Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažena gospođo ministre pravde, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, moram da izrazim jedno veliko zadovoljstvo, kao republički poslanik, da je pred nama jedan važan set zakona, važan za državu, važan za društvo i važan za sve naše građane, na prvom mestu.
Ponoviću ono što je već u svom izlaganju iznela i ministar u Vladi Republike Srbije, gospođa Malović, a to je, da je normativni okvir za donošenje ovih zakona, Ustav Republike Srbije, ustavni zakon, Uputstvo Venecijanske komisije i sve ono što je moglo da se definiše i da se iskristališe u javnoj raspravi koja je prethodila donošenju ovih zakona.
No, ono što je važnije od svega ovoga jeste potreba građana Republike Srbije i potreba našeg društva da se izvrši sveobuhvatna reforma pravosuđa u Republici Srbiji.
Sveobuhvatna reforma pravosuđa podrazumeva donošenje i usvajanje ovih zakonskih projekata koji su sada pred nama. Ona podrazumeva i novelaciju i donošenje još nekih zakona, kao što su, zakon o parničnom postupku, zakon o krivičnom postupku, krivični zakonik, potrebno je da donesemo zakon o notarima, kao što su uradile sve zemlje u okruženju, novi zakon o advokaturi itd.
Trijalistički princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, mi ćemo dosledno da sprovedemo i kroz set ovih zakona, odnosno da definišemo poziciju nezavisne sudske vlasti, na prvom mestu kroz Zakon o uređenju sudova, a kasnije i kroz Zakon o sudijama, itd.
Dostupnost pravde i pravno načelo pravne države mora da bude vrhunski politički ideal svih poslaničkih grupa, svih političkih stranaka i sigurno je da taj politički ideal ne možemo da ostvarimo nijednim zakonom, nijednim setom zakona, već jednim mukotrpnim radom, pre svega, kroz ovaj visoki dom odakle kreću propisi koje mi donosimo, koji su često apstraktni, metafizički, da tako kažem, za građane, ali sudije i sudovi su tu koji u konkretnom slučaju primenjuju zakone koje mi donosimo. Naša mapa puta ka EU podrazumeva, takođe, usvajanje ovih važnih zakona koji podrazumevaju reformu pravosuđa, efikasno pravosuđe, kvalitetne sudije, sudije koje su obrazovane, ne samo u formalnom smislu, koje imaju samo formalna znanja, dakle, završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit itd.
Mi kao dinamično društvo, kao što je rekao jedan od uvaženih prethodnika danas, moramo da se menjamo svi, i Parlament, i Vlada i čitavo društvo, ali moraju da se menjaju i mentalitetski i profesionalno i nosioci pravosudnih funkcija. Zbog toga su važni ovi zakoni, Zakon o uređenju sudova, Zakon o sedištima i područjima sudova, kao i svi ovi ostali zakoni koji se nalaze na sednici ovog parlamenta.
Dosadašnja rešenja, moramo priznati da su anahrona, prevaziđena i ona su jedan od razloga našeg ne efikasnog pravosuđa. Inertnost koju imamo u ovom sistemu vlasti posledica je, na prvom mestu, ovih postojećih zakonskih rešenja, a sa druge strane, posledica je jednog neodgovornog pristupa sudskoj funkciji od strane jedne manjine koja postoji u pravosudnom sistemu, odnosno podnosilaca pravosudnih funkcija. Načelo zakonitosti mora biti osnovni vrhunski princip koji podrazumeva da se sudovi mogu osnivati i ukidati samo zakonom, znači, ne mogu se osnivati nikakvi ad hok sudovi, nikakvi preki sudovi i to je ono što nije sporno i što proizilazi iz Ustava Republike Srbije.
Nezavisnost sudske vlasti podrazumeva da niko ne može imati niti vršiti uticaj na sud, niti politika, niti tajkuni, niti mediji.
U decenijama koje su iza nas svedoci smo svi mi, a i građani Srbije, da su sudovi bili pod uticajem i politike i određenih privrednih struktura, lokalnih struktura, a naravno i medija. Sve ovo mora da bude eliminisano kako bi imali pravosudni sistem kakav postoji u zemljama razvijenih demokratija, u zemljama EU.
Neću ulaziti u jednu dublju pravničku analizu. Želim da ukažem na prvom mestu, i na prvom mestu se obraćam građanima Republike Srbije, s obzirom na to da su svi narodni poslanici u ovom visokom domu detaljno analizirali sve odredbe zakona i učestvovaće aktivno u raspravi, ali važno je istaći da imamo ovim zakonom predviđene sudove opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti, to su osnovni sudovi, viši sudovi i apelacioni sudovi.
Umesto opštinskih sudova imaćemo osnovne sudove. Terminološka razlika je ovde, takođe, potrebna, prvo što će osnovni sudovi prema definiciji i određivanju stvarne nadležnosti obuhvatati teritoriju više opština, a drugi razlog, koji mislim da ministarka nije ni iznela, jeste da je i sam termin ''opštinski'' anahron, i to je nešto što asocira na neku lokalnu vlast, na neke lokalne strukture u opštini koje mogu da utiču na rad sudova.
