Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi potpredsedniče Vlade, poštovani predstavnici Komesarijata za izbeglice, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik DS izražavam svoje zadovoljstvo što su se novelacije Zakona o izbeglicama našle pred ovim parlamentom. Kao predstavnici građana moramo pokazati brigu i voditi računa o ovoj kategoriji naših sugrađana, jer ovo pitanje nije samo pitanje altruizma, humanosti, ovo je i pitanje koje se tiče korpusa ljudskih prava. I, ovo je naša ustavna i ljudska obaveza, da izbeglice koje su naši sugrađani, bilo da su oni u formalno-pravnom statusu izbeglica, bilo da su integrisani kroz prijem u državljanstvo Republike Srbije, rešimo i rešavamo na jedan što je moguće kvalitetniji način.
Očekujem da će usvajanjem ovih izmena Zakona doći do jedne vrlo konkretne afirmativne društvene akcije, uključivanjem i aktivnošću i Komesarijata za izbeglice i države i lokalnih samouprava i donatora, kako domaćih tako i stranih, i drugih društvenih subjekata na poboljšanju kvaliteta života ljudi, a u pitanju je stotina hiljada ljudi, koji su zbog ratova na prostorima bivše SFRJ našli utočište u svojoj matici, u Republici Srbiji.
Ono što je važno istaći jeste da izmene ovog zakona ne zadiru u već priznate statuse po odredbama postojećeg Zakona, a da se sa druge strane ograničava mogućnost za dobijanje novog statusa, već da se to rešava zakonom o azilu.
U uvodnom izlaganju potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dačića, čuli smo kretanje, nominalnu dinamiku izbeglica, od početka devedesetih pa do danas i smatramo da je relevantan ovaj broj od 300 hiljada ljudi koji su u statusu izbeglica ili su stekli državljanstvo i na taj način krenuli u postupak integracije u srpsko društvo, odnosno u integracije u društvene tokove Republike Srbije.
Integracija, zapravo, jeste ključna reč kada govorimo o izmenama ovog zakona. No, ono što je važno reći, ovde integracija nije jedna floskula, ona je toliko konkretna, toliko životna kroz odredbe ovog zakona da omogućava da najugroženije kategorije ili potkategorije u izbegličkom korpusu reše svoja konkretna pitanja.
Kao narodni poslanik i ranije kao odbornik u lokalnoj samoupravi imao sam često kontakte i sa udruženjem izbeglica, obilazio sam i kolektivne centre i zaista, ovo što je govorila koleginica Nataša Vučković, moramo učiniti da se apatija, malodušnost i osećanje jednog beznađa, a mislim da smo dovoljno i do sada činili, kod tih ljudi zameni jednim stanjem društvene prihvaćenosti i stanjem novog optimizma i jednog novog početka.
Ovaj zakon na izvestan način prati relevantna dokumenta i nacionalna i međunarodna, pre svega, Nacionalnu strategiju Vlade Republike Srbije usvojenu 2002. godine, Nacionalnu strategiju o rešavanju pitanja izbeglih, raseljenih i interno raseljenih lica, kao i relevantna dokumenta Saveta Evrope o kojima su već kolege govorile.
Ono što je karakteristično u ovom procesu rešavanja na prvom mestu stambenog pitanja izbegličke populacije jeste jedna nesporna činjenica da je najveći deo sredstava obezbeđen od strane donatora, domaćih i stranih, ali na prvom mestu stranih donatora. Njihovo legitimno insistiranje, govorim o donatorima, onima koji su obezbedili i obezbeđuju sredstva za rešavanje pitanja izbeglica, na prvom mestu stambenih pitanja, dakle, njihovo je legitimno insistiranje da se pravo svojine na nepokretnostima, koje su rezultat njihovih novčanih donacija, iz državne svojine prenese u privatno vlasništvo ove kategorije izbegličkih lica. Na tom kursu je i ovaj zakon, odnosno ove norme.
Neko je zamerio u toku rasprave, ne znam tačno ko je od kolega poslanika, da je prenormiran ovaj zakon, odnosno mislim da je zakon uporedio sa nekakvim pravilnikom o stambenim odnosima. Uopšte ne mogu da prihvatim takav jedan sud, i pravnički i vrednosni. Mislim da je upravo kvalitet ovog zakona, pre svega, što opredeljuje oblike rešavanja stambenih pitanja, bilo kroz zakup, bilo kroz korišćenje nepokretnosti, bilo kroz otkup, bilo kroz kupovinu stambenih jedinica i ništa manje nije važno, kupovinu kuća sa okućnicom, prema tome, jedne nekretnine koja će omogućiti i izvesnu ekonomsku delatnost, dakle, kuća sa okućnicom omogućuje i ekonomsku, na prvom mestu, poljoprivrednu delatnost koju će ovi ljudi moći da upražnjavaju i da ostvaruju određeni prihod. Takođe, davanje povoljnih stambenih kredita za ovu kategoriju je veoma važno i mi to pozdravljamo.
Što se tiče korišćenja nepokretnosti, Zakon predviđa i korišćenje na određeno vreme, i davanje u zakup nekretnina na određeno vreme, bilo da su to stambene jedinice, bilo da su to stanovi u stambenim zgradama, bilo da je u pitanju individualna stambena izgradnja. Otkup je, isto, izuzetno važan vid rešavanja pitanja, kupovina građevinskog materijala, takođe, za izgradnju ili dovršetak započetih stambenih jedinica. Sve su ovo striktno normirani načini rešavanja stambenih potreba ljudi koji su u kategoriji izbeglica i na taj način smatram da doprinosimo njihovoj punoj integraciji. Dakle, nema integracije ukoliko ovi ljudi imaju nerešeno i stambeno pitanje, ukoliko su opterećeni drugim problemima, recimo, zdravstvenim, socijalnim i drugim vrstama zaštite.
Zato smatram da ovaj zakon jeste izuzetno kvalitetan, ne samo u normativnom smislu, on je kvalitetan što će njegova implementacija biti veoma, nadam se, efikasna, biti veoma brza i da ćemo na taj način doprineti da naši sugrađani, a u pitanju je velik broj ljudi, uspeti da reši egzistencijalne životne probleme i da započne jedan novi život na teritoriji Republike Srbije. Demokratska stranka, stoga, pozdravlja i podržava ovakve zakonske novelacije i očekujemo da i opozicija glasa za ovaj zakon. Zahvaljujem. (Aplauz)