko se ovo ne bude dogodilo imaćemo šarenilo, imaćemo blage utaje, imaćemo jedno šarenilo koje ne obezbeđuje efikasno funkcionisanje sistema i imaćemo i dalje mogućnosti da neki od dobavljača fiskalnih uređaja stiču laku zaradu, a da pri tom ne obezbeđuju elementarne uslove onima koji su od njih nabavili ovu opremu.
Ovaj problem i mnogi drugi biće rešavani u narednom periodu, zato što će praksa demantovati odgovarajuća zakonska rešenja. Mislim da ima smisla da bude prihvaćen i prethodni i ovaj amandman. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih nekoliko zakona SPS će podržati iz nekoliko razloga, a nekoliko stvari u predloženim rešenjima će kritikovati. Za kritike je zadužen gospodin Joca Todorović, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe. Reći ću nekoliko stvari koje su važne.
Podržaćemo uvek ravnomernije opterećenje poreskih obveznika. To bi trebalo da rezultira i većom naplatom određenih poreskih obaveza, većim zahvatanjem. Želim da kažem da je uvođenje fiskalne kase ili fiskalnih kasa, osim reda, uvelo je veliku strepnju kod jednog broja ljudi koji se bave privatnim poslom.
Koristim ovu priliku, zamolili su me neki ljudi koji imaju opravdane razloge, opravdane smetnje u jednom smeru koji je suprotan od onoga za šta se ovde zalažemo, pošto nema ministra ne znam da li neko može da mi odgovori, da li je moguće da neko ko prvi put osniva STR dva meseca ne mora da uvede fiskalnu kasu. Ako je to tačno, da li je moguće da on može u toku godine šest puta da se preregistruje, svaki put sa novim imenom STR i da nema fiskalnu kasu čitavih godinu dana.
Gospoda iz Čačka koja su me zamolila da ovo kažem imaju podatke koji su vrlo precizni. Ne koristim govornicu da kažem njihova imena niti imena firmi koje zloupotrebljavaju ovaj propis. Ako oni smatraju, sami će podneti prijavu. Nije moja uloga da ovde nekog ocinkarimo. Moja je uloga da ukažem na problem i, ako to jeste problem, imamo nerealnu konkurenciju.
Meni su rekli ovako - ta gospoda jeftinije prodaju nego što mi nabavljamo. Ako je to tačno, to je veliki problem. Šverc, koji može bitno da ugrožava funkcionisanje raznih sistema u državi, na ovaj način dobija vazduh i može jedan broj ljudi koji se nelegalno bavi poslom da ostavi u životu. Smatram da treba učiniti sve da se uslovi privređivanja za sve privredne subjekte dovedu na onaj nivo koji pre svega garantuje da sve funkcioniše u skladu sa zakonom i da plaćaju obaveze koje država od njih očekuje.
Na drugoj strani, želim da ovo iznesem više kao dilemu, a manje kao zahtev ili kritiku. Svi ovi ljudi, koji se bave onim uslugama koje se nazivaju vanpijačnom prodajom, ili već kakve nazive imaju, najčešće se radi o ljudima iz posebnog socijalnog miljea, o ljudima koji su u nekim od na brzu ruku i nekritički privatizovanih preduzeća ostali bez posla.
Pokušali su da obezbede sebi i svojoj porodici egzistenciju na taj način što se bave prodajom ili preprodajom robe, najčešće su to buvlje pijace.
Juče je gospodin ministar objasnio šta treba da se uradi s tim u vezi. Takođe mislim da će se iz ove priče spasti velike ribe, a da će oni ljudi koji imaju samo za dan i komad biti ugroženi, da će funkcionisanje njihovih porodica biti ugroženo na ovaj način, ali ostaje da vidimo kako će ta stvar funkcionisati ubuduće.
Takođe, želeo bih da ukažem na ovaj problem koji se odnosi na cigarete, na akcize. Vraćam se na prethodni problem i želim da kažem sa punom odgovornošću, iako nisam advokat ni ministra finansija, ni ove Vlade, da se na ovaj način ispravlja jedna namera koju su imali prethodna Vlada i prethodni ministar finansija.
Uslovi pod kojima su privatizovane duvanske industrije Niš i Vranje bili su suprotni ekonomskoj logici, suprotni zakonima, svim potrebama jednog društva i jedne države. Podsećam još jednom da su duvanske industrije Niš i Vranje privatizovane na sledeći način. Da je prethodno Ministarstvo finansija, gospodin Božidar Đelić, obezbedilo idealne uslove za monopolsko funkcionisanje budućih vlasnika ovih dveju fabrika.
Podsećam da je fiskalni kapacitet duvanske industrije u tom trenutku bio jedna milijarda, da su vlasnici duvanskih industrija Niš i Vranje dobili praktično monopol na tržište cigareta u Srbiji, da postoji garancija da se u 2005. godini ne može ni uvesti nova licenca, nova fabrika, a da se pri tom definicijom šta je domaća cigareta obezbeđuju idealni uslovi i garantuje onome ko je u bescenje kupio dve fabrike, na način koji je potpuno suprotan ekonomskoj logici, da ovde za nekoliko meseci zaradi, na nelegalan način, sve ono što je kupovinom uložio u ove dve fabrike.