Takođe, ovaj zakon ustanovljava više sudove i apelacione sudove. Najviši sud u Republici Srbiji biće Vrhovni kasacioni sud koji će odlučivati o vanrednim pravnim lekovima. Sudovi republičkog ranga, pored Vrhovnog kasacionog suda, jesu i Privredni apelacioni sud i Viši prekršajni sud, kao i Upravni sud, to su, dakle, sudovi koji se osnivaju za teritoriju cele Republike.
Što se tiče nadležnosti, stvarne nadležnosti ovih sudova, ovde imamo značajne izmene u odnosu na dosadašnja rešenja. Osnovni sudovi će suditi u krivičnopravnim stvarima gde je zaprećena kazna za krivično delo do 10 godina, a u civilnim stvarima, odnosno građanskopravnim predmetima tamo gde se ne može izjaviti revizija. Tačno je, kao što je kolega Palalić rekao, da je revizijska vrednost prema ZPP-u 500 hiljada dinara i ovo nalaže potrebu izmene Zakona o parničnom postupku. Verujem da će to uslediti bilo na inicijativu Vlade ili poslanika, znači, izmene Zakona o parničnom postupku upravo iz razloga o kojima je govorio uvaženi kolega.
Viši sudovi prema Predlogu ovog zakona odlučivaće u prvom stepenu u građanskopravnim sporovima gde je omogućena revizija kao vanredni pravni lek, a zadržaće određene nadležnosti u pogledu suđenja u drugom stepenu. Odlučivaće na prvom mestu o žalbama na odluke osnovnih sudova samo u skraćenom krivičnom postupku, u pritvorskim predmetima, u sporovima male vrednosti kao u izvršnim i vanparničnim postupcima, tako da će viši sudovi biti relaksirani u odnosu na odlučivanje u drugom stepenu u odnosu na dosadašnja rešenja koja imamo u postojećim zakonima.
Ovaj zakon predviđa i osnivanje apelacionih sudova koji će odlučivati o žalbama na odluke viših i osnovnih sudova, dakle, odlučivaće o redovnim pravnim lekovima. Apelacioni sudovi su predviđeni Ustavom Republike Srbije, oni postoje, egzistiraju u svim zemljama, u većini zemalja EU i kao u većini zemalja u okruženju, kako onih koje su već postale članice EU tako i onih koje su na pragu ulaska u EU. Osnovni viši sudovi biće prvostepeni sudovi sa međusobno podeljenom nadležnošću, dok će apelacioni sud odlučivati po redovnim pravnim lekovima, osim u ovim slučajevima koje sam već ovde naveo.
Ono što je, takođe, kvalitet ovog zakona jeste specijalizacija sudova i efikasnost postupaka. Dakle, dostupnost pravde i načelo pravičnosti ne može za građane biti neka apstraktna i metafizička forma, dostupnost pravde znači da građanin kao stranka u parničnom postupku, primera radi, ne može da vodi spor 10 godina za naknadu štete ili da se u vanparničnom postupku za uređenje međe postupak vodi tri godine. Zbog toga je potrebna specijalizacija sudija i ta specijalizacija ne može da se svede samo na seminare u Vrnjačkoj banji ili na Kopaoniku ili u Budvi.
Sudije moraju pored ovog opšteg znanja da prate ukupnu legislativu, čak i onu koja se ne tiče konkretno njihove uže nadležnosti, da bi sudija civilista morao imati elementarna znanja iz oblasti krivičnog prava, mora imati znanje iz trgovinskog prava, iz prava trgovinskih društava, odnosno privrednog prava, iz upravnog prava, takođe.
Kolege advokati koji sede ovde u Skupštini vrlo dobro znaju da se često susrećemo sa, nažalost, i neznanjem i nezainteresovanošću sudija u rešavanju, odnosno obavljanju svojih funkcija, rešavanju predmeta, i zbog toga je neophodna specijalizacija koju predviđaju određene norme ovih zakona.
Reći ću nekoliko reči o Vrhovnom kasacionom sudu. Dakle, to je sud koji odlučuje o vanrednim pravnim lekovima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i drugim stvarima određenim zakonom. Ovaj sud odlučivaće i o sukobu nadležnosti i ono što je, takođe, važno utvrđivaće načelno-pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Unutrašnje uređenje je nešto što reguliše ovaj zakon i ostavlja dalje na regulativu sudskom poslovniku radi razrade ovih normi i oko toga se ne bih posebno zadržavao.
Apostrofiraću samo odredbe ovog zakona, a koje se tiču sudskog osoblja, veoma važnog segmenta u radu sudija i uopšte u radu sudova. Dakle, ovaj zakon predviđa postojanje sudskih pomoćnika, sudijskih pripravnika, kao i državnih službenika i nameštenika, koji rade na administrativnim i drugim poslovima.