Mislim da svaki put treba da ukažemo na ovakvu privatizaciju. Naš politički ideal nije bio takva privatizacija. Takva privatizacija je štetna. Ona i danas ima štetne posledice po građane Srbije, po budžet Srbije, po proizvođače duvana, po sve korisnike budžeta, za sve građane Srbije i zato je važno da se svim pravnim mehanizmima, kroz ovakve i slične zakone, ispravljaju takvi postupci, iako se neke stvari s tim u vezi apsolutno ne mogu korigovati, jer je stvar rešena na način koji sam ovde opisao.
Takođe, želim da kažem da nisam shvatio iz svih ovih zakona i iz nekih drugih kako se u Srbiji oporezuje tzv. kataloška prodaja. Podsećam da ogroman broj velikih sistema, multinacionalnih kompanija, na srpskom tržištu prodaju različite proizvode. Najčešće se radi o kozmetici, tehnici, posebnim uređajima, preparatima. To je tzv. prodaja na kućnoj adresi, putem prezentacija i putem drugih načina.
Radi se o enormnim finansijskim sredstvima. Apsolutno se ne kontroliše ulaz takvih roba, ne može se naplatiti porez, nema govora o akciznoj markici, nema govora ni o kakvom prihodu koji država inkasira. Ima samo govora o jednom piramidalnom sistemu bogaćenja jednog broja ljudi, neću da pominjem imena kompanija, one su vama dobro poznate. Neke od njih su finansirale DOS-ovu izbornu kampanju sa više od 100 miliona dolara i danas rade isti posao u Srbiji, dok se na drugoj strani traži od malog prodavca za pijačnom tezgom da plati akcizu na kilogram meda, na litar rakije i na sve ostalo. To nije pošteno, to nije korektno. Mi treba da imamo snage i da kažemo o čemu se ovde radi.
Zatim, ukazujem na još jedan problem, na promet aparata mobilnih telefona. U ovoj zemlji postoji nekoliko miliona telefonskih brojeva mobilne telefonije i postoji samo oko 100.000 legalno uvezenih aparata koji služe za mobilnu telefoniju. Svi ostali aparati, njihova cena maloprodajna, uglavnom na crno, u Srbiji je oko 100, 150 do 300 evra, praktično su uvezeni u brodskim kabinama, u kamionskim kabinama, u koferima i na razne druge načine.
Molim i apelujem da svi oni koji imaju snage prepoznaju pre svega budžetski prihod u ovome što govorim, da nađu instrumente da to oporezuju, da nađu instrumente i da uhvate i privedu pravdi one koji rade, one koji se bave ovim nelegalnim poslom, i da svi od toga imamo korist, a da se samo prekine lanac bogaćenja pojedinih ljudi koji čine sve što čine na način koji nije zakonit. To vidimo, gledamo nekoliko godina i mislim da imamo obavezu, kao ljudi koji prepoznaju različite interese i različita ponašanja, da to ovde kažemo i da se izborimo, ako već imamo nameru, a nadam se da je ona nesporna, da se budžet Republike Srbije puni ravnomerno, zakonito i da služi građanima Srbije onako kako je to projektovala Vlada i onako kako građani to imaju kao svoju potrebu u toku jedne godine.
Ima čitav niz drugih stvari. SPS će podržati ovaj paket zakona, ali insistiramo da se na ovim pitanjima o kojima smo ovde govorili uradi onoliko koliko je neophodno da se to ispravi. Ako ne, postavićemo čitav niz poslaničkih pitanja, neka će biti veoma neprijatna, i zato molim da se te stvari regulišu.
Nije normalno da danas oko 100.000 ljudi u Srbiji živi od kataloške prodaje, a da pri tom nikom ništa ne plaća. Niti plaća za svoje penzijsko i invalidsko osiguranje, ni socijalno osiguranje, niti država ubira porez, niti država može da ubira carinu na robe koje ulaze na ovaj način. Imamo li snage da kažemo stop tome?
To su oni koji prave staklene palate po Srbiji, koji navodno imaju čitav niz firmi, čitav niz posebnih beneficija u Srbiji, rade ove poslove na način kao što sam opisao, i molim sve one koji imaju snage, da se tome suprotstave, jer mislim da je ovde potpuno jasno o čemu se radi.
Inače, nećemo imati moralno pravo da se suprotstavljamo nekom ko prodaje par farmerica na tezgi u Bulevaru revolucije ili na nekom drugom mestu, iako je nemoguće da neko ostvari svoje pravo na tuđem, ali postoji u onome što činimo, nadam se, i elementarni moral koji smo dužni da poštujemo.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za neka od pitanja koja su pokrenuta u vezi sa ovim amandmanom nadležni su drugi odbori i druga ministarstva na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora. Da ne prekoračim ono što ne bih želeo, gospodinu Peneziću ću reći nekoliko rečenica u vezi sa ovim kad siđem sa ove govornice.
Ponekad dobra namera može da napravi rđavu uslugu, iako onaj ko se time bavi nije imao takvu nameru. Dakle, postoji nekoliko drugih odbora i nekoliko drugih ministarstava koja mogu dati precizne odgovore na pitanja koja je ovde postavio gospodin Penezić. S tim u vezi, bilo bi dobro da svi narodni poslanici to imaju u vidu kad takva pitanja delegiraju, a kada su sednice javne.