Podsetiću na jedan interesantan primer, jednu komparaciju, da Republika Srbija sa sedam i po ili osam miliona stanovnika ima dve hiljade sudija, a da, primera radi, kraljevina Španija ima, takođe, dve hiljade sudija sa 40 miliona stanovnika. Priznaćemo da je stepen zaštite subjektivnih prava građana i stanovnika Španije, u odnosu na stepen zaštite subjektivnih prava građana Srbije, mnogo viši i to je jedan od razloga zašto naše sudije moraju da se usavršavaju, a ovo stavljam i u kontekst sudskog u Srbiji na prvom mestu.
Jedan novi kvalitet koji daje ovaj zakonski projekat jeste položaj Visokog saveta sudstva, koji je i ustavna kategorija. Mnogo veće nadležnosti ovog organa doprineće principu nezavisnosti sudstva i način izbora članova visokog saveta sudstva, njihov položaj, naročito sudski budžet i položaj visokog saveta sudstva u odnosu na novac kojim se raspolaže.
Dakle, nema nezavisnosti nijedne institucije ako ona nema budžeta i ako nema para. Zakon ovde daje jedno kompromisno rešenje – da će, predloge za budžet, dakle, zakon o budžetu koji će usvajati Narodna skupština, za tekuće poslove daje Visoki savet sudstva, dok će kapitalne investicije u sudovima, znači, u zgradama sudova, ostati u ingerenciji Ministarstva pravde, ali samo do 1. januara 2011. godine, kada će Visoki savet sudstva preuzeti i ovaj deo budžetske inicijative i raspolaganje budžetom.
Najveće polemike u ovoj tački dnevnog reda izazvao je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i ovde moram da skrenem pažnju da princip dostupnosti pravde građanima neće biti narušen formiranjem osnovnih sudova i sudskih jedinica. Dakle, građani će svoja subjektivna prava ostvarivati i dalje u osnovnim jedinicama. Tamo gde ne postoje osnovni sudovi, tamo će se predavati podnesci, tužbe, žalbe, redovni i vanredni pravni lekovi, tamo će overavati isprave, ugovore, testamente itd. Tu će se i suditi. Tu ostaju i te zgrade, ti poslovi koje je dosad taj sud obavljao.
Ovde moramo da pomirimo dva principa. To je princip efikasnosti i smatram da je Vlada, odnosno Ministarstvo prilikom izrade Nacrta ovog zakona ponderisalo dovoljan broj kriterijuma za određivanje mreže sudova, odnosno osnovnih sudova i sudskih jedinica. Drugi princip je princip o kojem sam govorio, a to je dostupnost pravde i pravičnosti građanima kao strankama.
Dalje odredbe odnose se na broj sudova itd. Neću ulaziti u posebne analize ovoga dela, ali želim da ponovim da će građani u onim sredinama gde više neće postojati opštinski sudovi nego sudske jedinice osnovnih sudova i dalje ostvarivati svoja subjektivna prava. Sudije će se birati za sud a ne za sudsku jedinicu i time se postiže objektivniji rad suda.
Ovim se eliminiše sve ovo o čemu su moji prethodnici danas govorili, znači, mogućnost uticaja na rad sudova od strane lokalnih vlasti, od strane tajkuna, od strane raznih uticajnih lobi grupa itd.
Upravo će sudija iz druge sredine kada dobije predmet kao sudija osnovnog suda, a dobija predmet u sudskoj jedinici, po difoltu suditi sigurno nepristrasnije i objektivnije, nego sudija koji živi u jednoj maloj sredini i koji poznaje i sve komšije i građane iz druge ulice, neko mu je rođak, neko mu je prijatelj, neko mu je kum. Ova dva principa međusobno se mogu dovesti u jedan sklad, princip teritorijalne organizacije, odnosno racionalizacije i ovaj princip dostupnosti pravde. Dakle, važno je da građani znaju da će svoja prava i dalje ostvarivati u svojim mestima u kojima su do sada imali opštinske sudove.
Važno je da usvojimo ovaj set zakona, na prvom mestu, zbog građana Srbije. Važno je da izvršimo sveobuhvatnu reformu pravosuđa. To je imperativ koji su pred nas postavili građani, pred sve nas, i pred poslaničku većinu i pred poslanike opozicionih stranaka. Očekujemo konstruktivne kritike od strane opozicionih grupacija. Zakon ćemo u načelu prihvatiti. O svim amandmanima ćemo detaljno razgovarati, a verujem da će i ministarka i predstavnici Ministarstva, naravno, i poslanici vladajuće koalicije, odnosno poslaničke većine, svaki amandman detaljno proučiti i ukoliko ocenimo da on daje novi kvalitet ovom zakonu, mi ćemo ga i prihvatiti. Zahvaljujem. (Aplauz.)